Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: O biomasi, rušenju nelegalnih objekata i elektronskom plaćanju

Published

on

Gradilište PROMENADA, Novi Sad

Zadatak naše redakcije, između ostalog je i informisanje i praćenje tema iz šireg polja građevinskog sektora. U rubrici Građevinski nedeljnik napravili smo kratak osvrt dešavanja od javnog značaja, planova za budućnost i pomaka u smislu energetske efikasnosti, teme koja sve više biva eksploatisana i u našoj zemlji i koja, čini se, prihvata značaj štednje energije iz više aspekata.

Što se novih zakona i regulativa tiče, na sajtu ministarstva građevine,saobraćaja i infrastrukture pojavile su se izmene zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kako piše na pomenutoj stranici ministarstva, stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom. Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе. Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta. Što se stručnih ispita tiče, oni će se polagati u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori, piše na sajtu. Detaljnije o ovoj regulativi možete pročitati na https://www.mgsi.gov.rs

Tanjug je prošle sednice bio izvor informacije u kojoj je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pričao upravo o nelagalnoj gradnji koja nažalost kod nas još uvek nije rešeno pitanje. Kako je Vesić rekao, gradski inspektori, pripadnici MUP-a i tužilaštvo učestvuju u sprečavanju ove nelegalne radnje: „U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata čime ćemo pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice“, istakao je Vesić za Studio B. On je tada precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.

Beograd

Dotakao se i planova za nove projekte i podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd.

Beta je prenela vest o novinama u elektronskom plaćanju koja će obuhvatiti i građevinske radnike na teriotoriji Republike Srbije. Naime, kako je prenela ova agencija, Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.

„Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate“, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima. Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi, a isti sistem biće proširen i na sezonske radnike u građevinarstvu.

Biomasa, Foto:pixabay.com

Kao što smo naveli na početku, energetska efikasnost je i u Srbiji sve češća tema i radi se na tome kako na državnom nivou tako i u privatnom sektoru kroz razne seminare i konferencije da se ova tema što više približi javnom sektoru. Privredna komora Srbije organizovala je aktivnosti u tom smeru. Naime, PKS i stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali su skup u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ. Jasno je da je ova tema kompleksa, oko toga su se složili i učesnici skupa, ali kako su rekli, projekti su izvodljivi i za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva. Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ pričala je o uspešnoj realizaciji u polju Biomase u Srbiji i osvrnula se na upotrebu iste za grejanje javnih objekata na primeru gradova Pirota i Priboja.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, zaključio je Gluščević.

Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

O istoj temi Privredna Komora Srbije pričala je i na Studijskoj poseti Litvaniji koja je organizovana za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. odnosno sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.

Za vas i dalje pratimo dešavanja i izmene zakona iz građevinskog sektora. Čitamo se i sledećeg petka.

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

Da li će Havaji biti prvi u ukidanju plastike u restoranima?

Published

on

By

Havaji bi, prema najavama, mogli da budu prva američka država koja će zabraniti upotrebu predmeta od plastike u restoranima.

Naime, to će se dogoditi ako bude usvojen zakon čiji je cilj smanjenje otpada koji zagađuje okean, a desetine američkih gradova već je donelo odluku o zabrani plastičnih kutija za hranu ili piće, prenosi AP.

Drugi, daleko ambiciozniji predlog zakona predviđa zabranu restoranima brze hrane i drugim ugostiteljskim objektima distribuiranja i korišćenja plastičnih boca za piće, slamčica, štapića i kesa. Aktivisti veruju da prva mera, ipak, ima bolje šanse da bude usvojena.

Ugostitelji su, očekivano, imali svoje viđenje ove najave zakona i objasnili da će ih novi zakon primorati da povećaju cene zato što još nije dostupna dovoljno dobra alternativa plastici. Tako paket od 200 plastičnih kutija za hranu košta 23 dolara, dok isti broj biorazgradivih kutija košta 57 dolara, ističu oni. Krist Jankovski iz Havajske asocijacije restorana, koja okuplja 3.500 ugostiteljskih objekata, kaže da razume dobru nameru u uvođenju ovog zakona, ali misli da poslanici pokušavaju da urade „previše prebrzo“.

Izvor: Tanjug

Continue Reading

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno