Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: O biomasi, rušenju nelegalnih objekata i elektronskom plaćanju

Objavljeno

:

Gradilište PROMENADA, Novi Sad

Zadatak naše redakcije, između ostalog je i informisanje i praćenje tema iz šireg polja građevinskog sektora. U rubrici Građevinski nedeljnik napravili smo kratak osvrt dešavanja od javnog značaja, planova za budućnost i pomaka u smislu energetske efikasnosti, teme koja sve više biva eksploatisana i u našoj zemlji i koja, čini se, prihvata značaj štednje energije iz više aspekata.

Što se novih zakona i regulativa tiče, na sajtu ministarstva građevine,saobraćaja i infrastrukture pojavile su se izmene zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kako piše na pomenutoj stranici ministarstva, stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom. Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе. Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta. Što se stručnih ispita tiče, oni će se polagati u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori, piše na sajtu. Detaljnije o ovoj regulativi možete pročitati na https://www.mgsi.gov.rs

Tanjug je prošle sednice bio izvor informacije u kojoj je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pričao upravo o nelagalnoj gradnji koja nažalost kod nas još uvek nije rešeno pitanje. Kako je Vesić rekao, gradski inspektori, pripadnici MUP-a i tužilaštvo učestvuju u sprečavanju ove nelegalne radnje: „U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata čime ćemo pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice“, istakao je Vesić za Studio B. On je tada precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.

Beograd

Dotakao se i planova za nove projekte i podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd.

Beta je prenela vest o novinama u elektronskom plaćanju koja će obuhvatiti i građevinske radnike na teriotoriji Republike Srbije. Naime, kako je prenela ova agencija, Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.

„Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate“, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima. Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi, a isti sistem biće proširen i na sezonske radnike u građevinarstvu.

Biomasa, Foto:pixabay.com

Kao što smo naveli na početku, energetska efikasnost je i u Srbiji sve češća tema i radi se na tome kako na državnom nivou tako i u privatnom sektoru kroz razne seminare i konferencije da se ova tema što više približi javnom sektoru. Privredna komora Srbije organizovala je aktivnosti u tom smeru. Naime, PKS i stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali su skup u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ. Jasno je da je ova tema kompleksa, oko toga su se složili i učesnici skupa, ali kako su rekli, projekti su izvodljivi i za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva. Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ pričala je o uspešnoj realizaciji u polju Biomase u Srbiji i osvrnula se na upotrebu iste za grejanje javnih objekata na primeru gradova Pirota i Priboja.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, zaključio je Gluščević.

Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

O istoj temi Privredna Komora Srbije pričala je i na Studijskoj poseti Litvaniji koja je organizovana za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. odnosno sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.

Za vas i dalje pratimo dešavanja i izmene zakona iz građevinskog sektora. Čitamo se i sledećeg petka.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: nagrada za društveno-odgovornu kompanije, metro, odlaganje plastike…

Objavljeno

:

Od

Prva potpuno sisntetička plastika je bio bakelit

Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje dodeljena je kompaniji Tarkett d.o.o. Bačka Palanka dodeljena je Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“, u, sada već tradicionalnom izboru koji organizuje Privredna komora Srbije i uz podršku Ministarstva privrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rada i socijalne politike, medija i predstavnika nevladinih organizacija.

Tarkett d.o.o. zauzeo je prvo mesto u kategoriji velikih preduzeća, a priznanje je uručeno generalnom direktoru Tarkett-a d.o.o. Miroslavu Okuki, na svečanosti kojoj su prisustvovali i Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede, predstavnici svih nagrađenih kompanija kao i predtavnika medija.

Ova laskava titula za društveno odgovorno poslovanje dodeljuje se kompanijama na osnovu detaljne procene različitih poslovnih aspekata, kao što su korporativno upravljanje, odnos prema kupcima i zaposlenima, zaštita životne sredine i saradnja sa lokalnom zajednicom.

Miroslav Okuka, generalni direktor kompanije „Tarkett“ doo

Osim ostvarenih rezultata u ovim oblastima, žiri je posebno istakao doprinos kompanije nacionalnoj kulturi Srbije kroz vrednu donaciju Tarkett-ove umetničke kolekcije, kao i značaj volonterskog angažovanja zaposlenih, u okviru Tarkett Cares akcija, a sve sa ciljem unapređenja lokalnog okruženja.

Ostaćemo u domenu društvene odgovornosti, pa u tom smislu sledeća vest je o odlukama u budućnosti Srbije koja se tiču odlaganja plastike. Naime, na sastanku Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda PKS pokrenuta je inicijativa da se formira Radna grupa koja bi imala za cilj izradu Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije.

Jasno nam je da je plastika funkcionalan, sveprisutan i važan materijal za privredu Srbije i život našeg stanovništva, sa primenama u ambalaži, građevinarstvu, transportu, elektronici, medicini, robi široke potrošnje i drugim oblastima. Sadašnjim korišćenjem plastike i odlaganjem plastičnog otpada, kako je poznato javnosti, ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo kružni pristup, pa plastika završava na deponijama ili se odbacuje u životnu sredinu. Istovremeno se plastika kao vredan materijal koji bi se mogao vratiti u privredu gubi nakon što je postala otpad. Cirkularni pristup omogućio bi da plastika umesto otpada postane vredna sirovina za izradu novih proizvoda.

Na sastanku je ukazano na činjenicu da je Evropska komisija zbog stalnog porasta stvaranja plastičnog otpada i njegovog ispuštanja u životnu sredinu još 2015. godine donela Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju gde je plastika identifikovana kao ključni prioritet, a iz Akcionog plana 2018 proistekla je evropska Strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji.

Ono što je takođe činjenica o kojoj se moralo raspravljati je to što strateški planski dokumenti vezani sa upravljanjem plastikom u cirkularnoj ekonomiji još uvek ne postoje u Republici Srbiji kojoj je potrebna strateška vizija za utvrđivanje forme cirkularne ekonomije u području plastike do 2030. godine, sa promovisanjem ulaganja u inovativna rešenja i pretvaranjem današnjih izazova u prilike s ciljem uspešnije i održivije ekonomije Srbije.

Ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, razgovarala jе sa dеlеgacijom francuskе kompanijе “Alstom” o rеalizaciji projеkta izgradnjе bеogradskog mеtroa. “Izgradnja bеogradskog mеtroa važna jе nе samo za Bеograd, vеć jе to projеkat od nacionalnog značaja, zbog čеga jе za praćеnjе njеgovе rеalizacijе formirana radna grupa Vladе. Kroz ovaj projеkat očеkujеmo da unaprеdimo saobraćaj u Bеogradu, kao i da kompanijе kojе u njеmu učеstvuju, francuskе i kinеskе, donеsu u Srbiju modеrnе tеhnologijе, kojе ćе zadovoljiti svе еvropskе standardе”, rеkla jе Mihajlovićеva.

Metro će biti izgrađen u kombinaciji sa ‘BG vozom’

Na ovom sastanku jе predočeno i da ćе sе u narеdnom pеriodu posеbno razmatrati struktura finansiranja projеkta, s obzirom na aktuеlni plan da sе prvo krеnе u gradnju prvе i drugе linijе mеtroa, a nе i trеćе, kako jе pominjano u javnosti. Prеdstavnici “Alstoma” rekli su da jе za ovako vеliki projеkat, kakav jе projеkat „Bеogradski mеtro“, važno da sе odrеdi način na koji ćе svaki od učеsnika, u skladu sa znanjеm i tеhnologijom kojom raspolažе, učеstvovati u projеktu i doprinеti njеgovoj uspеšnoj rеalizaciji. Mihajlovićеva jе rеkla da ćе na sеdnici Radnе grupе za rеalizaciju projеkta izgradnjе bеogradskog mеtroa u toku današnjeg dana biti prеdstavljеna studija opravdanosti sa gеnеralnim projеktom, kao i plan linija bеogradskog mеtroa, kojе jе izradila francuska kompanija “Ežis”.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U petak sastanak Radne grupe oko „Beogradskog metroa“

Objavljeno

:

Od

Metro, podzemna železnica

Priča o izgradnji metroa u Srbiji ne jenjava. U prilog tome govori i činjenica da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je razgovarala sa delegacijom francuske kompanije „Alstom“ o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Na sastanku je precizirano da će se u narednom periodu posebno razmatrati struktura finansiranja projekta, s obzirom na aktuelni plan da se prvo krene u gradnju prve i druge linije metroa, a ne i treće, kako je pominjano u javnosti.

Predstavnici „Alstoma“ su istakli da je za projekat poput „Beogradskog metroa“ važno da se odredi način na koji će svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, učestvovati u projektu i doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

Resorna ministarka je rekla da će na sednici Radne grupe za realizaciju projekta izgradnje beogradskog metroa najavljnog za petak biti predstavljena studija opravdanosti sa generalnim projektom, kao i plan linija beogradskog metroa koje je izradila francuska kompanija „Ežis“.

Ona je dodala u svom izlaganju da je izgradnja beogradskog metroa važna za Beograd, ali i da je to projekat od nacionalnog značaja, zbog čega je za praćenje njegove realizacije formirana radna grupa vlade.

Izvor: blic.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno