Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Priboj: Grad na trome─Ĺi

U Zlatiborskom okrugu, na trome─Ĺi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u ┼żivopisnoj dolini reke Lima, sme┼ítena je Op┼ítina Priboj. Zauzima povr┼íinu od 552 kilometra kvadratna, a grani─Źi se sa op┼ítinama Nova Varo┼í, Prijepolje, ─îajetina, ─îajni─Źe, Rudo i Pljevlja. Centralno op┼ítinsko mesto zauzima grad Priboj i va┼żi za najve─çe naselje u Polimlju.

#intervju

Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF ÔÇô Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Isidora Vukovi─ç, mast. in┼ż. arh.

Isidora Vukovi─ç

Isidora Vukovi─ç, mast.in┼ż.arh.

Isidora Vukovi─ç biografija

Ro─Ĺena sam 1991. godine u Priboju. Nakon zavr┼íene gimnazije, upisujem arhitekturu na Fakultetu tehni─Źkuih nauka u Novom Sadu. Zvanje diplomiranog in┼żenjera arhitekture, a zatim i master diplomu sti─Źem 2016. godine. Nakon zavr┼íenih studija zapo─Źinjem praksu, a zatim i radu u Studiu za dizajn enterijera Monika ┼átiklica. Za nekoliko godina aktivnog delovanja na polju arhitekture stvarni efekti nisu izostali. Kruna moje dosada┼ínje pri─Źe su samostalni i grupni enterijerski projekti zagledani u novo i ostvareni uz visoke profesionalne standarde.

Istorija Priboja i njegove okoline bogata je doga─Ĺajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije na┼íih naroda. Ne zna se ta─Źno kako je i kada Priboj nastao, ali se smatra da su ga podigli srednjovekovni srpski feudalci kao ─Źetvorougaoni zidani grad Jagat na padinama planine Bi─ç ┼íire─çi svoju vlast i dr┼żavu prema Bosni. Povoljan strate┼íki polo┼żaj donosio je Priboju brz privredni razvoj, ali i velika ru┼íenja i razaranja. Svoj procvat i burni privredni razvoj ovaj grad je do┼żiveo tek posle Drugog svetskog rata. Izgra─Ĺen je ─Źitav jedan novi grad sa jakom industrijom koji je tada mo┼żda posle U┼żica, u na┼íem kraju, bio najja─Źi industrijski centar.

Priboj je op┼ítina bogatog kulturnog ┼żivota, poznata po Limskim ve─Źerima poezije, Me─Ĺurepubli─Źkom festivalu de─Źijeg dramskog stvarala┼ítva. Priboj je i grad sporta, a poseban do┼żivljaj je splavaranje Limom koje se organizuje svake godine od maja do oktobra.

Kroz Priboj smo u ovom broju ─Źasopisa GRENEF ÔÇô Gra─Ĺevinarstvo i Energetska efikasnost u okviru rubrike Arhitekta jednog grada pro┼íetali sa arhitekticom Isidorom Vukovi─ç. Naime, Isidora nam je iz svog ugla predstavila grad koji se zahvaljuju─çi zaljubljenicima u prirodne lepote i istorijske znamenitosti 2019. godine na┼íao na Google mapi najinteresantnijih destinacija u Srbiji.

Istorija Priboja je bogata doga─Ĺajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije na┼íih naroda. Smatra se da grad postoji jo┼í mnogo pre 1418. godine kada se pominje prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg. U mnogim srednjovekovnim putopisima opisivan kao utvr─Ĺenje i vojni─Źka za┼ítita i nazivan i kao: Pribon, Priboj, Bi┼í─çanski grad i dr., a to potvr─Ĺuju i dana┼ínji ostaci grada na vrhu Malog Bi─ça. ─îiji uticaj sa istorijskog aspekta je najvidljiviji u Priboju za vas kao arhitektu?

Tek nakon 1885. godine Priboj po─Źinje da se uspostavlja kao ─Źar┼íija, do tada nije imao oblik gradskog naselja. Ku─çe podignute u tom periodu imale su odlike gra─Ĺanske arhitekture. Sa jedne strane to su bile trgova─Źke ku─çe sa du─çanima u prizemlju i stanovanjem na spratu, dok su drugi tip ─Źinile ku─çe ogra─Ĺene drvenim tarabama, sa ┼íirokim avlijama u kojima bi bile sme┼ítene ba┼íte. Danas, u velikoj meri, to je ostalo glavno obele┼żje starog dela grada.

Svoj procvat i buran privredni razvoj Priboj do┼żivljava tek posle Drugog svetskog rata, zahvaljuju─çi automobilskoj industriji (FAP), koja sa sobom donosi duh modernizma. U tom periodu izgra─Ĺen je ─Źitav novi grad sa jakom industrijom. Podignute su obrazovne i zdravstvene ustanove, gradski stadion i zna─Źajan broj stambenih zgrada.

Ku─ça Jev─Ĺevi─ça / foto: TO Priboj

Voleli bismo da nam predstavite svoj grad kroz jednu monumentalnu gra─Ĺevinu.

Ku─ça Jev─Ĺevi─ça predstavlja najstariju sa─Źuvanu ku─çu u Priboju. Podignuta je 1876. godine. Slu┼żila je kao stambena zgrada i kafana. Snaga ove gra─Ĺevine ogleda se u njenom istorijskom zna─Źaju, kao i u li─Źnostima koje su ovu ku─çu gradile, u njoj stanovale i ostavile zna─Źajan trag na sam grad svojim likom i delom. Ova gra─Ĺevina je danas pod za┼ítitom dr┼żave kao spomenik kulture.

Moglo bi se re─çi da ku─ça kako u oblikovnom, tako i u konstruktivnom i funkcionalnom pogledu sledi nastojanje ose─çanja. Karakteri┼íe je upotreba tradicionalnih materijala drveta, kamena i kre─Źa, od novijih materijala – staklo. Zadovoljavaju─ça arhitektonska obrada fasade, jednostavnih i malih otvora, ukazuje da je najve─çi deo ku─çe podignut u stilu gra─Ĺanske arhitekture, sa izvesnim primesama balkansko – isto─Źnja─Źkog stila.

Iz va┼íeg ugla, ┼íta je ono ┼íto grad Priboj ─Źini specifi─Źnim i izdvaja ga od ostalih gradova u Srbiji? Kako vi vidite razvoj arhitekture i urbanizma grada u vremenu koje je iza nas?

Povoljan teritorijalni polo┼żaj grada, na trome─Ĺi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, direktno je uticao na njegov razvoj. Me┼íanje stanovni┼ítva, njihovi razli─Źiti obi─Źaji i kulture, oslikali su se i u arhitekturi grada, pa se ne mo┼że prepoznati jedan univerzalan i jedinstven stilski pristup. Izuzela bih posleratnu arhitekturu, gde se u novom delu grada i danas oslikava duh socijalisti─Źke i moderne gradnje.

┼áta je ono ┼íto je karakteristi─Źno u aktuelnoj arhitekturi Priboja? Kako biste uporedili arhitekturu u Priboju sa arhitekturom ostatka Srbije?

Ga┼íenje industrije koja je bila temelj i glavni nosilac razvoja grada, gotovo je potpuno dovela do stagnacije u gradnji. U periodu do pre nekoliko godina, osve┼żenje bi donela po neka nova porodi─Źna ku─ça, jednostavne gradnje i bez posebne arhitekti─Źnosti. Danas nekoliko novih stambenih zgrada, tu je da zadovolji potrebe tr┼żi┼íta, pri ─Źemu je te┼żnja za lepotom i zadovoljavanjem duha mesta stavljena u drugi plan, na┼żalost to se u velikoj meri ogleda i u ostatku Srbije.

Kakva je vaša vizija za Priboj?

Jo┼í jednom ─çu se osvrnuti na povoljan geografski polo┼żaj grada, u kome smatram, le┼żi njegov najve─çi potencijal. Pre svega mislim na razvoja turizma. Danas turisti─Źka ruta grada obuhvata Pribojsku banju (vazdu┼íno le─Źili┼íte sa termalnom vodom temperature oko 37 ┬░C), Manastire Sveti Nikola i Orahovica, Potpe─çko jezero i Limski biatlon. Kako grad poseduje sme┼ítajne kapacitete, uz odre─Ĺena ulaganja i malo osve┼í─çenosti, ova sredina bi mogla o┼żiveti potpuno novi karakter.

Manastir Sveti Nikola, Pribojska banja / foto: pribojskabanja.rs

Gra─Ĺevina nije stala zbog korone, ne trpi mnogo. Naprotiv, cveta u poslednje vreme. Da li vi li─Źno prime─çujete neki napredak u ovom sektoru? I u kom smislu je boljitak vidljiv?

Da, korona nas je u prvi mah iznenadila i zatekla, i samo na trenutak zaustavila. Gradnja u Srbiji je do┼żivela i do┼żivljava ekspanziju. Ulaganja su velika. Nove tehnologije i ┼íiroka paleta materijala, olak┼íale su i ubrzale gradnju, ┼íto je sa sobom donelo i donosi veliki broj novih investicija.

Kako ocenjujete savremenu arhitektonsku produkciju u Srbiji, naro─Źito sa aspekta njene energetske efikasnosti?

Iako smo svesni da bi pa┼żljivim i racionalnim pristupom energija mogla da se tro┼íi u optimalnim koli─Źinama, ─Źini se da i dalje u odre─Ĺenoj meri ostajemo imuni na to. Mahom je rezultat toga cena, lo┼ía projektovanja i odr┼żavanja, ali i postojanja velikog broja stambenih zgrada koje ne zadovoljavaju minimalne uslove energetske efikasnosti.

Ipak, poslednjih godina intenzivno se radi na podizanju svesti o zna─Źaju energetske efikasnosti, posebno kada je gradnja u pitanju. Kao rezultat toga imamo stambene i javne zgrade, koje su adekvatnom upotrebom materijala uspele da zna─Źajno smanje potro┼ínju energije, vrate ulo┼żene investicije i pobolj┼íaju sam kvalitet ┼żivota.

Reka Lim / foto: Zlatko Tasi─ç

Koliko su va┼íi klijenti upoznati sa energetskom efikasno┼í─çu? Da li su spremni da ulo┼że vi┼íe novca u materijale ili usluge koje bi im dugoro─Źno doneli u┼ítedu ili se ljudi i dalje rukovode samo cenom?

Danas se sve ─Źe┼í─çe susre─çem sa terminom pametna ku─ça. Glavna karakteristika ovog sistema ogleda se u prilago─Ĺavanju korisnikovim navikama, potrebama i ┼żivotnom stilu, ┼íto sa jedne strane pru┼ża komfor, dok sa druge strane uti─Źe na racionalno tro┼íenje energije i doprinosi aktivnom o─Źuvanju okoline. ┼áto ljudi polako po─Źinju da prepoznaju.

Kako su projekti na kojima radim vezani za unutra┼ínju arhitekturu, a klijenti su naj─Źe┼í─çe privatni vlasnici, neretko osim estetskih i funkcionalnih zahteva, akcenat stavljaju na energetsku efikasnost. Pre svega to se odnosi na u┼ítede grejanja, hla─Ĺenja i elektri─Źne energije.

Kada bih vam rekla da predstavite neki svoj objekat, a da odgovara na pitanje „┼áta je va┼í arhitektonski kredo“, koji objekat bi to bio i za┼íto?

Te┼íko je dati prednost jednom projektu, ipak je svaki pri─Źa za sebe. To nije samo projekat, to su i ljudi i mesta. U enterijeru, posebno kada su porodi─Źni stanovi i ku─çe u pitanju, ─Źesto klijenti sa nama prolaze kroz ceo proces, od ru┼íenja zida do izbora escajga za trpezarijski sto.

Kako nije lako voditi ra─Źuna o ljudskoj razli─Źitosti i njihovom senzibilitetu, va┼żno je klijenta ohrabriti da aktivno u─Źestvuje u stvaranju projekta. Za mene kao arhitektu, tajna uspe┼ínog projekta krije se u jedinstvu, dobroj komunikaciji i artikulaciji arhitekte, klijenta i zanatske operative.

Kako se rodila vaša ljubav prema arhitekturi? Ko je najviše uticao na vaš rad, na vaše shvatanje arhitekture i šta vas inspiriše pri radu?

Ne mogu re─çi da je neki objekat, li─Źnost ili doga─Ĺaj probudio u meni interesovanje za bavljenjem arhitekturom, ali alternativa nikada nije postojala. Tek kroz ┼íkolovanje shvatila sam ┼íta je arhitektura, koliko je jednostavna i kompleksna u isto vreme i koliko me inspiri┼íe. Smatram da svaki ─Źovek treba da prona─Ĺe ono ┼íto voli, veruje u sebe i neprestano radi na sebi, tek tada rezultati postaju vidljivi.
Norman Foster je jednom rekao: ÔÇ× Ukoliko niste optimista, prosto je nemogu─çe biti arhitekta.ÔÇť

Kako vidite vreme pred vama?

U vremenu koje predstoji, potrudi─çu se da ulo┼żim svesne napore u traganju za novim arhitektonskim sadr┼żajima i estetskim na─Źelima, koji bi na┼íim ┼żivotima pru┼żili vi┼íi nivo egzistencije.

foto: Šoljica cafe, Studio za dizajn Monika Štiklica