Connect with us

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Glavna tema u Srbiji – energetska efikasnost

Objavljeno

:

Beograd uskoro dobija i sopstveni Fond za unapređenje energetske efikasnosti

U sedmici iza nas glavna tema u našoj zemlji je definitivno bila energetska efikasnost i u tom smislu najavljeni su značajni pomaci koji će imati konkretne rezultate po građane Srbije.

Država Srbija: Fond za energetski efikasnije objekte

Na samom početku sedmice obradovala nas je vest koja je u većini evropskih zemalja već realizovana ili je u procesu realizacije, a rezultiraće manjim računima građana. Konkretno, od naredne godine će i građani naše zemlje moći da zamene stare i dotrajale prozore ili da obnove fasade svojih kuća uz povoljnije kredite. Deo sredstava, kako obećavaju nadležni, biće bespovratan, a novac će biti obezbeđen iz Fonda za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da bude formiran krajem godine, a koji će startovati sa 20 miliona evra. U taj fond će se slivati i sredstva od naknada za energetsku efikasnost, koje će biti plaćana za struju, gas i gorivo. Građani će za utrošen kilovat-sat električne energije plaćati naknadu u iznosu od 0,015 dinara, dok će za metar kubnog gasa i litar goriva naknada iznositi 0,15 dinara. Podsećamo, Skupština Srbije je u decembru prošle godine usvojila Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim je propisana i visina naknade za unapređenje energetske efikasnosti, za koju slobodno možemo da kažemo da je simbolična.

Energetska efikasnost stambenih objekata

Energetska efikasnost stambenih objekata

Uskoro realizacija projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“

I Pokrajinska vlada pričala je o energetskoj efikasnosti i to na evropskom nivou. Naime, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević primio je u četvrtak delegaciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koju je predvodila Žužana Hargitaj, direktorka za Zapadni Balkan, sa kojom je razgovarao o proširenju saradnje Pokrajinske vlade i EBRD u različitim, veoma značajnim oblastima. Sagovornici su se na ovom sastanku složili da postoje neiskorišćeni potencijali i mogućnosti za rast kroz investiranje u oblastima energetske efikasnosti, vodoprivrede i navodnjavanja. Prvi korak je potpisan memorandum o razumevanju EBRD i resornog Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, koji se odnosi na realizaciju projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“. Konkretnije, evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je 100.000 evra za izradu analize potencijala za unapređenje energetske efikasnosti 80 javnih zgrada, na više različitih lokaliteta na teritoriji AP Vojvodine.

Paraćin očekuje sredstva za unapređenje energetske efikasnosti

I Paraćin je izrazio svoje potrebe u ovom smislu i očekuje određena sredstva za sanaciju javnih objekata u ovom gradu. Ogromne i dugotrajne procedure obezbeđivanja sredstava i kofinansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti, odnosno rekonstrukcije šest paraćinskih škola, Centra za socijalni rad i zdravstvenih ustanova, sa kojima je Opština Paraćin aplicirala za međunarodna i sredstva međunarodnih fondova preko državnih institucija, doživele su svoj epilog, odnosno u različitim su fazama finalizacije. Prve radove na nekima od objekata, moguće je očekivati krajem ove godine, ukoliko procedure javnih nabavki, prođu bez problema.

Advertisement

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najveći vetropark, snaga vetra u Srbiji, Surčin-Obrenovac u decembru

Objavljeno

:

Od

Auto put

I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Vetroelektrane u Evropi, građevinski radnici i obnova železnica u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

I protekle sedmice Ministarstvo građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture prezentovalo nam je planove iz ove sfere vezano za našu zemlju. Pričalo se i o deficitu građevinskih radnika sa akcentom na problemima koji se javljaju zbog rane snage koja nam stiže iz Azije i Turske. U polju energetske efikasnosti, dobili smo izveštaj o iskorišćenosti snage vetra i mogućnostima na evropskom tlu koje bismo mogli da ostvarimo.

Evropa bi mogla da pokrije svetske potrebe za energijom u narednih 30 godina

Gradnja kopnenih vetroelektrana u Evropi mogla bi podmiriti svetske potrebe za energijom, pokazalo je poslednje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma. Naime, istraživači britanskog Univerziteta Saseks i danskog Univerziteta u Arhusu razvili su tehnike mapiranja ukupnih potencijala kopnenih vetroelektrana širom Evrope. Isto istraživanje pokazalo je i još jedan podatak – Evropa bi mogla da proizvede 100 puta više energije u odnosu na trenutnu proizvodnju kopnenih vetroelektrana, piše Investitor.

Što se tiče potencijala u regionu, Bosna i Hercegovina i Makedonija u grupi su zemalja sa najvećim potencijalom za eksploataciju energije vetra. U tim zemljama potencijal je procenjen na više od 6,2 MW po kvadratnom kilometru. S druge strane, Srbija, Albanija, i Crna Gora iz vetroelektrana bi mogle da proizvedu između 4,5 i 6,2 MW po kvadratnom kilometru dok su Hrvatska i Slovenija svrstane u grupu zemalja koje mogu da proizvedu od 1,2 do 1,9 MW električne energije iz vetroelektrana po kvadratnom kilometru. Istraživanje je pokazalo da je 46 odsto evropskog kopna prikladno za izgradnju vetroturbina nakon izuzimanja urbanih sredina, vojnih postrojenja i drugih područja nepogodnih za eksploataciju vetra. Na na kraju se zaključuje da ako bi taj potencijal bio u potpunosti iskorišćen, Evropa bi mogla pokriti potrebe celog sveta za energijom, i to već do 2050.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Beogradska gradilišta puna stranaca

Kako kažu najnoviji podaci, Grad Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, a kako je trenutno aktuelan nedostatak građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, pa čak i iz daleke Azije. Koliko ih tačno ima, kažu stručnjaci, skoro je nemoguće utvrditi, između ostalog i jer popriličan broj radi „na crno“. Goran Rodić iz građevinske komore rekao je za list blic da najviše ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Tačnije, Turski državljani dolaze organizovano preko firmi koje ih angažuju za naša gradilišta, a najviše ih je upravo u Beogradu.

Rodić je skrenuo pažnju na probleme koji se javljaju zbog ove pojave na našim gradilištima: „Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, a koji ne podležu kontroli zbog čega mogu da nastanu teške povrede, pogotovo kod onih koji nisu obučeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto građevinaca iz inostranstva radi na crno“ .Pored Turaka i Albanaca, tu su i Indijci, ali i Pakistanci. Među njima je najviše onih koji su angažovani za obične poslove, odnosno klasična fizička radna snaga na gradilištima.

Železnička pruga

Ulaganje u železnicu 5 milijardi evra

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, izjavila je da jе vrеdnost invеsticija na žеlеznici oko pеt milijardi еvra, da sе putnici na modеrnizovanim prugama vraćaju vozu kao prеvoznom srеdstvu. Sledeći cilj je, kako je rekla resorna ministarka, da Srbija iskoristi svoj povoljan položaj kao tranzitna ruta za prеvoz tеrеta. Ona je dodala da je žеlеznica jеdnako važna kao i auto-putеvi koji se grade, i da će porеd toga što se gradi brza pruga Bеograd-Budimpеšta i rеkonstruišе barska pruga, ulagati i u rеgionalnе prugе. U 2018, 2019. i 2020. godini ukupno ćе biti rеkonstruisano oko 800 kilomеtara rеgionalnih pruga. Ona jе rеkla da ,zahvaljujući urađеnim rеkonstrukcijama, vozovi danas na pruzi od Bеograda do Valjеva, od Bеograda do Vršca ili od Šapca do Zvornika idu u prosеku izmеđu 80 i 110 kilomеtara na sat i da na pojеdinim linijama ima i do 60 odsto višе putnika.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno