Connect with us

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Glavna tema u Srbiji – energetska efikasnost

Objavljeno

:

Beograd uskoro dobija i sopstveni Fond za unapređenje energetske efikasnosti

U sedmici iza nas glavna tema u našoj zemlji je definitivno bila energetska efikasnost i u tom smislu najavljeni su značajni pomaci koji će imati konkretne rezultate po građane Srbije.

Država Srbija: Fond za energetski efikasnije objekte

Na samom početku sedmice obradovala nas je vest koja je u većini evropskih zemalja već realizovana ili je u procesu realizacije, a rezultiraće manjim računima građana. Konkretno, od naredne godine će i građani naše zemlje moći da zamene stare i dotrajale prozore ili da obnove fasade svojih kuća uz povoljnije kredite. Deo sredstava, kako obećavaju nadležni, biće bespovratan, a novac će biti obezbeđen iz Fonda za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da bude formiran krajem godine, a koji će startovati sa 20 miliona evra. U taj fond će se slivati i sredstva od naknada za energetsku efikasnost, koje će biti plaćana za struju, gas i gorivo. Građani će za utrošen kilovat-sat električne energije plaćati naknadu u iznosu od 0,015 dinara, dok će za metar kubnog gasa i litar goriva naknada iznositi 0,15 dinara. Podsećamo, Skupština Srbije je u decembru prošle godine usvojila Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim je propisana i visina naknade za unapređenje energetske efikasnosti, za koju slobodno možemo da kažemo da je simbolična.

Energetska efikasnost stambenih objekata

Energetska efikasnost stambenih objekata

Uskoro realizacija projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“

I Pokrajinska vlada pričala je o energetskoj efikasnosti i to na evropskom nivou. Naime, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević primio je u četvrtak delegaciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koju je predvodila Žužana Hargitaj, direktorka za Zapadni Balkan, sa kojom je razgovarao o proširenju saradnje Pokrajinske vlade i EBRD u različitim, veoma značajnim oblastima. Sagovornici su se na ovom sastanku složili da postoje neiskorišćeni potencijali i mogućnosti za rast kroz investiranje u oblastima energetske efikasnosti, vodoprivrede i navodnjavanja. Prvi korak je potpisan memorandum o razumevanju EBRD i resornog Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, koji se odnosi na realizaciju projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“. Konkretnije, evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je 100.000 evra za izradu analize potencijala za unapređenje energetske efikasnosti 80 javnih zgrada, na više različitih lokaliteta na teritoriji AP Vojvodine.

Paraćin očekuje sredstva za unapređenje energetske efikasnosti

I Paraćin je izrazio svoje potrebe u ovom smislu i očekuje određena sredstva za sanaciju javnih objekata u ovom gradu. Ogromne i dugotrajne procedure obezbeđivanja sredstava i kofinansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti, odnosno rekonstrukcije šest paraćinskih škola, Centra za socijalni rad i zdravstvenih ustanova, sa kojima je Opština Paraćin aplicirala za međunarodna i sredstva međunarodnih fondova preko državnih institucija, doživele su svoj epilog, odnosno u različitim su fazama finalizacije. Prve radove na nekima od objekata, moguće je očekivati krajem ove godine, ukoliko procedure javnih nabavki, prođu bez problema.

Advertisement

Budućnost

5 miliona otkucaja za bolji život

Objavljeno

:

Od

Istraživački park viva u Wopfingu

Baumit -Viva istraživački centar

Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

21. vek je naša stvarnost. Naši životi su u ovoj epohi postali brži, tehnika naprednija, ljudi pretrpani obavezama, užurbani i željni vremena za sebe. Željni tišine. Željni zdravog života. I sav napredak koji nam je dostupan u manjoj ili većoj meri novim generacijama doneo je manjak vremena, instant kulturu i zabavu i pojavu alergijskih reakcija koje ranije, u vremenu koje smatramo arhaičnom slikom prošlosti, medicina nije poznavala. Šta se desilo sa nama? Zašto tih 90% vremena koje provodimo u svojim domovima nije rezultiralo boljim, manje stresnim i zdravim životom?

I šta treba da uradimo da svojoj porodici omogućimo sreću zbog boravka u domu? Nije li to, u arhaičnom kao i u modernom svetu naš jedini cilj? Ovo pitanje je retoričko, a opet, čini se, da je naš život više traganje za srećom nego uživanje u njoj na mestu na kojem smo sada i ovde, u društvu onih koje smo izabrali da sa njima istu i delimo.

// Za zdrav život o kojem pričamo, za kojim bismo trebali da tragamo i kojem težimo, moramo najpre zdravo stanovati. „Zdravo stanovanje“ kao složenica
sve je češće u upotrebi, što je dobro. Locirali smo problem. //

Posle lociranja radimo na sanaciji. I, da namerno koristim građevinsku terminologiju jer početak i kraj svakog zdravog življenja je naš dom, od lokacije i načina gradnje, do materijala koji bi trebalo da saniraju štetu koju nam neki aspekti današnjeg života nanose. Štetu koja ugrožava naš život i, najzad, štetu zbog koje smo, na kraju priče, manje srećni i uz sve blagodeti koje smo u stanju sebi da kupimo. Zbog svega pomenutog, odgovorni graditelji i proizvođači materijala ulažu veliki trud, vreme i resurse da bi nas vratili tamo odakle smo svi i potekli, prirodi koja nas je održavala zdravim i srećnim.

BAUMIT kućica - Viva istraživački park

BAUMIT kućica – Viva istraživački park

Iz svih ovih razloga bavićemo se jednim istraživanjem, temeljnim i promišljenim, a koje upravo za cilj ima da živimo u zdravoj sredini, bez depresija, alergija i otuđenosti. Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Šta je „VIVA PARK“ i kako je sve počelo?

Istraživački park Viva je najveća istraživačka ustanova u Evropi za komparativne studije građevinskog materijala. Osnivač ovog velikog analitičkog projekta je ujedno i vlasnik Austrijske kompanije „Baumit“, Mag. Robert Schmid.

// Marta ove godine imali smo čast i mi iz časopisa GRENEF kao i veliki broj arhitekata, građevinskih inžinjera, zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika koji se bave restauracijom kulturno-istorijskih spomenika kao i profesori univerziteta, da budemo gosti kompanije Baumit i bliže se upoznamo sa ovim značajnim projektom. //

Gospodin Schmid nas je dočekao srdačno i toplo i odmah je bila vidljiva njegova radost što smo u tolikom broju prisutni na prezentaciji nečega što zaista nije zabeleženo u ovoj formi, barem ne od strane jednog giganta u proizvodnji građevinskih materijala. Robert je, bez namere da umanjimo veličinu njegovog dela, ipak samo naslednik jednako odgovornih i za zdravo življenje zainteresovanih predaka. Naime, njegov otac je poslovao tako što je pored njegove fabrike, a takva postrojenja su obično sinonim za zagađenje, tekao potok iz kojeg su meštani pili vodu bez ikakve bojazni da će od nje morati da se leče. Obezbedio je prskalice koje su imale za cilj da sakupljaju prašinu usled utovara praškastog materijala koji su proizvodili, za generaciju ovog čoveka, nezamislivi aspekt u poslovanju. Dakle, ovom čoveku, i tada moćnom, bili su važni ljudi. Bilo mu je važno da ne bude zagađivač. Bilo mu je važno da bude neko ko doprinosi boljem, a ne lošijem i nezdravijem življenju ljudi koji su deo globalne zajednice.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Već ta njegova namera, u vremenu kada se čini da je novac, naplata i brzina transporta u građevinskom svetu, ključna i najvažnija, bila je potez vredan svakog poštovanja. Ono što je ovaj čovek postigao kroz svoje delovanje je utrt put ka budućnosti, put koji je samo i isključivo na ovaj empatičan način, mogao biti nastavljen. I jeste. Njegov naslednik odgajan je u tom duhu, pa je posle, tako formiran, i nastavio put svojim predaka. Na radost svih nas koji se nadamo boljoj i zdravijoj budućnosti.

“Želimo da se ljudi osećaju dobro u svojim domovima. Naši proizvodi su bazirani na istraživanju u Viva Park-u”

Mag. Robert Schmid, osnivač Viva Istraživačkog Parka

Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća sa 33 senzora izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji. Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od 5 miliona podataka.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Viva istraživački park osnovan je 2014. godine u saradnji sa naučnim zahtevima sledećih institucija:

  • Medicinski Univerzitet Beč (Odeljenje za higijenu životne sredine i zaštitu životne sredine)
  • IBO (Austrijski institut za biologiju i ekologiju zgrada)
  • FH Burgenland (Univerzitet primenjenih nauka)

Njegov glavni cilj je da tačno izmeri i proceni uticaj različitih građevinskih materijala na životnu udobnost simulacijom tipičnog ponašanja korisnika.

Kako pobediti letnje pregrejavanje

Toplotna izolacija je najefikasnija zaštita od pregrejavanja tokom leta. To možemo videti iz rezultata prikupljenih tokom izuzetno vrućeg leta 2015. godine, kada je temperatura vazduha dosegla do 36°C. Izolovane kuće su pokazale do 5°C niže temperature unutra u poređenju sa neizolovanom kućom. Konkretno, neizolovane kuće su zabeležile unutra- šnju temperaturu veću od 30°C. Unutrašnja temperatura u kućama od cigle ili betona sa izolacijom je u proseku dostigla 26°C, što je vrednost unutar zone komfora. Štaviše, prozori okrenuti prema jugu nisu bili zaštićeni žaluzinama.

Temperaturne razlike zabeležene tokom zime

U svih 10 kuća simuliran je prekid grejanja na dva dana. Početna unutrašnja temperatura bila je 21°C, a spoljna temperatura je bila -12°C. Zabeleženi su zanimljivi rezultati: posle 2 dana, u neizolovanoj kući, temperatura zida bila je 1°C, a unutrašnja temperatura je bila 4°C. Izolovane kuće sa masivnim zidovima zadržale su i jedno i drugo – temperaturu zida i unutrašnjosti između 15°C i 17°C.

Koja su osnovna pravila za zdravo stanovanje

Istraživanje pokazuje da se 3 važne oblasti moraju uzeti u obzir kada želite da izgradite zdravu kuću.

1. Termoizolacija na prvom mestu – Dobra izolacija osigurava uravnoteženu unutrašnju klimu i povećava ukupni životni komfor. Neizolovana kuća troši 2,5 puta više energije u odnosu na izolovanu. Drugim rečima, u izolovanoj kući potrebno je samo 40% stvarnih troškova energije.

2. Masivnost je bitna – Masa zida služi kao energetski štit. Kuće sa dobrom izolacijom i masivnim zidovima najbolje štede energiju i optimalno izjednačavaju kratkoročne temperaturne oscilacije.

Nije bitno da li pričamo o toplim ili hladnim danima. Naravno, može biti individualnih potreba za svakog graditelja:

  • Opeka i malter je najbolje za regulisanje klime
  • Beton i malter obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od vibracija
  • Puno drvo je dobro za prostornu akustiku i regulaciju prostorne klime

3. Unutrašnje vrednosti – Klima unutrašnji malteri debljine 2 cm čine značajan doprinos regulisanju vlažnosti vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama koji štete zdravlju. Ljudi se osećaju prijatno kada je vlažnost vazduha između 40% – 60% .

Istraživački park viva u Wopfingu - Baumit

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

Kako teče istraživanje?

Prikupljanje podataka je počelo u 2015. godini kada je izgrađeno prvih 10 kuća. Sve kuće su izgrađene sa istim unutrašnjim dimenzijama: 3×4 metara i 2,8 metara visoko. Sastoje se od jedne prostorije u kojoj sve imaju jedan prozor i jedna vrata. Zidovi, kao i spoljni i unutrašnji slojevi kuća izgrađeni su od različitih građevinskih materijala kao što su beton, cigla, masivno drvo i različiti unutrašnji i spoljašnji premazi.

Kuće su raspoređene u posebnu rešetku kako bi bile sigurne da dobijaju istu količinu sunčeve svetlosti. Kuća br. 8 je namenjena za merenje spoljnih uslova: temperatura, vetar, vlažnost itd. Dolazi sa data centrom koji kontinuirano prikuplja sirove podatke iz svih ostalih kuća. Kuća br. 5 se trenutno koristi kao test kuća za nove Baumit proizvode. Istraživački park je proširen za još tri kuće od cigle i gaziranog betona 2018. i 2019. godine za dalje istraživanje.

Iz svega pomenutog, od kontinuiteta istraživanja do daljeg razvoja istog, govore nam da će Viva istraživački centar nastaviti svoju misiju iz više razloga:

  • Na ovaj način se mogu proceniti vrline i mane različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.
  • Mogu se pružiti specifični saveti i rešenja kupcima za sve probleme
  • I, naravno, ovako Baumit testira sopstvene proizvode i rešenja za dokazivanje njihovih efekata.
  • Rezultate koristi i Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.

Na kraju, usudićemo se da budemo optimisti jer nam ovaj tip istraživanja daje to za pravo. Za svaku štetu neko nađe sanaciju, za svako zagađenje neko nađe procvat i za svakog čoveka u strahu za svoju budućnost neko nađe nadu. Da će biti sve u redu. Da će on i njegova porodica živeti u zdravoj sredini koju svi, već svojim rođenjem i postojanjem, zaista zaslužujemo.

Mi, kao odgovorna redakcija željna više ovakvih projekata i istraživanja, izražavamo ne samo divljenje za ovakav način unapređenja poslovanja i materijala u građevinarstvu, već zahvaljujemo u ime svih nas koji se borimo kako za svoju budućnost, tako i za budućnost onih koji će doći i kada mi odavno budemo prošlost. Zahvaljujemo Baumitu što misli unapred. A upravo taj osećaj da neko razmišlja toliko unapred je neprocenjiv deo spokoja koji nam, u vremenu kada ništa nije izvesno, zaista treba.

Istraživački park Viva logo

www.healtyliving.baumit.com

Baumit Serbia d.o.o.

BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost u zgradama

Objavljeno

:

Od

Poslovni objekat u Beogradu Ziegel House – Fasadna cigla Roeben listele - model Adelaide, izvođač kompanija ARTERRACOTTA

Kada razgovaramo o energetskoj efikasnosti i energetski efikasnim sistemima važno je značenje termina energetska efikasnost i efikasna energija. Energetska efikasnost je mera ravnoteže između poboljšanja uštede energije i potrošnje.

// Energetska efikasnost zgrada je najniži mogući zahtev za energijom dok održavanje zahteva nivo a komfor je samo razumna količina resursa. //

U zgradarstvu, energetska efikasnost znači korišćenje manje energije za grejanje, hlađenje i osvetlenje. To takođe znači kupovinu energetskih štednih uređaja i opreme za korišćenje u zgradi.

Važan koncept za energetsku efikasnost u zgradama je omotač zgrade koji razdvaja unutrašnjost od spoljašnosti zgrade (vrata, prozori, zidovi, temelji, krovovi i izolacija). Sve komponente omotača zgrade treba da rade zajedno da bi održavali toplotu zgrade zimi i hladnoću leti. Izolacija zgrade, na primer, će biti manje efektivna ukoliko krov, zidovi i plafoni dozvoljavaju propusnost vazduha ili dozvoljavaju skupljanje vlage u izolaciji.

Različiti pristupi mogu pomoći poboljšanju omotača zgrade. Posebno projektovani prozori mogu da smanje toplotne gubitke kada temperatura spoljnog ambijenta pada. U toplim regionima prozori sa specijalnim ostakljenjem mogu dozvoliti prodor dnevne svetlosti bez toplotnih dobitaka. Neki jednostavni uređaji kao što su zastori na vratima i prozorima mogu značajno poboljšati energetsku efikasnost.

Sistemi grejanja i hlađenja tipično koriste najviše energije u zgradama. U kućama se izvodi dodatna efikasna kontrola, pomoću programskih termostata, koji značajno smanjuje korišćenje energije ovih sistema. Neke kuće mogu takođe koristiti sistem za zonsko grejanje i hlađenje. Ovi sistemi smanjuju grejanje i hlađenje u nekorišćenim površinama kuće. U komercijalnim zgradama integrisani prostor i sistemi za grejanje vode osiguravaju najbolji pristup za energetski efikasno grejanje.

Podno grejanje i tepih

Podno grejanje i tepih

Korišćenje energije za grejanje vode se može smanjiti na dva načina, efikasnijim grejanjem vode i smanjenjem korišćenja vode. Široka raznovrsnost uređaja, kao što su tuševi niskog protoka, slavine sa aeratorima mogu smanjiti korišćenje tople vode. U kućama stariji grejači vode mogu biti zamenjeni sa novijim, energetski efikasnijim. Grejači za vodu, kao i cevi za transport tople vode moraju biti izolovani, kako bi se minimizirali toplotni gubici.

Danas su najuobičajeniji uređaji i električne naprave dostupne kao energetski efikasni modul, od mašine za pranje, hladnjaka do kopir mašina i kompjutera.

Postoje opcije energetski efikasnih svetiljki i LED koji su dostupni na tržištu. Osvetlenje sa standardnom sijalicom troši značajne količine električne energije.

Postoje programi, metodi za određivanje energetski efikasnih zgrada i poboljšanje koje treba napraviti. Energetskim auditom (proračunima i merenjima) dobijaju se realne informacije o potrošnji energije jedne zgrade.

Energetska efikasnost ventilacije

// Termin ventilacija je u osnovi uklanjanje starog ustajalog vazduha iz sobe ili zgrade i njegove zamene svežim čistim vazduhom. //

Na nesreću fokus se često postavlja na količinu vazdušnog protoka i broj izmena vazduha. Mi realno moramo postaviti pitanje kvaliteta vazduha. Broj izmena vazduha normalno utiče na zahtevano obezbeđenje zdravije unutrašnje klime. Sveži sobni vazduh u najmanjem slučaju izvodi prirodno hlađenje koje se razmatra kao jedan od načina dobre toplotne klime.

Postavljena su dva uslova koja moraju uvek biti u potpunosti ispunjeni. Uvedeni vazduh u zgradu mora biti što je moguće čišći i da su izabrani građevinski materijali imaju što manju emisiju. Kvalitet građevinskih materijala mora biti dokazan, sa aspekta emisije. Takvi materijali su danas široko dostupni na tržištu.

Ukoliko ne možemo eliminisati proizvodnju polutanata unutar kuće, to znači da sistem za ventilaciju ne može da ostvari svoj zadatak. Mi moramo takođe savladati i odvođenje dodatne unutrašnje toplote, pomoću skupog energetski zahtevnog sistema za hlađenje. Ovo polje zahteva uključivanje brojnih sudionika u procesu upravljanja zgradom, ne učestvuju samo arhitekte. Porast svesti o ograničenim energetskim resursima i posledicama na životnu sredinu zbog visokog korišćenja energije će uskoro napraviti radikalne promene. Nova rešenja će nesumnjivo doći na scenu, sa puno nade, takođe i za čistiji unutrašnji vazduh.

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Poslovni objekat Roaming Group Beograd / Autori: Biro VIA d.o.o.

Vazduh je često povezan sa osećajem blagostanja

Mi posedujemo iskustva, oko osećaja olakšanja dok sedimo u toplom avionu i čekamo da poleti. Vazduh počinje da struji preko dizni koje su postavljene iznad glave. Vazduh koji struji formira blagostanje kao blagi povetarac u letnjim večerima.

Ventilacija je sve ono što podrazumeva uklanjanje kontaminiranog vazduha i nekomforno toplog, koji treba zameniti sa čistim i svežim vazduhom odgovarajuće temperature. Vazduh ne može biti slobodno uveden u sobu. Na primer, da bi izbegli promaju potrebno je obezbediti odgovarajuću temperaturu i brzinu u prostorima za stanovanje. Potrebno je postaviti zahteve inženjerima projektantima da odaberu odgovarajuće proizvode za potrebe ventilacionih sistema. U zgradama gde postoji dodatna toplota, isporučeni vazduh će morati imati nižu tempereaturu. Ovo je potrebno uraditi, ali da ne izazovemo promaju.

Moraće se koristiti odgovarajući uređeji za isporuku vazduha. Oni će takođe biti korektno locirani i ispravno postavljeni tako da izlazni vazdušni mlaz ne može udariti u prepreku kao što su stubovi i prostor za smeštaj svetiljki.

Promaja i buka

Upravljanje vazduhom i postrojenjem za ventilaciju se često okrivljuju za probleme koji mogu imati različite uzroke. Žalbe izazvane promajom i poremećajem buke zbog siromašno projektovanih i neispravno podešenih sistema moraju biti analizirane ozbiljno. Realni razlozi za više ovih neprijatnosti moraju biti adekvatno eliminisani. Zgrada je komplikovan sistem u kojoj sve manje ili više radi interaktivno. Ako je sistem za upravljanje vazduha korektno projektovan i korišćen, to može biti i rešenje za deo navedenog problema.

ALUMIL - Stambeni objekat - Ljubomira Stojanovica 41, Beograd

ALUMIL – Stambeni objekat – Ljubomira Stojanovica 41, Beograd

Zdravlje, blagostanje i produktivnost

Naš organizam se može osloboditi prekomerne toplote unutar ograničenog temperaturnog intervala u kome se osećamo komforno i možemo raditi dobro. Ukoliko mi ovo ne možemo ostvariti to će uticati na blagostanje, produktivnost i našu efikasnost. Tada to postaje i pitanje ne samo novca za pojedinca i poslodavca i za društvo kompletno. Efekti temperature su značajni na naše performanse i mentalne sposobnosti i dalje su predmet intenzivnog istraživanja.

Ljudski organizam je komplikovani mehanizam i očigledno je da najviše naših potreba se namiruje iz životne sredine u kojoj živimo. Potrebno je ova pitanja analizirati iz različitih uglova. Odgovori na ova pitanja su od vitalnog značaja kada donosimo odluku o projektovanju zgrade, koja treba da omogući dovođenje prirodnog dnevnog osvetlenja, komfor unutrašnje klime i čistog svežeg vazduha koje zahteva dobru energiju upravljanja.

Znanje je izuzetno značajno

Potrebno je osigurati dobra inženjerska rešenja, koja klijent razumno očekuje. Zato su potrebna odgovarajuća kompetentna znanja. Moramo se podsetiti određenih stvari.

  • Klijent mora prvo specifirati svoje zahteve na takav način da oni mogu biti u potpunosti ispunjeni.
  • Konsultanti servisa zgrade moraju razumeti uzajamno dejstvo između različitih zahteva i zasnovani na ovim predloženim rešenjima. Predložena rešenja daju klijentu vrednost za odgovarajuću količinu novca i funkciju za ugovoreno u okviru specificiranih zahteva. U račun se uzimaju dve važne stvari, efikasna regulacija i uticaj na životnu sredinu.
  • Konsultant mora takođe da bude u mogućnosti da predvidi sve praktične i ekonomske posledice ovih zahteva i da dȃ relevantne odgovore na ova pitanja klijenta.
  • Inženjer instalacija mora raspolagati neophodnim veštinama radi kompletiranja instalacija koje će u potpunosti zadovoljiti klijenta. Odgovarajuće veštine može steći i na obukama i upoznavanjem sa novim tehnologijama i proizvodima.

Krajnji korisnik i klijent mora biti svestan činjenice da čak i najbolje rešenje će još zahtevati kompetentno radno osoblje, kao i odgovarajuće održavanje i inspekciju, ukoliko se želi ostvariti planirana funkcija.

Više hlađenja

Potreba za hlađenjem je u značajnom porastu, i mi moramo postaviti sami sebi pitanje, kako ovo može biti kombinovano sa našim naporima za upravljanje energetskim resursima efikasnije i sa odgovarajućom brigom za životnu sredinu. Moderna arhitektura je često sinonim koji je vezan za staklene fasade. Intenzivno solarno zračenje uzrokuje porast potrebe za hlađenjem i ovo pitanje mora biti pažljivo uključeno. Interesantne su analize za više dnevne svetlosti, koja je osnova zdravog stanovanja (veći prozori). Bolji prozori i novi tipovi solarnih senila mogu naravno pomoći smanjenju solarnog zračenja i potrebe za hlađenjem. Ovo utiče na naše psihofizičke funkcije, preko vitalnih bioloških receptora.

Veliki deo energije se danas isporučuje zgradama za potrebe osvetlenja, koje u više primera značajno utiče na potrebe za hlađenjem. I iz ovog razloga je upravljanje osvetlenjem izuzetno važno. U ovom polju je potrebno poštovanje novih odluka, kao i korišćenje najefikasnijih rešenja sa energetske tačke gledišta.

Mi se moramo permanentno boriti da obezbedimo pravo na komfornu unutrašnju sredinu, koja podrazumeva i hlađenje. Ovo je najverovatnije jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava industrija i ovo je važno polje za istraživanje i razvoj.

// Mi treba da oblikujemo realistička, komercijalna i praktična rešenja koja mogu doprineti efikasnom hlađenju i koristeći minimum energije, bez korišćenja veštačkih rashladnih sredstava postoje obećavajući pokušaji i putevi u različitim delovima sveta koji su snažno dokumentovani da će različita rešenja kada se zajedno primenjuju imati veliki značaj u budućnosti.//

Stambeni objekat

Metod za obezbeđenje zdrave i ugodne sredine za život – foto: pixabay.com

Postojeće zgrade

Na kraju treba naglasiti da najveću pažnju treba pokloniti postojećim zgradama. Mere uštede energije u zgradama su od vitalnog značaja radi smanjenja ukupnog korišćenja energije.

Mnogo je manji broj zgrada koje se grade u poređenju sa starim. U starim zgradama se najbolje može osetiti efekat uštede energije i blagostanje društva.

Saradnja i uobičajeni pristup

Naravno, ni nove ni stare zgrade nisu nikada građene sa primarnim ciljem očuvanja energije, one su građene za korišćenje. Ljudi trebaju negde da žive i negde da rade i da budu efikasni i produktivni u njihovom dnevnom životu. Ukratko, zgrade su bile i biće građene za specifične namene.

Struktura projektovanja i servis zgrade moraju uvek biti izabrane tako da se ne troši više energije nego što je potrebno za korišćenje. Ventilacija je neophodno potrebna i potrebno je analizirati dobre i loše tehnike. Treba naglasiti da kada poredimo različita rešenja, moramo imati na umu da se u potpunosti moraju zadovoljiti isti zahtevi.

Potrebno je istražiti nove puteve radi ostvarenja utvrđenih zahteva, metoda i tehnologije. Prethodno je neophodno izvršiti opsežna ispitivanja pre lansiranja na tržište.

Nastupajući razvoj mora proizvoditi različite tipove rešenja, ali cilj mora biti oblikovanje komfornog, stimulativnog i zdravijeg unutrašnjeg klimata, sa najmanje mogućim zahtevom za energijom i najmanje mogućim uticajima na životnu sredinu. Mi smo odgovorni za primenu najboljih rešenja na tržištu i primenu naučnih dostignuća. Potrebno je obezbediti kvalitetan dijalog sa zajedničkim ciljem, između svih sudionika – klijenata, arhitekata, konsultanata, montažera i stanara uključenih u proces upravljanja zgradom. Ovo mora biti prvi korak ka boljem unutrašnjem klimatu, efikasnijem korišćenju energije i manjeim uticaju na životnu sredinu. Sve su ovo koristi koje moraju biti uključene.

Oblast energetske efikasnosti predstavlja oblast visokog prioriteta za Srbiju. Kao članica Energetske zajednice Evropske unije, Srbija se obavezala da će postepeno iz evropskog zakonodavstva implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa potrošnjom energije u zgradama. Zakonom o efikasnom korišćenju energije i Akcionim planom za energetsku efikasnost Srbija je za to već stvorila pravni okvir.

U dobro izolovanoj kući smanjuju se troškovi grejanja

Foto: Baumit Serbia d.o.o. – fasadni sistemi

Unapređenje energetske efikasnosti može doneti čitav niz pozitivih efekata u ekonomiji i u društvu. Međutim, programi energetske efikasnosti često se ocenjuje samo na osnovu uštede energije koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se značajno potcenjuje sveukupna vrednost unapređenja u oblasti energetske efikasnosti.

Unapređenje u oblasti energetske efikasnosti može da proizvede značajne pozitivne makroekonomske efekte poput povećanja BDP, zapošljavanja, unapređenja trgovinskog bilansa i energetske sigurnosti. Prisutan je nedostatak sveobuhvatne analize širokih socijalno ekonomskih efekata mera i programa efikasnosti u Srbiji. Potrebno je izvršiti procenu potencijalnih makroekonomskih efekata mera energetske efikasnosti sa posebnim naglaskom na stambene zgrade u Srbiji.

// U Srbiji ima preko 2,2 miliona stambenih jedinica, sa ukupnom podnom površinom od 290 miliona m2. Procenjeno je da one na godišnjem nivou troše 65 miliona MWh energije za grejanje, dok prosečna potrošnja energije za grejanje iznosi 224 kWh/m2 godišnje, što je daleko više od proseka EU. //

Program unapređenja energetske efikasnosti doveo bi do značajnih ušteda energije koje se u proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje nakon sanacije procenjena je na 87 kWh/m2, odnosno 25,2 miliona MWh za čitav stambeni fond. Sanacija pretpostavlja unapređenje termičkog omotača zgrade.

Analizirana su tri scenarija sanacije zgrada sa različitim stepenima renoviranja i različitim obimima. U prvom scenariju pretpostavlja se godišnja stopa renoviranja od 1%, što iznosi 2,9 miliona m2 godišnje. Ako se pretpostavi da prosečna stambena jedinica ima površinu od 60 m2, onda bi trebalo renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica. U drugom scenariju bi moglo biti renovirano 5,8 miliona m2, odnosno 96.000 stambenih jedinica (2%). Treći scenario predviđa renoviranje 8,7 miliona m2, odnosno 145.000 stambenih jedinica, (3%). Nakon prve godine u prvom scenariju bi se uštedelo 250.000 MWh ili 250.000.000 kWh ili 25 miliona litara tečnog goriva.

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Smanjenje emisije ugljen dioksida

Procenjuje se da se za svaki kWh energije korišćene u proizvodnji grejanja u atmosferu emituje 190 g CO2. Ukupna godišnja emisija od 14,8 miliona tona CO2 rezultat je proizvodnje energije za grejanje u Srbiji, što predstavlja 33% ukupne emisije CO2 na nacionalnom nivou. Sanacija stambenog fonda za unapređenje energetske efikasnosti dovela bi do značajnog smanjenja emisije tokom godina.

Potrebne investicije

Investicije u sanaciju stambenih zgrada u Srbiji procenjene su između 90 €/m2 za više porodične zgrade i na 129 €/m2 za jednoporodične zgrade.

Uticaj na zapošljavanje

Efekat javnih investicija na zapošljavanje jedna je od glavnih odrednica za kreatore politika. Potencijal programa unapređenja energetske efikasnosti za zapošljavanje treba razmatrati sa aspekta direktnih, indirektnih i indukovanih radnih mesta koja bi bila otvorena.

Direktna radna mesta bila bi otvorena u građevinskom sektoru, dok se indirektni efekti na zapošljavanje ostvaruju i u drugim sektorima izvan građevinskog sektora, kao rezultat povećane tražnje za građevinskim aktivnostima. Indukovani uticaju potiču iz dodatnog raspoloživog prihoda koji je ostvaren kroz nova radna mesta kao i iz ušteda energije u domaćinstvima koji su rezultat nižih računa za energiju.

Uticaj na BDP

Povećane investicijem zapošljavanje, unapređenje energetske efikasnosti doprinose povećanju nacionalnog BDP. Procenjeno je da bi na godišnjem nivou BDP bio povećan više od 424 miliona evra u spornom scenariju ili 1,3%.

Uticaj na javni budžet

Procenjeno je da bi prihodi državnog budžeta na godišnjoj bazi bili povećani za preko 148 miliona evra u sporom scenariju.

Vlada ima ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da povećanje budžetskih prihoda koje proističe iz takvih programa iznosi 40% ukupne potrebne investicije.

Takvi programi bi doprineli povećanju BDP što nam omogućava da iznesemo tvrdnju da državni programi finansijske podrške za unapređenja energetske efikasnosti predstavljaju pametnu i visokoefikasnu javnu investiciju.

Građevinska direkcija Srbije

Energetski efikasna zgrada, Zemun Srbija

Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou

Unapređenjem energetske efikasnosti u stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput uglja, sirove nafte i prirodnog gasa. Procenjuje se da bi sanacija stambenih zgrada smanjila potrošnju energije za grejanje za 60 %, tako da bi efekat na nacionalni energetski bilans bio značajan. Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama nosi značajan potencijal za ostvarenje uštede energije na nacionalnom nivou. Na zgrade otpada oko 40% ukupne potrošnje finalne energije i oko 55 % potrošnje električne energije u 28 država članica EU.

Na nivou EU oko 2/3 potrošnje u zgradama ostvari se u stambenim zgradama (Institute for European Environment Policy, 2015.). U Srbiji oko 45% ukupne potrošnje energije ostvaruje se u domaćinstvima i u javno i komercijalnom sektoru (na osnovu Energetskog bilansa Republike Srbije, 2016.). Jasno je da uvođenje mera politike koje imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti u zgradama predstavlja značajan izvor potencijalnih ušteda energije na lokalnom i nacionalnom nivou.

Da bi se smanjila potrošnja energije u sektoru zgradarstva u čitavoj EU kreirane su javne politike koje treba da podstaknu vlasnike zgrada da primene mere energetske efikasnosti član 4 Direktive o energetskoj efikasnosti (Directive 2012/27/EU of 25. October 2012. on Energy Efficiency) zahteva od država članica da definišu dugoročne strategije za podsticanje sanacija u sektoru zgradarstva. To će im omogućitida ostvare pun potencijal uštede u celokupnom fondu zgrada.

Nacionalne strategije sanacije moraju biti kreirane tako da se dostigne smanjenje potreba za energijom u zgradama u EU za 80% do 2050., kao što glasi preporuka Evropskog Parlamenta, kampanje Renovirajmo Evropu (Renovale Europe Campaign) i ostalih organa vlasti. Srbija je u obavezi da primeni slične mere i programe energetske efikasnosti u narednom periodu (Zakon o efikasnom korišćenju energije Republike Srbije još uvek nije u potpunosti usklađen sa Direktivom EU o energetskoj efikasnosti).

Autori: Dr Dragan Škobalj, Ž. Đokić, dipl. inž.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno