Connect with us

Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Radovi u Beogradu, građevina povećala BDP, dvorac Hertelendi postaje kompleks za školarce

Objavljeno

:

Oprema i alati za građevinarstvo

Možemo sa pravom reći, iako se i na ulicama naše zemlje vidi da su u toku godišnji odmori, da je sedmica za nama bila produktivna, bilo kroz konkretne radove, bilo kroz prezentaciju novih projekata koji tek trena da budu realizovani.

Kada smo kod najava Beograd očekuju novi radovi i u septembru mesecu i njih je protekle sedmice najavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Da se u Srbiji gradi potvrđuje i izveštaj NBS po kojoj je građevinski sektor podigao BDP u našoj zemlji.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Beograd – nastavak radova i posle 1. septembra

Beograđani će se i posle 1. septembra morati raspitivati o zatvorenim ulicama i eventualnim izmenama saobraćaja i trasa autobusa. Naime, kako kaže zamenik gradonačelnika Goran Vesić, gradilišta u Beogradu otvaraju se i posle 1. septembra kada počinje rekonstrukcija Bulevara patrijarha Pavla od Rakovice prema Mostu na Adi. Vesić je rekao da za vreme rekonstrukcije neće biti zatvaranja saobraćaja, a uslov za ove radove bilo je izmeštanje toka Topčiderske reke kako bi se napravile još dve trake.

„Za nešto duže od godinu dana dobićemo četiri saobraćajne trake što će omogućiti da konačno ljudi sa Vidikovca i Rakovice mogu da dođu do Mosta na Adi“ – rekao je Vesić za TV Hepi.

U narednih nedelju dana, dodao je zamenik gradonačelnika, kreće rekonstrukcija Savskog trga koja će biti završena do februara iduće godine: „To će biti jedan veliki pešački trg, automobilski i tramvajski saobraćaj ići će po obodima, a u sredini će se nalaziti spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji. Plan je da od 10. septembra počnemo sa reasturacijom fasade i krova na zgradi stare železničke stanice, koja će postati jedan od objekata kulture. Savski trg biće veći od Trga republike i nalaziće se na mestu ukrštanja dve linije metroa“, saopštio je Vesić ispred gradskog Sekretarijata za informisanje.

Kompleks dvorca Hertelendi postaje kompleks za školsku decu

Rekonstrukcija dvorca Hertelendi u Novom Bečeju, kako kažu u Upravi za kapitalna ulaganja, uskoro bi mogla da počne, a završetak istih se može očekivati u drugoj polovini naredne godine, nakon što se izvedu obimni radovi na samom dvorcu i u okviru kompleksa i imaće potpuno novi sadržaj. Pomenuta institucija ove sedmice je objavila ko će raditi rekonstrukciju vrednu više od 360 miliona dinara sa PDV-om, a radovi bi trebalo da traju najduže devet meseci.

Hertelendi je planiran kao kompleks za decu osnovnoškolskog uzrasta. Projektom je planirano da se dvorac rekonstruiše, sa naglaskom na saniranje loše krovne konstrukcije i zidova punih vlage, a konjušnica pretvori u smeštajni paviljon. Izgradiće se dva igrališta, jedna tartan podloga i teren za mali fudbal, kao i dve saletle za časove u prirodi i zaklon, koji će zajedno sa manjom parkovskom površinom biti edukativni park. Planirana je i izgradnja amfiteatra na otvorenom za koncerte, kao i trim staza sa teretanom na otvorenom. Sve staze će bizi pokrivene behaton kockama, a za partnerno uređenje oko dvorca predviđa se podloga od klinker opeke. U prizemlju dvorca biće edukativni blok, kuhinja sa trpezarijom, sanitarni blok sa vešerajem i administracija. U potkrovlju će se nalaziti sobe za smeštaj ukupno 42 kreveta za decu, kao i soba za igru. Spoljašnji izgled dvorca dosta će se oslanjati na dosadašnji, dok će se fasada raditi u skladu sa uputstvima arhitekata i konzervatora.

Gradilište i dozvole

Gradilište i dozvole

Postavljeni poslеdnji dеlovi konstrukcijе mosta kod Ostružnice

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, obišla jе u sredu radovе na izgradnji mosta prеko rеkе Savе kod Ostružnicе, gdе jе prisustvovala postavljanju poslеdnjih dеlova konstrukcijе mosta.

Ona jе ovom prilikom pomenula neophodnost dobijanja obilaznice jеr ćе ona saobraćaj učiniti bеzbеdnijim, a tеškе kamionе i tranzit izmеstiti iz cеntra grada. Potprеdsеdnica Vladе je ovom prilikom dodala i da ćеmo završеtkom radova dobiti novih 27km auto-puta, tе da nas čеka izgradnja trеćе dеonicе od Ostružnicе do Bubanj potoka.

Država pogurala građevinsku industriju

Građevinska industrija je svetla tačka u srpskoj privredi ove godine i u drugom tromesečju zabeležila je međugodišnji rast od čak 22 odsto, a prema proceni Narodne banke Srbije.

I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u tekućim cenama rast u drugom tromesečju iznosio 22 odsto, a u prvom polugodištu 15,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kako su naveli u NBS građevinarstvo uz uslužni sektor koji je porastao za četiri odsto je doprineo da rast BDP-a od aprila do juna bude za 3,1 odsto veći nego u istom periodu lane.

U drugom tromesečju zabeležen je rast vrednosti izvedenih radova na zgradama od 25 odsto, a na ostalim građevinama (komercijalni objekti, infrastrukturni građevinski objekti, dalekovodi, cevovodi…) 21 odsto. Prema računici NBS državne investicije su u drugom tromesečju zabeležile skok od 20 odsto, dok je broj građevinskih dozvola povećan za 11 odsto. Podaci RZS pokazuju rast broja odobrenih građevinskih dozvola u prvih šest meseci u odnosu na isti period 2018. za četiri odsto. Najveći rast građevinskih dozvola je ostvaren u stanogradnji, dok je u izgradnji zgrada i ostalih građevina rast oko četiri odsto.

Stručnjaci nisu iznenađeni što je građevinarstvo povuklo privredu s obzirom na povećanje državnih investicija u izgradnji infrastrukture. Goran Rodić iz Građevinske komore ističe da je evidentan rast fizičkog obima radova na koje je presudno uticala država svojim investicijama: “ Država je povukla ulaganjem ogromnih para u infrastrukturu i to je dobro pošto zapošljava građevinsku operativu. Međutim, mi smo se nadali da će državne poslove dobijati domaće kompanije kao glavni izvođači. Oni bi ne samo dobili reference za poslove u inostranstvu nego bi i zaposlili mlade stručnjake, majstore, zaustavili bi odlazak ljudi. Umesto toga stranci su dobili skoro sve poslove na infrastrukturnim projektima, pokupiće reference i profit, a naši mladi ljudi će nastaviti da odlaze – upozorava Rodić dodajući da bi zbog toga mogli ubuduće imati problema sa održavanjem infrastrukturnih objekata jer prosto neće biti nikoga to da radi“, upozorava Rodić.

Advertisement

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najveći vetropark, snaga vetra u Srbiji, Surčin-Obrenovac u decembru

Objavljeno

:

Od

Auto put

I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Nastavi sa čitanjem

Novosti

Obeležava se 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Objavljeno

:

Od

32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Društvo za KGH Srbije i Energetski portal obeležavaju 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača

Sreda, 18. septembar 2019.
17.00 časova
Dom inženjera „Nikola Tesla“
Kneza Miloša 9/III, Beograd

Pod pokroviteljstvom UN Environment i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Društvo za KGH Srbije od 2011. godine na Kongresu o KGH organizuje Forum pod nazivom: „Poboljšanje energetske efikasnosti u novim tehnologijama hlađenja pogodnim za očuvanje klimatskih uslova i ozonskog omotača“. Povodom 32. Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača Društvo za KGH i Energetski portal podsetiće na važnost zaštite ozonskog omotača i smanjenja uticaja klimatskih promena.

U sredu, 18. septembra 2019, u 17.00 časova, na trećem spratu Doma inženjera „Nikola Tesla“, biće održana sledeća predavanja.

  • Pozdravna reč prof. dr Branislava Todorovića, predsednika Društva za KGH Srbije.
  • Pozdravna reč prof. dr Bratislava Blagojevića, predsednika UO SMEITS-a.
  • „Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača i implementacija Montrealskog protokola u Republici Srbiji“, Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.
  • „Nove tehnologije u rashladnoj tehnici koje čuvaju ozonski omotač i smanjuju globalno zagrevanje ‒ primenjene na objektima širom Srbije“, Slobodan Pejković, predsednik Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost Društva za KGH.
  • Doprinos Energetskog portala u borbi za zaštitu ozonskog omotača.
  • Nakon toga sledi prigodan koktel

Na sajtu Ozonskog sekretarijata, 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača najavljen je sledećim tekstom.

Ozonski omotač lečimo 32 godine

Ove godine slavimo preko tri decenije Montrealskog protokola i veličanstvene međunarodne saradnje u cilju zaštite ozonskog omotača i klime. Taj zamah moramo održati da bismo imali zdrave ljude i zdravu planetu.

Montrealski protokol je pomogao da se iz frižidera i klima-uređaja izbaci 99% hemikalija koje oštećuju ozonski omotač.

Najnovija procena stanja ozonskog omotača, iz 2018, pokazuje da se on svakih deset godina oporavljao za 1%‒3% počev od 2000. godine. Ako se nastavi predviđeni tok, ozonski omotač iznad severne hemisfere će se potpuno izlečiti do 2030-tih, iznad južne hemisfere do 2050-tih, a nad polarnim regionima do 2060. Napori za očuvanje ozonskog omotača doveli su do, kako se procenjuje, smanjenja emisija 135 milijardi tona ekvivalentnog ugljen-dioksida od 1990. do 2010.

Možemo da slavimo naše uspehe ovog Svetskog dana ozona. Ali moramo nastaviti ka zacrtanim ciljevima i sprečavati pojavu ilegalnih izvora supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Svim snagama moramo podržati Amandman iz Kigalija koji je stupio na snagu 1. januara 2019. Smanjenjem upotrebe HFC-a, koji potencijalno zagrevaju našu planetu, ovaj amandman nam pomaže da smanjimo porast temperature do 0,4 °S do kraja veka uz nastavljanje zaštite ozonskog omotača. Kombinovanjem smanjenja upotrebe HFC-a sa poboljšanjem energetske efikasnosti u industriji hlađenja, možemo dodatno smanjiti promene klime.

Nastavimo da zajedno radimo i lečimo!

(tekst: https://ozone.unep.org/ozone-day/32-years-and-healing)

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno