Connect with us
Arhitektura

Dodatna vrednost u arhitekturi primenom biljnih materijala

Projektantska ┼żelja da se zelenilu osim jednostavne logi─Źke funkcionalnosti da su┼ítinski druga─Źije zna─Źenje u arhitektonskim objektima, omogu─çena je kompleksnijim tehnolo┼íkim razvojem takvih sistema. Po─Źetna razmi┼íljanja i tehnolo┼íki nivo vremena u kome su nastali prvi vegetacioni zidovi bio je ograni─Źavaju─çe realizacije, u odnosu na ono ┼íto stoji na raspolaganju dana┼ínjim autorima. Danas tehni─Źki aspekti realizacije, a pre svega odr┼żavanja vegetacionih zidova su vrlo ─Źesto u senci vizuelnih zahteva i kreativnih ciljeva.

Projektanti vegetacionih zidova koriste─çi sva dostupna tehnolo┼íka sredstva i projektuju─çi nova, stvaraju vegetacione zidove kao nove motive okupljanja, centralne elemente arhitektonskih dela, koriste─çi se principima simetrije ili asimetrije, elementima ure─Ĺenog nereda. Kori┼í─çenjem biljaka, kao materijala koji se u ranijim erama arhitekture nisu koristili za materijalizaciju i oblikovanje arhitektonskih objekata, stvaraju novu arhitektonsku strukturu, prkose─çi zakonima prirode i pro┼íiruju─çi slobodu svog kreativnog rada.

Dodatna vrednost u arhitekturi primenom biljnih materijala

Dodatna vrednost u arhitekturi primenom biljnih materijala / foto: freepik.com

Vegetacioni zidovi se u prostoru pojavljuju osim u osnovnom funkcionalnom obliku i kao elementi koji nose umetni─Źku aplikaciju i skulpturalnu kreaciju u prostornoj arhitektonskoj formaciji arhitektonskih objekta. Oni poprimaju ulogu umetni─Źkog platna, daju─çi autorima novi medij izra┼żavanja, a prostoru odre─Ĺeni oblik skulpturalnosti. Upotrebom biljaka u zavr┼ínoj obradi, te┼íko se mo┼że govoriti o materijalizacijskom bogatstvu, ve─ç o smislenom, zanimljivom i slo┼żenom skulpturalnom karakteru vegetacionog zida.

U pojedinim slu─Źajevima vegetacioni zidovi se transformi┼íu u dominantni umetni─Źki izraz u prostoru u kome se nalaze, zahvaljuju─çi projektantskom istra┼żivanju potencijala materijala od koga je izra─Ĺen i novih strukturalnih sistema. Treba dodati da pojava vegetacionih zidova u arhitekturi delom je nastala iz potrebe ljudi za kontaktom, znanjem i podsticajem. Vegetativni zidovi imaju svoje oblikovne vrednosti koje su u direktnoj korelaciji sa ljudskom interakcijom u svrhu vizuelne razli─Źitosti u okviru urbanog prostora.

Jan Gel tuma─Źi prijatno mesto svakom pogledu kao ÔÇ×Zajedni─Źku karakteristiku svih aktivnosti po izboru ÔÇô da se de┼íavaju jedino kada su spoljni uslovi za zastajanje i kretanje dobri i kada je prijatno biti u nekom ambijentuÔÇŁ.

Pravilan odnos prema biljnom svetu umnogome defini┼íe izgled vegetativnog zida usled promene godi┼ínjih doba i biljno prilago─Ĺavanje na ove cikluse u umerenim klimatskim uslovima. Ako vegetativni zid posmatramo kao arhitektonski element koji treba da dostigne najvi┼íi nivo atraktivnosti kroz svoju funkciju i formu, onda se biljni svet mora prilagoditi temperaturnim razlikama tokom godine.

Vegetativni zidovui u eksterijeu

Vegetativni zidovui u eksterijeu / foto: freepik.com

Sve ove promene mogu u velikoj meri uticati na oblikovnu percepciju vegetativnog zida. Samim tim odre─Ĺeni urbani prostori do┼żivljavaju konstantnu transformaciju.

ÔÇ×Transformacija stanja odre─Ĺene sredine najpotpunije se mo┼że shvatiti u kontekstu njegovog razvoja. U tom smislu, transformacija predstavlja zna─Źajnu ili radikalnu promenu, proisteklu iz nekog prethodnog stanja.ÔÇŁ

Pojedine biljne vrste sporo rastu i zahtevaju odre─Ĺenu tehnolo┼íku uslovljenost za svoj razvoj.

Fasadni omota─Ź kao osnovni element u identifikaciji objekta, dominira u prostoru prvenstveno svojom materijalizacijom. Materijalizacija fasadnog omota─Źa je u neposrednoj vezi sa konstrukcijom fasade, materijalom od koga je izra─Ĺen osnovni konstruktivni sistem, a sve u funkciji kona─Źnog vizuelnog identiteta objekta.

Funkcionalne potrebe javnih objekata, gra─Ĺevinske norme definisane normativnim aktima, arhitektonske ┼żelje projektanta, konstruktivna re┼íenja, poznavanje stati─Źkih i oblikovnih karakteristika, prostorni komfor, me─Ĺuuticaj pojedinih arhitektonskih elemenata u prostoru u kome se fasada nalazi, odre─Ĺuju formu i dizajn vegetativnog zida. Razvoj tehnologije u velikoj meri determini┼íe dinamiku razvoja i kori┼í─çenja vegetativnih zidova kao izra┼żajnog sredstva u realizaciji arhitektonskih objekata. Urbani prostori danas umnogome do┼żivljavaju transformaciju zahvaljuju─çi inovativnim dizajnerskim re┼íenjima koji svoju inspiraciju tra┼że u teorijskim osnovama koje karakteri┼íu savremeni svet. Tipolo┼íki posmatraju─çi razli─Źite vrste objekata, a pre svega parking gara┼że, urbane ulice sa ponavljaju─çim fasadama, tranzitna skladi┼íta, maloprodajni objekti pru┼żaju priliku da se uz pomo─ç vegetativnih zidova ostvari odre─Ĺeni oblikovni napredak u prostoru, kao i transformacija urbanog prostora.

Fasada zeleni zidovi

Zelena fasada / foto: Pexels

Vegetativni zidovi omogu─çavaju stvaranje odre─Ĺenih implementacionih obrazaca, upotrebom biljnih tekstura kao osnovnog elementa izra┼żavanja. Napu┼íteni, oronuli ili delimi─Źno sru┼íeni objekti su idealna mesta za postavljanje vegetativnih zidova u svrhu transformacije i podizanja nivoa identiteta urbanog prostora.

Ekonomski aspekt upotrebe vegetacionih zidova u formiranju arhitektonskih sklopova pre svega se odnosi na:

  • Obim investicija ÔÇô ekonomi─Źnost konstrukcije i elemenata biljnog pokriva─Źa.
  • Trajnost i ekonomska isplativost ugra─Ĺenih materijala i biljaka, kao i tro┼íkove zamene dotrajalih elemenata.
  • Ekonomska isplativost tro┼íkova teku─çeg odr┼żavanja.

Pojedini benefiti vegetacionih zidova se ne mogu valorizovati kroz ekonomske klasifikacije i ekonomsku isplativost ve─ç se moraju uzeti kao deo op┼íteg benefita. To se pre svega odnosi na odre─Ĺene poslovne interese, korporativni imid┼ż i strate┼íke ciljeve investitora. Op┼íta ekonomska analiza treba da poka┼że procenu odnosa predvi─Ĺene dobiti i tro┼íkova postavljanja sistema. Ekonomi─Źnost ne zavisi samo od tro┼íkova izrade i odr┼żavanja vegetacionih zidova nego i od procenjene u┼ítede energije u letnjem periodu za hla─Ĺenje objekta. Ekonomi─Źnost vegetacionih zidova je u direktnoj uzro─Źno – posledi─Źnoj vezi sa ekonomskim konceptom gradnje celog objekta.

Racionalnost konstrukcije vegetacionog zida definisana je opštim ekonomskim kriterijumima:

  • cenom proizvodnje,
  • cenom transporta,
  • cenom monta┼że odnosno izgradnje,
  • cenom odr┼żavanja.

Ekonomi─Źnost proizvodnje i postavljanja vegetacionog zida mo┼że se posti─çi pove─çanjem stepena industrijalizacije celokupnog sistema ili pojedinih njenih sastavnih delova kao i izborom biljnog rasada. S obzirom na veli─Źinu pojedinih elemenata sklopa cena transporta ne bi trebalo da u velikoj meri uti─Źe na ukupnu cenu proizvoda. U pojedinim slu─Źajevima je neophodna upotreba te┼íka mehanizacija za transport i ugradnju.

Zeleni zid na stambenom objektu

Zeleni zid na stambenom objektu / foto: Erker In┼żenjering

Ekonomi─Źnost monta┼że je uslovljena odabirom sistema, ┼íto ─çe definisati i vreme rada na gradili┼ítu, upotrebu mehanizacije, gra─Ĺevinskog alata i stru─Źne radne snage. Ekonomi─Źnost u odr┼żavanju odnosi se na ekonomski isplative tro┼íkove odr┼żavanja konstruktivnih elemenata sklopa i biljnog rasada, prehranjivanja biljaka, sistema za zalivanje. Sve to je u direktnoj je vezi sa trajno┼í─çu materijala od koga su svi ovi podsistemi izra─Ĺeni.

Na ekonomi─Źnost u odr┼żavanju uti─Źe, konstruktivno re┼íenje i na─Źin realizacije pojedinih delova kojim bi trebalo da se u procesu eksploatacije omogu─çe brza i efikasna zamena usled dotrajalosti. Trajnost materijala od kojih je izgra─Ĺen vegetacioni zid svakako je jedan od bitnih preduslova prilikom odabira materijala za izradu. U predvi─Ĺenom eksploatacionom veku, ugra─Ĺeni materijali ne smeju da izgube definisana svojstva na osnovu kojih su izabrani za izradu. Trajnost ugra─Ĺenih materijala uslovljena je:

  • kvalitetom osnovnog proizvoda postignutom u procesu proizvodnje,
  • pravilnim na─Źinom ugradnje i zadovoljenjem osnovnih tehni─Źkih uslova i propisa ugradnje,
  • uslovima eksploatacije.

┼Żivotna sredina kao va┼żan faktor op┼íteg benefita je upotrebom vegetacionog zida kao elementa zavr┼íne obrade objekta ostvarila kvalitativan dobitak, jer se upotrebom vegetacionog zida u zna─Źajnoj meri smanjuje zaga─Ĺenje vazduha i emisija CO2. Smanjuje se zamu─çenost atmosfere i koli─Źina smoga u vazduhu, pobolj┼íava se kvalitet vazduha, smanjuje se negativni uticaj urbanog razvoja i pove─çava ozelenjena urbana povr┼íina, pove─çava se povr┼íina ┼żivotnog stani┼íta insekata i ptica u gradskim sredinama.

Biljke u enterijeru

Biljke u enterijeru / foto: freepik.com

Vrednosti ovih benefita su u stalnom porastu. Za realizaciju vegetacionih zidova upotrebljavaju se materijali koji se mogu reciklirati. Ekonomski trendovi, društveni status, kulturološki nivo korisnika, stilske karakteristike u arhitekturi, uvek su imali veliki uticaj na arhitekturu javnih objekata uopšte, a samim tim i na elemente arhitekture.

Ekonomska isplativost tro┼íkova teku─çeg odr┼żavanja vegetacionih zidova zavisi od:

  • mesta na kom se vegetacioni zidovi nalaze u okviru objekta,
  • biljnih vrsta upotrebljenih u realizaciji vegetacionih zidova,
  • odabranog tehnolo┼íkog sistema realizacije strukture.

Odre─Ĺena istra┼żivanja su pokazala da vegetacioni zidovi mogu da igraju veoma va┼żnu ulogu u procesu smanjenja toplotnih gubitaka u zimskom periodu i toplotnih dobitaka u letnjem periodu u objektima ili zidovima na kojima su implementirani. Tradicionalni materijali za gradnju objekata imaju visok stepen toplotne provodljivosti. Analize pokazuju da vegetacioni zidovi smanjuju toplotno pregrevanje zidova u letnjem periodu i na taj na─Źin smanjuju koli─Źinu ukupne energije potrebne za hla─Ĺenje objekta.

Vegetacioni zidovi ne akumuliraju toplotu kao zidovi napravljeni od konvencionalnih materijala. Istra┼żivanja su pokazala da vegetacioni zidovi mogu smanjiti toplotne gubitke u zimskom periodu, a samim tim i potrebnu energiju za zagrevanje zgrada. Dosta je faktora koji uti─Źu na nivo smanjenja toplotnih gubitaka i dobitaka u objektima upotrebom vegetacionih zidova, ali su sigurno najizra┼żenija: orjentacija, struktura vegetacionog zida, koli─Źina lisne povr┼íine, debljina lisnog dela biljke, vla┼żnost zemlji┼íta.

Energetski potencijal odre─Ĺenog omota─Źa arhitektonskog objekta odre─Ĺen je strukturom samog omota─Źa, lokacijskim klimatskim uslovima i re┼żimom kori┼í─çenja objekta. Savremena tehnologija u arhitekturi ÔÇ×omogu─çuje optimalno uskla─Ĺivanje osobenosti geografske sredine (odlika reljefa, geolo┼íka gra─Ĺa i seizmi─Źnost terena, podzemnih i povr┼íinskih voda, vegetacije i topoklime ÔÇô lokalne klime ) i kriptoklime ÔÇô ve┼íta─Źke klime u stanovima, radnim i drugim zatvorenim prostorijamaÔÇŁ.

Vegetativni zidovi koji fasadni omota─Ź pretvaraju iz stati─Źnog u dinami─Źan odnos prema posmatra─Źu, u gustim urbanim sredinama imaju veliki potencijal u realizaciji unapre─Ĺenja faktora odr┼żivosti ┼żivotne sredine. To se pre svega odnosi na velike zidne povr┼íine, na kojima mogu da se apliciraju ovakvi napredni tehnolo┼íki sistemi.

Vegetativni zidovi imaju za cilj da arhitektonskim objektima daju nov karakter u odnosu na okru┼żenje, da pove─çaju energetsku efikasnost i energetski bilans, stvaraju─çi novi oblik prepoznatljivosti i interaktivni dizajn sa okru┼żenjem.

Zeleni zidovi u enterijeru

Zeleni zidovi u enterijeru

Pozitivni efekti vegetativnih zidova zavisi od brojnih faktora. Osnovni faktori za postizanje ovih efekata su:

  • Dizajn vegetativnog zida ÔÇô on se pre svega odnosi na koli─Źinu zidne povr┼íine, gustinu i veli─Źinu listova, vrstu upotrebljenih biljaka
  • Orjentacija vegetativnog zida
  • Nivo odr┼żavanja.

U realizaciji transformacije urbanog prostora upotrebom vegetativnog zida neophodno je uspostaviti odre─Ĺenu komunikaciju korisnika i okru┼żenja.

ÔÇ×Budu─çnost na┼íih zajednica, prirodnih resursa i ekosistema zavisi od toga koliko razumemo, cenimo i ─Źuvamo stani┼íta i vrste koje odr┼żavaju na┼í svet. Treba biti proaktivan i pru┼żiti deci i odraslima alate kojima ─çe uo─Źavati efekte promenljivosti.ÔÇŁ

Urbani prostori danas koriste─çi savremenu tehnologiju u materijalizaciji arhitektonskih objekata do┼żivljavaju morfogenezu. ─Éoki─ç, V. u svojoj knjizi Urbana morfologija ÔÇô grad i gradski trg (2004.) defini┼íe karakter morfogeneze kao

ÔÇ×Jedan od osnovnih principa morfogeneze podrazumeva iniciranje procesa u kome se oblici gra─Ĺenih struktura posmatraju u momentu njihovog nastajanja, tokom njihovog razvoja i promena kroz vreme. Sagledani na taj na─Źin morfogeni procesi predstavljaju sintezu odnosa i aktivnosti svih aktera u jednoj gradskoj strukturi.ÔÇŁ

Dodatna vrednost vegetativnih zidova ostvaruje se elementima oblikovne razli─Źitosti, koja je upotrebom biljnog materijala, u potpunosti objektu i fasadnom omota─Źu daje jedan novi vizuelni identitet. Vegetativni zidovi mogu biti integrisani u fasadne omota─Źe celom svojom povr┼íinom pa sve do malih interakcija u objektu.

Vegetativni zidovi postaju simbol eko ili zelene gradnje, zato ┼íto ih je lako identifikovati, jer su vidljivi i neposredno uti─Źu na ukupni bilans zelenih povr┼íina u urbanim sredinama. Objekti sa primenjenim vegetativnim zidom postaju vrlo konkurentni na tr┼żi┼ítu nekretnina. Oni svojim vizuelnim identitetom doprinose ne samo identifikaciji samog objekta nego u mnogome uti─Źu i na kreiranje identiteta mesta.

Osnovna arhitektonska potreba je da se u javnom prostoru objekat istakne odre─Ĺenom porukom. Vegetativni zidovi to omogu─çavaju, ali osim te poruke oni doprinose i:

  • Pove─çanju bioraznolikosti u urbanoj sredini
  • Urbanu poljoprivredu
  • Mesto za recikliranje
  • Pobolj┼íanje zdravlja

Vegetativni zidovi mogu u odre─Ĺenoj meri da ubla┼że nedostatak biolo┼íke ravnopravnosti u urbanim sredinama, zatim da odr┼że odre─Ĺene biljne vrste, kao i da osiguraju odre─Ĺena stani┼íta i gnezdili┼íta za insekte i razne vrste ptica. Vegetativni zidovi su prirodni produ┼żetak svom okru┼żenju. Odre─Ĺena istra┼żivanja pokazuju da se mogu identifikovati biljne vrste, ptice i insekti koji mogu uspe┼íno pre┼żiveti u ovakvim okolnostima.

Biosolarni krovovi primeri integracije rešenja baziranih na prirodi

Biosolarni krovovi primeri integracije rešenja baziranih na prirodi

Arhitektonski objekti sa vegetativnim zidovima, kroz istra┼żivanja niza autora, (Honeyman 1987), dokazali da zelenilo ima veliki pozitivan na zdravlje ljudi. Istra┼żivanja su pokazala da vizuelni kontakt sa biljnim rasadom i artisti─Źkom kreacijom dovodi do pove─çanog zadovoljstva boravka i rada u takvim prostorima, a samim tim i produktivnosti (Kaplan 2001.). Naro─Źito je zna─Źajan rad (Ulrich 1983) koji dokazuje uspe┼íniji postoperativni trend u zdravstvu u objektima gde su pacijenti bili u direktnom odnosu sa vegetativnim zidom.

Urbana poljoprivreda je nedovoljno istra┼żeno polje realizacije vegetacionih zidova. Istra┼żiva─Źi zaklju─Źuju da vegetativni zidovi imaju neosporan potencijal za realizaciju urbanih poljoprivrednih zasada, a da je korist o─Źigledna. U urbanim sredinama i mestima urbane preizgra─Ĺenosti, gde je zemlji┼íte skupo i gde ga ima nedovoljno, vegetativni zidovi se mogu koristiti kao pogodno mesto za realizaciju ovakvih ideja.

Koordinator za Urban Management Program za UN-Habitat, napisao je da istra┼żivanje u poslednje dve decenije pokazuje da ÔÇ×…urbana poljoprivreda ima vi┼íestruke uloge i funkcije i igra va┼żnu ulogu u: ja─Źanje urbane sigurnosti hrane, prehranu i zdravlja… i urbana ozelenjavanje i odr┼żavanje zelenih otvorenih prostora…ÔÇť

ÔÇ×Osnovna karakteristika urbane agrokulture jeste lokalna proizvodnja hrane za lokalnu upotrebu ÔÇô zatvoren sistem snabdevanja u okviru lokalne zajednice koji pru┼ża mnogo prednosti: rekultivacija neure─Ĺenih gradskih povr┼íina, zapo┼íljavanje stanovni┼ítva, vi┼íe hrane i zdravija ishrana, pove─çanje ekonomske mo─çi grada i njegovih stanovnika, ja─Źe veze me─Ĺu stanovnicima.ÔÇŁ

Autor teksta: Prof.dr Budimir Sudimac, Univerzitet u Beogradu ÔÇô Arhitektonski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73/2, Beograd, Srbija, sudimac@arh.bg.ac.rs