Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Novi tender za prugu u Mađarskoj, nova zona parkiranja i dva nova mosta

Published

on

Građevinarstvo u Srbiji jeste žila kucavica naše države, pa godina za nama nosi neke zaista impresivne projekte iz domena građevine i infrastrukture. Neki su započeti, a na završetak nekih ćemo malo sačekati. U ovom domenu je i saopštenje ministarstva građevinarstva Republike Srbije u kojem saopštavaju javnosti da novi tender, odnosno nova odluka za prugu u Mađarskoj ne utiče na projekat rekonstrukcije pruge u Srbiji.

– S mađarskim partnerima smo praktično u dnevnom kontaktu i usaglašavamo sve tehničke parametre kako bi ceo projekat funkcionisao na jedinstven način, kako to propisuju evropski standardi, a i naši propisi koji su važeći u Srbiji, a koji su u potpunosti usaglašeni s propisima EU – navode u ministarstvu.

Predsednik skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević najavio je da će sledeće godine početi izgradnja mosta preko Save, kod Beograda na vodi. Nikodijević je za Prvu TV rekao da je sledeće godine predviđeno projektovanje i početak izgradnje mosta preko Save kod „Beograda na vodi“, kao i početak projektovanja za most na Adi Huji, dakle u planu je izgradnja dva mosta. Takođe je, kako smo već pominjali, u planu projektovanje jednog tunela koji će spojiti savsku i dunavsku terasu.

Stari Savski most

Stanovnici glavnog grada dobiće i ljubičastu zonu parkinga, a predviđeno je da ova zona menja sve ostale. Naime, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da će uvođenjem nove, ljubičaste zone za parkiranje u Beogradu, ostale zone biti produžene. Nikodijević je za Prvu TV objasnio da će ljubičasta zona služiti za polučasovno parkiranje uglavnom u okolini velikih garaža. Crvena zona do sada je omogućavala parkiranje od jedan sat, a to će biti produženo na sat i trideset minuta, u žutoj će period zadržavanja biti tri sata, a u zelenoj četiri.

Nikodijević je najavio i proširivanje prostora za parking i kazao da je to jedan od ključnih prioriteta za gradsku vlast. Za jednu od njih, na Studentskom trgu, već je izdata građevinska dozvola i trebalo bi da u koncesionom aranžmanu njena izgradnja počne u martu ili aprilu sledeće godine, kaže Nikodijević.

Poseta Maje Gojković kompaniji „Zorka Keramika“

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković obišla je u ponedeljak, 17.decembra ove godine, fabriku keramičkih pločica „Zorka-Keramika“ u Šapcu, povodom najavljene investicije od 15.000.000 evra i otvaranju novih radnih mesta. Fabrika „Zorka-Keramika“ danas je najveći proizvođač keramičkih pločica u Republici Srbiji sa proizvodnjom od 4.200.000 metara kvadratnih na godišnjem nivou. Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković je naglasila da je „Zorka Keramika“ dobar primer moderne kompanije koja ide u korak sa trendovima, spremna da primenjuje nove tehnologije, kao i da kompanija ima veliki značaj za Srbiju, jer je najveći proizvođač keramike koja je našla tržište i izvan granica naše zemlje i ne samo u regionu, već i na veoma zahtevnim i konkurentnim tržištima EU.

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Da li će Havaji biti prvi u ukidanju plastike u restoranima?

Published

on

By

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug

Continue Reading

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno