Connect with us
Intervju

intervju: dr Slavi┼ía Kondi─ç – Arhitekta koji ┼żivi arhitekturu

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori dr Slavi┼ía Kondi─ç, Teking Architecture Studio

Imali smo izuzetnu ─Źast da razgovaramo sa dr Slavi┼íom Kondi─çem, profesorom na Gra─Ĺevinsko – arhitektonskom fakultetu u Ni┼íu, istaknutim arhitektom ─Źije impresivno znanje i ekspertiza oblikuje pejza┼że u prostorima na kojima radi. Tako─Ĺe, predstavljamo i Teking Architecture studio ─Źiji tim stoji iza nekih od najfascinantnijih gra─Ĺevinskih projekata, a ─Źiji je jedan od osniva─Źa i na┼í sagovornik. Sa bogatim iskustvom kao profesor na Gra─Ĺevinsko-arhitektonskom fakultetu, on je uspe┼íno oblikovao generacije mladih arhitekata, prenose─çi im svoje znanje i strast prema arhitekturi. Njegov arhitektonski studio Teking postao je sinonim za kreativnost, inovaciju i visok kvalitet u projektovanju i realizaciji arhitektonskih re┼íenja.

Najve─çe priznanje za njegov rad do┼ílo je u vidu Velike nagrade – Grand Prix na 43. Salonu arhitekture za projekat Vi┼íenamenske lamele, dogradnju Elektronskog fakulteta u Ni┼íu. Ovo delo je postalo simbol savremene arhitekture u gradu i istovremeno svedo─Źanstvo o njegovom stru─Źnom i umetni─Źkom integritetu. Svojim predanim radom i vizionarskim pristupom arhitekturi, ovaj ni┼íki arhitekta i profesor ostavlja neizbrisiv trag u urbanisti─Źkom razvoju Ni┼ía i inspiri┼íe budu─çe generacije da nastave da istra┼żuju i oblikuju arhitektonsku stvarnost grada. U ekskluzivnom razgovoru za ÔÇ×grenefÔÇť, sazna─çemo vi┼íe o Slavi┼íinim vizijama, inspiracijama i perspektivama za budu─çnost arhitekture.

Kada ste shvatili da ┼żelite postati arhitekta i ko je na fakultetu najvi┼íe uticao na Vas najvi┼íe?

Moram da priznam da u vreme kada sam upisivao fakultet nisam imao jasnu ideju i viziju, nisam jo┼í uvek znao ┼íta ┼żelim da postanem. ─îak je cela pri─Źa i┼íla u potpuno drugom smeru, bio sam bli┼żi tome da upi┼íem Elektronski fakultet. Sticajem okolnosti upisao sam arhitekturu. I nikada se zbog toga nisam pokajao. Shvatio sam da mi arhitektura le┼żi, i da me ispunjava. U to vreme ni┼íki fakultet je bio veoma mlad, moja generacija je bila tek druga na arhitekturi. Arhitektura je, na neki na─Źin, proiza┼íla iz smera visokogradnje, na tada┼ínjem Gra─Ĺevinskom fakultetu. Nastavu na projektantskim predmetima dr┼żali su stariji profesori, poput Du┼íana Ili─ça, Mirjane i Hranislava An─Ĺelkovi─ça, Nikole Ceki─ça, koji su na nas u tom periodu dosta uticali.

Me─Ĺutim, bilo je i dosta mladih asistenata, koji su na fakultet do┼íli sa otvaranjem nove ┼íkole. Svi oni zajedno pred sobom su imali otvorene ┼íiroke mogu─çnosti da formiraju i postave ─Źitav sistem. Ove mogu─çnosti bile su otvorene i za moju generaciju, jer smo i mi bili deo tog procesa i rasli smo zajedno sa fakultetom. Mnogi od nas su i danas njegov deo, ali sada kao profesori. Prve profesionalne korake moje kolege Ivan Kosti─ç, ─Éor─Ĺe Kiti─ç i ja napravili smo sa na┼íim tada┼ínjim asistentima Aleksandrom Milojkovi─çem i Branislavom Stoiljkovi─ç kada smo formirali Garage Group kao neformalnu grupu arhitekata u okviru koje smo delovali nekoliko godina. Ivan, ─Éor─Ĺe i ja smo tada, kao studenti, imali priliku da radimo na, za to vreme, veoma inspirativnim projektima, sa svojim starijim kolegama.

Elektronski Fakultet, Niš

Elektronski Fakultet, Niš / foto: Miloš Martinović

U kasnijem periodu imali smo zadovoljstvo da sara─Ĺujemo i sa drugim kolegama koji su nam tada bili asistenti, ali su vremenom postali i prijatelji, poput Aleksandra Kekovi─ça, Gorana Jovanovi─ça i Miomira Vasova. Nastavu na ni┼íkom fakultetu u jednom periodu dr┼żali su i profesori sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta, Darko Maru┼íi─ç i Vladimir Lojanica, a kasnije i Branislav Mitrovi─ç, koji su ostavili ozbiljan trag, i na ni┼íku ┼íkolu i na mene li─Źno. Oduvek sam voleo da sara─Ĺujem sa kolegama, i radio sam na velikom broju projekata, uvek u timovima. Takav rad do┼żivljavam kao priliku da u─Źimo jedni od drugih, i da kroz zajedni─Źki rad dolazimo do najboljih rezultata. Sada na mene dosta uti─Źu ljudi sa kojima radim u sklopu biroa Teking Architecture. Me─Ĺu njima postoji i veliki broj mladih i talentovanih arhitekata, koji mo┼żda u─Źe od nas starijih, ali smatram da i mi na neki na─Źin u─Źimo od njih.

Vaša generacija je dosta uspešna u svojoj branši. Ko su arhitekte sa kojima ste studirali?

Neke od njih, poput Ivana Kosti─ça i ─Éor─Ĺa Kiti─ça sam ve─ç naveo. Ivan i dalje radi sa mnom, u sklopu Teking Architecture, gde su iz na┼íe generacije prisutni i Milan Tani─ç, Miljana Ignjatovi─ç i Mirko Stanimirovi─ç, kao i Vojislav Nikoli─ç, koji je bio na┼í student kada smo krenuli da radimo na fakultetu kao asistenti, a sada nam je jedan od najzna─Źajnijih ─Źlanova tima. To su ljudi sa kojima sam studirao, polagao ispite, zajedno proveo studentske dane, a i dalje imam priliku da radim sa njima, za ┼íta sam veoma zahvalan.

Pored njih, iz na┼íe generacije je proiza┼ílo nekoliko veoma uspe┼ínih ni┼íkih arhitektonskih biroa. Najzna─Źajniji su Alterno, koji vode ─Éor─Ĺe Kiti─ç i Du┼ían Nikoli─ç, i Kontra Studio, koji vode Miroljub Stankovi─ç i Zoran Nikoli─ç. Me─Ĺutim, deo ni┼íke arhitektonske scene su i brojni drugi biroi koji stvaraju kvalitetnu arhitekturu, kao ┼íto su A.De.PE Predraga Den─Źi─ça, Hauser Milo┼ía Petri─Źevi─ça i Vladimira ┼Żivkovi─ça, Polyarch Studio Marka Ze─Źevi─ça, Afree Studio Vladana Nikoli─ça, Studio Kubik Marka Nikoli─ça i Milana Brzakovi─ça, MV Arh Mirka Vukomanovi─ça… Sve su to ljudi koji su potekli sa ni┼íkog fakulteta i koji posti┼żu zapa┼żene rezultate u struci.

Kako se Vaša arhitektonska vizija razlikuje ili podudara sa lokalnim kulturnim i socijalnim kontekstom u kojem radite?

Arhitektonsku viziju Teking Architecture bih pre svega okarakterisao kao veoma ┼íiroku. Kao ┼íto sam ve─ç naveo, oduvek radim u timovima, sa ve─çim brojem ─Źlanova, iz ─Źega proizilazi i raznovrsnost. Smatram to za zna─Źajan kvalitet na┼íeg biroa. U tom smislu, mogu da ka┼żem da odre─Ĺeni projekti svakako iska─Źu iz lokalnog konteksta, ali da se mnogi u njega i uklapaju i predstavljaju poku┼íaj da se taj kontekst postepeno unapredi.

Kako se nosite sa izazovima o─Źuvanja kulturne ba┼ítine prilikom razvoja novih projekata u urbanim sredinama i koliko ima takvih projekata u Ni┼íu?

Na┼żalost, kulturna ba┼ítina u na┼íoj sredini ─Źesto nije adekvatno sagledana i tretirana. Ne bih previ┼íe da ulazim u razloge za to, ali oni su svakako raznovrsni, od nerazumevanja i needukovanosti nekih investitora, koji ba┼ítinu ne do┼żivljavaju kao vrednost ve─ç kao prepreku, do lo┼íe regulative, koja podsti─Źe ovakvu atmosferu, kao i nedostatka adekvatnog finansiranja njene za┼ítite i o─Źuvanja od strane dr┼żave. Ni┼í je grad sa bogatim kulturnim nasle─Ĺem i ba┼ítinom, i takvih projekata svakako ima. Ranije sam naveo da na┼í pristup arhitekturi karakteri┼íe raznovrsnost, me─Ĺutim kada je u pitanju tretman kulturne ba┼ítine mislim da svi imamo jedinstven stav, a to je o─Źuvanje ba┼ítine u njenoj autenti─Źnoj formi, dok sve nove intervencije moraju da budu tretirane savremeno i da budu jasno ─Źitljive i oblikovno odvojene od autenti─Źnog objekta, ali istovremeno i sa njim potpuno uskla─Ĺene. Neophodno je ove objekte osavremeniti i staviti u funkciju, ali i o─Źuvati njihov kvalitet i nasle─Ĺenu vrednost. Mislim da je za nas ovo jedini ispravan na─Źin tretiranja objekata kulturne ba┼ítine.

Kampus Tehni─Źkih Fakulteta / 3D vizualizacija: Teking Architecture

Kampus Tehni─Źkih Fakulteta / 3D vizualizacija: Teking Architecture

Kakva su Va┼ía iskustva o upotrebi modernih i energetski efikasnih materijala i tehnologija u projektovanju i koliko su investitori u Va┼íem okru┼żenju spremni da prihvate ovakve vrste materijala koje su skuplje od klasi─Źnih?

Iskustva postoje, ali ih svakako ne bih okarakterisao kao bogata. Imali smo sre─çe da radimo na zna─Źajnijim projektima javnih i poslovnih objekata kod kojih je upotreba savremenijih materijala bila mogu─ça. Me─Ĺutim, ima i dosta projekata kod kojih je prioritet u┼íteda, a to se, na ┼żalost, pre svega odnosi na ovakve materijale. Pri tome uglavnom mislim na stambene objekte kao najobimniji segment arhitektonskog stvarala┼ítva. Niska plate┼żna mo─ç kupaca stanova diktira i njihovu manju selektivnost. Investitorima je ─Źesto prioritet smanjenje investicione vrednosti i uve─çanje profita, ┼íto tr┼żi┼íte i dalje prihvata.

I pored naglog porasta cena stanova u poslednjem periodu, unapre─Ĺenje kvaliteta njihove izgradnje nije na adekvatan na─Źin ispratilo ovaj trend. Uvo─Ĺenje BREAM i LEED sertifikacije bi mo┼żda bili adekvatni koraci da se stanje u tom segmentu unapredi. Mo┼żda i nije realno da kriterijumi budu preterano visoki, ali je bitno da kupci imaju adekvatnu informaciju o postignutom nivou kvaliteta stana. Mo┼żda bi posledica toga bila i pove─çana konkurencija i selektivnost tr┼żi┼íta.

Kako se suo─Źavate sa balansom izme─Ĺu funkcionalnosti i estetike u Va┼íim projektima, posebno kada postoje konfliktni zahtevi?

Funkcija je u na┼íoj arhitekturi prioritet. Neophodno je da arhitektonski objekat ima adekvatno i kvalitetno re┼íenu funkciju. Estetika nije ne┼íto ┼íto bi smelo da bude u konfliktu sa njom. ─îest je slu─Źaj da funkcionalno re┼íenje u odre─Ĺenoj meri uslovljava i diktira estetiku, ali je u takvim slu─Źajevima mogu─çe estetiku usaglasiti i prilagoditi. Generalno, po meni estetika pru┼ża veoma ┼íiroke mogu─çnosti razli─Źitih interpretacija tako da mislim da su veoma retki slu─Źajevi kada ova dva aspekta nije mogu─çe uskladiti. Ne mogu da prihvatim stav da su funkcija i estetika u nekim slu─Źajevima u takvom konfliktu da ih je nemogu─çe uskladiti i dovesti i jedno i drugo na korektan nivo, bar ja takav slu─Źaj nisam imao. Prema mom iskustvu, zahtevi investitora i urbanisti─Źki parametri predstavljaju u mnogo ve─çoj meri ograni─Źavaju─çe faktore za kvalitetnija estetska re┼íenja.

Nau─Źno-tehnolo┼íki park, Ni┼í / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Nau─Źno-tehnolo┼íki park, Ni┼í / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Vi ste jedan od ─Źlanova ASAP-a i aktivni ste u radu ove asocijacije. Kako vidite budu─çnost ASAP-a i koliko ─çe pomeriti standarde na na┼íoj arhitektonskoj sceni?

Smatram da je udru┼żivanje veoma bitan aspekt svake, pa i na┼íe struke. Ne samo kroz ASAP, ve─ç i kroz druga udru┼żenja. Pored ASAP-a ─Źlan sam i upravnog odbora Dru┼ítva arhitekata Ni┼ía, kao i regionalnog odbora In┼żenjerske komore Srbije. Me─Ĺutim, ta udru┼żenja nisu u dovoljnoj meri aktivna. Sa druge strane, ASAP je udru┼żenje koje je izuzetno aktivno i motivisano da radi na unapre─Ĺenju arhitektonske struke i njenog polo┼żaja u dru┼ítvu. Zna─Źaj ASAP-a je ve─ç prepoznat od strane mnogih relevantnih aktera i udru┼żenje je ve─ç uklju─Źeno u odre─Ĺene procese koji su zna─Źajni za struku, poput izrade Nacionalne arhitektonske strategije, ili organizaciju ovogodi┼ínjeg Salona arhitekture. U tom smislu, mislim da ASAP ima veliki potencijal da odigra zna─Źajnu ulogu na na┼íoj arhitektonskoj sceni. Smatrali smo da je na┼ía obaveza da takvo udru┼żenje podr┼żimo i da budemo u─Źesnici tog procesa i damo svoj doprinos.

Da li prepoznajete talenat kod svojih studenata i kako Vam izgledaju nove generacije? Koliko su strpljivi i spremni da u─Źe i ÔÇ×potro┼íe vremeÔÇŁ kod arhitekata sa iskustvom, kako bi i oni jednog dana oblikovali arhitektonsku scenu?

To ┼íto imam priliku da radim na fakultetu smatram svojom velikom sre─çom jer imam priliku da radim sa mnogim mladim i talentovanim ljudima i da im pomognem da taj talenat razviju i ostvare svoj potencijal. Ima dosta slu─Źajeva da sam kroz rad sa studentima stekao i iskrene prijatelje sa kojima sam kasnije imao prilike da sara─Ĺujem i u praksi.

Mnogi od njih su danas uspe┼íne arhitekte, kod nas, ali i u inostranstvu. Takvi primeri i njihovi uspesi me uvek ispunjavaju. Sa nekima od njih imam zadovoljstvo da i dalje radim u sklopu na┼íeg biroa, i njihov talenat predstavlja zna─Źajan segment njihove kreativnosti. U tom smislu smatram da je zna─Źajno da, u odre─Ĺenoj meri, i mlade generacije u─Źestvuju u celokupnom procesu, njegovom kreativnom delu, ali i u kasnijoj implementaciji i materijalizaciji svojih ideja. Mi se, u sklopu Tekinga, trudimo da mladim kolegama uvek damo priliku da ve─ç danas u─Źestvuju u oblikovanju na┼íeg okru┼żenja i daju mu odre─Ĺeni doprinos. Mislim da su oni itekako spremni da u─Źe i ulo┼że vreme u svoj dalji razvoj i napredak.

Kako vidite budu─çnost arhitekture u digitalnom dobu i kakav ─çe uticaj imati tehnologija poput AI na Va┼í rad ili kako podsti─Źete svoj tim da bude kreativan?

Digitalno doba je u velikoj meri ve─ç u zamahu. U vreme kada sam studirao kretali smo sa ozbiljnijim radom u CAD-u, a sada BIM postaje standard. Dalji razvoj tehnologije done─çe nam svakako nove alate i na─Źine rada, koji mislim da ─çe svakako biti zasnovani na virtuelnim modelima objekata i daljem razvoju i usavr┼íavanju BIM tehnologije. Kakva ─çe tu biti uloga ve┼íta─Źke inteligencije te┼íko je predvideti. Mislim da u bliskoj budu─çnosti svakako nije realno da ve┼íta─Źka inteligencija u potpunosti zameni ┼żivog arhitektu. Nadam se da ─çe njen razvoj u arhitekturi da bude u ve─çoj meri usmeren na tehni─Źki aspekt i razradu projekata. Kada je u pitanju kreativni aspekt, mislim da smo i dalje dosta daleko od takvog stepena razvoja ve┼íta─Źke inteligencije da bi ona mogla da postigne vrhunske rezultate u arhitekturi. Me─Ĺutim, nije nerealno da ona postane koristan alat kojim, uz relativno malo napora, mo┼że da se do─Ĺe do korektnih rezultata.

