Connect with us

Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Priboj: Grad na tromeđi

Objavljeno

:

Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Isidora Vuković, mast. inž. arh.

Isidora Vuković

Isidora Vuković, mast.inž.arh.

Isidora Vuković biografija

Rođena sam 1991. godine u Priboju. Nakon završene gimnazije, upisujem arhitekturu na Fakultetu tehničkuih nauka u Novom Sadu. Zvanje diplomiranog inženjera arhitekture, a zatim i master diplomu stičem 2016. godine. Nakon završenih studija započinjem praksu, a zatim i radu u Studiu za dizajn enterijera Monika Štiklica. Za nekoliko godina aktivnog delovanja na polju arhitekture stvarni efekti nisu izostali. Kruna moje dosadašnje priče su samostalni i grupni enterijerski projekti zagledani u novo i ostvareni uz visoke profesionalne standarde.

U Zlatiborskom okrugu, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u živopisnoj dolini reke Lima, smeštena je Opština Priboj. Zauzima površinu od 552 kilometra kvadratna, a graniči se sa opštinama Nova Varoš, Prijepolje, Čajetina, Čajniče, Rudo i Pljevlja. Centralno opštinsko mesto zauzima grad Priboj i važi za najveće naselje u Polimlju.

Istorija Priboja i njegove okoline bogata je događajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije naših naroda. Ne zna se tačno kako je i kada Priboj nastao, ali se smatra da su ga podigli srednjovekovni srpski feudalci kao četvorougaoni zidani grad Jagat na padinama planine Bić šireći svoju vlast i državu prema Bosni. Povoljan strateški položaj donosio je Priboju brz privredni razvoj, ali i velika rušenja i razaranja. Svoj procvat i burni privredni razvoj ovaj grad je doživeo tek posle Drugog svetskog rata. Izgrađen je čitav jedan novi grad sa jakom industrijom koji je tada možda posle Užica, u našem kraju, bio najjači industrijski centar.

Priboj je opština bogatog kulturnog života, poznata po Limskim večerima poezije, Međurepubličkom festivalu dečijeg dramskog stvaralaštva. Priboj je i grad sporta, a poseban doživljaj je splavaranje Limom koje se organizuje svake godine od maja do oktobra.

Kroz Priboj smo u ovom broju časopisa GRENEF – Građevinarstvo i Energetska efikasnost u okviru rubrike Arhitekta jednog grada prošetali sa arhitekticom Isidorom Vuković. Naime, Isidora nam je iz svog ugla predstavila grad koji se zahvaljujući zaljubljenicima u prirodne lepote i istorijske znamenitosti 2019. godine našao na Google mapi najinteresantnijih destinacija u Srbiji.

Istorija Priboja je bogata događajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije naših naroda. Smatra se da grad postoji još mnogo pre 1418. godine kada se pominje prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg. U mnogim srednjovekovnim putopisima opisivan kao utvrđenje i vojnička zaštita i nazivan i kao: Pribon, Priboj, Bišćanski grad i dr., a to potvrđuju i današnji ostaci grada na vrhu Malog Bića. Čiji uticaj sa istorijskog aspekta je najvidljiviji u Priboju za vas kao arhitektu?

Tek nakon 1885. godine Priboj počinje da se uspostavlja kao čaršija, do tada nije imao oblik gradskog naselja. Kuće podignute u tom periodu imale su odlike građanske arhitekture. Sa jedne strane to su bile trgovačke kuće sa dućanima u prizemlju i stanovanjem na spratu, dok su drugi tip činile kuće ograđene drvenim tarabama, sa širokim avlijama u kojima bi bile smeštene bašte. Danas, u velikoj meri, to je ostalo glavno obeležje starog dela grada.

Svoj procvat i buran privredni razvoj Priboj doživljava tek posle Drugog svetskog rata, zahvaljujući automobilskoj industriji (FAP), koja sa sobom donosi duh modernizma. U tom periodu izgrađen je čitav novi grad sa jakom industrijom. Podignute su obrazovne i zdravstvene ustanove, gradski stadion i značajan broj stambenih zgrada.

Kuća Jevđevića / foto: TO Priboj

Voleli bismo da nam predstavite svoj grad kroz jednu monumentalnu građevinu.

Kuća Jevđevića predstavlja najstariju sačuvanu kuću u Priboju. Podignuta je 1876. godine. Služila je kao stambena zgrada i kafana. Snaga ove građevine ogleda se u njenom istorijskom značaju, kao i u ličnostima koje su ovu kuću gradile, u njoj stanovale i ostavile značajan trag na sam grad svojim likom i delom. Ova građevina je danas pod zaštitom države kao spomenik kulture.

Moglo bi se reći da kuća kako u oblikovnom, tako i u konstruktivnom i funkcionalnom pogledu sledi nastojanje osećanja. Karakteriše je upotreba tradicionalnih materijala drveta, kamena i kreča, od novijih materijala – staklo. Zadovoljavajuća arhitektonska obrada fasade, jednostavnih i malih otvora, ukazuje da je najveći deo kuće podignut u stilu građanske arhitekture, sa izvesnim primesama balkansko – istočnjačkog stila.

Iz vašeg ugla, šta je ono što grad Priboj čini specifičnim i izdvaja ga od ostalih gradova u Srbiji? Kako vi vidite razvoj arhitekture i urbanizma grada u vremenu koje je iza nas?

Povoljan teritorijalni položaj grada, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, direktno je uticao na njegov razvoj. Mešanje stanovništva, njihovi različiti običaji i kulture, oslikali su se i u arhitekturi grada, pa se ne može prepoznati jedan univerzalan i jedinstven stilski pristup. Izuzela bih posleratnu arhitekturu, gde se u novom delu grada i danas oslikava duh socijalističke i moderne gradnje.

Šta je ono što je karakteristično u aktuelnoj arhitekturi Priboja? Kako biste uporedili arhitekturu u Priboju sa arhitekturom ostatka Srbije?

Gašenje industrije koja je bila temelj i glavni nosilac razvoja grada, gotovo je potpuno dovela do stagnacije u gradnji. U periodu do pre nekoliko godina, osveženje bi donela po neka nova porodična kuća, jednostavne gradnje i bez posebne arhitektičnosti. Danas nekoliko novih stambenih zgrada, tu je da zadovolji potrebe tržišta, pri čemu je težnja za lepotom i zadovoljavanjem duha mesta stavljena u drugi plan, nažalost to se u velikoj meri ogleda i u ostatku Srbije.

Kakva je vaša vizija za Priboj?

Još jednom ću se osvrnuti na povoljan geografski položaj grada, u kome smatram, leži njegov najveći potencijal. Pre svega mislim na razvoja turizma. Danas turistička ruta grada obuhvata Pribojsku banju (vazdušno lečilište sa termalnom vodom temperature oko 37 °C), Manastire Sveti Nikola i Orahovica, Potpećko jezero i Limski biatlon. Kako grad poseduje smeštajne kapacitete, uz određena ulaganja i malo osvešćenosti, ova sredina bi mogla oživeti potpuno novi karakter.

Manastir Sveti Nikola, Pribojska banja / foto: pribojskabanja.rs

Građevina nije stala zbog korone, ne trpi mnogo. Naprotiv, cveta u poslednje vreme. Da li vi lično primećujete neki napredak u ovom sektoru? I u kom smislu je boljitak vidljiv?

Da, korona nas je u prvi mah iznenadila i zatekla, i samo na trenutak zaustavila. Gradnja u Srbiji je doživela i doživljava ekspanziju. Ulaganja su velika. Nove tehnologije i široka paleta materijala, olakšale su i ubrzale gradnju, što je sa sobom donelo i donosi veliki broj novih investicija.

Kako ocenjujete savremenu arhitektonsku produkciju u Srbiji, naročito sa aspekta njene energetske efikasnosti?

Iako smo svesni da bi pažljivim i racionalnim pristupom energija mogla da se troši u optimalnim količinama, čini se da i dalje u određenoj meri ostajemo imuni na to. Mahom je rezultat toga cena, loša projektovanja i održavanja, ali i postojanja velikog broja stambenih zgrada koje ne zadovoljavaju minimalne uslove energetske efikasnosti.

Ipak, poslednjih godina intenzivno se radi na podizanju svesti o značaju energetske efikasnosti, posebno kada je gradnja u pitanju. Kao rezultat toga imamo stambene i javne zgrade, koje su adekvatnom upotrebom materijala uspele da značajno smanje potrošnju energije, vrate uložene investicije i poboljšaju sam kvalitet života.

Reka Lim / foto: Zlatko Tasić

Koliko su vaši klijenti upoznati sa energetskom efikasnošću? Da li su spremni da ulože više novca u materijale ili usluge koje bi im dugoročno doneli uštedu ili se ljudi i dalje rukovode samo cenom?

Danas se sve češće susrećem sa terminom pametna kuća. Glavna karakteristika ovog sistema ogleda se u prilagođavanju korisnikovim navikama, potrebama i životnom stilu, što sa jedne strane pruža komfor, dok sa druge strane utiče na racionalno trošenje energije i doprinosi aktivnom očuvanju okoline. Što ljudi polako počinju da prepoznaju.

Kako su projekti na kojima radim vezani za unutrašnju arhitekturu, a klijenti su najčešće privatni vlasnici, neretko osim estetskih i funkcionalnih zahteva, akcenat stavljaju na energetsku efikasnost. Pre svega to se odnosi na uštede grejanja, hlađenja i električne energije.

Kada bih vam rekla da predstavite neki svoj objekat, a da odgovara na pitanje „Šta je vaš arhitektonski kredo“, koji objekat bi to bio i zašto?

Teško je dati prednost jednom projektu, ipak je svaki priča za sebe. To nije samo projekat, to su i ljudi i mesta. U enterijeru, posebno kada su porodični stanovi i kuće u pitanju, često klijenti sa nama prolaze kroz ceo proces, od rušenja zida do izbora escajga za trpezarijski sto.

Kako nije lako voditi računa o ljudskoj različitosti i njihovom senzibilitetu, važno je klijenta ohrabriti da aktivno učestvuje u stvaranju projekta. Za mene kao arhitektu, tajna uspešnog projekta krije se u jedinstvu, dobroj komunikaciji i artikulaciji arhitekte, klijenta i zanatske operative.

Kako se rodila vaša ljubav prema arhitekturi? Ko je najviše uticao na vaš rad, na vaše shvatanje arhitekture i šta vas inspiriše pri radu?

Ne mogu reći da je neki objekat, ličnost ili događaj probudio u meni interesovanje za bavljenjem arhitekturom, ali alternativa nikada nije postojala. Tek kroz školovanje shvatila sam šta je arhitektura, koliko je jednostavna i kompleksna u isto vreme i koliko me inspiriše. Smatram da svaki čovek treba da pronađe ono što voli, veruje u sebe i neprestano radi na sebi, tek tada rezultati postaju vidljivi.
Norman Foster je jednom rekao: „ Ukoliko niste optimista, prosto je nemoguće biti arhitekta.“

Kako vidite vreme pred vama?

U vremenu koje predstoji, potrudiću se da uložim svesne napore u traganju za novim arhitektonskim sadržajima i estetskim načelima, koji bi našim životima pružili viši nivo egzistencije.

foto: Šoljica cafe, Studio za dizajn Monika Štiklica

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement

Izdvajamo

Popularno