Stambena gradnja kod nas, čini se, doživljava novi procvat poslednjih nekoliko godina. Sve je više gradilišta koja možemo uočiti dok prolazimo gradom, a za razliku od pojedinačnih stambenih objekata, koje smo imali prilike da viđamo skoro isključivo u poslednjih dvadeset godina, sve više se pojavljuju stambeni kompleksi koji svojom veličinom i kompleksnošću daleko nadmašaju ono što smo navikli da očekujemo od stambene gradnje i definišu nove stambene blokove grada. Takođe, ono što možda mnogo više iznenađuje svakog zainteresovanog kupca stambenog prostora je cena stambenog kvadrata koja vrtoglavo raste. Za stambeni kvadrat na boljoj lokaciji u velikim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, kupci mogu da očekuju cenu i od nekoliko hiljada evra po kvadratnom metru.

// Tržište koje diktira cene stambenog kvadrata dovelo je poslednjih godina do toga da prosečan kupac, koji je nekada mogao da se izbori za svoj krov nad glavom u gradu, sada više ne može da računa na kupovinu stana u gradskom jezgru, jer cena daleko premašuje njegov budžet. //

Novi stambeni kompleksi obraćaju se jednom drugom sloju društva, koji, ako može da priušti stanovanje u ovim novim kompleksima, od toga očekuje i jedan drugačiji kvalitet. Stan za ove kupce nije krov nad glavom, nego statusni simbol. Otuda možda i potreba investitora koji grade ovakve komplekse da ih na neki način brendiraju, da im daju ime, često koristeći nazive koji u svom imenu sadrže reči „garden“, „kapije“ i slično, koje će kupcu i onima kojima kupac treba da se obrati stanovanjem u ovim kompleksima ostati u pamćenju.

Novi stambeni blok nije ono što je stanovanje u blokovima Novog Beograda ili Limana u Novim Sadu značilo, ovde to znači luksuz. Postavlja se pitanje šta novo nude ovi stambeni kompleksi, osim cene koju prosečan stanovnik ne može da priušti. Da li postoji neki standard koji luksuzno stanovanje mora da zadovolji da bi opravdalo svoju cenu?

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Čini se da, kada se neki standardi spuste dovoljno nisko, sve ostalo, što bi se u nekom drugačijem vremenu smatralo normalnim ili standardom, postaje luksuz. Ako analiziramo stambenu gradnju velikih gradskih četvrti u posleratnom periodu, kada je ovakva gradnja otpočinjala na našim prostorima, možemo sagledati neke osnovne norme. Stambena gradnja bila je tada u rukama države, koja je imala plan, sredstva i dobru inženjersku struku da te planove realizuje. Stanovi su bili tipski, gradilo se planski, korišćene su prefabrikovane konstrukcije i poštovale su se osnovne smernice u stambenom projektovanju.

// Postojala je optimalna kvadratura za određenu sobnost stana, kao i minimalna dozvoljena kvadratura svake prostorije, projektovale su se pomoćne prostorije u stanovima, ostave, terase, broj kupatila i wc-a u stanu odgovarao je sobnosti i slično. //

Osim toga, bili su obezbeđeni potrebni parkinzi, igrališta za decu na slobodnim površinama između objekata, dovoljno zelenila, biciklističke staze, šetališta i drugo. Svaka stambena zgrada imala je zajedničke prostorije u vidu prostorija za pranje i sušenje veša, ostave, prostore za zajedničko korišćenje svih stanara i krovne terase.
Nakon devedesetih godina stambena gradnja dolazi u ruke privatnih kompanija i investitora, koji grade za potrebe tržišta. Platežna moć stanovništva je mala, a potreba za stambenim prostorom u gradovima se konstantno povećava. Umesto planske gradnje ranijeg perioda, urbanistički planovi se prilagođavaju potrebama investitora, stambeni objekti se grade na mestima nekadašnjih jednoporodičnih kuća i pojedinačnih parcela. U tim uslovima, prave se kompromisi u smislu kvaliteta stambene gradnje.

// Zajednički prostori u zgradama nestaju, jer nisu komercijalne površine koje je moguće prodati. U postojećim stambenim zgradama zajedničke prostorije se rekonstruišu i pretvaraju u stanove koji se prodaju novim kupcima. //

Stanovi su generalno manje kvadrature, nekadašnje polu- sobe sada postaju sobe, kvadrature dvosobnih stanova sada su kvadrature za trosobni stan, ukidaju se ostave i pomoćne prostorije, terase postaju simbolične kvadrature nedovoljne za boravak i, čine se, i drugi kompromisi gde projektanti pokušavaju na najbolji način da se prilagode potrebama tržišta, kako bi isprojektovali koliko-toliko funkcionalne stanove u okviru kvadratura koje kupci mogu da priušte. Nedovoljna slobodna površina oko objekata dovodi do problema parkiranja, nedostaju igrališta za decu, zelene površine i slično. Investitori se bore za svaki kvadrat koji mogu prodati, inženjeri za svaki posao kako bi preživeli, a kupci za krov nad glavom po što povoljnijoj ceni.

Enterijer modernog stana

Nakon skoro dvadeset godina ovakve prakse, standardi su redefinisani. Društvo se, međutim raslojilo i iznedrilo nove kupce i drugačije potrebe za stambenim prostorom.

Šta je, dakle, novo luksuzno stanovanje? Stanovanje u blizini glavnih gradskih repernih tački i dešavanja, na lokaciji koja je dobro saobraćajno povezana sa ostalim delovima grada, ali sa određenom dozom privatnosti i dodatnih sadržaja u samom stambenom bloku. Izraz koji se najčešće upotrebljava za ovakve komplekse je „kondominijum“.

// Stanari kondominijuma imaju na raspolaganju parking mesta u podzemnoj garaži ispod cele površine kompleksa, igralište za decu sa zelenom parkovskom površinom i urbanim mobilijarom unutar bloka, zatim spa centar ili teretanu namenjenu samo stanarima, profesionalno održavanje i slično. // 

Enterijer spavaće sobe

Obezbeđen je stalni video nadzor, a najčeše i portirnica sa obezbeđenjem, koje omogućava da kompleks bude privatan, a ulaz u njega ograničen samo na stanare i njihove posetioce. Posvećuje se pažnja oblikovanju prostora ulaznog hola u zgradu i njegove materijalizacije, prostora koji je bio u prethodnom periodu gradnje potpuno zaboravljen kao zajednički i reprezentativni prostor stambene zajednice koja u njemu živi. Obrada fasade primenom nekih od modernih materijala u dezenu drveta i slično, sa staklenim ogradama na terasama koriste se da daju utisak luksuza i kvaliteta.

// Ponovo se projektuju ravni krovovi, njihova površina se mestimično ozelenjava i formira tako kvalitetan zajednički prostor, kao i dodatna zelena površina preko potrebna u urbanim sredinama. //

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Ponovo se posvećuje pažnja obezbeđenju dovoljno parking mesta bez kojih je život u savremenoj zajednici nezamisliv, kao i prostoru za dečija igrališta. Prizemlja objekata uglavnom su namenjena komercijalnim sadržajima: prodavnicama, kafićima i restoranima. Što se tiče samih stanova, projektuju se prostorije kao što su ostave ili pomoćne prostorije za pranje veša, zatim garderoberi i odvojena roditeljska kupatila u tzv. master bedroom-u.

Deluje ohrabrujuće da se ovakva praksa projektovanja vraća na scenu. Jedino pitanje koje se nameće je zašto su trenutne cene stambenog kvadrata na tržištu neadekvatne životnom standardu većine građana u zemlji. Ipak, ovo nije slučaj koji je registrovan samo u Srbiji, već je sličan trend, kako u regionu, tako i u većini Evropskih zemalja i definitivno jeste tema više za ekonomiste, nego za građevince.

Nekadašnji standard dostupan svakom stanovniku i radničkoj klasi nekadašnje Jugoslavije upakovan je u novu fasadu sa dodatkom video nadzora i kartica za ulazak u zgradu kao nove tehnologije i prodat kao luksuz koji je teško ostvariv prosečnim građanima. Dodatak je svakako i kontrola ulaza u ovakav blok koji treba stanarima da obezbedi kako sigurnost, tako i privatnost. Prosečni građani bi trebalo da se prilagode stanju na tržištu i svojim mogućnostima. Uostalom, prilagođavamo se realnosti i u svakoj drugoj vrsti kupovine, pa se to očekuje i u slučaju kada kupujemo dom za svoju porodicu.

Starija gradnja

Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio

Baumit -Viva istraživački centar

Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Poseta BAUMIT fabrici

21. vek je naša stvarnost. Naši životi su u ovoj epohi postali brži, tehnika naprednija, ljudi pretrpani obavezama, užurbani i željni vremena za sebe. Željni tišine. Željni zdravog života. I sav napredak koji nam je dostupan u manjoj ili većoj meri novim generacijama doneo je manjak vremena, instant kulturu i zabavu i pojavu alergijskih reakcija koje ranije, u vremenu koje smatramo arhaičnom slikom prošlosti, medicina nije poznavala. Šta se desilo sa nama? Zašto tih 90% vremena koje provodimo u svojim domovima nije rezultiralo boljim, manje stresnim i zdravim životom?

I šta treba da uradimo da svojoj porodici omogućimo sreću zbog boravka u domu? Nije li to, u arhaičnom kao i u modernom svetu naš jedini cilj? Ovo pitanje je retoričko, a opet, čini se, da je naš život više traganje za srećom nego uživanje u njoj na mestu na kojem smo sada i ovde, u društvu onih koje smo izabrali da sa njima istu i delimo.

// Za zdrav život o kojem pričamo, za kojim bismo trebali da tragamo i kojem težimo, moramo najpre zdravo stanovati. „Zdravo stanovanje“ kao složenica
sve je češće u upotrebi, što je dobro. Locirali smo problem. //

Posle lociranja radimo na sanaciji. I, da namerno koristim građevinsku terminologiju jer početak i kraj svakog zdravog življenja je naš dom, od lokacije i načina gradnje, do materijala koji bi trebalo da saniraju štetu koju nam neki aspekti današnjeg života nanose. Štetu koja ugrožava naš život i, najzad, štetu zbog koje smo, na kraju priče, manje srećni i uz sve blagodeti koje smo u stanju sebi da kupimo. Zbog svega pomenutog, odgovorni graditelji i proizvođači materijala ulažu veliki trud, vreme i resurse da bi nas vratili tamo odakle smo svi i potekli, prirodi koja nas je održavala zdravim i srećnim.

BAUMIT kućica – Viva istraživački park

Iz svih ovih razloga bavićemo se jednim istraživanjem, temeljnim i promišljenim, a koje upravo za cilj ima da živimo u zdravoj sredini, bez depresija, alergija i otuđenosti. Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Šta je „VIVA PARK“ i kako je sve počelo?

Istraživački park Viva je najveća istraživačka ustanova u Evropi za komparativne studije građevinskog materijala. Osnivač ovog velikog analitičkog projekta je ujedno i vlasnik Austrijske kompanije „Baumit“, Mag. Robert Schmid.

// Marta ove godine imali smo čast i mi iz časopisa GRENEF kao i veliki broj arhitekata, građevinskih inžinjera, zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika koji se bave restauracijom kulturno-istorijskih spomenika kao i profesori univerziteta, da budemo gosti kompanije Baumit i bliže se upoznamo sa ovim značajnim projektom. //

Gospodin Schmid nas je dočekao srdačno i toplo i odmah je bila vidljiva njegova radost što smo u tolikom broju prisutni na prezentaciji nečega što zaista nije zabeleženo u ovoj formi, barem ne od strane jednog giganta u proizvodnji građevinskih materijala. Robert je, bez namere da umanjimo veličinu njegovog dela, ipak samo naslednik jednako odgovornih i za zdravo življenje zainteresovanih predaka. Naime, njegov otac je poslovao tako što je pored njegove fabrike, a takva postrojenja su obično sinonim za zagađenje, tekao potok iz kojeg su meštani pili vodu bez ikakve bojazni da će od nje morati da se leče. Obezbedio je prskalice koje su imale za cilj da sakupljaju prašinu usled utovara praškastog materijala koji su proizvodili, za generaciju ovog čoveka, nezamislivi aspekt u poslovanju. Dakle, ovom čoveku, i tada moćnom, bili su važni ljudi. Bilo mu je važno da ne bude zagađivač. Bilo mu je važno da bude neko ko doprinosi boljem, a ne lošijem i nezdravijem življenju ljudi koji su deo globalne zajednice.

Poseta BAUMIT fabrici

Već ta njegova namera, u vremenu kada se čini da je novac, naplata i brzina transporta u građevinskom svetu, ključna i najvažnija, bila je potez vredan svakog poštovanja. Ono što je ovaj čovek postigao kroz svoje delovanje je utrt put ka budućnosti, put koji je samo i isključivo na ovaj empatičan način, mogao biti nastavljen. I jeste. Njegov naslednik odgajan je u tom duhu, pa je posle, tako formiran, i nastavio put svojim predaka. Na radost svih nas koji se nadamo boljoj i zdravijoj budućnosti.

“Želimo da se ljudi osećaju dobro u svojim domovima. Naši proizvodi su bazirani na istraživanju u Viva Park-u”

Mag. Robert Schmid, osnivač Viva Istraživačkog Parka

Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća sa 33 senzora izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji. Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od 5 miliona podataka.

Poseta BAUMIT fabrici

Viva istraživački park osnovan je 2014. godine u saradnji sa naučnim zahtevima sledećih institucija:

• Medicinski Univerzitet Beč (Odeljenje za higijenu životne sredine i zaštitu životne sredine)
• IBO (Austrijski institut za biologiju i ekologiju zgrada)
• FH Burgenland (Univerzitet primenjenih nauka)

Njegov glavni cilj je da tačno izmeri i proceni uticaj različitih građevinskih materijala na životnu udobnost simulacijom tipičnog ponašanja korisnika.

Kako pobediti letnje pregrejavanje

Toplotna izolacija je najefikasnija zaštita od pregrejavanja tokom leta. To možemo videti iz rezultata prikupljenih tokom izuzetno vrućeg leta 2015. godine, kada je temperatura vazduha dosegla do 36°C. Izolovane kuće su pokazale do 5°C niže temperature unutra u poređenju sa neizolovanom kućom. Konkretno, neizolovane kuće su zabeležile unutra- šnju temperaturu veću od 30°C. Unutrašnja temperatura u kućama od cigle ili betona sa izolacijom je u proseku dostigla 26°C, što je vrednost unutar zone komfora. Štaviše, prozori okrenuti prema jugu nisu bili zaštićeni žaluzinama.

Temperaturne razlike zabeležene tokom zime

U svih 10 kuća simuliran je prekid grejanja na dva dana. Početna unutrašnja temperatura bila je 21°C, a spoljna temperatura je bila -12°C. Zabeleženi su zanimljivi rezultati: posle 2 dana, u neizolovanoj kući, temperatura zida bila je 1°C, a unutrašnja temperatura je bila 4°C. Izolovane kuće sa masivnim zidovima zadržale su i jedno i drugo – temperaturu zida i unutrašnjosti između 15°C i 17°C.

Koja su osnovna pravila za zdravo stanovanje

Istraživanje pokazuje da se 3 važne oblasti moraju uzeti u obzir kada želite da izgradite zdravu kuću.

1. Termoizolacija na prvom mestu – Dobra izolacija osigurava uravnoteženu unutrašnju klimu i povećava ukupni životni komfor. Neizolovana kuća troši 2,5 puta više energije u odnosu na izolovanu. Drugim rečima, u izolovanoj kući potrebno je samo 40% stvarnih troškova energije.

2. Masivnost je bitna – Masa zida služi kao energetski štit. Kuće sa dobrom izolacijom i masivnim zidovima najbolje štede energiju i optimalno izjednačavaju kratkoročne temperaturne oscilacije.

Nije bitno da li pričamo o toplim ili hladnim danima. Naravno, može biti individualnih potreba za svakog graditelja:

• Opeka i malter je najbolje za regulisanje klime
• Beton i malter obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od vibracija
• Puno drvo je dobro za prostornu akustiku i regulaciju prostorne klime

3. Unutrašnje vrednosti – Klima unutrašnji malteri debljine 2 cm čine značajan doprinos regulisanju vlažnosti vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama koji štete zdravlju. Ljudi se osećaju prijatno kada je vlažnost vazduha između 40% – 60% .

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

Kako teče istraživanje?

Prikupljanje podataka je počelo u 2015. godini kada je izgrađeno prvih 10 kuća. Sve kuće su izgrađene sa istim unutrašnjim dimenzijama: 3×4 metara i 2,8 metara visoko. Sastoje se od jedne prostorije u kojoj sve imaju jedan prozor i jedna vrata. Zidovi, kao i spoljni i unutrašnji slojevi kuća izgrađeni su od različitih građevinskih materijala kao što su beton, cigla, masivno drvo i različiti unutrašnji i spoljašnji premazi.

Kuće su raspoređene u posebnu rešetku kako bi bile sigurne da dobijaju istu količinu sunčeve svetlosti. Kuća br. 8 je namenjena za merenje spoljnih uslova: temperatura, vetar, vlažnost itd. Dolazi sa data centrom koji kontinuirano prikuplja sirove podatke iz svih ostalih kuća. Kuća br. 5 se trenutno koristi kao test kuća za nove Baumit proizvode. Istraživački park je proširen za još tri kuće od cigle i gaziranog betona 2018. i 2019. godine za dalje istraživanje.

Iz svega pomenutog, od kontinuiteta istraživanja do daljeg razvoja istog, govore nam da će Viva istraživački centar nastaviti svoju misiju iz više razloga:

• Na ovaj način se mogu proceniti vrline i mane različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.
• Mogu se pružiti specifični saveti i rešenja kupcima za sve probleme
• I, naravno, ovako Baumit testira sopstvene proizvode i rešenja za dokazivanje njihovih efekata.
• Rezultate koristi i Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.

Na kraju, usudićemo se da budemo optimisti jer nam ovaj tip istraživanja daje to za pravo. Za svaku štetu neko nađe sanaciju, za svako zagađenje neko nađe procvat i za svakog čoveka u strahu za svoju budućnost neko nađe nadu. Da će biti sve u redu. Da će on i njegova porodica živeti u zdravoj sredini koju svi, već svojim rođenjem i postojanjem, zaista zaslužujemo.

Mi, kao odgovorna redakcija željna više ovakvih projekata i istraživanja, izražavamo ne samo divljenje za ovakav način unapređenja poslovanja i materijala u građevinarstvu, već zahvaljujemo u ime svih nas koji se borimo kako za svoju budućnost, tako i za budućnost onih koji će doći i kada mi odavno budemo prošlost. Zahvaljujemo Baumitu što misli unapred. A upravo taj osećaj da neko razmišlja toliko unapred je neprocenjiv deo spokoja koji nam, u vremenu kada ništa nije izvesno, zaista treba.

www.healtyliving.baumit.com

BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs