Connect with us

Arhitektura

INTERVJU: Arhi.pro – Sistemski objedinjena raznolikost usluga

Objavljeno

:

Ana Ivana Milić i Aleksandar Milić, foto: Rade Kovač

#Intervju:

Za časopis „GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govore osnivači kompanije Arhi.pro Anja Ivana Milić M.Sc-Arh, CEO i Aleksandar Milić M.Sc. E, direktor

Savet za trajanje je da se od početka svog biznis opredeljenja spremate za promene kada za njih dođe vreme. Jedne su promene uslovljene napretkom struke, tehnologije, softvera i standarda rada, dok su druge uslovljenje ekonomskim prilikama koje su češće nepovoljne nego povoljne.

Prve su kao uzlazna linija čovekovog odrastanja i razumevanja materije i društva, predstavljaju progres povezan stalnim učenjem i obukama.

Druge su oscilatorne promene na koje se morate spremati strateški kako bi ste skupljali dobre zalihe za teške periode. Ono što vas odvaja da bi ste opstali je da u svakom periodu imate nešto sto vas izdvaja kao jedinstvenu opciju za vaše klijente. Raditi na jedinstvenom receptu usluge, ne na način da želite da niko drugi nije dobar, već da u mnoštvu dobrih budete personalizovani jer će time vaš brendirani produkt podizati afinitet kupaca, kaže Anja Ivana Milić, M.Sc-Arh, osnivač i CEO Arhi.pro, sa kojom smo vodili jedan zaista zanimljiv razgovor.

Arhi.pro ove godine slavi 20 godina rada i oni su među projektantskim liderima, ne samo u zemlji već i u regionu, a sada planiraju svoje poslovanje proširiti na London i Roterdam. Kako su rasli i razvijali se, kako su implementirali nove tehnologije, kako balansirali privatno i poslovno okruženje sa suprugom Aleksandrom Milićem, inženjerom elektrotehnike i direktorom kompanije Arhi.pro i šta savetuju mlade kolege koji dolaze i njihov tim?

ŠTA VAS NAJVIŠE INSPIRIŠE I ŠTA VAS UVEK TERA DA NAPRAVITE TAJ KORAK KA DALJEM PROSPERITETU?

Stvaranje je inspiracija. Realizacija dobrih ideja, stvaranje objekata, dobrog tima, brendova koje imamo i one koje ćemo tek stvoriti, je veliki smisao koji inspiriše čovekov život.
Ljudi bez ambicije su naša enigma.

Mi smo ambiciozni i stvaramo nove produkte svakoga dana, što je garancija za prosperitet. Uspeh je povezan sa posebnošću i kvalitetom tih produkata, za šta je potrebno mnogo vremena, pa i ceo radni vek zalaganja.

OPIŠITE DAN U ŽIVOTU ANJE IVANE I ALEKSANDRA MLIĆA I KOLIKO JE TEŠKO POSAO ISKLJUČITI KADA DOĐETE KUĆI I OBRNUTO?

Zaista je nemoguće ne biti ono što je tvoj identitet i isključiti se iz toga posle radnog vremena. Naši brendovi, jer nismo stvorili samo Arhi.pro, već još neke, su naš identitet.

Mi na njih mislimo i o njima pričamo svi u kući konstantno. Ono što je potrebno isključiti u momentima neophodnog odmora i revitalizacije tela i duha su problemi. Oni delovi posla koji vas stresiraju, a koje ne možete rešiti noću ili vikendom, ako je ne moguće na njih zaboraviti, moraju se preoblikovati u našim glavama da o njima mislimo strateški, ali ne i da pričamo o tome sa nervozom u vreme neradnih sati. Svaki preduzetnik koji je kreirao veliki sistem je na neki način sam svoj taoc. Pritezanje i popuštanje stega sebi samima je vežba na putu ka mudrosti.

ŠTA JE ODREDILO VAŠU STRAST PREMA ARHITEKTURI, A ŠTA JE ALEKSANDRA INSPIRISALO DA IZABERETE ELEKTROTEHNIKU?

Anja: Ja sam druga generacija arhitekte, rasla sam okružena arhitektama koji su nam bili prijatelji, razgovaralo se samo o crtanju, te sam redovno crtala uz njihova druženja kako bih što duže ostala u društvu i da me ne bi poslali na spavanje. Crteži su bili produkti koji su izazivali pohvale, konstruktivne kritike i vodili me u svet mašte. Arhitektura je profesija koja ceo život održava vašu maštu živom i razvijenom, teško joj se odupreti ako prvi crteži krenu sa pohvalama.

Aleksandar: Tokom celog školovanja, privlačile su me prirodne nauke i imao sam veliko interesovanje za tehničke nauke. U moje vreme je bilo za očekivati da najbolji đaci prirodno-matematičkih školskih usmerenja upišu medicinu ili elektrotehniku. Možda je to bio izazov da se dokažem i upišem elektrotehniku. Ljubav u našoj struci se formira kasnije, kroz opredeljenje kojom ćemo se specijalnošću baviti, te je moje opredeljenje telekomunikacije i „pametni“ sistemi kao i energetska efikasnost afinitet koji sam stekao koračajući kroz prve godine sticanja iskustva.

Stambeni objekat Magnolija zgrada BW / foto: Arhi.pro

Stambeni objekat Magnolija zgrada BW / foto: Arhi.pro

MOŽETE LI NAM REĆI NEŠTO VIŠE O IZAZOVIMA POZICIONIRANJA BRENDOVA NA TRŽIŠTIMA U TRANZICIJI?

Naša ideja za kreiranje brenda je zaista bila izazov jer je nastala u sred bombardovanja, kada su brendovi velike Jugoslavije oko nas nestajali, kada smo se spasavali samo snalažljivošću pojedinca i imali veliku nepoznanicu šta će biti kada ukoračimo u 21. vek. Međutim, već dve godine kasnije, naš preduzetnički model je prerastao u konfiguraciju firme kakva je i danas sa svim ograncima i specijalnostima.

Momenat kada smo 2002. preimenovali naše male biznise iz naših imena i prezimena u brend Arhi.pro je bio vizionarski da će tržištu nedostajati brendovski pristup, jer je u tranziciji nestajalo mnogo starih brendova.

I tada smo imali za uzor neke privatne firme koje su umele da pređu u novi vek i grade svoj uspešni put dalje. Takođe je i dolazak mnogih internacionalnih brendova na naše tržište tih godina bio podsticaj da imamo brend i da se tako predstavljamo.

Brend je ideja, da nije sve personalizovano na vlasnike, osnivače, već da se stvara platforma za mnoge učesnike u timu koji će da igraju u njemu, da pronalaze svoje interese i očuvaju svoj integritet.

Uvek smo mislili da je prednost ponuditi ljudima veću vidljivost i izloženost pojedinca ka klijentu i ka tržištu, tako što zaposleni promoviše i svoje ime i ime „kluba“ za koji igraju, a ne ime „gazde“. Iako ne sagledavaju svi jednako benefitno taj princip, ostajemo da gajimo ovaj pristup, jer nije važno koliko je ko dugo igrao, važno je kakav je igrač bio. Da je više dobrih igrača nego loših tokom trajanja od 20 godina, je svakako pouzdan zaključak, jer na dva slova ništa ne može da stoji tako dugo, a da je veliko.

Svakako je najveći izazov trajanje u regionima za vreme tranzicija i čestih ekonomskih kriza, a snaga brenda se meri trajanjem.

Navigatoru business centar / foto: MPC

Navigatoru business centar / foto: MPC

S OBZIROM DA STE IZGRADILI INTERNACIONALNI IMIDŽ, DA LI U DANAŠNJE VREME KADA SE RAZVIJAJU KONKURENTI MORATE DA SE SLUŽITE MARKETINGOM?

Naravno, marketing je bitan alat kojim se pridobija tržište, klijenti i dobijaju poslovi. Sada u vreme digitalnog marketinga, plasiranja informacija putem društvenih mreža, imamo svi veću vidljivost, ali i veće izazove da postavimo realnu sliku.

Vidljivost konkurencije koja je sada veća nego ranije je zapravo dobar uzorak na kojem svako od nas treba da osmisli kako da gradi svoju posebnost i prednost, ne oštećujući ili kritikujući druge. Društvene mreže su sada nova mapa sveta kojom tragamo u svojim identitetima, konkurentnostima i istražujemo tržišta. Lično, ne odupiremo im se jer kako je Anštajn rekao „ Ne možeš da koristiš staru mapu da bi istraživao novi svet“,

ZNAMO DA ČITATE GRENEF I TO NAS JAKO RADUJE. KAKO VAM IZGLEDA KONCEPT, SADRŽAJ I MISIJA NAŠEG IZDANJA, A TO JE PROMOCIJA DOMAĆE ARHITEKTURE I ENERGETSKI EFIKASNIH REŠENJA?

Da, priznali smo vam na prvom susretu da redovno primamo i čitamo „grenef“.

Kao arhitektama, prva ljubav se rodila trenutkom kada nam je stigao u ruke, jer prvo što zapažamo je kvalitet grafike, štampe, papira… Sledeće je bilo da sagledamo sadržaj i posle više pristiglih brojeva uvrstili smo „grenef“ u neophodni stručni materijal koji se čuva u našem birou, jer smo firma koja se bavi integrisanim multidisciplinarnim projektovanjem, izvođenjem objekata, te je sadržaj pokrivao interesovanje našeg šireg inženjerskog sastava. Mi smo firma koja je mnogo projekata iznela u skladu sa internacionalnim standardima zelene gradnje, te je održivost i energija ono što i nas okupira u projektovanju objekata. Multidisciplinarni pristup građevinarstvu je zajednički imenitelj za „grenef“ i Arhi.pro.

Societe Generale Bank, foto: Arhi.Pro

Societe Generale Bank, foto: Arhi.Pro

U ČEMU SE IZDVAJATE OD POSTOJEĆE KONKURENCIJE NA OVOM PODNEBLJU?

Mi smo „mnogo u jednom“. Obim usluga je širok, pristup standardima rada je uvek napredan, funkcionišemo kao sistem koji je podeljen na projektantski i izvođački sektor.
– Projektantski sektor je podeljen na disciplinarne i specijalističke dizajn grupe: arhitektura, enterijer, konstrukcija, hidrotehnika, energetika, telekomunikacije, osvetljenje, pejzažna arhitektura.
– Izvođački sektor je podeljen na specijalističke grupe: završno zanatski radovi, suvomontažni radovi, elektroinstalaterski radovi, hidrotehnički radovi, proizvodnja enterijerskih elemenata.

Poseban ogranak je Arhi.pro furniture, stolarska proizvodnja sa reputabilnom referencom i kapacitetima. Kako bi se sve dobro rukovodilo, okosnica je odeljenje za projekt menadžment, koji je uključen kao usluga u sve ugovore ka našim kiljentima.

Naša razlika u odnosu na mnoge druge je u tome što za svakog klijenta možemo napraviti sasvim drugačiji scenario i liniju usluga, u zavisnosti od veličine projekta ili tipa ugovora koji klijent nudi: od projektantske i konsultantske uloge na projektima velikih razmera, preko „design&build“ usluge za projekte srazmerne našim kapacitetima i vrsti usluga koje imamo in-house, do uloga generalnog izvođača radova i usluga građevinskog projekt menadžmenta.

Dakle, izdvaja nas sistemski objedinjena raznolikost usluga.

S OBZIROM DA RADITE U FIRMI KOJA BROJI PREKO 200 ČLANOVA, KOJE KRITERIJUME MORAJU DA ISPUNE VAŠI ZAPOSLENI I KOJI JE KLJUČ SAVRŠENO UIGRANOG TIMA?

