Connect with us

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost u zgradama

Objavljeno

:

Poslovni objekat u Beogradu Ziegel House – Fasadna cigla Roeben listele - model Adelaide, izvođač kompanija ARTERRACOTTA

Kada razgovaramo o energetskoj efikasnosti i energetski efikasnim sistemima važno je značenje termina energetska efikasnost i efikasna energija. Energetska efikasnost je mera ravnoteže između poboljšanja uštede energije i potrošnje.

// Energetska efikasnost zgrada je najniži mogući zahtev za energijom dok održavanje zahteva nivo a komfor je samo razumna količina resursa. //

U zgradarstvu, energetska efikasnost znači korišćenje manje energije za grejanje, hlađenje i osvetlenje. To takođe znači kupovinu energetskih štednih uređaja i opreme za korišćenje u zgradi.

Važan koncept za energetsku efikasnost u zgradama je omotač zgrade koji razdvaja unutrašnjost od spoljašnosti zgrade (vrata, prozori, zidovi, temelji, krovovi i izolacija). Sve komponente omotača zgrade treba da rade zajedno da bi održavali toplotu zgrade zimi i hladnoću leti. Izolacija zgrade, na primer, će biti manje efektivna ukoliko krov, zidovi i plafoni dozvoljavaju propusnost vazduha ili dozvoljavaju skupljanje vlage u izolaciji.

Različiti pristupi mogu pomoći poboljšanju omotača zgrade. Posebno projektovani prozori mogu da smanje toplotne gubitke kada temperatura spoljnog ambijenta pada. U toplim regionima prozori sa specijalnim ostakljenjem mogu dozvoliti prodor dnevne svetlosti bez toplotnih dobitaka. Neki jednostavni uređaji kao što su zastori na vratima i prozorima mogu značajno poboljšati energetsku efikasnost.

Sistemi grejanja i hlađenja tipično koriste najviše energije u zgradama. U kućama se izvodi dodatna efikasna kontrola, pomoću programskih termostata, koji značajno smanjuje korišćenje energije ovih sistema. Neke kuće mogu takođe koristiti sistem za zonsko grejanje i hlađenje. Ovi sistemi smanjuju grejanje i hlađenje u nekorišćenim površinama kuće. U komercijalnim zgradama integrisani prostor i sistemi za grejanje vode osiguravaju najbolji pristup za energetski efikasno grejanje.

Podno grejanje i tepih

Podno grejanje i tepih

Korišćenje energije za grejanje vode se može smanjiti na dva načina, efikasnijim grejanjem vode i smanjenjem korišćenja vode. Široka raznovrsnost uređaja, kao što su tuševi niskog protoka, slavine sa aeratorima mogu smanjiti korišćenje tople vode. U kućama stariji grejači vode mogu biti zamenjeni sa novijim, energetski efikasnijim. Grejači za vodu, kao i cevi za transport tople vode moraju biti izolovani, kako bi se minimizirali toplotni gubici.

Danas su najuobičajeniji uređaji i električne naprave dostupne kao energetski efikasni modul, od mašine za pranje, hladnjaka do kopir mašina i kompjutera.

Postoje opcije energetski efikasnih svetiljki i LED koji su dostupni na tržištu. Osvetlenje sa standardnom sijalicom troši značajne količine električne energije.

Postoje programi, metodi za određivanje energetski efikasnih zgrada i poboljšanje koje treba napraviti. Energetskim auditom (proračunima i merenjima) dobijaju se realne informacije o potrošnji energije jedne zgrade.

Energetska efikasnost ventilacije

// Termin ventilacija je u osnovi uklanjanje starog ustajalog vazduha iz sobe ili zgrade i njegove zamene svežim čistim vazduhom. //

Na nesreću fokus se često postavlja na količinu vazdušnog protoka i broj izmena vazduha. Mi realno moramo postaviti pitanje kvaliteta vazduha. Broj izmena vazduha normalno utiče na zahtevano obezbeđenje zdravije unutrašnje klime. Sveži sobni vazduh u najmanjem slučaju izvodi prirodno hlađenje koje se razmatra kao jedan od načina dobre toplotne klime.

Postavljena su dva uslova koja moraju uvek biti u potpunosti ispunjeni. Uvedeni vazduh u zgradu mora biti što je moguće čišći i da su izabrani građevinski materijali imaju što manju emisiju. Kvalitet građevinskih materijala mora biti dokazan, sa aspekta emisije. Takvi materijali su danas široko dostupni na tržištu.

Ukoliko ne možemo eliminisati proizvodnju polutanata unutar kuće, to znači da sistem za ventilaciju ne može da ostvari svoj zadatak. Mi moramo takođe savladati i odvođenje dodatne unutrašnje toplote, pomoću skupog energetski zahtevnog sistema za hlađenje. Ovo polje zahteva uključivanje brojnih sudionika u procesu upravljanja zgradom, ne učestvuju samo arhitekte. Porast svesti o ograničenim energetskim resursima i posledicama na životnu sredinu zbog visokog korišćenja energije će uskoro napraviti radikalne promene. Nova rešenja će nesumnjivo doći na scenu, sa puno nade, takođe i za čistiji unutrašnji vazduh.

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Vazduh je često povezan sa osećajem blagostanja

Mi posedujemo iskustva, oko osećaja olakšanja dok sedimo u toplom avionu i čekamo da poleti. Vazduh počinje da struji preko dizni koje su postavljene iznad glave. Vazduh koji struji formira blagostanje kao blagi povetarac u letnjim večerima.

Ventilacija je sve ono što podrazumeva uklanjanje kontaminiranog vazduha i nekomforno toplog, koji treba zameniti sa čistim i svežim vazduhom odgovarajuće temperature. Vazduh ne može biti slobodno uveden u sobu. Na primer, da bi izbegli promaju potrebno je obezbediti odgovarajuću temperaturu i brzinu u prostorima za stanovanje. Potrebno je postaviti zahteve inženjerima projektantima da odaberu odgovarajuće proizvode za potrebe ventilacionih sistema. U zgradama gde postoji dodatna toplota, isporučeni vazduh će morati imati nižu tempereaturu. Ovo je potrebno uraditi, ali da ne izazovemo promaju.

Moraće se koristiti odgovarajući uređeji za isporuku vazduha. Oni će takođe biti korektno locirani i ispravno postavljeni tako da izlazni vazdušni mlaz ne može udariti u prepreku kao što su stubovi i prostor za smeštaj svetiljki.

Promaja i buka

Upravljanje vazduhom i postrojenjem za ventilaciju se često okrivljuju za probleme koji mogu imati različite uzroke. Žalbe izazvane promajom i poremećajem buke zbog siromašno projektovanih i neispravno podešenih sistema moraju biti analizirane ozbiljno. Realni razlozi za više ovih neprijatnosti moraju biti adekvatno eliminisani. Zgrada je komplikovan sistem u kojoj sve manje ili više radi interaktivno. Ako je sistem za upravljanje vazduha korektno projektovan i korišćen, to može biti i rešenje za deo navedenog problema.

ALUMIL - Stambeni objekat - Ljubomira Stojanovica 41, Beograd

ALUMIL – Stambeni objekat – Ljubomira Stojanovica 41, Beograd

Zdravlje, blagostanje i produktivnost

Naš organizam se može osloboditi prekomerne toplote unutar ograničenog temperaturnog intervala u kome se osećamo komforno i možemo raditi dobro. Ukoliko mi ovo ne možemo ostvariti to će uticati na blagostanje, produktivnost i našu efikasnost. Tada to postaje i pitanje ne samo novca za pojedinca i poslodavca i za društvo kompletno. Efekti temperature su značajni na naše performanse i mentalne sposobnosti i dalje su predmet intenzivnog istraživanja.

Ljudski organizam je komplikovani mehanizam i očigledno je da najviše naših potreba se namiruje iz životne sredine u kojoj živimo. Potrebno je ova pitanja analizirati iz različitih uglova. Odgovori na ova pitanja su od vitalnog značaja kada donosimo odluku o projektovanju zgrade, koja treba da omogući dovođenje prirodnog dnevnog osvetlenja, komfor unutrašnje klime i čistog svežeg vazduha koje zahteva dobru energiju upravljanja.

Znanje je izuzetno značajno

Potrebno je osigurati dobra inženjerska rešenja, koja klijent razumno očekuje. Zato su potrebna odgovarajuća kompetentna znanja. Moramo se podsetiti određenih stvari.

  • Klijent mora prvo specifirati svoje zahteve na takav način da oni mogu biti u potpunosti ispunjeni.
  • Konsultanti servisa zgrade moraju razumeti uzajamno dejstvo između različitih zahteva i zasnovani na ovim predloženim rešenjima. Predložena rešenja daju klijentu vrednost za odgovarajuću količinu novca i funkciju za ugovoreno u okviru specificiranih zahteva. U račun se uzimaju dve važne stvari, efikasna regulacija i uticaj na životnu sredinu.
  • Konsultant mora takođe da bude u mogućnosti da predvidi sve praktične i ekonomske posledice ovih zahteva i da dȃ relevantne odgovore na ova pitanja klijenta.
  • Inženjer instalacija mora raspolagati neophodnim veštinama radi kompletiranja instalacija koje će u potpunosti zadovoljiti klijenta. Odgovarajuće veštine može steći i na obukama i upoznavanjem sa novim tehnologijama i proizvodima.

Krajnji korisnik i klijent mora biti svestan činjenice da čak i najbolje rešenje će još zahtevati kompetentno radno osoblje, kao i odgovarajuće održavanje i inspekciju, ukoliko se želi ostvariti planirana funkcija.

Više hlađenja

Potreba za hlađenjem je u značajnom porastu, i mi moramo postaviti sami sebi pitanje, kako ovo može biti kombinovano sa našim naporima za upravljanje energetskim resursima efikasnije i sa odgovarajućom brigom za životnu sredinu. Moderna arhitektura je često sinonim koji je vezan za staklene fasade. Intenzivno solarno zračenje uzrokuje porast potrebe za hlađenjem i ovo pitanje mora biti pažljivo uključeno. Interesantne su analize za više dnevne svetlosti, koja je osnova zdravog stanovanja (veći prozori). Bolji prozori i novi tipovi solarnih senila mogu naravno pomoći smanjenju solarnog zračenja i potrebe za hlađenjem. Ovo utiče na naše psihofizičke funkcije, preko vitalnih bioloških receptora.

Veliki deo energije se danas isporučuje zgradama za potrebe osvetlenja, koje u više primera značajno utiče na potrebe za hlađenjem. I iz ovog razloga je upravljanje osvetlenjem izuzetno važno. U ovom polju je potrebno poštovanje novih odluka, kao i korišćenje najefikasnijih rešenja sa energetske tačke gledišta.

Mi se moramo permanentno boriti da obezbedimo pravo na komfornu unutrašnju sredinu, koja podrazumeva i hlađenje. Ovo je najverovatnije jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava industrija i ovo je važno polje za istraživanje i razvoj.

// Mi treba da oblikujemo realistička, komercijalna i praktična rešenja koja mogu doprineti efikasnom hlađenju i koristeći minimum energije, bez korišćenja veštačkih rashladnih sredstava postoje obećavajući pokušaji i putevi u različitim delovima sveta koji su snažno dokumentovani da će različita rešenja kada se zajedno primenjuju imati veliki značaj u budućnosti.//

Stambeni objekat

Metod za obezbeđenje zdrave i ugodne sredine za život – foto: pixabay.com

Postojeće zgrade

Na kraju treba naglasiti da najveću pažnju treba pokloniti postojećim zgradama. Mere uštede energije u zgradama su od vitalnog značaja radi smanjenja ukupnog korišćenja energije.

Mnogo je manji broj zgrada koje se grade u poređenju sa starim. U starim zgradama se najbolje može osetiti efekat uštede energije i blagostanje društva.

Saradnja i uobičajeni pristup

Naravno, ni nove ni stare zgrade nisu nikada građene sa primarnim ciljem očuvanja energije, one su građene za korišćenje. Ljudi trebaju negde da žive i negde da rade i da budu efikasni i produktivni u njihovom dnevnom životu. Ukratko, zgrade su bile i biće građene za specifične namene.

Struktura projektovanja i servis zgrade moraju uvek biti izabrane tako da se ne troši više energije nego što je potrebno za korišćenje. Ventilacija je neophodno potrebna i potrebno je analizirati dobre i loše tehnike. Treba naglasiti da kada poredimo različita rešenja, moramo imati na umu da se u potpunosti moraju zadovoljiti isti zahtevi.

Potrebno je istražiti nove puteve radi ostvarenja utvrđenih zahteva, metoda i tehnologije. Prethodno je neophodno izvršiti opsežna ispitivanja pre lansiranja na tržište.

Nastupajući razvoj mora proizvoditi različite tipove rešenja, ali cilj mora biti oblikovanje komfornog, stimulativnog i zdravijeg unutrašnjeg klimata, sa najmanje mogućim zahtevom za energijom i najmanje mogućim uticajima na životnu sredinu. Mi smo odgovorni za primenu najboljih rešenja na tržištu i primenu naučnih dostignuća. Potrebno je obezbediti kvalitetan dijalog sa zajedničkim ciljem, između svih sudionika – klijenata, arhitekata, konsultanata, montažera i stanara uključenih u proces upravljanja zgradom. Ovo mora biti prvi korak ka boljem unutrašnjem klimatu, efikasnijem korišćenju energije i manjeim uticaju na životnu sredinu. Sve su ovo koristi koje moraju biti uključene.

Oblast energetske efikasnosti predstavlja oblast visokog prioriteta za Srbiju. Kao članica Energetske zajednice Evropske unije, Srbija se obavezala da će postepeno iz evropskog zakonodavstva implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa potrošnjom energije u zgradama. Zakonom o efikasnom korišćenju energije i Akcionim planom za energetsku efikasnost Srbija je za to već stvorila pravni okvir.

U dobro izolovanoj kući smanjuju se troškovi grejanja

Foto: Baumit Serbia d.o.o. – fasadni sistemi

Unapređenje energetske efikasnosti može doneti čitav niz pozitivih efekata u ekonomiji i u društvu. Međutim, programi energetske efikasnosti često se ocenjuje samo na osnovu uštede energije koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se značajno potcenjuje sveukupna vrednost unapređenja u oblasti energetske efikasnosti.

Unapređenje u oblasti energetske efikasnosti može da proizvede značajne pozitivne makroekonomske efekte poput povećanja BDP, zapošljavanja, unapređenja trgovinskog bilansa i energetske sigurnosti. Prisutan je nedostatak sveobuhvatne analize širokih socijalno ekonomskih efekata mera i programa efikasnosti u Srbiji. Potrebno je izvršiti procenu potencijalnih makroekonomskih efekata mera energetske efikasnosti sa posebnim naglaskom na stambene zgrade u Srbiji.

// U Srbiji ima preko 2,2 miliona stambenih jedinica, sa ukupnom podnom površinom od 290 miliona m2. Procenjeno je da one na godišnjem nivou troše 65 miliona MWh energije za grejanje, dok prosečna potrošnja energije za grejanje iznosi 224 kWh/m2 godišnje, što je daleko više od proseka EU. //

Program unapređenja energetske efikasnosti doveo bi do značajnih ušteda energije koje se u proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje nakon sanacije procenjena je na 87 kWh/m2, odnosno 25,2 miliona MWh za čitav stambeni fond. Sanacija pretpostavlja unapređenje termičkog omotača zgrade.

Analizirana su tri scenarija sanacije zgrada sa različitim stepenima renoviranja i različitim obimima. U prvom scenariju pretpostavlja se godišnja stopa renoviranja od 1%, što iznosi 2,9 miliona m2 godišnje. Ako se pretpostavi da prosečna stambena jedinica ima površinu od 60 m2, onda bi trebalo renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica. U drugom scenariju bi moglo biti renovirano 5,8 miliona m2, odnosno 96.000 stambenih jedinica (2%). Treći scenario predviđa renoviranje 8,7 miliona m2, odnosno 145.000 stambenih jedinica, (3%). Nakon prve godine u prvom scenariju bi se uštedelo 250.000 MWh ili 250.000.000 kWh ili 25 miliona litara tečnog goriva.

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Smanjenje emisije ugljen dioksida

Procenjuje se da se za svaki kWh energije korišćene u proizvodnji grejanja u atmosferu emituje 190 g CO2. Ukupna godišnja emisija od 14,8 miliona tona CO2 rezultat je proizvodnje energije za grejanje u Srbiji, što predstavlja 33% ukupne emisije CO2 na nacionalnom nivou. Sanacija stambenog fonda za unapređenje energetske efikasnosti dovela bi do značajnog smanjenja emisije tokom godina.

Potrebne investicije

Investicije u sanaciju stambenih zgrada u Srbiji procenjene su između 90 €/m2 za više porodične zgrade i na 129 €/m2 za jednoporodične zgrade.

Uticaj na zapošljavanje

Efekat javnih investicija na zapošljavanje jedna je od glavnih odrednica za kreatore politika. Potencijal programa unapređenja energetske efikasnosti za zapošljavanje treba razmatrati sa aspekta direktnih, indirektnih i indukovanih radnih mesta koja bi bila otvorena.

Direktna radna mesta bila bi otvorena u građevinskom sektoru, dok se indirektni efekti na zapošljavanje ostvaruju i u drugim sektorima izvan građevinskog sektora, kao rezultat povećane tražnje za građevinskim aktivnostima. Indukovani uticaju potiču iz dodatnog raspoloživog prihoda koji je ostvaren kroz nova radna mesta kao i iz ušteda energije u domaćinstvima koji su rezultat nižih računa za energiju.

Uticaj na BDP

Povećane investicijem zapošljavanje, unapređenje energetske efikasnosti doprinose povećanju nacionalnog BDP. Procenjeno je da bi na godišnjem nivou BDP bio povećan više od 424 miliona evra u spornom scenariju ili 1,3%.

Uticaj na javni budžet

Procenjeno je da bi prihodi državnog budžeta na godišnjoj bazi bili povećani za preko 148 miliona evra u sporom scenariju.

Vlada ima ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da povećanje budžetskih prihoda koje proističe iz takvih programa iznosi 40% ukupne potrebne investicije.

Takvi programi bi doprineli povećanju BDP što nam omogućava da iznesemo tvrdnju da državni programi finansijske podrške za unapređenja energetske efikasnosti predstavljaju pametnu i visokoefikasnu javnu investiciju.

Građevinska direkcija Srbije

Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija

Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou

Unapređenjem energetske efikasnosti u stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput uglja, sirove nafte i prirodnog gasa. Procenjuje se da bi sanacija stambenih zgrada smanjila potrošnju energije za grejanje za 60 %, tako da bi efekat na nacionalni energetski bilans bio značajan. Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama nosi značajan potencijal za ostvarenje uštede energije na nacionalnom nivou. Na zgrade otpada oko 40% ukupne potrošnje finalne energije i oko 55 % potrošnje električne energije u 28 država članica EU.

Na nivou EU oko 2/3 potrošnje u zgradama ostvari se u stambenim zgradama (Institute for European Environment Policy, 2015.). U Srbiji oko 45% ukupne potrošnje energije ostvaruje se u domaćinstvima i u javno i komercijalnom sektoru (na osnovu Energetskog bilansa Republike Srbije, 2016.). Jasno je da uvođenje mera politike koje imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti u zgradama predstavlja značajan izvor potencijalnih ušteda energije na lokalnom i nacionalnom nivou.

Da bi se smanjila potrošnja energije u sektoru zgradarstva u čitavoj EU kreirane su javne politike koje treba da podstaknu vlasnike zgrada da primene mere energetske efikasnosti član 4 Direktive o energetskoj efikasnosti (Directive 2012/27/EU of 25. October 2012. on Energy Efficiency) zahteva od država članica da definišu dugoročne strategije za podsticanje sanacija u sektoru zgradarstva. To će im omogućitida ostvare pun potencijal uštede u celokupnom fondu zgrada.

Nacionalne strategije sanacije moraju biti kreirane tako da se dostigne smanjenje potreba za energijom u zgradama u EU za 80% do 2050., kao što glasi preporuka Evropskog Parlamenta, kampanje Renovirajmo Evropu (Renovale Europe Campaign) i ostalih organa vlasti. Srbija je u obavezi da primeni slične mere i programe energetske efikasnosti u narednom periodu (Zakon o efikasnom korišćenju energije Republike Srbije još uvek nije u potpunosti usklađen sa Direktivom EU o energetskoj efikasnosti).

Autori: Dr Dragan Škobalj, Ž. Đokić, dipl. inž.

Advertisement

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najveći vetropark, snaga vetra u Srbiji, Surčin-Obrenovac u decembru

Objavljeno

:

Od

Auto put

I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Vetroelektrane u Evropi, građevinski radnici i obnova železnica u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

I protekle sedmice Ministarstvo građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture prezentovalo nam je planove iz ove sfere vezano za našu zemlju. Pričalo se i o deficitu građevinskih radnika sa akcentom na problemima koji se javljaju zbog rane snage koja nam stiže iz Azije i Turske. U polju energetske efikasnosti, dobili smo izveštaj o iskorišćenosti snage vetra i mogućnostima na evropskom tlu koje bismo mogli da ostvarimo.

Evropa bi mogla da pokrije svetske potrebe za energijom u narednih 30 godina

Gradnja kopnenih vetroelektrana u Evropi mogla bi podmiriti svetske potrebe za energijom, pokazalo je poslednje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma. Naime, istraživači britanskog Univerziteta Saseks i danskog Univerziteta u Arhusu razvili su tehnike mapiranja ukupnih potencijala kopnenih vetroelektrana širom Evrope. Isto istraživanje pokazalo je i još jedan podatak – Evropa bi mogla da proizvede 100 puta više energije u odnosu na trenutnu proizvodnju kopnenih vetroelektrana, piše Investitor.

Što se tiče potencijala u regionu, Bosna i Hercegovina i Makedonija u grupi su zemalja sa najvećim potencijalom za eksploataciju energije vetra. U tim zemljama potencijal je procenjen na više od 6,2 MW po kvadratnom kilometru. S druge strane, Srbija, Albanija, i Crna Gora iz vetroelektrana bi mogle da proizvedu između 4,5 i 6,2 MW po kvadratnom kilometru dok su Hrvatska i Slovenija svrstane u grupu zemalja koje mogu da proizvedu od 1,2 do 1,9 MW električne energije iz vetroelektrana po kvadratnom kilometru. Istraživanje je pokazalo da je 46 odsto evropskog kopna prikladno za izgradnju vetroturbina nakon izuzimanja urbanih sredina, vojnih postrojenja i drugih područja nepogodnih za eksploataciju vetra. Na na kraju se zaključuje da ako bi taj potencijal bio u potpunosti iskorišćen, Evropa bi mogla pokriti potrebe celog sveta za energijom, i to već do 2050.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Beogradska gradilišta puna stranaca

Kako kažu najnoviji podaci, Grad Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, a kako je trenutno aktuelan nedostatak građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, pa čak i iz daleke Azije. Koliko ih tačno ima, kažu stručnjaci, skoro je nemoguće utvrditi, između ostalog i jer popriličan broj radi „na crno“. Goran Rodić iz građevinske komore rekao je za list blic da najviše ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Tačnije, Turski državljani dolaze organizovano preko firmi koje ih angažuju za naša gradilišta, a najviše ih je upravo u Beogradu.

Rodić je skrenuo pažnju na probleme koji se javljaju zbog ove pojave na našim gradilištima: „Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, a koji ne podležu kontroli zbog čega mogu da nastanu teške povrede, pogotovo kod onih koji nisu obučeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto građevinaca iz inostranstva radi na crno“ .Pored Turaka i Albanaca, tu su i Indijci, ali i Pakistanci. Među njima je najviše onih koji su angažovani za obične poslove, odnosno klasična fizička radna snaga na gradilištima.

Železnička pruga

Ulaganje u železnicu 5 milijardi evra

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, izjavila je da jе vrеdnost invеsticija na žеlеznici oko pеt milijardi еvra, da sе putnici na modеrnizovanim prugama vraćaju vozu kao prеvoznom srеdstvu. Sledeći cilj je, kako je rekla resorna ministarka, da Srbija iskoristi svoj povoljan položaj kao tranzitna ruta za prеvoz tеrеta. Ona je dodala da je žеlеznica jеdnako važna kao i auto-putеvi koji se grade, i da će porеd toga što se gradi brza pruga Bеograd-Budimpеšta i rеkonstruišе barska pruga, ulagati i u rеgionalnе prugе. U 2018, 2019. i 2020. godini ukupno ćе biti rеkonstruisano oko 800 kilomеtara rеgionalnih pruga. Ona jе rеkla da ,zahvaljujući urađеnim rеkonstrukcijama, vozovi danas na pruzi od Bеograda do Valjеva, od Bеograda do Vršca ili od Šapca do Zvornika idu u prosеku izmеđu 80 i 110 kilomеtara na sat i da na pojеdinim linijama ima i do 60 odsto višе putnika.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno