Connect with us
Energetska efikasnost

Energetska efikasnost u zgradama

Kada razgovaramo o energetskoj efikasnosti i energetski efikasnim sistemima va┼żno je zna─Źenje termina energetska efikasnost i efikasna energija. Energetska efikasnost je mera ravnote┼że izme─Ĺu pobolj┼íanja u┼ítede energije i potro┼ínje.

// Energetska efikasnost zgrada je najni┼żi mogu─çi zahtev za energijom dok odr┼żavanje zahteva nivo a komfor je samo razumna koli─Źina resursa. //

U zgradarstvu, energetska efikasnost zna─Źi kori┼í─çenje manje energije za grejanje, hla─Ĺenje i osvetlenje. To tako─Ĺe zna─Źi kupovinu energetskih ┼ítednih ure─Ĺaja i opreme za kori┼í─çenje u zgradi.

Va┼żan koncept za energetsku efikasnost u zgradama je omota─Ź zgrade koji razdvaja unutra┼ínjost od spolja┼ínosti zgrade (vrata, prozori, zidovi, temelji, krovovi i izolacija). Sve komponente omota─Źa zgrade treba da rade zajedno da bi odr┼żavali toplotu zgrade zimi i hladno─çu leti. Izolacija zgrade, na primer, ─çe biti manje efektivna ukoliko krov, zidovi i plafoni dozvoljavaju propusnost vazduha ili dozvoljavaju skupljanje vlage u izolaciji.

Razli─Źiti pristupi mogu pomo─çi pobolj┼íanju omota─Źa zgrade. Posebno projektovani prozori mogu da smanje toplotne gubitke kada temperatura spoljnog ambijenta pada. U toplim regionima prozori sa specijalnim ostakljenjem mogu dozvoliti prodor dnevne svetlosti bez toplotnih dobitaka. Neki jednostavni ure─Ĺaji kao ┼íto su zastori na vratima i prozorima mogu zna─Źajno pobolj┼íati energetsku efikasnost.

Sistemi grejanja i hla─Ĺenja tipi─Źno koriste najvi┼íe energije u zgradama. U ku─çama se izvodi dodatna efikasna kontrola, pomo─çu programskih termostata, koji zna─Źajno smanjuje kori┼í─çenje energije ovih sistema. Neke ku─çe mogu tako─Ĺe koristiti sistem za zonsko grejanje i hla─Ĺenje. Ovi sistemi smanjuju grejanje i hla─Ĺenje u nekori┼í─çenim povr┼íinama ku─çe. U komercijalnim zgradama integrisani prostor i sistemi za grejanje vode osiguravaju najbolji pristup za energetski efikasno grejanje.

Podno grejanje i tepih

Podno grejanje i tepih

Kori┼í─çenje energije za grejanje vode se mo┼że smanjiti na dva na─Źina, efikasnijim grejanjem vode i smanjenjem kori┼í─çenja vode. ┼áiroka raznovrsnost ure─Ĺaja, kao ┼íto su tu┼íevi niskog protoka, slavine sa aeratorima mogu smanjiti kori┼í─çenje tople vode. U ku─çama stariji greja─Źi vode mogu biti zamenjeni sa novijim, energetski efikasnijim. Greja─Źi za vodu, kao i cevi za transport tople vode moraju biti izolovani, kako bi se minimizirali toplotni gubici.

Danas su najuobi─Źajeniji ure─Ĺaji i elektri─Źne naprave dostupne kao energetski efikasni modul, od ma┼íine za pranje, hladnjaka do kopir ma┼íina i kompjutera.

Postoje opcije energetski efikasnih svetiljki i LED koji su dostupni na tr┼żi┼ítu. Osvetlenje sa standardnom sijalicom tro┼íi zna─Źajne koli─Źine elektri─Źne energije.

Postoje programi, metodi za odre─Ĺivanje energetski efikasnih zgrada i pobolj┼íanje koje treba napraviti. Energetskim auditom (prora─Źunima i merenjima) dobijaju se realne informacije o potro┼ínji energije jedne zgrade.

Energetska efikasnost ventilacije

// Termin ventilacija je u osnovi uklanjanje starog ustajalog vazduha iz sobe ili zgrade i njegove zamene sve┼żim ─Źistim vazduhom. //

Na nesre─çu fokus se ─Źesto postavlja na koli─Źinu vazdu┼ínog protoka i broj izmena vazduha. Mi realno moramo postaviti pitanje kvaliteta vazduha. Broj izmena vazduha normalno uti─Źe na zahtevano obezbe─Ĺenje zdravije unutra┼ínje klime. Sve┼żi sobni vazduh u najmanjem slu─Źaju izvodi prirodno hla─Ĺenje koje se razmatra kao jedan od na─Źina dobre toplotne klime.

Postavljena su dva uslova koja moraju uvek biti u potpunosti ispunjeni. Uvedeni vazduh u zgradu mora biti ┼íto je mogu─çe ─Źi┼í─çi i da su izabrani gra─Ĺevinski materijali imaju ┼íto manju emisiju. Kvalitet gra─Ĺevinskih materijala mora biti dokazan, sa aspekta emisije. Takvi materijali su danas ┼íiroko dostupni na tr┼żi┼ítu.

Ukoliko ne mo┼żemo eliminisati proizvodnju polutanata unutar ku─çe, to zna─Źi da sistem za ventilaciju ne mo┼że da ostvari svoj zadatak. Mi moramo tako─Ĺe savladati i odvo─Ĺenje dodatne unutra┼ínje toplote, pomo─çu skupog energetski zahtevnog sistema za hla─Ĺenje. Ovo polje zahteva uklju─Źivanje brojnih sudionika u procesu upravljanja zgradom, ne u─Źestvuju samo arhitekte. Porast svesti o ograni─Źenim energetskim resursima i posledicama na ┼żivotnu sredinu zbog visokog kori┼í─çenja energije ─çe uskoro napraviti radikalne promene. Nova re┼íenja ─çe nesumnjivo do─çi na scenu, sa puno nade, tako─Ĺe i za ─Źistiji unutra┼ínji vazduh.

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Vazduh je ─Źesto povezan sa ose─çajem blagostanja

Mi posedujemo iskustva, oko ose─çaja olak┼íanja dok sedimo u toplom avionu i ─Źekamo da poleti. Vazduh po─Źinje da struji preko dizni koje su postavljene iznad glave. Vazduh koji struji formira blagostanje kao blagi povetarac u letnjim ve─Źerima.

Ventilacija je sve ono ┼íto podrazumeva uklanjanje kontaminiranog vazduha i nekomforno toplog, koji treba zameniti sa ─Źistim i sve┼żim vazduhom odgovaraju─çe temperature. Vazduh ne mo┼że biti slobodno uveden u sobu. Na primer, da bi izbegli promaju potrebno je obezbediti odgovaraju─çu temperaturu i brzinu u prostorima za stanovanje. Potrebno je postaviti zahteve in┼żenjerima projektantima da odaberu odgovaraju─çe proizvode za potrebe ventilacionih sistema. U zgradama gde postoji dodatna toplota, isporu─Źeni vazduh ─çe morati imati ni┼żu tempereaturu. Ovo je potrebno uraditi, ali da ne izazovemo promaju.

Mora─çe se koristiti odgovaraju─çi ure─Ĺeji za isporuku vazduha. Oni ─çe tako─Ĺe biti korektno locirani i ispravno postavljeni tako da izlazni vazdu┼íni mlaz ne mo┼że udariti u prepreku kao ┼íto su stubovi i prostor za sme┼ítaj svetiljki.

Promaja i buka

Upravljanje vazduhom i postrojenjem za ventilaciju se ─Źesto okrivljuju za probleme koji mogu imati razli─Źite uzroke. ┼Żalbe izazvane promajom i poreme─çajem buke zbog siroma┼íno projektovanih i neispravno pode┼íenih sistema moraju biti analizirane ozbiljno. Realni razlozi za vi┼íe ovih neprijatnosti moraju biti adekvatno eliminisani. Zgrada je komplikovan sistem u kojoj sve manje ili vi┼íe radi interaktivno. Ako je sistem za upravljanje vazduha korektno projektovan i kori┼í─çen, to mo┼że biti i re┼íenje za deo navedenog problema.

ALUMIL - Stambeni objekat - Ljubomira Stojanovica 41, Beograd

ALUMIL – Stambeni objekat – Ljubomira Stojanovica 41, Beograd

Zdravlje, blagostanje i produktivnost

Na┼í organizam se mo┼że osloboditi prekomerne toplote unutar ograni─Źenog temperaturnog intervala u kome se ose─çamo komforno i mo┼żemo raditi dobro. Ukoliko mi ovo ne mo┼żemo ostvariti to ─çe uticati na blagostanje, produktivnost i na┼íu efikasnost. Tada to postaje i pitanje ne samo novca za pojedinca i poslodavca i za dru┼ítvo kompletno. Efekti temperature su zna─Źajni na na┼íe performanse i mentalne sposobnosti i dalje su predmet intenzivnog istra┼żivanja.

Ljudski organizam je komplikovani mehanizam i o─Źigledno je da najvi┼íe na┼íih potreba se namiruje iz ┼żivotne sredine u kojoj ┼żivimo. Potrebno je ova pitanja analizirati iz razli─Źitih uglova. Odgovori na ova pitanja su od vitalnog zna─Źaja kada donosimo odluku o projektovanju zgrade, koja treba da omogu─çi dovo─Ĺenje prirodnog dnevnog osvetlenja, komfor unutra┼ínje klime i ─Źistog sve┼żeg vazduha koje zahteva dobru energiju upravljanja.

Znanje je izuzetno zna─Źajno

Potrebno je osigurati dobra in┼żenjerska re┼íenja, koja klijent razumno o─Źekuje. Zato su potrebna odgovaraju─ça kompetentna znanja. Moramo se podsetiti odre─Ĺenih stvari.

  • Klijent mora prvo specifirati svoje zahteve na takav na─Źin da oni mogu biti u potpunosti ispunjeni.
  • Konsultanti servisa zgrade moraju razumeti uzajamno dejstvo izme─Ĺu razli─Źitih zahteva i zasnovani na ovim predlo┼żenim re┼íenjima. Predlo┼żena re┼íenja daju klijentu vrednost za odgovaraju─çu koli─Źinu novca i funkciju za ugovoreno u okviru specificiranih zahteva. U ra─Źun se uzimaju dve va┼żne stvari, efikasna regulacija i uticaj na ┼żivotnu sredinu.
  • Konsultant mora tako─Ĺe da bude u mogu─çnosti da predvidi sve prakti─Źne i ekonomske posledice ovih zahteva i da d╚â relevantne odgovore na ova pitanja klijenta.
  • In┼żenjer instalacija mora raspolagati neophodnim ve┼ítinama radi kompletiranja instalacija koje ─çe u potpunosti zadovoljiti klijenta. Odgovaraju─çe ve┼ítine mo┼że ste─çi i na obukama i upoznavanjem sa novim tehnologijama i proizvodima.

Krajnji korisnik i klijent mora biti svestan ─Źinjenice da ─Źak i najbolje re┼íenje ─çe jo┼í zahtevati kompetentno radno osoblje, kao i odgovaraju─çe odr┼żavanje i inspekciju, ukoliko se ┼żeli ostvariti planirana funkcija.

Vi┼íe hla─Ĺenja

Potreba za hla─Ĺenjem je u zna─Źajnom porastu, i mi moramo postaviti sami sebi pitanje, kako ovo mo┼że biti kombinovano sa na┼íim naporima za upravljanje energetskim resursima efikasnije i sa odgovaraju─çom brigom za ┼żivotnu sredinu. Moderna arhitektura je ─Źesto sinonim koji je vezan za staklene fasade. Intenzivno solarno zra─Źenje uzrokuje porast potrebe za hla─Ĺenjem i ovo pitanje mora biti pa┼żljivo uklju─Źeno. Interesantne su analize za vi┼íe dnevne svetlosti, koja je osnova zdravog stanovanja (ve─çi prozori). Bolji prozori i novi tipovi solarnih senila mogu naravno pomo─çi smanjenju solarnog zra─Źenja i potrebe za hla─Ĺenjem. Ovo uti─Źe na na┼íe psihofizi─Źke funkcije, preko vitalnih biolo┼íkih receptora.

Veliki deo energije se danas isporu─Źuje zgradama za potrebe osvetlenja, koje u vi┼íe primera zna─Źajno uti─Źe na potrebe za hla─Ĺenjem. I iz ovog razloga je upravljanje osvetlenjem izuzetno va┼żno. U ovom polju je potrebno po┼ítovanje novih odluka, kao i kori┼í─çenje najefikasnijih re┼íenja sa energetske ta─Źke gledi┼íta.

Mi se moramo permanentno boriti da obezbedimo pravo na komfornu unutra┼ínju sredinu, koja podrazumeva i hla─Ĺenje. Ovo je najverovatnije jedan od najve─çih izazova sa kojim se suo─Źava industrija i ovo je va┼żno polje za istra┼żivanje i razvoj.

// Mi treba da oblikujemo realisti─Źka, komercijalna i prakti─Źna re┼íenja koja mogu doprineti efikasnom hla─Ĺenju i koriste─çi minimum energije, bez kori┼í─çenja ve┼íta─Źkih rashladnih sredstava postoje obe─çavaju─çi poku┼íaji i putevi u razli─Źitim delovima sveta koji su sna┼żno dokumentovani da ─çe razli─Źita re┼íenja kada se zajedno primenjuju imati veliki zna─Źaj u budu─çnosti.//

Stambeni objekat

Metod za obezbe─Ĺenje zdrave i ugodne sredine za ┼żivot – foto: pixabay.com

Postoje─çe zgrade

Na kraju treba naglasiti da najve─çu pa┼żnju treba pokloniti postoje─çim zgradama. Mere u┼ítede energije u zgradama su od vitalnog zna─Źaja radi smanjenja ukupnog kori┼í─çenja energije.

Mnogo je manji broj zgrada koje se grade u pore─Ĺenju sa starim. U starim zgradama se najbolje mo┼że osetiti efekat u┼ítede energije i blagostanje dru┼ítva.

Saradnja i uobi─Źajeni pristup

Naravno, ni nove ni stare zgrade nisu nikada gra─Ĺene sa primarnim ciljem o─Źuvanja energije, one su gra─Ĺene za kori┼í─çenje. Ljudi trebaju negde da ┼żive i negde da rade i da budu efikasni i produktivni u njihovom dnevnom ┼żivotu. Ukratko, zgrade su bile i bi─çe gra─Ĺene za specifi─Źne namene.

Struktura projektovanja i servis zgrade moraju uvek biti izabrane tako da se ne tro┼íi vi┼íe energije nego ┼íto je potrebno za kori┼í─çenje. Ventilacija je neophodno potrebna i potrebno je analizirati dobre i lo┼íe tehnike. Treba naglasiti da kada poredimo razli─Źita re┼íenja, moramo imati na umu da se u potpunosti moraju zadovoljiti isti zahtevi.

Potrebno je istra┼żiti nove puteve radi ostvarenja utvr─Ĺenih zahteva, metoda i tehnologije. Prethodno je neophodno izvr┼íiti opse┼żna ispitivanja pre lansiranja na tr┼żi┼íte.

Nastupaju─çi razvoj mora proizvoditi razli─Źite tipove re┼íenja, ali cilj mora biti oblikovanje komfornog, stimulativnog i zdravijeg unutra┼ínjeg klimata, sa najmanje mogu─çim zahtevom za energijom i najmanje mogu─çim uticajima na ┼żivotnu sredinu. Mi smo odgovorni za primenu najboljih re┼íenja na tr┼żi┼ítu i primenu nau─Źnih dostignu─ça. Potrebno je obezbediti kvalitetan dijalog sa zajedni─Źkim ciljem, izme─Ĺu svih sudionika ÔÇô klijenata, arhitekata, konsultanata, monta┼żera i stanara uklju─Źenih u proces upravljanja zgradom. Ovo mora biti prvi korak ka boljem unutra┼ínjem klimatu, efikasnijem kori┼í─çenju energije i manjeim uticaju na ┼żivotnu sredinu. Sve su ovo koristi koje moraju biti uklju─Źene.

Oblast energetske efikasnosti predstavlja oblast visokog prioriteta za Srbiju. Kao ─Źlanica Energetske zajednice Evropske unije, Srbija se obavezala da ─çe postepeno iz evropskog zakonodavstva implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa potro┼ínjom energije u zgradama. Zakonom o efikasnom kori┼í─çenju energije i Akcionim planom za energetsku efikasnost Srbija je za to ve─ç stvorila pravni okvir.

U dobro izolovanoj kući smanjuju se troškovi grejanja

Foto: Baumit Serbia d.o.o. – fasadni sistemi

Unapre─Ĺenje energetske efikasnosti mo┼że doneti ─Źitav niz pozitivih efekata u ekonomiji i u dru┼ítvu. Me─Ĺutim, programi energetske efikasnosti ─Źesto se ocenjuje samo na osnovu u┼ítede energije koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se zna─Źajno potcenjuje sveukupna vrednost unapre─Ĺenja u oblasti energetske efikasnosti.

Unapre─Ĺenje u oblasti energetske efikasnosti mo┼że da proizvede zna─Źajne pozitivne makroekonomske efekte poput pove─çanja BDP, zapo┼íljavanja, unapre─Ĺenja trgovinskog bilansa i energetske sigurnosti. Prisutan je nedostatak sveobuhvatne analize ┼íirokih socijalno ekonomskih efekata mera i programa efikasnosti u Srbiji. Potrebno je izvr┼íiti procenu potencijalnih makroekonomskih efekata mera energetske efikasnosti sa posebnim naglaskom na stambene zgrade u Srbiji.

// U Srbiji ima preko 2,2 miliona stambenih jedinica, sa ukupnom podnom povr┼íinom od 290 miliona m2. Procenjeno je da one na godi┼ínjem nivou tro┼íe 65 miliona MWh energije za grejanje, dok prose─Źna potro┼ínja energije za grejanje iznosi 224 kWh/m2 godi┼ínje, ┼íto je daleko vi┼íe od proseka EU. //

Program unapre─Ĺenja energetske efikasnosti doveo bi do zna─Źajnih u┼íteda energije koje se u proseku procenjuju na 60%. Prose─Źna potro┼ínja energije za grejanje nakon sanacije procenjena je na 87 kWh/m2, odnosno 25,2 miliona MWh za ─Źitav stambeni fond. Sanacija pretpostavlja unapre─Ĺenje termi─Źkog omota─Źa zgrade.

Analizirana su tri scenarija sanacije zgrada sa razli─Źitim stepenima renoviranja i razli─Źitim obimima. U prvom scenariju pretpostavlja se godi┼ínja stopa renoviranja od 1%, ┼íto iznosi 2,9 miliona m2 godi┼ínje. Ako se pretpostavi da prose─Źna stambena jedinica ima povr┼íinu od 60 m2, onda bi trebalo renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica. U drugom scenariju bi moglo biti renovirano 5,8 miliona m2, odnosno 96.000 stambenih jedinica (2%). Tre─çi scenario predvi─Ĺa renoviranje 8,7 miliona m2, odnosno 145.000 stambenih jedinica, (3%). Nakon prve godine u prvom scenariju bi se u┼ítedelo 250.000 MWh ili 250.000.000 kWh ili 25 miliona litara te─Źnog goriva.

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Smanjenje emisije ugljen dioksida

Procenjuje se da se za svaki kWh energije kori┼í─çene u proizvodnji grejanja u atmosferu emituje 190 g CO2. Ukupna godi┼ínja emisija od 14,8 miliona tona CO2 rezultat je proizvodnje energije za grejanje u Srbiji, ┼íto predstavlja 33% ukupne emisije CO2 na nacionalnom nivou. Sanacija stambenog fonda za unapre─Ĺenje energetske efikasnosti dovela bi do zna─Źajnog smanjenja emisije tokom godina.

Potrebne investicije

Investicije u sanaciju stambenih zgrada u Srbiji procenjene su izme─Ĺu 90 ÔéČ/m2 za vi┼íe porodi─Źne zgrade i na 129 ÔéČ/m2 za jednoporodi─Źne zgrade.

Uticaj na zapošljavanje

Efekat javnih investicija na zapo┼íljavanje jedna je od glavnih odrednica za kreatore politika. Potencijal programa unapre─Ĺenja energetske efikasnosti za zapo┼íljavanje treba razmatrati sa aspekta direktnih, indirektnih i indukovanih radnih mesta koja bi bila otvorena.

Direktna radna mesta bila bi otvorena u gra─Ĺevinskom sektoru, dok se indirektni efekti na zapo┼íljavanje ostvaruju i u drugim sektorima izvan gra─Ĺevinskog sektora, kao rezultat pove─çane tra┼żnje za gra─Ĺevinskim aktivnostima. Indukovani uticaju poti─Źu iz dodatnog raspolo┼żivog prihoda koji je ostvaren kroz nova radna mesta kao i iz u┼íteda energije u doma─çinstvima koji su rezultat ni┼żih ra─Źuna za energiju.

Uticaj na BDP

Pove─çane investicijem zapo┼íljavanje, unapre─Ĺenje energetske efikasnosti doprinose pove─çanju nacionalnog BDP. Procenjeno je da bi na godi┼ínjem nivou BDP bio pove─çan vi┼íe od 424 miliona evra u spornom scenariju ili 1,3%.

Uticaj na javni bud┼żet

Procenjeno je da bi prihodi dr┼żavnog bud┼żeta na godi┼ínjoj bazi bili pove─çani za preko 148 miliona evra u sporom scenariju.

Vlada ima ekonomsko opravdanje za obezbe─Ĺivanje finansijskih podsticaja za programe unapre─Ĺenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budu─çi da pove─çanje bud┼żetskih prihoda koje proisti─Źe iz takvih programa iznosi 40% ukupne potrebne investicije.

Takvi programi bi doprineli pove─çanju BDP ┼íto nam omogu─çava da iznesemo tvrdnju da dr┼żavni programi finansijske podr┼íke za unapre─Ĺenja energetske efikasnosti predstavljaju pametnu i visokoefikasnu javnu investiciju.

Gra─Ĺevinska direkcija Srbije

Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija

Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou

Unapre─Ĺenjem energetske efikasnosti u stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput uglja, sirove nafte i prirodnog gasa. Procenjuje se da bi sanacija stambenih zgrada smanjila potro┼ínju energije za grejanje za 60 %, tako da bi efekat na nacionalni energetski bilans bio zna─Źajan. Unapre─Ĺenje energetske efikasnosti u zgradama nosi zna─Źajan potencijal za ostvarenje u┼ítede energije na nacionalnom nivou. Na zgrade otpada oko 40% ukupne potro┼ínje finalne energije i oko 55 % potro┼ínje elektri─Źne energije u 28 dr┼żava ─Źlanica EU.

Na nivou EU oko 2/3 potro┼ínje u zgradama ostvari se u stambenim zgradama (Institute for European Environment Policy, 2015.). U Srbiji oko 45% ukupne potro┼ínje energije ostvaruje se u doma─çinstvima i u javno i komercijalnom sektoru (na osnovu Energetskog bilansa Republike Srbije, 2016.). Jasno je da uvo─Ĺenje mera politike koje imaju za cilj unapre─Ĺenje energetske efikasnosti u zgradama predstavlja zna─Źajan izvor potencijalnih u┼íteda energije na lokalnom i nacionalnom nivou.

Da bi se smanjila potro┼ínja energije u sektoru zgradarstva u ─Źitavoj EU kreirane su javne politike koje treba da podstaknu vlasnike zgrada da primene mere energetske efikasnosti ─Źlan 4 Direktive o energetskoj efikasnosti (Directive 2012/27/EU of 25. October 2012. on Energy Efficiency) zahteva od dr┼żava ─Źlanica da defini┼íu dugoro─Źne strategije za podsticanje sanacija u sektoru zgradarstva. To ─çe im omogu─çitida ostvare pun potencijal u┼ítede u celokupnom fondu zgrada.

Nacionalne strategije sanacije moraju biti kreirane tako da se dostigne smanjenje potreba za energijom u zgradama u EU za 80% do 2050., kao ┼íto glasi preporuka Evropskog Parlamenta, kampanje Renovirajmo Evropu (Renovale Europe Campaign) i ostalih organa vlasti. Srbija je u obavezi da primeni sli─Źne mere i programe energetske efikasnosti u narednom periodu (Zakon o efikasnom kori┼í─çenju energije Republike Srbije jo┼í uvek nije u potpunosti uskla─Ĺen sa Direktivom EU o energetskoj efikasnosti).

Autori: Dr Dragan ┼ákobalj, ┼Ż. ─Éoki─ç, dipl. in┼ż.