Opisaćemo vam ilustrativno šta je velika firma, onako kako to govorimo zaposlenim kolegama od kada dođu, pa i često tokom godina rada ih na to podsećamo: Naša firma je jedno već dvadesetogodišnje drvo. Svako drvo se deli na koren, stablo, jače i slabije grane i listopadno lišće. Svaki deo je koristan, ali se ne može bez korena i stabla, jer onda ne bi smo preživeli, ali ni bez jačih grana jer onda ne bismo ličili na drvo. Lišće je sezonsko, lepo ga je imati zelenim i svežim, ali kada vene, treba da otpadne.

Dakle, svako u timu treba da ispuni samo ono gde misli da pripada, ili gde želi da u budućnosti pripada, bilo da postane koren ili stablo bilo da planira da igra jednu sezonu. Ne potcenjujemo nikoga, jer i sezonski igrači moraju igrati sa žarom i lepotom razlistavanja krošnje.

Od tima očekujemo da budu lojalni, privrženi našim projektima i brendu, da uče i napreduju uzajamno sa timom, da imaju ambiciju u poslu i da delimo iste društvene vrednosti i stil ponašanja i ophođenja, koji mora biti asertivan, sa uvažavanjem svih kolega i klijenata.

Muzej Jugoslovenske kinoteke / foto: Arhi.pro

Muzej Jugoslovenske kinoteke / foto: Arhi.pro

PREMA MIŠLJENJU STRUČNJAKA PRESUDNU ULOGU U KLIMATSKIM PROMENAMA IMAJU GRADOVI. KOJI SU NAČINI GRADNJE DA GRADOVI, ODNOSNO NJIHOVI STANOVNICI UTIČU NA OKOLINU I NA KLIMATSKE PROMENE?

Klimatske promene nisu više budućnost nego sadašnjost. Posledice su već vidljive i svi moramo doprineti opštoj svesti da smo ugrozili opstanak našoj planeti.

Svako iz svog stručnog domena treba da deluje i širi svest i podstiče formiranje i sprovođenje zakona kojima ćemo stagnirati propadanje planete.

Ono sto mi, kao skup stručnjaka, u našoj firmi imamo u fokusu su brojna pitanja koja se postavljaju danas pred građevinskim sektorom i pred svakom disciplinom koja učestvuje u visokogradnji kojom se mi bavimo: održivost, energetska efikasnost, recikliranje materijala, povratak obimnijeg zelenila u naše projekte. Transdisciplinarni odnos je nužan da bi svaka struka postavila principe i nova rešenja koja će podržati održivost i važno je da postoji razmena znanja i zaključaka.. Pohađanje seminara i konferencija je put kojim se osvešćujemo i stičemo znanja i ideje kako da kreiramo boljitak kroz našu struku.

Naš novi program pokrenut ogrankom mladih u Arhi.pro, Youth by Arhi.pro, se ambiciozno bavi istraživanjem održive i zelene arhitekture. U saradnji sa internacionalnim fakultetima, dobili smo bolji uvid u istraživanja o održivim materijalima i naprednim tehnologijama gradnje, kojim ćemo težiti i sami u budućnosti.

BIM JE BUDUĆNOST U SVETU ARHITEKTURE I GRAĐEVINARSTVA I POKRETAČ DIGITALNE TRANSFORMACIJE GRAĐEVINSKOG SEKTORA?

Da, BIM je trenutno ono što je i naš slogan „došli smo iz budućnosti“. Nije osmišljen da bi smo zvučali prepotentno, već da bi smo osvestili i druge da ga preuzmu, jer zapravo sve što čovek radi sada je već sutra, te jedino ako delujemo inverzno, da sada radimo kao da smo došli iz budućnosti, možemo da spasimo mnogo toga.

Izvod iz BIM dokumentacije Arhi.pro

Izvod iz BIM dokumentacije Arhi.pro

BIM je digitalni trodimenzionalni zapis fizičkih struktura kojim pravimo digitalnog blizanca svemu egzistirajućem, kao i onome što tek treba da stvorimo. Zar ne zvuči sjajno? A da li će nam ti zapisi biti sutra jedini zapis o mestu gde smo živeli, planeti Zemlji, ne bi smo smeli da dozvolimo. Vraćamo se na temu svesti o klimatskim promenama koje uzrokujemo i važnosti da podržimo da BIM i realni svet postoje jednako.

KOJI GRAD, U ZEMLJAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE, MOŽETE DA KATEGORIŠETE KAO EKOLOŠKI?

Ljubljana, kao i što je zvanično nominovana je sigurno taj grad. Nadam se da ćemo mi u Srbiji napraviti jedan od naših gradova ekološkim, eto lepe ideje za hitni podsticaj.

RECITE NAM NEŠTO O VAŠIM LEED PROJEKTIMA?

U našoj praksi je veliki broj projekata gde smo ostvarili LEED sertifikaciju, na nekima kao projektanti, na nekima kao izvođači radova.

IT park, Inđija 2012. - prvi LEED gold sertifikovani objekat u Srbiji / foto: Rade Kovač

IT park, Inđija 2012. – prvi LEED gold sertifikovani objekat u Srbiji / foto: Rade Kovač

LEED je sertifikacioni sistem za izgradnju objekata po standardu zelene gradnje i u svoje kriterijume posebno tretira i ceni aspekte kao što su: energetska efikasnost – održivi izvori energije, smanjenje emisije CO2, štednja vode, podsticanje što boljih uslova u radnom ambijentu, poput prirodnog osvetljaja svakog radnog mesta, kvaliteta vizura radnih mesta, podsticanje projektovanja ozelenjavanja sa pažnjom u tehnologijama zalivanja vodom, podsticaj korišćenja razgradivih, recikliranih materijala kao i materijala koji nemaju štetne hemijske emisije itd. Interesantan aspekt je i obraćanje pažnje na svetlosno zagađenje, štetni uticaj veštačkog osvetljenja noću na atmosferu i životinjski svet, a što često investitori nemaju u vidu. LEED i kada jeste i kada nije u projektnim zadacima naših investitora, je nama vodilja da usmeravamo rešenja i klijente ka ovim kriterijumima. Takođe smo projektovali i po BREEAM i DGNB standardima, te imamo obučene i licencirane arhitekte po svim standardima, što često otvara vrata novim poslovima.

Galerija mall BW / foto: Arhi.pro

Galerija mall BW / foto: Arhi.pro

Galerija mall BW – ETFE (Etilen Tetrafluoroetilen) kupola, čiji konstruktivni raspon iznosi 47 metara, kao i 6 krovnih laterni (takođe, od ETFE-a). Ukupna površina lanterni iznosi 14.500 m2 i radi se o najvećoj površini ovog tipa u ovom delu Evrope.

KOJI SU PROJEKTI OBELEŽILI VAŠ KARIJERU I DA LI MOŽETE IZDVOJITI NJIH NEKOLIKO?

Planirali smo da napravimo dvadesetogodišnju izložbu, sa projektima koji su markirali svaku godinu rada. Međutim korona period nas je omeo u realizaciji ove ideje koju ćemo ostvariti za 21. rođendan, kada budemo po svim pravima punoletni.

Za ovaj intervju pobrojaću samo neke: dizajn brend standarda, projektovanje i razvoj Societe generale banke – mreže poslovanja upravnih zgrada i poslovnica u regionu, projektovanje Portomontenegro naselja i Regent hotela sa timovima arhitekata poznatih Londonskih praksi, projektovanje prvog LEED projekta u Srbiji – IT park Inđija, kao i sledećeg LEED projekta, Navigator poslovni objekat na Novom Beogradu, zatim projektovanje One&Only hotel u Kumboru sa timom arhitekata iz Kuala Lumpura.

3D model Green Escape, Bežanija / foto: Arhi.pro

3D model Green Escape, Bežanija / foto: Arhi.pro

Pomenula bih i projektovanje naselja Lavander bay u Morinju, dizajn enterijera hotela Envoy u Beogradu, izvođenje svih enterijerskih radova Muzeja jugoslovenske kinoteke, ugovor „design&build“ stambenog objekta Magnolija na Beogradu na vodi i trenutno veoma inspirisani smo projektovanjem poslovnog kompleksa Green escape na Bežaniji, gde se već završava prvi objekat.

KOD NAS SE PRILIKOM IZGRADNJE NOVIH GRAĐEVINSKIH OBJEKATA OSTAVLJA VEOMA MALO PROSTORA ZA ZELENILO, KAKO UTICATI NA PROMENU TAKVOG TRENDA?

Moram da primetim da se trend menja, i to na bolje. Pored mnogo kritika stranim investitorima na našem tržištu, dala bih ipak pohvalu dobrom pristupu koji su doneli u našu praksu, a to je posebna vrednost, pažnja i angažovanje svetskih lidera u projektovanju pejzažne arhitekture i ozelenjavanja.

Sada i domaći investitori u svoje troškove kalkulišu neophodni budžet za sve pristojnije ozelenjavanje, jer je dodatna vrednost koja osvaja buduće korisnike objekata.

Primer koji je nas kalibrirao u toj disciplini je da smo 14 godina pratili i razrađivali projekat ozelenjavanja Portomontenegro naselja, čime smo oformili reputabilnu grupu projektanata u našem timu. „Nauči pa prenesi dalje“ je metod za promenu trenda, te u svim našim projektima mi plasiramo klijentima ozeljenjavanje kao naš programski predlog, i kada ih investitor zaobilazi.

Portomontenegro, Tivat / foto: Portomontenegro

Portomontenegro, Tivat / foto: Portomontenegro

Protagonisti smo filozofije življenja u makar minijaturnim zelenim oazama, koje balansiraju duh i zdravlje svakog pojedinca. Malo po malo, su nam zgrade sve zelenije.

S OBZIROM DA ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE IMAJU RAZLIČITU KLIMU, RELJEF, BILJKE, PEJZAŽNU KULTURU… KOLIKO SE VAŠI PROJEKTI PRILAGOĐAVAJU RAZNOLIKOSTI PODRUČJA?

Apsolutno je to jedna od početnih analiza u pristupanju projektu, ono sa čime počinjemo prezentaciju klijentu kada mu predstavljamo kriterijume po kojima smo kreirali rešenje.

Klimatski uslovi, osunčanost, intenziteti padavina, ruža vetrova, kontekst i lokalitet izgradnje, kontinuitet kojim se kontekst poštuje ako je vredan ili preporuke za unapređenje konteksta novim objektima, to su sve elementi sa kojima se počinje prvi nacrt. Radimo mnogo na Jadranu, ali i na planinama, velika je razlika u pristupu.

Apartmani na Zlatiboru, foto: Rade Kovač

Apartmani na Zlatiboru, foto: Rade Kovač

Takođe je interesantno iskustvo kada smo poredili porodične vile koje smo radili od Mediterana, Beograda, Podgorice, Kosmaja, Alpa, do Kuvajta. Ništa nije repetitivno, morate uvek od nule da kreirate kada u program unesete kriterijume: klimatski uslovi, prirodno okruženje, lokacija, kontekst, tradicija, kultura i navike ljudi.

GDE VIDITE ARHI.PRO U NAREDNIH 20 GODINA?

Vidimo kako sadašnji Youth by Arhi.pro je Arhi.pro. Vidimo njih, sav njihov entuzijazam i ambicije i planove kako se realizuju. Ali možda ne umemo da opišemo konfiguraciju firme, niti usluge, niti alate rada, niti proizvode. Jer u narednim godinama menjaće se svet brže nego do sada.

Kratkoročnije, vidim da smo u narednih par godina intenzivnije izašli na internacionalno tržište, i da radimo i mislimo globalno. Do sada smo osnovali tri biroa u regionu, otvorili smo nedavno biro u Novom Sadu, a sada je vreme za predstavništva koja su već u postupku osnivanja u Londonu i u Roterdamu, a koja pokreću druga generacija osnivača.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement

Izdvajamo

Popularno