Budućnost u sadašnjosti pred vašim očima

Zaboravite filmove naučne fantastike, maštu i sve ono što ste do sada viđali samo u snovima. Budućnost gradnje je uveliko tu, a njeno ime je Dubai! Najpoznatiji i najpopularniji od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji površinski predstavlja tek tačkicu na karti Persijskog zaliva, uprkos svim startnim parametrima i prognozama stekao je, a kako stvari stoje i nadalje će još dugo uspešno održavati reputaciju mesta na kom se nalaze najveća čuda savremene arhitekture.

Prema nedavnoj studiji britanske kompanije Tarner i Taunsend, Emirati su sa 1455 dolara po kvadratnom metru jedna od država sa najnižim troškovima gradnje na svetu (poređenja radi u Njujorku je cena 3900 dolara/m²), a sam Dubai, koji se na listi gradova – najskupljih gradilišta nalazi tek na 28. mestu, dobio je pozitivnu ocenu kada su u pitanju uslovi tendera, konkurentnost projekata i kvalifikovanost stručnjaka u timovima izvođača radova. Najtraženija turistička destinacija ovog dela planete iza sebe je ostavila glavne regionalne konkurente, prestonicu Katara Dohu i Muskat, glavni grad susednog Omana, u kojima, navodi se, uprkos opštem utisku, iz dana u dan ima sve manje posla.

BUDUĆNOST gradnje je uveliko tu!

Nasuprot tome, u pustinjskom megalopolisu Dubaiju grmljavina građevinskih mašina čuje se nesmanjenim intenzitetom, a svi mi sa nestrpljenjem iščekujemo da vidimo šta će sledeće izaći iz “kuhinje” šeika Mohameda bin Rašida al Maktuma. Razlog za pominjanje njegovog imena je činjenica da, iako su sve građevinske firme u privatnom vlasništvu, vlasti emirata Dubai putem izricanja određenih mera i diktiranja uslova poslovanja itekako imaju uticaja na kretanja u oblasti građevinarstva. To je naročito izraženo u poslednjih par godina, otkada se zna da će 2020. grad biti domaćin manifestacije World Expo.

Pored toga što predstavlja veliku čast i privilegiju za organizatora, World Expo je po pravilu idealna prilika da se svetskoj javnosti prikažu najnovija arhitektonska dostignuća i zato je u ovom trenutku u Dubaiju veliki pritisak na investitorima koji za manje od dve godine treba da finalizuju projekte označene kao udarne po atraktivnosti i fami koja je pratila početak izgradnje.

Dobro je poznato da se u Dubaiju nalazi najviša zgrada na svetu, najveći tržni centar na svetu, najviši hotel i hotel sa najviše zvezdica na svetu… ukratko, mnoštvo objekata koji imaju predznak “naj”. I mada smo vremenom prosto spontano navikli da u njemu stalno “niče” nešto novo što će nas iz nekog razloga zapanjiti, to ne znači da se ipak ne treba zapitati u čemu leži ključ uspeha grada koji je sa 62 zgrade više od 200 metara i 16 solitera koji premašuju 300 metara po broju oblakodera sa trona “izgurao” Njujork i Hong Kong?

DUBAI – nastanak&razvoj

Dubai je prestonica istoimenog emirata, najveći i najgušće naseljen grad Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se nalazi na jugoistočnoj obali Persijskog zaliva. Leži u Arabijskoj pustinji, ali za razliku od ostalih emirata njegova okolina je samo prošarana peščanim poljima, dok se prave masivne peščane dine nalaze na većoj udaljenosti sa severa, istoka i juga, a na zapadu planina Kađar. Nema nijednu prirodnu reku niti oazu, ali ima prirodni zaton nazvan “reka Dubai” koji je vremenom proširivan i produbljivan tako da sada predstavlja siguran plovni put i za velike brodove, kao i nekoliko klisura i izvora vode koji nastaju u brdima zapadnog Kađara.

Grad je lociran u seizmički stabilnoj zoni i na njega seizmička linija udaljena svega 200km od UAE gotovo da nema nikakvog uticaja, a prema procenama stručnjaka, osim što nije trusno područje, u Dubaiju nema ni opasnosti od cunamija jer voda Persijskog zaliva nije dovoljno duboka za njegov nastanak.

Kao i sve ostale države Arabijskog poluostrva široj javnosti je poznat po nafti, ali je zapravo do pronalaska “crnog zlata” 1966. godine glavni izvor prihoda bila trgovina i transport putnika i robe. Treba reći i to da je nafta svakako zaslužna za razvoj i uzdizanje emirata tokom poslednjeg kvartala 20. veka, ali zbog ograničenosti rezervi zarada od nafte u današnje vreme čini samo 5% ukupne dobiti, a “kičma” privrede su turizam, avijacija, nekretnine i pružanje finansijskih usluga.

Dubai je prešao dug put od ribarskog sela, preko tranzitne tačke na trgovačkoj ruti između Iraka i Omana, pa sve do velikog poslovnog centra Srednjeg Istoka sa međunarodnim renomeom.
Njegov privredni i ekonomski istorijat deli se na dve faze – od nastanka do ujedinjenja svih sedam emirata početkom 1972. godine, i od ujedinjenja do danas, a ta podela se odrazila i na urbanistički plan u kome se kao celine jasno uočavaju stara čaršija sa kućama u karakterističnom arapskom maniru, i metropolitansko područje sa poslovnim, uslužnim i stambenim zgradama koje su neki od najsvetlijih primera futurističkog stila.

// Dubai danas zauzima površinu od 4114km², a povećanje u odnosu na nekadašnjih 3880km² duguje “otimanju” zemljišta od mora i nasipanju peska izvađenog sa morskog dna.

Stara čaršija je ogledalo gradnje s kraja 19. veka, koju je diktirala vrela pustinjska klima i samim tim pronalaženje arhitektonskog rešenja za problem klimatizacije životnog prostora. Čine je kuće najčešće zemljanih zidova, gusto zbijene jedne uz druge u uskim natkrivenim kaldrmisanim uličicama koje lokalci zovu “sika”.

Sike su služile kao osenčeni prelazi iz jednog imanja u drugo, istovremeno predstavljajući prirodan put za usmereno cirkulisanje vetra. U slučaju domova onih imućnijih rešenje je bilo veliko centralno dvorište sa bazenom, kod kog je otvoren prostor omogućavao oslobađanje i kretanje toplog vazduha od objekta, a voda cirkulisanje rashlađenog vazduha kroz kuću. Same građevine imale su debele zidove, male prozore i obavezno kule za provetravanje svuda po obodu.

Najstariji primer ovakve, tradicionalne arapske gradnje je tvrđava Al Fahidi, izgrađena još 1799. godine, inače najstarija očuvana zgrada u Dubaiju u kojoj se danas nalazi gradski muzej.

Privredni napredak Dubaiju je doneo i znatno povećanje broja stanovnika (od preko 3 miliona stanovnika dve trećine čine stranci na privremenom radu), a budući da i otimanje zemlje od mora ima svoje limite, potražnja za poslovnim i stambenim prostorom morala se zadovoljiti tako što će se ići u visinu – Dubai svetski trgovački centar, izgrađen još 1978. godine, sa svojih 39 spratova ostaće upamćen kao prvi soliter. Otada pa nadalje gradska arhitektura razvija se u pravcu izrazito visokih zgrada, baziranih uglavnom na kombinaciji stakla i metala, za čije projektovanje se angažuju najpoznatiji biroi na svetu (većina ih je iz SAD i Zapadne Evrope), a u izgradnju ulažu milioni dolara.

// Osim što unajmljuju najbolje od najboljih, lokalni šeici su kao investitori čuveni po zahtevnosti prilikom selekcije projekata, a sve u želji da održe reputaciju broja jedan i prefiks “naj” na koji su toliko ponosni.

Kada je reč o Dubaiju, čini se da bi nabrajanje građevina koje su po nečemu specifične prilično potrajalo, jer gotovo svaka zgrada u novom delu grada ima svoju neverovatnu priču, bilo da se radi o dimenzijama ili o maštovitosti primenjenog arhitektonskog rešenja. Ovo mesto je Meka za sve one koji svoj rad definišu kao kreativan, drugačiji, unikatan i hrabar – bastion futurizma u kom možete ostvariti svoje najluđe stvaralačke ambicije, ma koliko bile megalomanske i ispred svog vremena, jer podršku za to imate u finansijama vlasnika objekata koji iznad svega žele da ih učinite jedinstvenim, a istovremeno doprinesete reputaciji njihove postojbine.

// Najnovija vest koja nam stiže iz Dubaija ovih dana jeste da su vlasti emirata odobrile strateški plan o 3D štampanju, koji predviđa da će do 2025. čak četvrtina objekata biti napravljena primenom ovog načina gradnje.

Prema navodima nadležnih iz fondacije “Dubai Future” koja se bavi implementacijom strategije, pravilnom primenom troškovi radne snage smanjiće se za 70%, a ukupni troškovi gradnje za 90%, jer će se na ovaj način drastično skratiti i vreme potrebno za izvođenje radova. Inicijativa će se fokusirati na proizvodnju rasvete, temelja i baza, građevinskih sklopova, parkova, mobilnih kuća i sedišta humanitarnih organizacija, a kao dokaz izvodljivosti fondacija “Dubai Future” priložila je svoje prostorije. Naime, prva kompletno funkcionalna 3D štampana zgrada u Dubaiju napravljena je još 2015. godine, a reč je o Office of the Future, sedištu ove fondacije koje je kreirao studio Killa Design.

3D štampa u građevinarstvu

Štampanje zgrade čije su projektne komponente napravljene pomoću kompjuterski kontrolisanih tehnika proizvodnje trajalo je 17 dana, a sama montaža objekta svega dva dana. No, dok čekamo da vidimo prve rezultate široke primene ove mere u praksi, osvrnućemo se na nekoliko grandioznih aktuelnih projekata, čija je finalizacija izvesna u narednih godinu ili dve:

// Dubai kanal

Projekat obuhvata izgradnju kanala i velike pretežno stambene četvrti sa obe njegove strane, koja uključuje 4500 stanova, 44 kuće, 19 vila, kancelarijski prostor, sportski centar i javni park. Ukupna vrednost je dve milijarde dolara.

// Mohamed Bin Rašid siti

Kao što naziv sugeriše, to će biti bukvalno grad unutar grada u kome će postojati kompleks filmske kompanije “Universal studios”, javni park kapaciteta 35 miliona posetilaca godiš- nje koji će po veličini prevazići londonski Hajd park, preko 100 hotela, golf terene i luksuzni rezidencijalni deo.

// Dubai opera

Zgrada opere nalazi se u centru grada, a ima zadatak da poslovnoj četvrti da umetničku notu. Imaće kapacitet za dve hiljade ljudi i ustvari će predstavljati multifunkcionalni prostor za pozorišne i baletske predstave, koncerte, izložbe i filmske projekcije. Projekat Dubai opera obuhvata i muzej moderne umetnosti, dva umetnička hotela i umetničke galerije.

// Vile “Flouting sihors”

Naziv u prevodu znači “plutajući morski konjić” (eng. floating seahorse), a u pitanju su doslovno plutajuće vile, delo Klajndinst grupe iz Austrije, koje su već napravile pravi bum u svetu, a sada treba da dožive svoj debi i u Dubaiju. Osim što su konstrukcijski i dizajnerski fenomen, Flouting sihors vile su čuvene i po dužini liste čekanja onih koji priželjkuju da postanu ponosni vlasnici jedne ovakve nekretnine.

// Dubai Krik Tauer

U Dubaiju je u punom jeku izgradnja novog supervisokog tornja jednostavnog naziva “The Tower” koji će Burž Kalifu nadvisiti za gotovo sto metara i postati obeležje novog gradskog distrikta “Dubai Creek Harbour”.

Elegantni zakrivljeni toranj projektovao je jedno od najčuvenijih imena svetske arhitekture, Španac Santiago Kalatrava, koji je za inspiraciju imao minarete i cvet ljiljana, jedan od osnovnih simbola islamske umetnosti i kulture. Toranj će činiti hotel, restorani, prostor za kulturna dešavanja, tri javna balkona za panoramsko razgledanje, pokretne panoramske platforme koje će se rotirati iz fasade, a na krovu zgrade nalaziće se opservatorija koja nudi pogled na grad od 360 stepeni i nekoliko VIP platformi sa bujnom vegetacijom. Ovaj objekat će imati visokoefikasan sistem za klimatizaciju sa kolektorom vode koja će se koristiti za ćišćenje fasade, a vegetacija i integrisani sistem za zaštitu od sunčevih zraka takođe će doprineti boljem hlađenju i održivosti zgrade.

Međutim, uprkos mnogim impozantnim parametrima, ironija je da sa visinom od 928 metara The Tower u trenutku otvaranja ipak neće biti najviša zgrada na svetu: njegov završetak tempiran je pred World Expo 2020. godine, a godinu dana pre toga, ako sve bude išlo po planu, u Saudijskoj Arabiji će već biti završen “Kingdom Tower” (Kraljevski toranj), visok jedan kilometar.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar