Connect with us
Novosti

Dnevnik jednog direktora: ViŔe od igre

Priče iz biznisa

Pre nekoliko dana sam bio na neformalnom sastanku s Markom, direktorom jedne strane proizvodne firme. Osim njega i mene, tu je bio i njegov regionalni menadžer. Pričali smo o svakojakim poslovnim temama. O stanju u biznisu, o nevoljama s kojima se svi suočavamo, o novim prilikama koje se pojavljuju. Veoma mi se dopao taj mladi direktor. Njegov stav, brzina, inteligencija, način razmiŔljanja i govor tela. Sve je bilo na mestu.

Ipak, kad sam doÅ”ao kući, ni jednu od tih pozitivnih osobina nisam ni upamtio. Glavni utisak je bilo ponaÅ”anje njegovog menadžera u prisustvu svog direktora.

Svi koji imaju decu znaju kako to ide kad vam dođu prijatelji s kojima se dugo niste videli i želite da porazgovarate na miru. Taman kad ste počeli, vaÅ”e (ili njihovo) dete dobije nadahnuće da skrene pažnju na sebe najmaÅ”tovitijim upadicama koje postoje. Ta mala, prepredena, veÅ”ta stvorenjca su majstori da izvedu razne cirkuske tačke koje ostavljaju i vas i vaÅ”e goste bez daha. Pokazaće vam, baÅ” tada, darovitosti za koje niste ni znali da imaju. Izrecitovaće vam ā€žJeževu kućicuā€œ Branka Ćopića u jednom dahu, uradiće stoj na rukama, ponekad, istina vrlo retko, izveŔće tačku sa gutanjem vatre, žongliraće skupocenim tatinim aparatima, izvadiće zeca iz Å”eÅ”ira i pretvoriće ga u goluba. Verujte mi, ta ljupka i lukava bića su sposobna da urade sve. Samo da bi ukrala pažnju od autoriteta i skrenuli je na sebe. Sve to je praćeno smehom i Å”alom, jer kako prekinuti slatkog anđelčića da pokaže sve svoje kvalitete pred vaÅ”im gostom. ā€žMa, u redu je komÅ”ija, neka ih. Deca su deca, i mi smo bili takvi. Kad će ako neće sad.ā€

Svi se kao snebivaju da kažu jednostavnu rečenicu: ā€žTiÅ”ina. Tata priča sa gostima. Kad zavrÅ”imo razgovor, dozvoliću ti da mu pokažes to Å”to želiÅ”, ali sad ne.ā€œ

Jer ako mu to ne kažete, jednog dana to stvorenjce će, možda, postati regionalni menadžer u jednoj stranoj proizvodnoj firmi. Ponavljaće iste one fazone koje je naučio i koji su mu donosili divljenje. Prekidaće direktora upadicama, objaÅ”njavaće njegovom gostu neke stvari, jer direktor to ne zna najbolje, pričaće neukusne Å”ale ili anegdote u kojima je glavni junak direktor. ReÅ”avaće pitanja koja nisu u njegovom opisu posla, davaće miÅ”ljenje o pojedinostima u koje nije upućen. Kritikovaće svoju firmu, samim tim i direktora, jer bi poneÅ”to drugačije uradio, samo da mu dozvole. Izražavaće neslaganje s odlukama nadređenog i objasniće zaÅ”to nisu dobre.

Trajalo je celo veče. Nisam primetio da je Marku smetalo, niti mu je skrenuo pažnju na ponaÅ”anje. Siguran sam da je osetio povremenu nelagodnost, a možda nije ni bio svestan igre podređenog. PoÅ”to se njegov saradnik prema meni ponaÅ”ao pristojno, a nije moj podređeni, nisam reagovao. Video sam da je lepa tema za priču, te sam ćutao i sakupljao utiske.

Kad smo zavrÅ”ili sastanak, osetio sam veliko olakÅ”anje. Jedno, zbog toga Å”to nisam viÅ”e prisustvovao nepristojnom ponaÅ”anju. Drugo olakÅ”anje, zato Å”to sam na tuđem primeru naučio kuda vodi popustljivo i drugarsko ponaÅ”anje prema podređenima.

DoÅ”avÅ”i kući, preventivno sam obavio ozbiljan razgovor s desetogodiÅ”njim sinom. Gledao me je zbunjeno dok sam mu objaÅ”njavao da neću tolerisati da se svađa s direktorima kod kojih bude radio, da ih ispravlja, upada im u reč ili da im previÅ”e pametuje. Da nisam čuo da se usudi da javno kritikuje osobu od koga mu zavisi položaj i karijera. Nije mu bilo najjasnije Å”ta je to uopÅ”te regionalni menadžer, zaÅ”to mu zabranjujem da postane kao on, kao ni ko je taj Marko kojeg stalno spominjem i grdim. Za svaki slučaj, ostao je i bez telefona i igrica na nekoliko dana.

Neka razmiÅ”lja. Jednog dana dobiće novog Å”efa umesto mene. Sve ono na Å”ta je navikao sa mnom, radiće i s njim. Navike stvorene u detinjstvu veoma se teÅ”ko ispravljaju kasnije na poslu. Ako se i isprave, to bude uz mnogo muka na obe strane.

Za sve ove godine, barem toga sam se nagledao u svom poslu.

Zaposlenih, koji bi da ostanu deca.

I direktora, koji bi da budu drugari s njima.,

Autor teksta: Vladimir Miletić, ekonomista, menadžer i poslovni konsultant