U poslednjem izdanju Äasopisa GRENEF u ovoj godini, odluÄili smo da grad ā domaÄin bude grad koji je viÅ”e puta menjao ime, a u poslednje vreme se raspravlja Äak i o vraÄanju jednog od starih naziva. U pitanju je Zrenjanin, znaÄajan industrijski centar Banata i Vojvodine.
Za vreme Austrougarske bio je sediÅ”te ugarske Torontalske županije, Äiji je najveÄi deo posle Prvog svetskog rata pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a manji deo Kraljevini Rumuniji. Nakon 1918. godine, pokrenuto je pitanje o obliku imena ovog grada na srpskom jeziku, bez osporavanja tradicionalnog naziva BeÄkerek, kako je i bio naziv ovog grada na maÄarskom jeziku. MeÄutim, državne vlasti su 1924. godine odluÄile da se potencijalno najpogodniji naziv „Banatski Despotovac“ upotrebi za preimenovanje obližnjeg Ernestinovca, tako da je nakon toga moralo biti pronaÄeno neko drugo reÅ”enje. PoÄevÅ”i od 1935. godine, grad se naziva Petrovgrad, a od 1946. godine ima sadaÅ”nji naziv Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu-UÄi.
U ovom divnom vojvoÄanskom gradu živi i radi arhitekta SrÄan AÄin koji je na Äelu male, ali uspeÅ”ne firme ā Indesign studija. RoÄen 1978. godine u Zrenjaninu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu. Nakon zavrÅ”enih studija, 2003. godine poÄinje da radi u struci, sve do 2007. kada se vraÄa u Zrenjanin i poÄinje samostalno da radi. Svoj studio osniva 2013. godine.
SrÄan AÄin, dipl.inž.arh
Upravo Äe SrÄan predstaviti Zrenjanin kroz prizmu arhitektonskog poziva i iz svog ugla skrenuti pažnju na ono Å”to ga Äini specifiÄnim i izdvaja od ostalih gradova u Srbiji. Ovaj arhitekta Äe predstaviti i rad svog tima, sa akcentom na to Å”to se osim standardnim projektovanjem, ovaj biro bavi i arhitektonskom vizuelizacijom. Indesign studio se pretežno bavi dizajnom i projektovanjem enterijera i po tome je prepoznatljiv na tržiÅ”tu, Å”to ne znaÄi da ne radi na ureÄenju eksterijera kada se ukaže takva potreba. Naravno, u ovoj rubrici, kao i uvek, priÄaÄemo i o situaciji na terenu, odnosno o sve ÄeÅ”Äe pominjanom pitanju deficita radnika iz struke, zatim energetskoj efikasnosti i samom poznavanju ovog pojma od strane klijenata Indesign studija, a kao i uvek, arhitekta Äe vam preporuÄiti monumentalnu graÄevinu koju vredi videti ako ste veÄ u poseti njegovom gradu.
SRÄANE, NAJPRE ME INTERESUJE OVA TENDENCIJA DA SE MENJA IME GRADA ZRENJANINA, ODNOSNO DA SE VRATI STARI NAZIV PETROVGRAD? KOJI JE VAÅ STAV O OVOJ PROMENI, ODNOSNO DA LI BISTE BILI ZA ILI PROTIV PROMENE I ZAÅ TO?
Inicijativa o promeni imena grada je ponovo pokrenuta pre dve godine od strane odreÄenih grupa graÄana i udruženja, koji se zalažu za to da se gradu vrati stari naziv Petrovgrad. Zrenjaninci su veÄ imali referendum na ovu temu 1992. godine kada su veÄinski izglasali sadaÅ”nje ime grada. SudeÄi po miÅ”ljenju ljudi iz mog okruženja, a i generalno javnosti, mislim da se ponovnim referendumom ne bi niÅ”ta promenilo, odnosno da je veÄina stanovnika i dalje za naziv Zrenjanin. Ono Å”to je zanimljivo je da vrlo Äesto možete Äuti od āstarihā Zrenjaninaca da koriste naziv BeÄkerek.
Ovo je svakako vrlo osetljivo pitanje za graÄane Zrenjanina. StiÄem utisak da predlog o promeni imena grada viÅ”e nailazi na revolt, nego na odobravanje. Razlog za to su mnogo važnija pitanja i problemi u Zrenjaninu, pre svega dugogodiÅ”nji problem sa pijaÄom vodom, generalno dotrajala infrastruktura, devastirana i neureÄena deÄija igraliÅ”ta i parkovi, zapuÅ”tena obala Begeja, ruinirane fasade objekata od javnog znaÄaja u centru grada i sve ono Å”to bi moglo da utiÄe na kvalitet života ljudi u ovom gradu. Mislim da je inicijativa o promeni imena grada kod svakog razumnog stanovnika Zrenjanina daleko na listi prioriteta.
Trg Slobode u Zrenjaninu
Za svojih neÅ”to viÅ”e od 40 godina, politiÄki gledano, živeo sam u nekoliko država, od SFRJ, pa preko raznih varijanti Jugoslavije, konaÄno do Srbije, ali geografski gledano samo u jednoj. Ime Zrenjanin je postojalo i tada i sve do sada, a za mene Äe to tako i ostati.
ONO Å TO JE KARAKTERISTIÄNO ZA OVU RUBRIKU JE PREDSTAVLJANJE GRADA IZ KOJEG JE ARHITEKTA – DOMAÄIN. DAKLE, KADA VAM DOÄU PRIJATELJI, KOLEGE ILI SARADNICI, KOJU GRAÄEVINU IM POKAŽETE DA BISTE PREDSTAVILI ZRENJANIN?
Ono Å”to bi predstavilo Zrenjanin kroz neku prizmu arhitekture se veÄim delom ogleda u starim graÄevinama, koje se nalaze u užem centru grada. Objekti u okviru ovih prostornih kulturno – istorijskih celina predstavljaju āStaro jezgro Zrenjaninaā. VeÄina ovih spomenika kulture su nastali krajem 19. i poÄetkom 20. veka.
Na temu savremene arhitekture bi se moglo reÄi da je Zrenjanin dosta oskudan. Razloge za ovako mali broj objekata iz pomenute kategorije verovatno treba tražiti u dugogodiÅ”njoj loÅ”oj ekonomskoj situaciji ovog grada u periodu posle 90-ih godina, velikom broju uniÅ”tenih i ugaÅ”enih privrednih giganata i gotovo nikakvim stranim investicijama. Na svu sreÄu, u poslednjih 10 godina se situacija menja na bolje, sporadiÄno se pojavljuju moderni objekti, Å”to stambeni, Å”to poslovni i to sveukupno doprinosi nekom utisku napretka u ovoj oblasti.
Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)
UTICAJ KOJE KULTURE JE NAJUOÄLJIVIJI, S OBZIROM DA JE ZRENJANIN DEO VOJVODINE, A VOJVOÄANSKI GRADOVI SU, MOŽDA VIÅ E NEGO OSTALI, PRETRPELI NAJVEÄI BROJ PROMENA U SMISLU UTICAJA RAZLIÄITIH KULTURA?
Prethodno pomenuti spomenici kulture iz starog jezgra grada datiraju iz raznih kulturnih perioda. Jedan od glavnih simbola grada, zgrada Gradske skupÅ”tine (Torontalska županija) potiÄe iz doba baroka, dok je na istom trgu objekat Narodnog pozoriÅ”ta ToÅ”a JovanoviÄ iz perioda klasicizma. Nekako su najbrojnije graÄevine iz perioda neorenesanse, Narodni muzej (nekadaÅ”nja palata finansija), Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, BukovÄeva palata, zgrada Austrougarske banke i mnoge druge. ZnaÄajno je pomenuti i RimokatoliÄku crkvu svetog Ivana Nepomuka na glavnom gradskom trgu koja je predstavnik renesansne arhitekture.
BukovÄeva palata (izgraÄena 1895. godine, restaurirana 2012.)
VAÅ E KOLEGE IZ BEOGRADA I NOVOG SADA UKAZUJU NA TO DA SE U PROJEKTANTSKOM SMISLU MORA VODITI VIÅ E RAÄUNA O SAMOM IZGLEDU NOVOIZGRAÄENIH ZGRADA I UKLAPATI IH U VEÄ POSTOJEÄI STIL? DA LI STE VI PRIMETILI DA SE OVO DEÅ AVA I U ZRENJANINU?
Sa ovom konstatacijom se svakako slažem, ali opet zavisi u kakvom kontekstu Äe se nalaziti novoizgraÄeni objekat, kakva Äe mu biti namena, kakve su želje investitoraā¦ Å to se Zrenjanina tiÄe, mislim da nije dobro Å”to ne postoji planska gradnja, pre svega mislim na viÅ”eporodiÄne stambene zgrade. Ovakvi objekti se najÄeÅ”Äe nasumiÄno grade u zonama individualnog stanovanja, Å”to je svakako planskim dokumentima dozvoljeno, ali istovremeno stvara problem vizuelnog uklapanja objekta u okruženje. Sa druge strane shvatam i želju investitora da gradnjom na atraktivnijim lokacijama doprinese veÄoj vrednosti svog objekta.
VAÅ RAD JE SPECIFIÄAN, KAO Å TO SAM U UVODU I POMENULA, A TIÄE SE PROJEKTOVANJA. NAIME, VI I VAÅ TIM RADITE, OSIM KLASIÄNOG, I TAKOZVANU ARHITEKTONSKU VIZUELIZACIJU. MOŽETE LI MI REÄI NEÅ TO VIÅ E O OVOME, KOJE SU PREDNOSTI, DA LI TO MENJA CENU PROJEKTOVANJA, KAKVI SU KOMENTARI VAÅ IH KLIJENATA…
Arhitektonska vizuelizacija predstavlja fotorealistiÄan prikaz nekog arhitektonskog dela i slobodno možemo reÄi da je prema danaÅ”njim standardima postala obavezan element u prezentaciji projekata, kako eksterijera tako i enterijera. Svakako je najbolji naÄin da se u formi statiÄnih slika ā rendera ili animacije investitoru predstavi buduÄi izgled objekta.
Å ta zapravo podrazumeva arhitektonska vizuelizacija? Pre svega izradu detaljnog 3D modela u nekom od namenskih softvera, zatim materijalizaciju svih elemenata u projektu, ubacivanje detalja, zelenila, rasvete… Poslednji i veoma važan deo je postprodukcija, odnosno fino doterivanje rendera u nekom od softvera za obradu slika.
Primer vizuelizacije eksterijera
Moj prvi susret sa 3D modelovanjem je bio dosta davno, negde poÄetkom devedesetih godina kada sam i dobio svoj prvi raÄunar. Veoma brzo sam se zainteresovao za ovu oblast, iako tada joÅ” nisam znao da Äu studirati arhitekturu. Kasnije sam na fakultetu primenio neka svoja iskustva iz 3D modelovanja i meÄu retkima u to vreme prezentovao svoje radove na ovaj naÄin.
Primer vizuelizacije eksterijera
Tokom godina kroz konstantno usavrÅ”avanje i praÄenje trendova u ovoj industriji smo uspeli da naÅ”e vizuelizacije dovedemo na zavidan nivo, ali se svakako trudimo da svakim narednim projektom klijentima ponudimo Å”to kvalitetnije rendere. TakoÄe, imamo odliÄnu i dugogodiÅ”nju saradnju sa nekoliko arhitektonskih biroa u Srbiji i Crnoj Gori, Äije ideje i projekte pretvaramo u kvalitetne i fotorealistiÄne vizuelizacije.
Kada govorimo o ceni, ona svakako zavisi od mnogo faktora, da li je eksterijer ili enterijer u pitanju i pre svega od kompleksnosti samog projekta. Na primer, kod kompletnih projekata enterijera koje mi radimo, cena vizuelizacije je uraÄunata u cenu kvadrata, jer svakako idejno reÅ”enje ne možemo prezentovati klijentu bez dobre vizuelizacije. Iskustvo nam je pokazalo, da su kvalitetno uraÄeni renderi Äesto āprodavaliā ideju i projekat.
Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.
KADA BIH VAM REKLA DA PREDSTAVITE NEKI SVOJ OBJEKAT U ZRENJANINU,A DA ODGOVARA NA PITANJE āÅ TA JE VAÅ ARHITEKTONSKI KREDOā KOJI OBJEKAT BI TO BIO I ZAÅ TO?
Kroz sve ove godine postojanja, usavrÅ”avanja i izazova uradili smo i izveli mnogo projekata, uglavnom enterijera, ali svakako da je bilo i projekata stambenih i poslovnih objekata, nekih hotelskih kompleksa, urbanistiÄkih i pejzažnih ureÄenjaā¦ Ne bih mogao da izdvojim samo jedan projekat, jer svaki od njih, sa svojim nekim specifiÄnostima mi je podjednako drag.
Jedan od projekata je i enterijer poslovnog objekta u Zrenjaninu kompanije ACE d.o.o., koji je uraÄen i izveden do svakog detalja, primenom najviÅ”ih standarda i najkvalitetnijih materijala uz odliÄnu saradnju sa investitorom.
Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.
Naredni projekat koji bih spomenuo je raÄen za klijenta iz Novog Sada, sa lokacijom objekta u istom gradu i koji svakako ne bih mogao da izostavim. Radi se o kompaniji iOn Solutions koja je veoma bliska svetu arhitekture i poznata je po integraciji sistema pametnih kuÄa i zgrada. Uz gomilu izazova koje smo imali tokom procesa projektovanja, kao i dosta prepreka koje smo prevazilazili tokom izvoÄenja, mislim da smo uradili odliÄan posao. Veliko je bilo zadovoljstvo saraÄivati sa ovakvim investitorom.
Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions
Na kraju bih izdvojio i meni liÄno, veoma drag projekat za klupsku kuÄu za Golf klub u Zrenjaninu, koji smo radili pre nekoliko godina, ali koji je nažalost ostao na nivou idejnog reÅ”enja, jer je u meÄuvremenu doÅ”lo do raskida ugovora o javno-privatnom partnerstvu izmeÄu grada Zrenjanina i Golf Asocijacije Srbije.
Idejno reŔenje objekta Golf centra u Zrenjaninu
IMAM INFORMACIJU DA BEZ OBZIRA NA DEFICIT RADNIKA U VAÅ OJ STRUCI, VAÅ TIM IMA POSLA. KAKO VI REÅ AVATE MANJAK STRUÄNIH RADNIKA NA TERENU I KAKO BI SE PO VAÅ EM MIÅ LJENJU, U BLISKOJ BUDUÄNOSTI, MOGLO UTICATI, NA SMANJIVANJE ILI ANULIRANJE OVOG PROBLEMA U NAÅ OJ ZEMLJI?
Verujem da je ovo bolna tema za veÄinu kolega koji rade u manjim gradovima i sredinama. Å to se Zrenjanina tiÄe, i ovde je arhitektonska struka deficitarna i vrlo je teÅ”ko doÄi do saradnika. Moju priÄu bi verovatno potvrdila veÄina kolega koji imaju projektni biro u ovom gradu.
Za sve ove godine postojanja studija, trudili smo se da beležimo neki godiÅ”nji rast, uz konstantno poveÄanje obima posla, za Å”ta su nam bili potrebni dodatni saradnici. Nekoliko puta sam raspisivao konkurse za radna mesta, ali je odziv bio relativno slab, verovatno zbog radnog mesta koje je u Zrenjaninu i pored dobrih ponuÄenih uslova. Nekako sam siguran da isto ovo ponudim u Novom Sadu ili Beogradu imao daleko bolji izbor i brže zavrÅ”en proces zapoÅ”ljavanja.
Nažalost, mladi koji odu da studiraju u Novi Sad ili Beograd, retko se vraÄaju u rodni grad, zbog moguÄnosti i uslova koje imaju u velikim sredinama. Iskreno, gledano sa ove distance i sa ovakvim ekonomskim statusom Zrenjanina, ostaje nam da saÄekamo neka bolja vremena i snalazimo se trenutno kako možemo.
DA LI GRAÄANI ZRENJANINA, VAÅ I KLIJENTI, ZNAJU Å TA JE ENERGETSKA EFIKASNOST? DA LI STE PRIMETILI DA VAS PITAJU ZA SAVET? DA LI SU SPREMNI DA ULOŽE VIÅ E NOVCA U MATERIJALE ILI USLUGE KOJE BI IM DUGOROÄNO DONELI UÅ TEDU ILI SE LJUDI I DALJE RUKOVODE SAMO CENOM?
U poslednjih 10 i viÅ”e godina primetno je da se podizala svest ljudi na temu energetske efikasnosti objekata. U poÄetku se to najviÅ”e ogledalo kroz termoizolaciju objekta, dok se sada posmatra i kroz ugradnju kvalitetne stolarije, primenom kvalitetnih materijala, ugradnjom alternativnih izvora grejanjaā¦ Svakako da cena igra veliku ulogu u izboru materijala kod veÄine investitora, ali imali smo dosta primera gde su ljudi prvenstveno gledali na kvalitet ugraÄenih materijala, znali su Å”ta žele da postignu i da Äe im se to kroz odreÄeni broj godina isplatiti. Äesto su to bili poslovni objekti ili neki veÄi kompleksi gde su troÅ”kovi eksploatacije objekta dosta veliki i da bi ulaganjem u prave materijale i ekonomiÄne izvore grejanja (toplotne pumpe, solarni kolektori) postigli znaÄajne uÅ”tede kroz neko vreme.
DA LI STE VI PRIMETILI DA SAMI INVESTITORI VIŠE ULAŽU U MATERIJALE NEGO 10 GODINA PRE I DA LI JE CENA KVADRATA U ZRENJANINU NIŽA ILI VIŠA OD REALNE VREDNOSTI?
Iako se pretežno bavimo projektovanjem enterijera, ovo je tema o kojoj Äesto polemiÅ”emo u firmi. Pre svega, mislim da Zrenjanin zaslužuje kvalitetnije objekte, pogotovo kada govorimo o stambenim zgradama. U poreÄenju sa Novim Sadom i Beogradom, Zrenjanin priliÄno zaostaje, pre svega u smislu kvaliteta reÅ”enja, pa zatim i primene modernih i kvalitetnih materijala. U trenutnoj ekpanziji stanogradnje u naÅ”em gradu, mislim da su nam potrebna bolja i slobodnija reÅ”enja. Nekako stiÄem utisak da se sve uradi po zakonu i kako mora i samim tim se zadovolji minimum koji je propisan. Iskreno se nadam da Äe se u skorije vreme pojaviti neki investitor, koji Äe postaviti nove standarde i samim tim usloviti da se dogodi pomak.
Cena kvadrata novih stanova u Zrenjaninu je dugo godina bila nepromenjena, ali se u poslednje vreme priÄa o podizanju cena i neki investitori veÄ najavljuju nove cene kvadrata za naredne objekte. Nadam se samo da Äe viÅ”e cene podrazumevati i malo viÅ”i nivo kvaliteta objekta uopÅ”te.
KAKO VI VIDITE VAÅ POZIV ZA 10 GODINA? NA KOJI NAÄIN BISTE SUGERISALI VAÅ IM MLADIM KOLEGAMA ARHITEKTAMA DA OSTANU DA RADE U SRBIJI? DA LI JE DOVOLJNA UPORNOST , STRPLJENJE ILI IMA JOÅ NEKIH FAKTORA KOJI SU KLJUÄNI?
Äinjenica da dosta mladih ljudi odlazi iz Srbije ne treba da obeshrabri nadolazeÄe generacije da ostanu i rade u ovoj zemlji, pogotovo one koji se bave kreativnim poslovima. Svakako da Äe nam svima biti potrebno strpljenje da prevaziÄemo trenutne poteÅ”koÄe i doÄekamo neku bolju buduÄnost, ali ukoliko svoj posao radite dovoljno kvalitetno, dobrim delom istu tu buduÄnost možete uzeti u svoje ruke.