Budite u kontaktu sa nama

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: O biomasi, rušenju nelegalnih objekata i elektronskom plaćanju

Objavljeno

Gradilište PROMENADA, Novi Sad

Zadatak naše redakcije, između ostalog je i informisanje i praćenje tema iz šireg polja građevinskog sektora. U rubrici Građevinski nedeljnik napravili smo kratak osvrt dešavanja od javnog značaja, planova za budućnost i pomaka u smislu energetske efikasnosti, teme koja sve više biva eksploatisana i u našoj zemlji i koja, čini se, prihvata značaj štednje energije iz više aspekata.

Što se novih zakona i regulativa tiče, na sajtu ministarstva građevine,saobraćaja i infrastrukture pojavile su se izmene zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kako piše na pomenutoj stranici ministarstva, stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom. Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе. Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta. Što se stručnih ispita tiče, oni će se polagati u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori, piše na sajtu. Detaljnije o ovoj regulativi možete pročitati na https://www.mgsi.gov.rs

Tanjug je prošle sednice bio izvor informacije u kojoj je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pričao upravo o nelagalnoj gradnji koja nažalost kod nas još uvek nije rešeno pitanje. Kako je Vesić rekao, gradski inspektori, pripadnici MUP-a i tužilaštvo učestvuju u sprečavanju ove nelegalne radnje: „U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata čime ćemo pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice“, istakao je Vesić za Studio B. On je tada precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.

Beograd

Dotakao se i planova za nove projekte i podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd.

Beta je prenela vest o novinama u elektronskom plaćanju koja će obuhvatiti i građevinske radnike na teriotoriji Republike Srbije. Naime, kako je prenela ova agencija, Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.

„Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate“, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima. Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi, a isti sistem biće proširen i na sezonske radnike u građevinarstvu.

Biomasa, Foto:pixabay.com

Kao što smo naveli na početku, energetska efikasnost je i u Srbiji sve češća tema i radi se na tome kako na državnom nivou tako i u privatnom sektoru kroz razne seminare i konferencije da se ova tema što više približi javnom sektoru. Privredna komora Srbije organizovala je aktivnosti u tom smeru. Naime, PKS i stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali su skup u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ. Jasno je da je ova tema kompleksa, oko toga su se složili i učesnici skupa, ali kako su rekli, projekti su izvodljivi i za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva. Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ pričala je o uspešnoj realizaciji u polju Biomase u Srbiji i osvrnula se na upotrebu iste za grejanje javnih objekata na primeru gradova Pirota i Priboja.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, zaključio je Gluščević.

Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

O istoj temi Privredna Komora Srbije pričala je i na Studijskoj poseti Litvaniji koja je organizovana za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. odnosno sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.

Za vas i dalje pratimo dešavanja i izmene zakona iz građevinskog sektora. Čitamo se i sledećeg petka.

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

Futuristička ideja koja postaje realnost

Objavljeno

Postavio/la

Šta su samoodrživi objekti?

SAMOODRŽIVE zgrade

Samoodržive zgrade su zgrade zamišljene, projektovane i izvedene tako da u najvećoj mogućoj meri funkcionišu nezavisno ili se minimalno oslanjajući na infrastrukturu kao što je snabdevanje električnom energijom, vodom, grejanjem ili hlađenjem.

Ekološki održivi objekti za buduće generacije

Zagovornici samoodrživih zgrada ističu da ovakvi objekti imaju veoma povoljan odraz na životnu sredinu i istovremeno poboljšavaju bezbednost objekta i smanjuju cenu njegovog korišćenja. Ukoliko je zgrada nezavisna od lokalne infrastrukture ona je u isto vreme i bolje obezbeđena u slučaju nestanka električne energije, vode, gasa i drugih pogodnosti koje infrastruktura pruža, bez obzira na razlog nestanka pogodnosti. U ovom slučaju objekat će i dalje imati pristup energiji, bar na određeno vreme.

Budućnost arhitekture i energetska efikasnost

Foto: www.archilovers.com/Stephane Groleau www.stephanegroleau.com

Prognozira se da će se gradska populacija na našoj planeti uvećati za čak 84% do 2050. godine. Sa postojećim rastom gradova i naselja i njihovim pretvaranjem u megalopolise postaje sve jasnije da je nephodno razmišljati u smeru razvoja objekata koji su mnogo energetski efikasniji od objekata koji se grade danas. Fokus na stvaranju ekološki održivih čistih gradskih sredina treba da obezbedi budućnost generacijama koje dolaze. U suprotnom, izuzetno zagađeni urbani centri današnjice tokom narednih nekoliko decenija evoluiraće u nešto mnogo gore i to na mnogo većoj razmeri.

Samoodrživi objekti komercijalna zgrada

Foto: www.archilovers.com/Stephane Groleau www.stephanegroleau.com

// Prosečna moderna visoka zgrada ili neboder nema sisteme samoodrživosti kao što su sistemi za generisanje električne energije ili preradu i ponovno korišćenje otpadnih voda kao ni pametne energetske sisteme koji omogućavaju praćene korišćenja električne energije na dnevnoj bazi.

Princip samoodrživosti

Takođe, prosečni neboderi danas nisu projektovani kako bi maksimalno iskoristili dnevnu svetlost niti prirodne uslove okruženja i ogromni su potrošači vode. Zbog ove kratkovidosti, ali i nedostatka brige za bilo kakva pitanja osim profita, većina objekata u današnjim velikim gradovima stvaraju ogromne količine ugljen-dioksida i na ovaj način utiču na globalno zagrevanje. Danas su ekološke teme, sa pravom, jedno od velikih pitanja za mnoge grane industrije i za arhitekte, inženjere i urbane planere koji žele da planiraju unapred imperativ je postao razvoj inovativnih samoodrživih objekata. Naravno, zakonska regulativa koja sankcioniše lošu i nagrađuje dobru urbanističku, arhitektonsku i inženjersku praksu u velikoj meri doprinosi ovakvom načinu razmišljanja.

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Ranije je razvoj samoodržive arhitekture bio fokusiran pre svega na stambene objekte i objekte manjih razmera. Takođe, ovi objekti su pre svega proizvodili energiju za sopstvene potrebe. Danas, samoodržive kuće su projektovane na taj način da mogu da izvoze deo električne energije i vraćaju je u mrežu.

// Sve više se može primetiti da arhitekte i inženjeri počinju da razmišljaju da ideju o samoodrživosti primene i na druge tipologije kao što su poslovni prostori, tržni centri, fabrike i ostali javni objekti i sve je više objekata koji se grade upravo upotrebom sistema koji omogućavaju njihovu samoodrživost.

Samoodrživi građevinski objekti

Foto: www.archilovers.com/ Jose Campos

Samoodrživost je princip koji se ne mora odnositi samo na gradnju novih objekata već se može primeniti i na starim objektima unapređujući infrastrukturu samog objekta i ugrađujući nove sisteme koji omogućuju da stari objekat dobije aspekte samoodrživosti.

Samoodrživost na jednom objektu postiže se ugradnjom solarnih panela, mikro-hidro sistema, mikro sistema za obradu i ponovno korišćenje otpadnih voda kao i generatora električne energije koji se napajaju prirodnim gasom ili drugim sistemima. U zemljama prvog sveta postoje novi građevinski standardi kao i pravna regulativa koja reguliše ovu oblast visokim porezima za građenje energetski neefikasnih zgrada ali, i posebnim ekonomskim inicijativama za upotrebu samoodrživih elemenata. Zbog ovoga se mnoge nove, ali i stare zgrade mogu rutinski opremiti tehnologijama koje će uticati na poboljšanje njihove samoodrživosti.

Samoodrživi stambeni objekat

Samoodrživi stambeni objekat, foto: www.archilovers.com/Klaus Mellenthin

// Jedna od najvažnijih stavki u postizanju samoodrživog objekta je električna energija to jest smanjenje potrebe za istom kao i redukovanje njenog korišćenja.

Ovo se može postići upotrebom pasivne arhitekture kao što je projektovanje objekta tako da se u obzir uzimaju potrebe za svetlosnom energijom, orijentacija prostorija u odnosu na strane sveta ili u odnosu na izloženost vetru, ali i upotreba elemenata kao što su brisoleji koji smanjuju insolaciju i samim tim potrebu za hlađenjem prostora.

Redukovanje & energetska efikasnost

Osim pasivnih arhitektonskih mera moguća je upotreba generatora električne energije kao što su solarni paneli ili vetrenjače. Ovi elementi omogućavaju da objekat proizvodi sopstvenu električnu energiju i poslednjih godina postoji trend da se oni ugrađuju pre svega na krovove zgrada, ali se poslednjih godina javljaju i inovacije kao što su solarni paneli koji su sastavni elementi samog prozora.

Samoodrživi objekti, hotel

Samoodrživi objekti, hotel

Samoodrživi objekti, hotel

Foto: www.edilportale.com

Kada se radi o potrošnji vode koja je, takođe, veoma važna stavka u današnjim objektima, mere za redukovanje potrošnje ili čuvanje vode su raznovrsne. Sve se češće u projektovanju i građenju novih zgrada može primetiti upotreba sistema za preradu i recikliranje otpadnih voda, posebno u zonama gde je voda redak i teže dostupan resurs kao što su, na primer, pustinje. Kada se radi o reciklaži vode postoji više metoda i načina na koji se ovo sprovodi, ali se sistem uglavnom zasniva na prikupljanje otpadne vode iz kuhinja, lavaboa i kada ili tuš kabina koje se potom na različite načine prečišćavaju da bi se potom koristile za ispiranje toaleta.

// Postoje različiti sistemi kojima se ovo postiže, a zemlje u kojima se koristi ovakav tretman vode imaju razvijene zakone i pravilnike kojima se reguliše higijenski nivo koji je potrebno postiči kako bi ovaj proces prečišćavanja i ponovnog korišćenja bio na zadovoljavajućem higijenskom nivou.

Osim sistema za generisanje struje i recikliranje vode inžinjeri i arhitekte rade i na sistemi za preradu otpadnih voda, otpadnih materija, grejanja i hlađenja i ventilacije. Takođe razvijaju se sistemi i ideje koji će uvrstiti proizvodnju hrane u samoodrživi objekat kroz razvoj urbanog baštovanstva, hidroponskih bašti i ostalih inovativnih mera koje odgovaraju modernim gradskim sredinama.

Milenijumima ljudi su koristili energiju vatre, vode i vetra i pretvarali je u koristan rad ili prosto koristili za zagrevanje ili hlađenje prostora. Vodenice i vetrenjače su verovatno jedan od najstarijih primera koji ilustruju sposobnost i želju čoveka da koristi i sarađuje sa elementima prirode. Industrijska revolucija je dovela do razvoja novih tehnologija i povećala razmere u kojima se čovek počeo koristiti prirodnim silama što se najbolje vidi na primeru tekstilnih pogona čiji su razboji bili pokretani prvo silom vodene struje a potom, kako su se tehnologije razvijale, i na paru. Danas, zahvaljujući mnogo prefinjenijim tehnologijama, postoje mnoge građevine, kako stariji objekti tako i objekti novogradnje, koje generišu električnu energiju za sopstvene potrebe osvetljenja, grejanja ili hlađenja.

Autor: Irma Talović, d.i.a.

Nastavite sa čitanjem

Arhitektura

Budućnost u sadašnjosti pred vašim očima

Objavljeno

Postavio/la

Dubai, budućnost građevinarstva

Zaboravite filmove naučne fantastike, maštu i sve ono što ste do sada viđali samo u snovima. Budućnost gradnje je uveliko tu, a njeno ime je Dubai! Najpoznatiji i najpopularniji od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji površinski predstavlja tek tačkicu na karti Persijskog zaliva, uprkos svim startnim parametrima i prognozama stekao je, a kako stvari stoje i nadalje će još dugo uspešno održavati reputaciju mesta na kom se nalaze najveća čuda savremene arhitekture.

Prema nedavnoj studiji britanske kompanije Tarner i Taunsend, Emirati su sa 1455 dolara po kvadratnom metru jedna od država sa najnižim troškovima gradnje na svetu (poređenja radi u Njujorku je cena 3900 dolara/m2), a sam Dubai, koji se na listi gradova – najskupljih gradilišta nalazi tek na 28. mestu, dobio je pozitivnu ocenu kada su u pitanju uslovi tendera, konkurentnost projekata i kvalifikovanost stručnjaka u timovima izvođača radova. Najtraženija turistička destinacija ovog dela planete iza sebe je ostavila glavne regionalne konkurente, prestonicu Katara Dohu i Muskat, glavni grad susednog Omana, u kojima, navodi se, uprkos opštem utisku, iz dana u dan ima sve manje posla.

BUDUĆNOST gradnje je uveliko tu!

Nasuprot tome, u pustinjskom megalopolisu Dubaiju grmljavina građevinskih mašina čuje se nesmanjenim intenzitetom, a svi mi sa nestrpljenjem iščekujemo da vidimo šta će sledeće izaći iz “kuhinje” šeika Mohameda bin Rašida al Maktuma. Razlog za pominjanje njegovog imena je činjenica da, iako su sve građevinske firme u privatnom vlasništvu, vlasti emirata Dubai putem izricanja određenih mera i diktiranja uslova poslovanja itekako imaju uticaja na kretanja u oblasti građevinarstva. To je naročito izraženo u poslednjih par godina, otkada se zna da će 2020. grad biti domaćin manifestacije World Expo.

Dubai, Burj Al Arab hotel

Dubai, Burj Al Arab hotel

Pored toga što predstavlja veliku čast i privilegiju za organizatora, World Expo je po pravilu idealna prilika da se svetskoj javnosti prikažu najnovija arhitektonska dostignuća i zato je u ovom trenutku u Dubaiju veliki pritisak na investitorima koji za manje od dve godine treba da finalizuju projekte označene kao udarne po atraktivnosti i fami koja je pratila početak izgradnje.

Dobro je poznato da se u Dubaiju nalazi najviša zgrada na svetu, najveći tržni centar na svetu, najviši hotel i hotel sa najviše zvezdica na svetu… ukratko, mnoštvo objekata koji imaju predznak “naj”. I mada smo vremenom prosto spontano navikli da u njemu stalno “niče” nešto novo što će nas iz nekog razloga zapanjiti, to ne znači da se ipak ne treba zapitati u čemu leži ključ uspeha grada koji je sa 62 zgrade više od 200 metara i 16 solitera koji premašuju 300 metara po broju oblakodera sa trona “izgurao” Njujork i Hong Kong?

DUBAI – nastanak&razvoj

Dubai je prestonica istoimenog emirata, najveći i najgušće naseljen grad Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se nalazi na jugoistočnoj obali Persijskog zaliva. Leži u Arabijskoj pustinji, ali za razliku od ostalih emirata njegova okolina je samo prošarana peščanim poljima, dok se prave masivne peščane dine nalaze na većoj udaljenosti sa severa, istoka i juga, a na zapadu planina Kađar. Nema nijednu prirodnu reku niti oazu, ali ima prirodni zaton nazvan “reka Dubai” koji je vremenom proširivan i produbljivan tako da sada predstavlja siguran plovni put i za velike brodove, kao i nekoliko klisura i izvora vode koji nastaju u brdima zapadnog Kađara.

Grad je lociran u seizmički stabilnoj zoni i na njega seizmička linija udaljena svega 200km od UAE gotovo da nema nikakvog uticaja, a prema procenama stručnjaka, osim što nije trusno područje, u Dubaiju nema ni opasnosti od cunamija jer voda Persijskog zaliva nije dovoljno duboka za njegov nastanak.

Kao i sve ostale države Arabijskog poluostrva široj javnosti je poznat po nafti, ali je zapravo do pronalaska “crnog zlata” 1966. godine glavni izvor prihoda bila trgovina i transport putnika i robe. Treba reći i to da je nafta svakako zaslužna za razvoj i uzdizanje emirata tokom poslednjeg kvartala 20. veka, ali zbog ograničenosti rezervi zarada od nafte u današnje vreme čini samo 5% ukupne dobiti, a “kičma” privrede su turizam, avijacija, nekretnine i pružanje finansijskih usluga.

Dubai, Burj Khalifa

Dubai

Dubai je prešao dug put od ribarskog sela, preko tranzitne tačke na trgovačkoj ruti između Iraka i Omana, pa sve do velikog poslovnog centra Srednjeg Istoka sa međunarodnim renomeom.
Njegov privredni i ekonomski istorijat deli se na dve faze – od nastanka do ujedinjenja svih sedam emirata početkom 1972. godine, i od ujedinjenja do danas, a ta podela se odrazila i na urbanistički plan u kome se kao celine jasno uočavaju stara čaršija sa kućama u karakterističnom arapskom maniru, i metropolitansko područje sa poslovnim, uslužnim i stambenim zgradama koje su neki od najsvetlijih primera futurističkog stila.

// Dubai danas zauzima površinu od 4114km2, a povećanje u odnosu na nekadašnjih 3880km2 duguje “otimanju” zemljišta od mora i nasipanju peska izvađenog sa morskog dna.

Stara čaršija je ogledalo gradnje s kraja 19. veka, koju je diktirala vrela pustinjska klima i samim tim pronalaženje arhitektonskog rešenja za problem klimatizacije životnog prostora. Čine je kuće najčešće zemljanih zidova, gusto zbijene jedne uz druge u uskim natkrivenim kaldrmisanim uličicama koje lokalci zovu “sika”.

Sike su služile kao osenčeni prelazi iz jednog imanja u drugo, istovremeno predstavljajući prirodan put za usmereno cirkulisanje vetra. U slučaju domova onih imućnijih rešenje je bilo veliko centralno dvorište sa bazenom, kod kog je otvoren prostor omogućavao oslobađanje i kretanje toplog vazduha od objekta, a voda cirkulisanje rashlađenog vazduha kroz kuću. Same građevine imale su debele zidove, male prozore i obavezno kule za provetravanje svuda po obodu.

Najstariji primer ovakve, tradicionalne arapske gradnje je tvrđava Al Fahidi, izgrađena još 1799. godine, inače najstarija očuvana zgrada u Dubaiju u kojoj se danas nalazi gradski muzej.

Privredni napredak Dubaiju je doneo i znatno povećanje broja stanovnika (od preko 3 miliona stanovnika dve trećine čine stranci na privremenom radu), a budući da i otimanje zemlje od mora ima svoje limite, potražnja za poslovnim i stambenim prostorom morala se zadovoljiti tako što će se ići u visinu – Dubai svetski trgovački centar, izgrađen još 1978. godine, sa svojih 39 spratova ostaće upamćen kao prvi soliter. Otada pa nadalje gradska arhitektura razvija se u pravcu izrazito visokih zgrada, baziranih uglavnom na kombinaciji stakla i metala, za čije projektovanje se angažuju najpoznatiji biroi na svetu (većina ih je iz SAD i Zapadne Evrope), a u izgradnju ulažu milioni dolara.

// Osim što unajmljuju najbolje od najboljih, lokalni šeici su kao investitori čuveni po zahtevnosti prilikom selekcije projekata, a sve u želji da održe reputaciju broja jedan i prefiks “naj” na koji su toliko ponosni.

Kada je reč o Dubaiju, čini se da bi nabrajanje građevina koje su po nečemu specifične prilično potrajalo, jer gotovo svaka zgrada u novom delu grada ima svoju neverovatnu priču, bilo da se radi o dimenzijama ili o maštovitosti primenjenog arhitektonskog rešenja. Ovo mesto je Meka za sve one koji svoj rad definišu kao kreativan, drugačiji, unikatan i hrabar – bastion futurizma u kom možete ostvariti svoje najluđe stvaralačke ambicije, ma koliko bile megalomanske i ispred svog vremena, jer podršku za to imate u finansijama vlasnika objekata koji iznad svega žele da ih učinite jedinstvenim, a istovremeno doprinesete reputaciji njihove postojbine.

// Najnovija vest koja nam stiže iz Dubaija ovih dana jeste da su vlasti emirata odobrile strateški plan o 3D štampanju, koji predviđa da će do 2025. čak četvrtina objekata biti napravljena primenom ovog načina gradnje.

Prema navodima nadležnih iz fondacije “Dubai Future” koja se bavi implementacijom strategije, pravilnom primenom troškovi radne snage smanjiće se za 70%, a ukupni troškovi gradnje za 90%, jer će se na ovaj način drastično skratiti i vreme potrebno za izvođenje radova. Inicijativa će se fokusirati na proizvodnju rasvete, temelja i baza, građevinskih sklopova, parkova, mobilnih kuća i sedišta humanitarnih organizacija, a kao dokaz izvodljivosti fondacija “Dubai Future” priložila je svoje prostorije. Naime, prva kompletno funkcionalna 3D štampana zgrada u Dubaiju napravljena je još 2015. godine, a reč je o Office of the Future, sedištu ove fondacije koje je kreirao studio Killa Design.

3D štampa u građevinarstvu

Štampanje zgrade čije su projektne komponente napravljene pomoću kompjuterski kontrolisanih tehnika proizvodnje trajalo je 17 dana, a sama montaža objekta svega dva dana. No, dok čekamo da vidimo prve rezultate široke primene ove mere u praksi, osvrnućemo se na nekoliko grandioznih aktuelnih projekata, čija je finalizacija izvesna u narednih godinu ili dve:

// Dubai kanal

Projekat obuhvata izgradnju kanala i velike pretežno stambene četvrti sa obe njegove strane, koja uključuje 4500 stanova, 44 kuće, 19 vila, kancelarijski prostor, sportski centar i javni park. Ukupna vrednost je dve milijarde dolara.

// Mohamed Bin Rašid siti

Kao što naziv sugeriše, to će biti bukvalno grad unutar grada u kome će postojati kompleks filmske kompanije “Universal studios”, javni park kapaciteta 35 miliona posetilaca godiš- nje koji će po veličini prevazići londonski Hajd park, preko 100 hotela, golf terene i luksuzni rezidencijalni deo.

// Dubai opera

Zgrada opere nalazi se u centru grada, a ima zadatak da poslovnoj četvrti da umetničku notu. Imaće kapacitet za dve hiljade ljudi i ustvari će predstavljati multifunkcionalni prostor za pozorišne i baletske predstave, koncerte, izložbe i filmske projekcije. Projekat Dubai opera obuhvata i muzej moderne umetnosti, dva umetnička hotela i umetničke galerije.

Dubai, Floating Seahorse

Dubai, Floating Seahorse

// Vile “Flouting sihors”

Naziv u prevodu znači “plutajući morski konjić” (eng. floating seahorse), a u pitanju su doslovno plutajuće vile, delo Klajndinst grupe iz Austrije, koje su već napravile pravi bum u svetu, a sada treba da dožive svoj debi i u Dubaiju. Osim što su konstrukcijski i dizajnerski fenomen, Flouting sihors vile su čuvene i po dužini liste čekanja onih koji priželjkuju da postanu ponosni vlasnici jedne ovakve nekretnine.

Dubai Creek Harbour

Dubai Creek Harbour

// Dubai Krik Tauer

U Dubaiju je u punom jeku izgradnja novog supervisokog tornja jednostavnog naziva “The Tower” koji će Burž Kalifu nadvisiti za gotovo sto metara i postati obeležje novog gradskog distrikta “Dubai Creek Harbour”.

Elegantni zakrivljeni toranj projektovao je jedno od najčuvenijih imena svetske arhitekture, Španac Santiago Kalatrava, koji je za inspiraciju imao minarete i cvet ljiljana, jedan od osnovnih simbola islamske umetnosti i kulture. Toranj će činiti hotel, restorani, prostor za kulturna dešavanja, tri javna balkona za panoramsko razgledanje, pokretne panoramske platforme koje će se rotirati iz fasade, a na krovu zgrade nalaziće se opservatorija koja nudi pogled na grad od 360 stepeni i nekoliko VIP platformi sa bujnom vegetacijom. Ovaj objekat će imati visokoefikasan sistem za klimatizaciju sa kolektorom vode koja će se koristiti za ćišćenje fasade, a vegetacija i integrisani sistem za zaštitu od sunčevih zraka takođe će doprineti boljem hlađenju i održivosti zgrade.

Međutim, uprkos mnogim impozantnim parametrima, ironija je da sa visinom od 928 metara The Tower u trenutku otvaranja ipak neće biti najviša zgrada na svetu: njegov završetak tempiran je pred World Expo 2020. godine, a godinu dana pre toga, ako sve bude išlo po planu, u Saudijskoj Arabiji će već biti završen “Kingdom Tower” (Kraljevski toranj), visok jedan kilometar.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno