Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Priboj: Grad na tromeđi

U Zlatiborskom okrugu, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u živopisnoj dolini reke Lima, smeÅ”tena je OpÅ”tina Priboj. Zauzima povrÅ”inu od 552 kilometra kvadratna, a graniči se sa opÅ”tinama Nova VaroÅ”, Prijepolje, Čajetina, Čajniče, Rudo i Pljevlja. Centralno opÅ”tinsko mesto zauzima grad Priboj i važi za najveće naselje u Polimlju.

#intervju

Za časopis ā€œGRENEF ā€“ Građevinarstvo & Energetska Efikasnostā€ govori Isidora Vuković, mast. inž. arh.

Isidora Vuković

Isidora Vuković, mast.inž.arh.

Isidora Vuković biografija

Rođena sam 1991. godine u Priboju. Nakon zavrÅ”ene gimnazije, upisujem arhitekturu na Fakultetu tehničkuih nauka u Novom Sadu. Zvanje diplomiranog inženjera arhitekture, a zatim i master diplomu stičem 2016. godine. Nakon zavrÅ”enih studija započinjem praksu, a zatim i radu u Studiu za dizajn enterijera Monika Å tiklica. Za nekoliko godina aktivnog delovanja na polju arhitekture stvarni efekti nisu izostali. Kruna moje dosadaÅ”nje priče su samostalni i grupni enterijerski projekti zagledani u novo i ostvareni uz visoke profesionalne standarde.

Istorija Priboja i njegove okoline bogata je događajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije naÅ”ih naroda. Ne zna se tačno kako je i kada Priboj nastao, ali se smatra da su ga podigli srednjovekovni srpski feudalci kao četvorougaoni zidani grad Jagat na padinama planine Bić Å”ireći svoju vlast i državu prema Bosni. Povoljan strateÅ”ki položaj donosio je Priboju brz privredni razvoj, ali i velika ruÅ”enja i razaranja. Svoj procvat i burni privredni razvoj ovaj grad je doživeo tek posle Drugog svetskog rata. Izgrađen je čitav jedan novi grad sa jakom industrijom koji je tada možda posle Užica, u naÅ”em kraju, bio najjači industrijski centar.

Priboj je opÅ”tina bogatog kulturnog života, poznata po Limskim večerima poezije, Međurepubličkom festivalu dečijeg dramskog stvaralaÅ”tva. Priboj je i grad sporta, a poseban doživljaj je splavaranje Limom koje se organizuje svake godine od maja do oktobra.

Kroz Priboj smo u ovom broju časopisa GRENEF ā€“ Građevinarstvo i Energetska efikasnost u okviru rubrike Arhitekta jednog grada proÅ”etali sa arhitekticom Isidorom Vuković. Naime, Isidora nam je iz svog ugla predstavila grad koji se zahvaljujući zaljubljenicima u prirodne lepote i istorijske znamenitosti 2019. godine naÅ”ao na Google mapi najinteresantnijih destinacija u Srbiji.

Istorija Priboja je bogata događajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije naÅ”ih naroda. Smatra se da grad postoji joÅ” mnogo pre 1418. godine kada se pominje prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg. U mnogim srednjovekovnim putopisima opisivan kao utvrđenje i vojnička zaÅ”tita i nazivan i kao: Pribon, Priboj, BiŔćanski grad i dr., a to potvrđuju i danaÅ”nji ostaci grada na vrhu Malog Bića. Čiji uticaj sa istorijskog aspekta je najvidljiviji u Priboju za vas kao arhitektu?

Tek nakon 1885. godine Priboj počinje da se uspostavlja kao čarÅ”ija, do tada nije imao oblik gradskog naselja. Kuće podignute u tom periodu imale su odlike građanske arhitekture. Sa jedne strane to su bile trgovačke kuće sa dućanima u prizemlju i stanovanjem na spratu, dok su drugi tip činile kuće ograđene drvenim tarabama, sa Å”irokim avlijama u kojima bi bile smeÅ”tene baÅ”te. Danas, u velikoj meri, to je ostalo glavno obeležje starog dela grada.

Svoj procvat i buran privredni razvoj Priboj doživljava tek posle Drugog svetskog rata, zahvaljujući automobilskoj industriji (FAP), koja sa sobom donosi duh modernizma. U tom periodu izgrađen je čitav novi grad sa jakom industrijom. Podignute su obrazovne i zdravstvene ustanove, gradski stadion i značajan broj stambenih zgrada.

Kuća Jevđevića / foto: TO Priboj

Voleli bismo da nam predstavite svoj grad kroz jednu monumentalnu građevinu.

Kuća Jevđevića predstavlja najstariju sačuvanu kuću u Priboju. Podignuta je 1876. godine. Služila je kao stambena zgrada i kafana. Snaga ove građevine ogleda se u njenom istorijskom značaju, kao i u ličnostima koje su ovu kuću gradile, u njoj stanovale i ostavile značajan trag na sam grad svojim likom i delom. Ova građevina je danas pod zaÅ”titom države kao spomenik kulture.

Moglo bi se reći da kuća kako u oblikovnom, tako i u konstruktivnom i funkcionalnom pogledu sledi nastojanje osećanja. KarakteriÅ”e je upotreba tradicionalnih materijala drveta, kamena i kreča, od novijih materijala – staklo. Zadovoljavajuća arhitektonska obrada fasade, jednostavnih i malih otvora, ukazuje da je najveći deo kuće podignut u stilu građanske arhitekture, sa izvesnim primesama balkansko – istočnjačkog stila.

Iz vaŔeg ugla, Ŕta je ono Ŕto grad Priboj čini specifičnim i izdvaja ga od ostalih gradova u Srbiji? Kako vi vidite razvoj arhitekture i urbanizma grada u vremenu koje je iza nas?

Povoljan teritorijalni položaj grada, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, direktno je uticao na njegov razvoj. MeÅ”anje stanovniÅ”tva, njihovi različiti običaji i kulture, oslikali su se i u arhitekturi grada, pa se ne može prepoznati jedan univerzalan i jedinstven stilski pristup. Izuzela bih posleratnu arhitekturu, gde se u novom delu grada i danas oslikava duh socijalističke i moderne gradnje.

Šta je ono Ŕto je karakteristično u aktuelnoj arhitekturi Priboja? Kako biste uporedili arhitekturu u Priboju sa arhitekturom ostatka Srbije?

GaÅ”enje industrije koja je bila temelj i glavni nosilac razvoja grada, gotovo je potpuno dovela do stagnacije u gradnji. U periodu do pre nekoliko godina, osveženje bi donela po neka nova porodična kuća, jednostavne gradnje i bez posebne arhitektičnosti. Danas nekoliko novih stambenih zgrada, tu je da zadovolji potrebe tržiÅ”ta, pri čemu je težnja za lepotom i zadovoljavanjem duha mesta stavljena u drugi plan, nažalost to se u velikoj meri ogleda i u ostatku Srbije.

Kakva je vaŔa vizija za Priboj?

JoÅ” jednom ću se osvrnuti na povoljan geografski položaj grada, u kome smatram, leži njegov najveći potencijal. Pre svega mislim na razvoja turizma. Danas turistička ruta grada obuhvata Pribojsku banju (vazduÅ”no lečiliÅ”te sa termalnom vodom temperature oko 37 Ā°C), Manastire Sveti Nikola i Orahovica, Potpećko jezero i Limski biatlon. Kako grad poseduje smeÅ”tajne kapacitete, uz određena ulaganja i malo osveŔćenosti, ova sredina bi mogla oživeti potpuno novi karakter.

Manastir Sveti Nikola, Pribojska banja / foto: pribojskabanja.rs

Građevina nije stala zbog korone, ne trpi mnogo. Naprotiv, cveta u poslednje vreme. Da li vi lično primećujete neki napredak u ovom sektoru? I u kom smislu je boljitak vidljiv?

Da, korona nas je u prvi mah iznenadila i zatekla, i samo na trenutak zaustavila. Gradnja u Srbiji je doživela i doživljava ekspanziju. Ulaganja su velika. Nove tehnologije i Ŕiroka paleta materijala, olakŔale su i ubrzale gradnju, Ŕto je sa sobom donelo i donosi veliki broj novih investicija.

Kako ocenjujete savremenu arhitektonsku produkciju u Srbiji, naročito sa aspekta njene energetske efikasnosti?

Iako smo svesni da bi pažljivim i racionalnim pristupom energija mogla da se troÅ”i u optimalnim količinama, čini se da i dalje u određenoj meri ostajemo imuni na to. Mahom je rezultat toga cena, loÅ”a projektovanja i održavanja, ali i postojanja velikog broja stambenih zgrada koje ne zadovoljavaju minimalne uslove energetske efikasnosti.

Ipak, poslednjih godina intenzivno se radi na podizanju svesti o značaju energetske efikasnosti, posebno kada je gradnja u pitanju. Kao rezultat toga imamo stambene i javne zgrade, koje su adekvatnom upotrebom materijala uspele da značajno smanje potroŔnju energije, vrate uložene investicije i poboljŔaju sam kvalitet života.

Reka Lim / foto: Zlatko Tasić

Koliko su vaÅ”i klijenti upoznati sa energetskom efikasnoŔću? Da li su spremni da ulože viÅ”e novca u materijale ili usluge koje bi im dugoročno doneli uÅ”tedu ili se ljudi i dalje rukovode samo cenom?

Danas se sve čeŔće susrećem sa terminom pametna kuća. Glavna karakteristika ovog sistema ogleda se u prilagođavanju korisnikovim navikama, potrebama i životnom stilu, Å”to sa jedne strane pruža komfor, dok sa druge strane utiče na racionalno troÅ”enje energije i doprinosi aktivnom očuvanju okoline. Å to ljudi polako počinju da prepoznaju.

Kako su projekti na kojima radim vezani za unutraÅ”nju arhitekturu, a klijenti su najčeŔće privatni vlasnici, neretko osim estetskih i funkcionalnih zahteva, akcenat stavljaju na energetsku efikasnost. Pre svega to se odnosi na uÅ”tede grejanja, hlađenja i električne energije.

Kada bih vam rekla da predstavite neki svoj objekat, a da odgovara na pitanje „Å ta je vaÅ” arhitektonski kredo“, koji objekat bi to bio i zaÅ”to?

TeÅ”ko je dati prednost jednom projektu, ipak je svaki priča za sebe. To nije samo projekat, to su i ljudi i mesta. U enterijeru, posebno kada su porodični stanovi i kuće u pitanju, često klijenti sa nama prolaze kroz ceo proces, od ruÅ”enja zida do izbora escajga za trpezarijski sto.

Kako nije lako voditi računa o ljudskoj različitosti i njihovom senzibilitetu, važno je klijenta ohrabriti da aktivno učestvuje u stvaranju projekta. Za mene kao arhitektu, tajna uspeŔnog projekta krije se u jedinstvu, dobroj komunikaciji i artikulaciji arhitekte, klijenta i zanatske operative.

Kako se rodila vaŔa ljubav prema arhitekturi? Ko je najviŔe uticao na vaŔ rad, na vaŔe shvatanje arhitekture i Ŕta vas inspiriŔe pri radu?

Ne mogu reći da je neki objekat, ličnost ili događaj probudio u meni interesovanje za bavljenjem arhitekturom, ali alternativa nikada nije postojala. Tek kroz Å”kolovanje shvatila sam Å”ta je arhitektura, koliko je jednostavna i kompleksna u isto vreme i koliko me inspiriÅ”e. Smatram da svaki čovek treba da pronađe ono Å”to voli, veruje u sebe i neprestano radi na sebi, tek tada rezultati postaju vidljivi.
Norman Foster je jednom rekao: ā€ž Ukoliko niste optimista, prosto je nemoguće biti arhitekta.ā€œ

Kako vidite vreme pred vama?

U vremenu koje predstoji, potrudiću se da uložim svesne napore u traganju za novim arhitektonskim sadržajima i estetskim načelima, koji bi naÅ”im životima pružili viÅ”i nivo egzistencije.

foto: Å oljica cafe, Studio za dizajn Monika Å tiklica