Connect with us
Arhitektura

Crkvena arhitektura u savremenoj praksi

U srpskom arhitektonskom iskustvu, bar do sredine XX veka, crkvena arhitektura zauzima centralno i daleko najva┼żnije mesto. Srpsku arhitekturu personifikuju, u vidu neprekinutog venca iste, a ÔÇ×ve─Źno noveÔÇť ideje, Gra─Źanica, Studenica, Kaleni─ç (1), Kru┼íedol, pa sve do Hrama Sv. Save na Vra─Źaru.

Crkveno arhitektonsko stvarala┼ítvo kroz vekove je ovaplo─çavalo i materijalizovalo najdublja i najtananija duhovna stremljenja i eshatolo┼íka opredeljenja hristoljubivog srpskog naroda, ali i ┼íirilo horizonte umetni─Źkog izra┼żavanja i pomeralo granice tehni─Źko ÔÇô tehnolo┼íkih dostignu─ça.

Svako crkveno stvarala┼ítvo, pa time i graditeljsko, povezano je sa odgovorno┼í─çu prema ve─Źnosti, a ne prema diktatima prolaznog trenutka u kome nastaje. U realnosti Crkve, sva vremena ÔÇô pro┼ílo, sada┼ínje i budu─çe ÔÇô sa┼żeta su u ve─Źnosti, koja je jedina trajna i neprolazna, i ÔÇô kao takva ÔÇô mera stvari.

Stoga je i svaki hram koji se gradi, zapravo, ikona ili ÔÇ×maketaÔÇť Nebeskog Jerusalima, onoga savr┼íenog Grada koji je predskazan i opisan u Otkrivenju Sv. Jovana Bogoslova, koji ─çe se ljudima otkriti kada vremena i prostora, u obliku u kome ga danas poznajemo, vi┼íe ne bude. U tom smislu, svaki hram je isti ÔÇô od najmanje kapele, do najve─çe katedralne crkve.

(2) Scena iz filma ÔÇ×Andrej RubljovÔÇť Andreja Tarkovskog, 1966

(2) Scena iz filma ÔÇ×Andrej RubljovÔÇť Andreja Tarkovskog, 1966

Sa druge pak strane, svaka crkvena gra─Ĺevina jeste rezultat konkretnih ljudskih mogu─çnosti, sposobnosti i ograni─Źenja, specifi─Źnosti ambijenta, raspolo┼żivih materijala i tehni─Źkih sredstava… te je, u tom pogledu, svaka ÔÇô razli─Źita. Ta razli─Źitost, dakle, ne proisti─Źe iz antropocentri─Źne koncepcije sveta, i ne isti─Źe u prvi plan li─Źnost stvaraoca, ve─ç li─Źnost Troji─Źnog Boga u ─Źiju slavu nastaje.

Uloga graditelja – stvaraoca nije, stoga, u tome da, po svaku cenu, usiljeno, iznedri neku originalnost, ve─ç da njegov ÔÇ×dvigÔÇť, kako to na nekoliko mesta ka┼że Andrej Tarkovski, bude usmeren na izra┼żavanje ÔÇ×op┼ítostiÔÇť i uspostavljanje komunikacije u ve─Źnosti ÔÇô u meri u kojoj mu je to, njegovim talentom i drugim okolnostima, od Boga dato; kako Tarkovski nastavlja, stvarala┼ítvo je ÔÇ×vra─çanje te┼íkog dugaÔÇť (2). Graditelj crkve je pozvan na, crkvenim re─Źnikom re─Źeno, ÔÇ×smirenjeÔÇť, sti┼íavanje sopstvene sujete i osloba─Ĺaju─çe i emancipuju─çe raskidanje okova sopstvenog ega (pa zato i ne znamo imena ve─çine srednjevekovnih crkvenih neimara) ÔÇô kako bi bio u stanju da ─Źuje, razume i izrazi puls ┼żive Crkve kroz arhitektonsku formu.

(3) Crkva Sv. kneza Lazara, Beograd, Momor Korunovi─ç 1936. / foto: www.wikipedia.org / Andrija 1234567

(3) Crkva Sv. kneza Lazara, Beograd, Momor Korunovi─ç 1936. / foto: www.wikipedia.org / Andrija 1234567

Koriste─çi ukazanu nam ─Źast i mogu─çnost da svoj skromni doprinos na ovom polju predstavimo u uglednom ─Źasopisu ÔÇ×grenefÔÇť, ┼żelimo pre svega da uka┼żemo na temelje na kojima nastojimo da baziramo na┼í rad. Kada su po─Źeci na┼íeg bavljenja pravoslavnom crkvenom arhitekturom u pitanju, iako se pre radi o relativno spontanom sticaju okolnosti, nego o namerno planiranom pravcu stru─Źnog razvoja, aktivnosti i rezultati na tom polju u me─Ĺuvremenu su zauzeli zna─Źajno mesto u na┼íoj praksi (naporedo sa drugim, u recentnom srpskom graditeljstvu, frekventnijim temama), izrastav┼íi u dragocenu specifi─Źnost ateljea AVL.

Kao arhitektonska projektantska radionica, nastojimo da u savremeni kontekst transponujemo, i u njemu reafirmi┼íemo kvalitete starog manufakturnog rada, izra┼żene ponajvi┼íe kroz te┼żnju da misaoni i kreativni proces, u skladu sa in┼żenjerskim karakterom na┼íeg posla, uvek bude usmeren ka prakti─Źnom re┼íavanju konkretnih pitanja i problema (kroz koja se, onda, posredno razre┼íavaju i apstraktnija pitanja ÔÇ×vi┼íeg redaÔÇť), uz bri┼żljivo negovanje pa┼żnje i ose─çaja za posebnost svakog pojedina─Źnog klijenta, projekta ili teme.

─îini nam se skoro izli┼ínim da posebno nagla┼íavamo zna─Źaj srpske srednjevekovne graditeljske tradicije, koja je nesumnjivi, zajedni─Źki izvor svega onoga ┼íto je kasnije, kroz vekove, na polju crkvenog graditeljstva u nas nastalo.

Umesto toga, ukazali bismo na posebno mesto i dimenziju koju, za nas, ima srpska sakralna arhitektura nastala izme─Ĺu dva svetska rata. Kao paradigmati─Źne pojave tog arhitektonskog trenutka, mo┼żda mo┼żemo izdvojiti Grigorija Samojlova (4) i Momira Korunovi─ça (3).

(4) Crkva Sv. Arhangela Gavrila, Beograd, Grigorije Samojlov, 1939. / foto: www.wikidepia.org / Mazbin

(4) Crkva Sv. Arhangela Gavrila, Beograd, Grigorije Samojlov, 1939. / foto: www.wikidepia.org / Mazbin

Zajedni─Źko za njihove opuse jeste da su, kre─çu─çi se u koordinatnom sistemu tradicije, iznedrili sna┼żna, autenti─Źna dela, u osnovi modernog izraza sa, istovremeno, izrazitim akademskim autoritetom. Kod obojice je (kao i kod drugih njihovih savremenika koji su se bavili ovom materijom) veoma prisutno eruditno poznavanje srpskog srednjeg veka i ┼íireg vizantijskog arhitektonskog konteksta, suvereno vladanje klasi─Źnom kompozicijom, ali i nagla┼íeno moderni senzibilitet, uz sposobnost interpretiranja tradicionalne sr┼żi i supstance kroz savremenu arhitektonsku misao.

Nadovezuju─çi se na upravo taj trenutak u razvoju srpske crkvene arhitekture, u kome je uo─Źen i primenjen sinergijski potencijal istovremeno tradicionalnog, akademskog i modernog kodiranja arhitektonskog jezika, nastojimo, pre svega, da do─Ĺemo do komunikativnih re┼íenja, koja ─çe biti razumljiva i bliska, kako ─Źvrsto ukorenjenim ─Źlanovima Crkve, tako i onima koji, iako mo┼żda vaspitani u sasvim druga─Źijem duhu (bilo da je u pitanju nekada┼ínja epoha agresivnog ateizma ili pak savremeno ÔÇô postmoderno i neoliberalno ÔÇô dru┼ítvo), osete duhovni priziv i potrebu da se obrate Bogu.

(5) Crkva Sabora Srpskih Svetitelja, Obrenovac, 2017.

(5) Crkva Sabora Srpskih Svetitelja, Obrenovac, 2017.

Prva prilika da se okušamo u oblasti projektovanja crkava ukazala nam se na Hramu Sabora Srpskih Svetitelja u Obrenovcu (5) (projekat iz 2009, realizovano 2017).

Projektnim zadatkom zahtevana je trikonhalna crkva tipa upisanog krsta, sa dva zvonika, ÔÇ×vizantijskog stilaÔÇť. Ovako koncipiran projektni zadatak shvatili smo kao podsticaj da, u okviru zadatih granica, prona─Ĺemo adekvatan arhitektonski odgovor, u kome ─çe se srpsko ÔÇô vizantijsko i moravsko nasle─Ĺe obreti u jednom savremenom tuma─Źenju.

(7) Crkva ─îudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeru─Źice, manastir Sredi┼íte, 2020.

(7) Crkva ─îudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeru─Źice, manastir Sredi┼íte, 2020.

Drugi projekat koji bismo ovde izdvojili je Crkva ─îudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeru─Źice u manastiru Sredi┼íte kod Vr┼íca (7) (projekat iz 2017, realizovano 2020). U ovom slu─Źaju, susreli smo se sa neobi─Źnim zadatkom, da na ve─ç izvedenim temeljima mnogo ambicioznije i grandioznije zami┼íljene crkve, od ─Źije se izgradnje odustalo, sagradimo jednostavan, skroman, asketski manastirski hram, bazilikalnog tipa.

Crkva je sagra─Ĺena od lokalne opeke i locirana na izuzetnom mestu na Vr┼ía─Źkom bregu, evociraju─çi gotovo mediteranske ranohri┼í─çanske asocijacije u panonskoj ravnici.

(8) Crkva Sv. Vladike Nikolaja Ohridskog i ┼Żi─Źkog, Resnik, u izgradnji

(8) Crkva Sv. Vladike Nikolaja Ohridskog i ┼Żi─Źkog, Resnik, u izgradnji

Poseban izazov u na┼íoj praksi predstavljao je projekat Hrama Svetog Vladike Nikolaja Ohridskog i ┼Żi─Źkog u Resniku kod Beograda (8) (projekat iz 2016, realizacija pri kraju). U koncipiranju hrama, nastojali smo da njegova forma, na izvestan na─Źin, ispri─Źa pri─Źu o izuzetnoj li─Źnosti i ┼żivotu Sv. Vladike Nikolaja, prelamaju─çi prostornu strukturu ohridske crkve Sv. Nauma kroz prizmu pseudo ÔÇô bazilikalne pojavnosti Crkve Sv. Spasa u ┼Żi─Źi. Prostorni program je kompleksan: crkva je trikonhalna, tipa izdu┼żenog upisanog krsta, sa krstoobraznom pripratom i spoljnom pripratom ÔÇô tremom, ┼íto joj, ukupno gledano, daje izgled koji ponajvi┼íe nalikuje ra┼íkim crkvama. Svetitelj kome je posve─çena, kao i fascinantan duh mesta, pod Avalom, u pribli┼żnom centru venca koji formiraju podavalska naselja, ovoj velikoj crkvi daje specifi─Źan, saborni karakter.

Crkva Sv. Vladike Nikolaja Ohridskog i ┼Żi─Źkog, Resnik, u izgradnji

Crkva Sv. Vladike Nikolaja Ohridskog i ┼Żi─Źkog, Resnik, u izgradnji / 3D vizualizacija AVL studija

Na kraju bismo izdvojili projekat Spomen ÔÇô hrama u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu (9), koji je ra─Ĺen 2020. godine u okviru otvorenog arhitektonskog konkursa, koji, za sada, sticajem okolnosti nije zaklju─Źen. Ova crkva kamernih dimenzija je posve─çena molitvenom se─çanju na Beogra─Ĺane, nedu┼żno stradale u porti hrama, u aprilskom bombardovanju 1941. godine.

(9) Vaznesenjska Crkva, Beograd / 3D vizualizacija AVL studija

(9) Vaznesenjska Crkva, Beograd / 3D vizualizacija AVL studija

Konkursno re┼íenje dalo nam je priliku da istra┼żimo tipologiju rotonde, koja je, kako ne bi ni─Źim konkurisala arhitekturi Vaznesenjske crkve, niti remetila reliktnu lepotu i ─Źudesni mir crkvene porte, sme┼ítene u srce savremene gradske vreve, spu┼ítena pod zemlju. Na ovaj na─Źin, ona je postala i grobna humka stradalnika, ali i ranohri┼í─çanska katakomba ÔÇô uto─Źi┼íte od isku┼íenja ovog sveta i veka. Istovremeno, svojim modernim izrazom, ona predstavlja svedo─Źanstvo hri┼í─çanskog prisustva i opstojavanja u na┼íem vremenu.

Stru─Źni tim AVL koji je u─Źestvovao u izradi projekata sakralne arhitekture:

Glavni projektant: Vladislav T. Lalicki
Saradnici: Marijana Poljovka, Bojana Vu─Źini─ç, Boris Kosturanov, Jelena Jovanovi─ç, Uro┼í Lalicki, Ivan i Darija Ljubi─ç
Na pojedinim projektima u─Źestvovali i: Rajan Gari─ç, Nenad Ko┼íanin, Branka Radulovi─ç, Milena Stojkovi─ç, Teodora Markovi─ç, Ivana Nikoli─ç
Projektant konstrukcije: Radovan N. Vujovi─ç, dipl. gra─Ĺ. in┼ż.

Autor teksta: Vladislav T. Lalicki, arhitekta