Connect with us

Budućnost

EPS – početak prodaje „zelene“ energije komercijalnim kupcima

Published

on

Kako bi pratilo trendove u svetu i dalo primat proizvodnji energije iz alternativnih izvora, javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ izdalo je saopštenje u kojem nas obaveštava o prodaji „zelene“ energije komercijalnim kupcima. Kako se kaže u ovom saopštenju , prvi veliki kupac u Srbiji sa kojim je potpisan ugovor je ProCredit banka. Naime, dve kompanije potpisale su aneks ugovora kojim se banci izdaje sertifikovana garancija da će joj ubuduće biti isporučivana isklјučivo električna energija proizvedena u EPS-ovim hidroelektranama, odnosno kapacitetima koji koriste obnovlјive izvore. EPS trećinu proizvodnje realizuje u hidroelektranama, a u toku je projekat izgradnje prvog vetroparka u Kostolcu, tako da će uskoro snaga vode biti pojačana i snagom vetra.

– „Elektroprivreda Srbije“ pokazuje da za nas nema stajanja i da smo spremni da ponudimo nov i jedinstven proizvod na tržištu električne energije u Srbiji – „zelenu“ energiju. I na taj način, EPS je spreman da stane rame uz rame sa velikim evropskim kompanijama. Želimo i da povećamo proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora. Obnavlјamo i modernizujemo EPS-ove hidroelektrane koje proizvode jednu trećinu električne energije u Srbiji, a brzo ćemo imati i novi kapacitet koji koristi obnovlјive izvore energije jer gradimo vetropark u Kostolcu. EPS je stub i oslonac privrede i građana ove zemlјe i lider na tržištu i ponudom „zelene“ energije potvrđuje opredelјenost jačanju ekološke proizvodnje električne energije – poručio je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

I on je skrenuo pažnju na neophodnost da se poveća svest o važnosti energetske efikasnosti i obnovlјivih izvora energije u cilјu zaštite životne sredine. – ProCredit banka već godinama predstavlјa jednu od vodećih kompanija u Srbiji, kada je reč o ulaganjima u zaštitu životne sredine. Svojim klijentima smo dosad isplatili više od 200 miliona evra kredita za projekte koji doprinose uštedama energije i bolјem očuvanju životne sredine. Takođe, zahvalјujući brojnim inovacijama koje smo uveli, ProCredit banka je smanjila svoju potrošnju električne energije za 25 odsto, dok je potrošnja toplotne energije umanjena za gotovo 30 odsto. Nastavlјajući sa takvim pristupom, odlučili smo se za poseban ugovor sa EPS-om kako bi ubuduće u svom radu koristili isklјučivo električnu energiju sa garancijom porekla iz obnovlјivih izvora energije“, istakao je Ivan Smilјković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Ovo jeste lepa vest, ali za sada će kategorije domaćinstva na ovu opciju morati još malo da sačekaju. Kupci na garantovanom snabdevanju  ne mogu da kupuju zelenu energiju, jer trenutno ne postoji za to zakonska mogućnost. Godišnja proizvodnja električne energije iz obnovlјivih izvora u EPS-u je oko 10 milijardi kilovat sati.

Izvor: energyobserver.com

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Da li će Havaji biti prvi u ukidanju plastike u restoranima?

Published

on

By

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug

Continue Reading

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno