Kao završni panel konferencije ArchyEnergy 2026, „Less is Smor(e) – racionalnost prostora i kreativna disciplina“ okupio je arhitekte različitih generacija i profesionalnih usmerenja kako bi otvorili jedno od najaktuelnijih pitanja savremene arhitekture – da li je čuveni princip „Less is more“ i dalje relevantan u vremenu digitalnih alata, parametarskog projektovanja i veštačke inteligencije.
Panel je moderirao arhitekta Dejan Mitov, osnivač i direktor biroa Modelart Arhitekti, dok su u razgovoru učestvovali Danilo Dangubić, osnivač studija Danilo Dangubic Architects, prof. dr Bojan Tepavčević sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Dušica Totić, osnivač i direktor biroa Remorker Architects, Ognjen Graovac, osnivač studija Algorithmic Architecture, i Marina Lazović, osnivač i direktor biroa INKA Studio.
Kroz spoj akademskog promišljanja, istraživačkog rada i bogatog iskustva iz projektantske prakse, učesnici su otvorili teme koje danas oblikuju arhitektonsku profesiju – od odnosa između minimalizma i kompleksnosti, preko uticaja digitalnih tehnologija na proces projektovanja, do pitanja autentičnosti, identiteta i odgovornosti arhitekte u savremenom društvu.
Diskusija je pokazala da pitanje „manje ili više“ danas daleko prevazilazi estetske i stilske okvire. Ono postaje pitanje načina razmišljanja, projektantske discipline i sposobnosti da se u svetu prepunom informacija, tehnologija i sve složenijih zahteva sačuva jasnoća koncepta i kvalitet arhitektonske ideje.
Kroz razgovor o racionalnosti prostora, ulozi novih tehnologija, parametrizmu, kreativnosti i autorskom izrazu, panelisti su ponudili različite poglede na izazove sa kojima se arhitekte danas suočavaju. Istovremeno, otvorena su i pitanja budućnosti profesije, odnosa između čoveka i tehnologije, kao i vrednosti koje ostaju kada se iz projekta ukloni sve ono što nije suštinski važno.
Upravo zato panel nije bio samo razgovor o minimalizmu, već i o odgovornosti, karakteru i sposobnosti arhitekture da kroz promišljene odluke stvara prostore koji ostaju relevantni bez obzira na trendove i tehnološke promene..
Less is more više nije estetski pravac već način razmišljanja
Već na početku panela otvoreno je pitanje da li se čuvena maksima modernizma „Less is more“ danas može posmatrati na isti način kao pre jednog veka i da li u savremenoj arhitekturi još uvek predstavlja relevantan princip projektovanja.
Moderator panela Dejan Mitov, osnivač i direktor biroa Modelart Arhitekti, podsetio je na istorijski razvoj arhitektonske misli – od Adolfa Loosa i njegovog eseja „Ornament i zločin“, preko Miesa van der Rohea i modernističkog racionalizma, pa sve do savremenog trenutka u kojem digitalne tehnologije omogućavaju gotovo neograničenu formalnu slobodu i sve složenije projektantske procese.
Tokom diskusije postavljeno je pitanje da li je danas zaista potrebno manje forme, manje elemenata i manje izraza ili je suština ove ideje zapravo mnogo dublja od same estetike.
Učesnici su se složili da se princip „Less is more“ više ne može tumačiti isključivo kao odsustvo dekoracije ili težnja ka jednostavnim geometrijskim formama. U savremenim uslovima projektovanja mnogo važnija postaje sposobnost da se veliki broj zahteva, informacija, tehnoloških mogućnosti i različitih parametara objedini u jasno, racionalno i funkcionalno arhitektonsko rešenje.
Govoreći o izazovima savremene profesije, panelisti su ocenili da se arhitekte danas suočavaju sa znatno većom količinom podataka i zahteva nego prethodne generacije. Upravo zbog toga racionalnost više ne podrazumeva pojednostavljivanje po svaku cenu, već sposobnost da se kompleksni procesi prevedu u jasne i promišljene projektantske odluke.
Diskusija je pokazala da „Less is more“ danas nije samo estetski princip, već način razmišljanja koji podrazumeva disciplinu, jasnoću koncepta i sposobnost da se prepozna šta je zaista važno za kvalitet prostora. Upravo u toj sposobnosti da se iz mnoštva mogućnosti izdvoji suština, panelisti su prepoznali jednu od najvažnijih vrednosti savremene arhitekture.
Parametarsko projektovanje menja način na koji arhitekte razmišljaju
Jedna od centralnih tema panela odnosila se na parametarsku arhitekturu i uticaj novih digitalnih alata na proces projektovanja.
Govoreći o promenama koje su poslednjih godina zahvatile arhitektonsku profesiju, prof. dr Bojan Tepavčević sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu objasnio je da današnje generacije arhitekata po prvi put imaju mogućnost da istovremeno analiziraju veliki broj projektantskih varijanti i kroz algoritamski pristup istražuju čitav spektar mogućih rešenja.
„Danas arhitekta može da definiše sistem pravila pomoću kojeg nastaje veliki broj rešenja, umesto da razvija samo jednu varijantu projekta“, istakao je Tepavčević.
Prema njegovim rečima, parametarsko projektovanje ne predstavlja samo primenu novog softvera ili digitalnog alata, već potpuno drugačiji način razmišljanja o prostoru, procesu projektovanja i donošenju odluka.
Umesto da arhitekta razvija jedno unapred definisano rešenje, parametarski pristup omogućava formiranje sistema pravila i parametara na osnovu kojih se generiše veliki broj mogućih scenarija. Na taj način projektanti mogu da analiziraju različite varijante i donose odluke zasnovane na podacima, performansama i jasno definisanim kriterijumima.
Tokom diskusije naglašeno je da ovakav pristup otvara nove mogućnosti za optimizaciju prostora, konstrukcije, energetske efikasnosti i funkcionalnosti objekata, ali istovremeno zahteva i nove veštine od arhitekata.
Panelisti su ocenili da se najveća vrednost parametarskog projektovanja ne nalazi u stvaranju složenih ili atraktivnih formi, već u mogućnosti da se upravlja kompleksnim procesima i donose kvalitetnije projektantske odluke. Upravo zbog toga parametrizam danas predstavlja mnogo više od tehnološkog trenda – on postaje važan alat za razumevanje i oblikovanje savremene arhitekture.
Diskusija je pokazala da digitalni alati ne menjaju samo način na koji arhitekte projektuju, već i način na koji razmišljaju o prostoru, problemima i potencijalnim rešenjima, otvarajući potpuno nove mogućnosti za razvoj profesije.
Tehnologija ne zamenjuje kreativnost
Govoreći iz ugla studija koji se intenzivno bavi digitalnim alatima i algoritamskim projektovanjem, Ognjen Graovac, osnivač studija Algorithmic Architecture, istakao je da programiranje i parametarsko projektovanje ne predstavljaju zamenu za kreativnost, već sredstvo koje arhitektama omogućava da efikasnije rešavaju složene projektantske izazove.
„Programiranje je samo novi alat koji nam omogućava da stare probleme rešavamo na novi način“, naglasio je Graovac.
Kako je objasnio, savremeni digitalni alati omogućavaju arhitektama da analiziraju veliki broj mogućih rešenja, testiraju različite scenarije i optimizuju konstrukciju, energetsku efikasnost, troškove izgradnje ili funkcionalnost objekta mnogo pre početka same realizacije.
Prema njegovim rečima, najveća vrednost ovih tehnologija nije u generisanju neobičnih formi, već u mogućnosti da se kompleksni procesi sagledaju sistematično i da se projektantske odluke donose na osnovu većeg broja relevantnih parametara.
Tokom diskusije posebno je naglašeno da se parametarsko projektovanje često pogrešno povezuje isključivo sa složenom geometrijom i spektakularnim arhitektonskim formama.
Međutim, panelisti su ukazali da se isti principi mogu uspešno primenjivati i kod krajnje jednostavnih, racionalnih i minimalističkih rešenja.
Upravo zato digitalni alati ne treba da budu posmatrani kao zamena za arhitektonsko znanje ili autorski izraz, već kao podrška procesu projektovanja. Kvalitet projekta i dalje zavisi od sposobnosti arhitekte da definiše problem, postavi jasne ciljeve i donese odgovorne odluke.
Diskusija je pokazala da tehnologija sama po sebi ne stvara kvalitetnu arhitekturu. Ona može da proširi mogućnosti projektovanja, ubrza procese i unapredi analize, ali kreativnost, kritičko razmišljanje i razumevanje prostora ostaju ključni elementi arhitektonske profesije.
Minimalizam nije odsustvo karaktera
Posebno zanimljiv deo razgovora odnosio se na odnos između minimalizma i savremenih digitalnih tehnologija, kao i na pitanje da li tehnološki napredak nužno vodi ka sve složenijim arhitektonskim formama.
Govoreći o ovoj temi, Marina Lazović, osnivač i direktor INKA Studio, istakla je da se parametarsko projektovanje i digitalni alati često pogrešno povezuju isključivo sa složenim, futurističkim ili dekonstruktivističkim formama.
Prema njenim rečima, minimalizam nije suprotnost tehnološkoj kompleksnosti, već često predstavlja njen krajnji rezultat.
„Minimalistički pristup nije odsustvo karaktera, već odsustvo viška detalja“, naglasila je Marina Lazović.
Govoreći o projektima studija INKA, objasnila je da iza naizgled jednostavnih rešenja često stoji veliki broj analiza, odluka i procesa optimizacije, čiji je cilj da kompleksne probleme prevedu u jasno, racionalno i logično prostorno rešenje.
Panelisti su se složili da jednostavnost u arhitekturi ne znači nužno jednostavan proces projektovanja. Naprotiv, upravo najracionalnija i naizgled najjednostavnija rešenja često zahtevaju najveći nivo discipline, promišljanja i sposobnosti da se iz velikog broja mogućnosti izdvoji ono što je zaista važno.
Tokom diskusije istaknuto je da savremeni digitalni alati mogu pomoći arhitektama da efikasnije analiziraju različite opcije i donesu kvalitetnije odluke, ali da konačan rezultat i dalje zavisi od jasnoće koncepta i autorskog stava.
Diskusija je pokazala da minimalizam danas ne predstavlja estetski trend, već način promišljanja prostora. Njegova vrednost ne nalazi se u tome koliko je elemenata uklonjeno, već u sposobnosti da svaki preostali element ima jasnu funkciju, smisao i doprinos ukupnom kvalitetu arhitektonskog rešenja.
Arhitektura danas nastaje kroz upravljanje kompleksnošću
Govoreći o velikim i složenim projektima, Danilo Dangubić, osnivač studija Danilo Dangubic Architects, ukazao je na činjenicu da savremena arhitektura više ne može da se posmatra isključivo kroz formu, stil ili estetski izraz.
„Danas se više bavimo kompleksnošću nego estetikom kao polaznim ciljem“, istakao je Dangubić.
Prema njegovim rečima, uloga arhitekte danas podrazumeva mnogo više od oblikovanja prostora. Savremeni projekti zahtevaju razumevanje urbanističkih, finansijskih, tržišnih, tehničkih, tehnoloških i društvenih parametara koji istovremeno utiču na proces projektovanja i donošenje odluka.
Govoreći o iskustvima iz prakse, naglasio je da se kvalitet projekta sve manje određuje pojedinačnim formalnim gestom, a sve više sposobnošću da se veliki broj različitih zahteva objedini u funkcionalno, racionalno i održivo rešenje.
Upravo zbog toga parametarsko razmišljanje, kako je objasnio, nije samo pitanje geometrije ili korišćenja naprednih softvera, već način da se različiti kriterijumi integrišu u jedinstven proces projektovanja.
Tokom diskusije istaknuto je da savremeni arhitekta sve češće preuzima ulogu koordinatora složenih procesa u kojima učestvuju investitori, projektanti različitih struka, konsultanti, izvođači i krajnji korisnici prostora. U takvom okruženju sposobnost upravljanja kompleksnošću postaje jednako važna kao i kreativnost.
Panelisti su ocenili da upravo u toj sposobnosti da se uspostavi ravnoteža između velikog broja zahteva leži jedna od ključnih vrednosti savremene arhitekture. Kvalitet projekta danas se ne meri samo njegovim izgledom, već i uspešnošću kojom odgovara na različite funkcionalne, ekonomske, tehnološke i društvene izazove.
Diskusija je pokazala da arhitektura budućnosti neće nastajati kroz pojednostavljivanje problema, već kroz sposobnost da se kompleksnost razume, kontroliše i pretvori u jasna, promišljena i kvalitetna prostorna rešenja.
Budućnost pripada arhitektama koji uče
Diskusija je otvorila i pitanje spremnosti domaćeg tržišta za nove metode projektovanja i brzinu kojom arhitektonska profesija usvaja tehnološke promene.
Govoreći o razvoju parametarskog projektovanja i digitalnih alata, prof. dr Bojan Tepavčević sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu ocenio je da ove metode i dalje nisu dovoljno zastupljene u regionalnoj praksi. Prema njegovim rečima, razlog nije nedostatak potencijala ili tehnologije, već potreba za kontinuiranim učenjem i promenom ustaljenih profesionalnih navika.
„Problem nije samo u softveru. Potreban je drugačiji način razmišljanja i stalno usvajanje novih znanja“, istakao je Tepavčević.
Kako je naglasio, savremena arhitektura razvija se brže nego ikada ranije, a arhitekte se danas suočavaju sa novim alatima, metodama rada i tehnološkim mogućnostima koje zahtevaju kontinuirano stručno usavršavanje.
Tokom diskusije više puta je istaknuto da budućnost profesije neće zavisiti isključivo od poznavanja određenih softverskih alata, već od spremnosti da se prihvate nove ideje, razvijaju interdisciplinarna znanja i prilagođava promenama koje oblikuju tržište.
Panelisti su se složili da će naredne generacije arhitekata prirodno usvajati parametarsko projektovanje, algoritamske metode rada, veštačku inteligenciju i druge digitalne tehnologije.
Međutim, naglašeno je da će i dalje najveću vrednost imati oni stručnjaci koji uspeju da kombinuju tehnološka znanja sa kritičkim razmišljanjem, kreativnošću i razumevanjem prostora.
Diskusija je pokazala da se arhitektonska profesija danas nalazi u periodu značajne transformacije. U takvom okruženju sposobnost učenja, prilagođavanja i stalnog profesionalnog razvoja postaje jedna od najvažnijih kompetencija savremenog arhitekte.
Upravo zbog toga budućnost neće pripasti onima koji koriste najviše tehnologije, već onima koji su spremni da neprestano uče i razvijaju svoje znanje zajedno sa profesijom.
Veštačka inteligencija i digitalni alati postaju standard profesije
Tokom razgovora više puta je istaknuto da korišćenje novih tehnologija više nije pitanje izbora, već sastavni deo savremene arhitektonske prakse.
Govoreći o promenama koje oblikuju profesiju, Dušica Totić, osnivač i direktor biroa Remorker Architects, ukazala je na činjenicu da su veštačka inteligencija, automatizacija i digitalni alati već postali svakodnevni deo procesa projektovanja, komunikacije i razvoja projekata.
Panelisti su ocenili da nove tehnologije omogućavaju brže analize, efikasnije donošenje odluka i bolju koordinaciju između arhitekata, projektanata, proizvođača i izvođača. Istovremeno, one omogućavaju da se veliki broj podataka obradi u znatno kraćem vremenskom periodu nego ranije.
Međutim, tokom diskusije naglašeno je da razvoj tehnologije istovremeno povećava i odgovornost projektanata. Bez obzira na napredak softvera i AI alata, arhitekta ostaje osoba koja mora da razume procese, kontroliše rezultate i donosi konačne odluke.
Učesnici su se složili da će veštačka inteligencija nesumnjivo menjati način rada arhitekata, ali da njena najveća vrednost nije u zameni stručnjaka, već u mogućnosti da unapredi kvalitet analiza, ubrza procese i oslobodi više prostora za kreativni i konceptualni rad.
Diskusija je pokazala da tehnologija postaje novi standard profesije, ali da znanje, iskustvo i sposobnost kritičkog promišljanja i dalje ostaju nezamenjivi elementi arhitektonske prakse.
Autentičnost ostaje najveći izazov savremene arhitekture
Jedan od najzanimljivijih trenutaka panela dogodio se tokom diskusije sa publikom, kada je otvoreno pitanje autentičnosti u eri globalizacije, digitalnih alata i sve dostupnijih tehnoloških rešenja.
Učesnici su se složili da tehnologija sama po sebi ne može da stvori kvalitetnu arhitekturu niti da garantuje identitet projekta. Bez obzira na razvoj veštačke inteligencije, parametarskog projektovanja i automatizacije, ključna pitanja arhitekture ostaju ista – kako stvoriti prostor koji ima karakter, smisao i trajnu vrednost.
Govoreći o tome šta zapravo oblikuje arhitektonski identitet, Danilo Dangubić naglasio je da kvalitet arhitekture ne proizlazi iz alata koje koristimo, već iz načina na koji ih koristimo.
„Karakter arhitekture ne stvaraju alati. Karakter stvaraju ljudi.“
Njegova poruka postala je jedna od najupečatljivijih misli celog panela i otvorila širu diskusiju o ulozi arhitekte u vremenu kada su znanje, informacije i tehnologije dostupniji nego ikada ranije.
Panelisti su ocenili da će upravo autentičnost, sposobnost kritičkog razmišljanja i jasno definisan autorski stav predstavljati najveću vrednost arhitektonske profesije u budućnosti.
Tehnologija može unaprediti proces rada, ali ne može zameniti iskustvo, intuiciju, odgovornost i razumevanje konteksta.
Diskusija je pokazala da najveći izazov savremene arhitekture nije kako koristiti nove alate, već kako sačuvati autentičnost i kvalitet prostora u svetu koji postaje sve brži, složeniji i tehnološki napredniji.
Zaključak
Panel „Less is Smor(e) – racionalnost prostora i kreativna disciplina“, održan u okviru konferencije ArchyEnergy 2026, pokazao je da savremena arhitektura više ne može da se posmatra kroz jednostavne suprotnosti između minimalizma i kompleksnosti, tradicije i tehnologije ili kreativnosti i racionalnosti.
Kroz različite perspektive profesora, istraživača i praktičara potvrđeno je da digitalni alati, parametarsko projektovanje i veštačka inteligencija predstavljaju važan korak u razvoju profesije, ali da sami po sebi ne garantuju kvalitetnu arhitekturu.
Diskusija je pokazala da su jasnoća koncepta, odgovornost prema prostoru, sposobnost upravljanja složenim procesima i autentičnost arhitektonskog stava i dalje ključni faktori uspešnog projektovanja. Istovremeno, naglašeno je da budućnost profesije neće zavisiti od toga ko koristi najviše tehnologije, već od toga ko uspeva da tehnologiju stavi u službu kvalitetnije arhitekture.
Učesnici panela saglasili su se da budućnost ne pripada ni minimalizmu ni maksimalizmu kao stilskim opredeljenjima, već arhitekturi koja uspeva da objedini znanje, tehnologiju, karakter i promišljanje prostora. Upravo u toj ravnoteži između racionalnosti i kreativne discipline nalazi se odgovor na pitanje da li je „manje“ i dalje „više“ u savremenoj arhitekturi.
Panel je još jednom potvrdio da su najvredniji projekti oni koji uspevaju da ostanu jasni, autentični i relevantni bez obzira na promene tehnologije, trendova i načina projektovanja.
ArchyEnergy Konferencija & Sajam
Novosadski sajam, Master centar
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
+381 64 6462 980
konferencija@grenef.com
www.grenef.com/konferencija