Kompleks socijalnog stanovanja, Kamendin / foto: Teking Architecture

Kompleks socijalnog stanovanja, Kamendin / foto: Teking Architecture

To bi bio dobar model za one me─Ĺu nama ─Źiji je primarni motiv da zavr┼íe posao, ali kojima nedostaje ona prava strast i ljubav prema arhitekturi. Ali to svakako nije ne┼íto ┼íto ja vidim kao pravac u kome treba da idemo. U svakom slu─Źaju, nadam se da ─çe primena ve┼íta─Źke inteligencije u budu─çnosti biti veoma korisna, da ─çe nas osloboditi monotonih tehni─Źkih poslova i generisati dodatno vreme koje ─çemo mo─çi da posvetimo razvoju i usavr┼íavanju ideja, ┼íto bi dovelo do mnogo boljih rezultata. Mo┼żda je i to dobar na─Źin da se unapredi kreativnost tima. Kreativni proces zahteva vreme, ne┼íto ┼íto nam je u dana┼ínje vreme ─Źesto deficitarno. Dodatno vreme koje bi mogli da posvetimo svom razvoju i razvoju ideja bilo bi vrlo zna─Źajan benefit razvoja ve┼íta─Źke inteligencije.

Kako pronalazite inspiraciju za svoje arhitektonske projekte i koliko je to evoluiralo tokom Vaše karijere?

Izvori inspiracije kod arhitekte su raznovrsni, nalaze se svuda oko nas. Na po─Źetku, kao studenti, inspiraciju smo moje kolege i ja vukli iz literature. U to vreme stru─Źne knjige i ─Źasopisi bili su glavni kontakt sa svetskim trendovima u arhitekturi. Nije bilo toliko arhitektonskih sajtova na internetu, a i sam dial-up internet nije pru┼żao mnogo mogu─çnosti. Te┼íko i slo┼żeno je bilo i putovati u tom periodu. Svi navedeni izvori inspiracije koji su danas uobi─Źajeni tada nisu bili toliko dostupni. To jeste donekle ote┼żavalo na┼í razvoj, ali ga je na neki na─Źin i podsticalo. Morali smo prili─Źno da se potrudimo da do─Ĺemo do informacija, ali smo zato znali i da ih cenimo. U tom periodu usvajali smo ono ┼íto nam je bilo na raspolaganju. Minimalizam, moderna, savremena arhitektura bili su dogme, usvojene sa na┼íe strane kao jedino ispravne. Me─Ĺutim, evolucija ideja jeste zna─Źajan proces koji se odvija kroz sazrevanje arhitekte. Tokom vremena, vidici su se ┼íirili pod razli─Źitim uticajima.

Prikupljanje novih iskustava, upoznavanje sa razli─Źitim razmi┼íljanjima drugih kolega, konstantne promene trendova u svetu, sve je to uticalo na razbijanje dogmi i na to da vremenom shvatim koliko je arhitektura ┼íiroka, kompleksna i oslobo─Ĺena ograni─Źenja. Postepeno sam stvarno shvatio koliko je bitan kontekst, duh mesta, ali i um arhitekte kao subjektivni faktor koji odre─Ĺuje njegovu kreaciju, kao i to koliko su odre─Ĺene vrednosti i principi univerzalni, ali koliko je mogu─çnost za njihovu interpretaciju ┼íiroka.

Kako Vam izgleda ni┼íka gra─Ĺevinsko – arhitektonska scena, od vi┼íestambenih, preko poslovnih i rezidencijalnih objekata?

Ve─ç sam naveo jedan deo arhitektonskih biroa koji deluju u Ni┼íu, i koji su zna─Źajno doprineli razvoju ni┼íke arhitektonske scene. Navedeni su biroi koje vode ljudi koji su potekli sa ni┼íkog fakulteta, me─Ĺutim ima i drugih, veoma uspe┼ínih biroa, kao ┼íto su Kapa projekt ili Arhitektura Bu─Ĺevac, koji veoma uspe┼íno rade u Ni┼íu, ali i ┼íire. S obzirom na to da sam vezan za fakultet ponosan sam na ─Źinjenicu da je o─Źigledno koliko je on doprineo razvoju arhitekture u Ni┼íu. Odsek arhitekture na tada┼ínjem ni┼íkom Gra─Ĺevinskom fakultetu, otvoren je 1995. godine. Ja sam bio druga generacija na ni┼íkoj arhitekturi. Na┼íe generacije su sa fakulteta po─Źele da se uklju─Źuju u praksu po─Źetkom dvehiljaditih.

Elektrotehni─Źki Fakultet u Beogradu / 3D vizualizacija: Teking Studio

Elektrotehni─Źki Fakultet u Beogradu / 3D vizualizacija: Teking Studio

Kao prelomni trenutak ja li─Źno identifikujem izlo┼żbu arhitektonskih ostvarenja iz ni┼íkog regiona koja je odr┼żana 2000. godine, a organizovalo je Dru┼ítvo arhitekata Ni┼ía, tada osve┼żeno novim ljudima koji su bili puni entuzijazma. Oni su, paralelno sa fakultetom, dali zna─Źajan doprinos razvoju i promociji ni┼íke arhitektonske scene. Ta izlo┼żba je kasnije prerasla u ni┼íko Trijenale arhitekture, koje se do dana┼ínjeg dana redovno odr┼żava. Na njoj je bila o─Źigledna promena koja je nastupila i odre─Ĺena sve┼żina koju su sa sobom donele nove generacije ni┼íkih arhitekata. Nakon toga je to osve┼żenje bilo sve vidljivije. Ono ┼íto su na prvim trijenalima bili izolovani slu─Źajevi kvalitetne arhitekture, skriveni u gradskom tkivu, vremenom je postalo ne┼íto ┼íto je uobi─Źajeno. Porast nivoa kvaliteta arhitekture sada se ve─ç odra┼żava i na unapre─Ĺenje slike grada, koje je sada ve─ç veoma vidljivo. Ni┼í je grad sa bogatim arhitektonskim nasle─Ĺem, a ovi savremeni objekti dodaju nove slojeve kvalitetne arhitekture tom nasle─Ĺu i unapre─Ĺuju kompletnu sliku grada. Naravno, ima i negativnih primera, ali o njima ne bih da govorim ovom prilikom.

Koje su najve─çe prepreke s kojima se suo─Źavate u procesu projektovanja i kako ih prevazilazite?

Ve─ç sam naveo da po meni zahtevi investitora i urbanisti─Źki parametri predstavljaju dva zna─Źajna ograni─Źenja u procesu projektovanja. Sa jedne strane, da nema investitora ne bi bilo ni arhitekture, i toga moramo da budemo svesni. U tom smislu, od su┼ítinskog je zna─Źaja da investitor na kraju celokupnog procesa bude zadovoljan. Me─Ĺutim, sa druge strane, i investitori ─Źesto nisu svesni zna─Źaja arhitekte, ─Źinjenice da mo┼żda ipak arhitekta projektovanje i arhitekturu poznaje malo bolje od investitora, i da njegovo znanje treba optimalno iskoristiti. Arhitekte se ─Źesto susre─çu sa zahtevima koji se odnose na racionalizaciju, smanjenje tro┼íkova, pre svega sa ciljem uve─çanja profita. To ne smatram glavnim problemom jer kvalitetna arhitektura ne sme da zavisi od bud┼żeta. Mislim da je i sa malim fondovima, uz dobro promi┼íljanje, mogu─çe praviti dobru arhitekturu.

Problemi nastaju kada se investitor ume┼ía u sam proces projektovanja, sa zahtevima koji po mom iskustvu mogu da budu estetski, funkcionalni, pa ─Źak da se odnose i na urbanisti─Źku postavku, a koji ─Źesto nisu u skladu sa razmi┼íljanjima i principima arhitekte. Tako se ─Źesto arhitektonsko delo degradira. Urbanisti─Źki parametri, regulativa, i njihovo tuma─Źenje od strane nadle┼żnih organa, su jo┼í jedan ─Źest ograni─Źavaju─çi faktor za arhitektu. U urbanizmu ─Źesto postoji nedostatak kreativne note i formalisti─Źki pristup koji proma┼íuje su┼ítinu. U odre─Ĺenim slu─Źajevima to nije lo┼íe jer spre─Źava zloupotrebe. Naj─Źe┼í─çe nas takvi stavovi u velikoj meri ograni─Źavaju, u kreativnom smislu. Pitanje je koji je najbolji na─Źin da se ti problemi prevazi─Ĺu. Po meni, jedan od najboljih na─Źina je da se unapredi komunikacija izme─Ĺu svih aktera u procesu, kako bi se pove─çao stepen njihovog me─Ĺusobnog razumevanja. Pored toga, mislim da je dobar na─Źin za prevazila┼żenje navedenih prepreka znanje i edukacija.

Startup Center / foto: Mirko Stanimirovi─ç

Startup Center / foto: Mirko Stanimirovi─ç

Zajedno sa Va┼íim kolegama dobitnici ste Velike nagrade 43. Salona arhitekture u Beogradu za Dogradnju Elektronskog fakulteta u Ni┼íu. ┼áta ovaj projekat zna─Źi za Vas, kao i sama nagrada?

Lamela Elektronskog fakulteta je projekat koji je nama jako drag, i izuzetno smo zadovoljni ┼íto je upravo on dobio Veliku nagradu 43. Salona arhitekture, ali i Godi┼ínju nagradu UAS Aleksej Brki─ç za 2020. godinu. Ovaj objekat na najbolji na─Źin odra┼żava na┼íu arhitekturu u tom periodu. U pitanju je dogradnja postoje─çeg objekta fakulteta koja volumetrijski prati postoje─çu formu i sa njom ─Źini skladnu celinu. Pri tome je dogradnja arhitektonski nepretenciozna, po┼ítuje u potpunosti kontekst, ali se i jasno izdvaja od postoje─çih struktura i odra┼żava duh vremena. Meni je drago i zbog ─Źinjenice da je ─Źitav tim, koji je u─Źestvovao na realizaciji tog projekta, potpisan ravnopravno kao autorski tim. Svako od tih ljudi je dao odre─Ĺeni doprinos, ve─çi ili manji, i mnogi od njih i danas kontinualno doprinose razvoju Tekinga, zbog ─Źega sam im izuzetno zahvalan. U radu na projektu u─Źestvovale su i moje kolege Mirko Stanimirovi─ç, Milan Tani─ç, Vojislav Nikoli─ç, Milan Brzakovi─ç, Miljan Ignjatovi─ç, Biserka Jovanovi─ç, Andrija ─îolovi─ç, Marija Marinkovi─ç, Nemanja Ran─Ĺelovi─ç i Marija Nikoli─ç. Sama nagrada je naravno mnogo zna─Źila, jer predstavlja zna─Źajno priznanje koje nam je dodelio ┼żiri sastavljen od renomiranih kolega arhitekata. S obzirom na ─Źinjenicu da veoma malo truda ula┼żemo u marketing, ova nagrada je dosta zna─Źila i za promociju Tekinga.

Koji su projekti pored Elektronskog fakulteta u Ni┼íu obele┼żili va┼íu karijeru?

Lamela Elektronskog fakulteta predstavlja deo kampusa tehni─Źkih fakulteta u Ni┼íu. Ja sam li─Źno vezan za taj kampus ve─ç 27 godina, najpre kao student, potom kao asistent, a kasnije i docent na Gra─Ĺevinsko- arhitektonskom fakultetu koji je njegov deo, ali i kao projektant koji ve─ç deset godina radi na unapre─Ĺenju tog kampusa. U sklopu ovog kompleksa trenutno imamo tri realizovana projekta, jedan ─Źija realizacija uskoro treba da po─Źne, i jedan za koji je tek potrebno obezbediti finansiranje.

Na Elektronskom fakultetu 2017. godine formiran je studentski Startup Centar, koji je izveden prema na┼íem projektu, i koji je bio koncipiran kao za─Źetak grupisanja zajednice inovacionih tehnologija u sklopu kampusa tehni─Źkih fakulteta. U pitanju je bila enterijerska intervencija, transformacija jednog od holova fakulteta koji nije bio u upotrebi u prostor namenjen startup kompanijama, koji se sastoji od kancelarija, sale za sastanke i konferencijske sale. Lamela Elektronskog fakulteta i Nau─Źno tehnolo┼íki park bila su dva projekta ─Źija je realizacija neposredno usledila.

Elektronski Fakultet u Nišu / foto: Miloš Martinović

Elektronski Fakultet u Nišu / foto: Miloš Martinović

Projekat Nau─Źno-tehnolo┼íkog parka je ra─Ĺen pod vo─Ĺstvom na┼íeg tada┼ínjeg dekana i prijatelja, sada na┼żalost pokojnog profesora Petra Mitkovi─ça. Lokacija i urbanisti─Źki parametri, kao i program i odre─Ĺeni zahtevi investitora diktirali su izdu┼żenu formu koja je bila razvijena u pravcu istok-zapad, sa dominantnom ju┼żnom i severnom orijentacijom. Kroz tretman te mase kao organske, zakrivljene i isprepletene forme, sa jakim erkerima ka isto─Źnoj i ju┼żnoj strani, poku┼íali smo da postignemo jak vizuelni efekat i objekat u─Źinimo ┼íto atraktivnijim, svojevrsnom skulpturom u prostoru i simbolom tehnolo┼íkog razvoja. Ovome je doprinela i materijalizacija, sa specifi─Źnom dvostrukom staklenom fasadom, koja je imala i ulogu da za┼ítiti objekat od preterane insolacije, imaju─çi u vidu njegovu ju┼żnu orijentaciju, ali i od buke ulice sa te strane. Nau─Źno-tehnolo┼íki park je otvoren 2020. godine, kada je krenuo sa radom. Za samo tri godine on se razvio u toj meri da se pokazalo da je neophodno njegovo pro┼íirenje. Trenutno radimo na projektu njegovog pro┼íirenja – dogradnje jo┼í jedne lamele.

Jo┼í jedan nama bitan projekat koji je realizovan je kompleks socijalnog stanovanja u Kamendinu. Projekat je ra─Ĺen na osnovu na┼íeg prvonagra─Ĺenog konkursnog re┼íenja iz 2015. godine koje smo radili sa koleginicom Draganom Vimi─ç iz Kladova. Na┼żalost, nismo mnogo ─Źesti u─Źesnici arhitektonskih konkursa, i to je bio prvi zna─Źajan konkurs na kome smo osvojili prvu nagradu i koji je realizovan. Kada smo kod konkursa, jo┼í jedan konkurs koji je bio veoma zna─Źajan za Teking i mene li─Źno je konkurs za novu zgradu Elektrotehni─Źkog fakulteta i pro┼íirenje kampusa tehni─Źkih fakulteta u Beogradu. Konkurs je organizovan na veoma specifi─Źan i kod nas neuobi─Źajen na─Źin. Prvi krug konkursa bio je otvoren za sve biroe koji su mogli da se prijavljuju. U ovom krugu, izabrano je osam najboljih biroa, prema referencama. Pri tome reference se nisu vrednovale kvantitativno, kao ┼íto je uobi─Źajeno pri javnim nabavkama, ve─ç pre svega kvalitativno, u smislu osvojenih nagrada i kvalitetu projekata. Selektovani biroi su u─Źestvovali u drugom krugu u kome su dali svoje predloge re┼íenja i javno ih prezentovali pred ┼żirijem.

Na ovom konkursu, Teking je podelio drugu nagradu, dok su prvu nagradu osvojili na┼íi prijatelji iz biroa 4mind i Kuzmanov and Partners. Ovaj konkurs meni predstavlja veoma zna─Źajan i dobar pozitivan primer celokupnog koncepta i organizacije arhitektonskog konkursa.

Nau─Źno-tehnolo┼íki park, Ni┼í / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Nau─Źno-tehnolo┼íki park, Ni┼í / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Koliko su mediji i ─Źasopisi kao ┼íto je ÔÇ×grenefÔÇŁ i na┼í portal grenef.com va┼żni za arhitekte i kreiranje realne slike u dru┼ítvu, kao i promociji gra─Ĺevinskih materijala i za promociju doma─çe arhitektonske scene?

Zna─Źaj svih tipova medija koji se bave na┼íom strukom, bilo da su u pitanju ┼ítampani ─Źasopisi ili portali i podcasti kao internet mediji, je veoma veliki. Pre svega, oni su zna─Źajni za promociju na┼íih biroa i arhitekture u ┼íiroj javnosti. To sa sobom nosi zna─Źajne benefite, pre svega kada je u pitanju unapre─Ĺenje kvaliteta arhitekture, jer se kroz promociju kvalitetne arhitekture edukativno deluje na ┼íire stanovni┼ítvo, pa i na investitore. Ljudi imaju prilike da vide dobre primere i da ih postepeno usvoje kao standard. Drugi bitan aspekt je zna─Źaj ovih medija za struku, jer se kroz njih svi mi bolje informi┼íemo i ─Źak na neki na─Źin unapre─Ĺujemo me─Ĺusobnu komunikaciju i bolje upoznajemo.