Connect with us
Novosti

Akustika ugostiteljskih objekata

Restorani, kafane, kafi─çi, sale za proslave, barovi, klubovi, prostori za koktele i drugi ugostiteljski objekti nisu samo mesta gde se konzumira hrana i pi─çe, ve─ç su to istovremeno i najrasprostranjeniji predstavnici jedne specifi─Źne kategorije prostora u kojima se odvija socijalno okupljanje i dru┼żenje ljudi. To podrazumeva razgovor kao najva┼żniji cilj dolaska na takvo mesto. Zbog toga ugostiteljski objekti svojom arhitekturom i enterijerom moraju obezbediti sve potrebne uslove da se takva aktivnost odvija neometano i sa minimumom vokalnog napora. Ponekad se u njima pojavljuje ┼żivo izvo─Ĺenje ili reprodukcija muzike, pa to uvodi kao dodatni zadatak za┼ítitu ljudi u okru┼żenju od prekomerne buke. Da bi se sve to postiglo, u projektovanju restorana i njima sli─Źnih prostora neophodno je da projektanti usmere svoju pa┼żnju, izme─Ĺu svih drugih tema, i na dva va┼żna aspekta akusti─Źkog kvaliteta.

Prvi je zvu─Źni komfor ljudi prisutnih u restoranu. Njima treba obezbediti normalne uslove za me─Ĺusobnu govornu komunikaciju, ┼íto podrazumeva da mogu bez napora govoriti, a tako─Ĺe bez napora razumeti ┼íta govore drugi ljudi u neposrednoj okolini. Drugi aspekt je dobro poznat i proizilazi iz ─Źinjenice da prostor restorana pod odre─Ĺenim okolnostima mo┼że postati bu─Źan, pa ─Źak i vrlo bu─Źan prostor od koga treba ┼ítititi okolinu. Kako sada stvari stoje, oba ova aspekta su, po pravilu, zanemarene teme u procesu arhitektonskog i enterijerskog projektovanja prostora restorana i svih drugih sli─Źnih mesta za okupljanje, a neke dimenzije njihovog kvaliteta potpuno su nepoznate projektantima.

Mladi ljudi sede u restoranu

foto: freepik.com

Šta stvara teškoće u govornoj komunikaciji?

Percepcija govora razlikuje se od slu┼íanja svih ostalih zvukova jer je to veoma specifi─Źna zvu─Źna pojava koja predstavlja niz zvukom kodovanih jezi─Źkih simbola. Uprkos slo┼żenosti govora, zvuk koji u prostoru nekog restorana nastane istovremenim razgovorom ve─çeg broja ljudi dobija karakter ┼żamora, a to zna─Źi da postaje buka ne┼żeljena za prisutne ljude. U nekim okolnostima ┼żamor mo┼że dosti─çi relativno visok nivo, pa je tada neophodno da se razgovor vodi povi┼íenim intenzitetom glasa. Rezultat du┼żeg dru┼żenja u takvim uslovima mo┼że biti da ljudi iz restorana izlaze promukli i umorni.

Kako nastaje povi┼íen nivo buke u restoranima, ─Źak i kada u njemu nema muzike? To je tema koja je prou─Źavana u brojnim istra┼żivanjima. U bu─Źnim uslovima koji nastaju istovremenim govorom vi┼íe osoba svako ko ┼żeli ne┼íto da ka┼że spontano ─çe poja─Źati glas da bi ÔÇ×dobacioÔÇť do sagovornika. To je potpuno automatska reakcija ljudi koji u tom trenutku ne┼íto govore. Po┼íto svi govornici reaguju na isti na─Źin, nivo zvuka u prostoriji raste, a to tera ljude da dalje pove─çavaju intenzitet svog glasa. Tako spontano nastaje jedan kumulativni proces ─Źiji je ishod povi┼íena buka u prostoru. U literaturi je pojava spontanog pove─çavanja intenziteta govora kada vi┼íe ljudi istovremeno govori u istoj prostoriji ozna─Źena kao ÔÇ×Lombardov efekatÔÇť.

Pojava ÔÇ×Lombardovog efektaÔÇť u komunikaciji ljudi kvalitativno je i kvantitativno je opisana u standardu SRPS EN ISO 9921. Sve dok je nivo ambijentalne buke ni┼żi od oko 60 dB(A) govornici ne ose─çaju potrebu da povi┼íavaju nivo svog govora jer je prirodan govor dovoljan da se na ÔÇ×restoranskimÔÇť ili ÔÇ×koktelskimÔÇť rastojanjima ljudi me─Ĺusobno razumeju. Istra┼żivanja su pokazala da sa daljim povi┼íenjem nivoa buke koja deluje na uvo govornika, za svaki decibel povi┼íenja ─Źovek spontano nivo svog govora povi┼íava u proseku za oko 0,5 dB. Slede─çi tu zakonitost o─Źekivano je da u uslovima ambijentalne buke ─Źiji je nivo oko 90 dB(A) ljudi pode┼íavaju intenzitet svog govora do nivoa oko 80 dB(A). To ve─ç predstavlja nezanemarljiv napor za sve koji u ugostiteljskim objekta ┼żele ne samo da jedu i piju, ve─ç i da razgovaraju. Merenja nivoa buke u nekoliko prostora za okupljanje (banketi, kokteli) ─Źiji su rezultati prikazani u literaturi pokazuju da nivo buke, to jest ┼żamora, za vreme takvih doga─Ĺaja mo┼że dosti─çi skoro 90 dB(A).

Enterijer restorana

foto: freepik.com

Za projektovanje restorana i sli─Źnih mesta okupljanja va┼żna je ─Źinjenica da starije osobe neminovno imaju oslabljenu funkciju ─Źula sluha. Mada, ne treba zanemariti ─Źinjenicu da danas postoji i nezanemarljiv procenat mla─Ĺih ljudi kojima je zbog preteranog izlaganja jakim zvukovima umanjena sposobnost ─Źula sluha. Svim takvim osobama ote┼żano je dekodovanje govornih poruka kada ih slu┼íaju u bu─Źnoj sredini, ali i u prostoru velike reverberantnosti. S toga u─Źe┼í─çe u razgovoru u takvim uslovima od njih zahteva poja─Źan mentalni napor. Zdravo ─Źulo sluha ima sposobnost da iz ÔÇ×kakofonijeÔÇť koju stvara govor mno┼ítva ljudi izdvoji govor jednog govornika i dekoduje njegove govorne poruke, a ostale govore tretira kao ambijentalnu buku. Ta sposobnost se naziva ÔÇ×koktel efekatÔÇť. Me─Ĺutim, kod osoba sa o┼íte─çenim sluhom, a to zna─Źi kod svih starijih osoba, takva sposobnost slabi.

U jednom istra┼żivanju skoro 90% anketiranih starijih ljudi prijavilo je da uvek ili ponekad u restoranima ima problem sa pra─çenjem konverzacije ÔÇ×preko stolaÔÇť. Tu treba dodati da u izvesnom procentu korisnika restorana mogu biti i osobe koje koriste ure─Ĺaj za poja─Źanje zvuka (slu┼íni aparat). I oni ─çe u bu─Źnim i reverberantnim prostorima imati isti akusti─Źki problem. U projektovanju zgrada danas se, po pravilu, uklju─Źuju sve potrebne arhitektonske i enterijerske mere da bi osobe sa izvesnim hendikepima mogle nesmetano koristiti objekat, pre svega u smislu kretanja, ali i drugih aspekata njihovog komfora.

Starije ┼żene sede u restoranu

foto: freepik.com

Kako je došlo do toga?

Jo┼í devedesetih godina dvadesetog veka pojavljuju se standardi koji u projektovanju i izgradnji zgrada zahtevaju prilago─Ĺavanje fizi─Źkog okru┼żenja potrebama ljudi sa hendikepima. Na osnovu toga su zatim pravljene lokalne norme za projektovanje. U Srbiji je trenutno va┼że─çi standard SRPS ISO 21542 ÔÇ×Zgrade ÔÇô Pristupa─Źnost i upotrebljivost izgra─Ĺenog okru┼żenjaÔÇť (Building Construction ÔÇô Accessibility and usability of the built environment). U njegovom aktuelnom obliku taj standard va┼żi preko 12 godina, pa je u domenu zadovoljavanja zahteva te┼że pokretnih osoba to postalo projektantska rutina.

Ono ┼íto je zanimljivo jeste da u istom standardu postoji i deo koji je o─Źigledno svima promakao. Naime, u kategoriji ljudi sa posebnim potrebama kojima treba prilagoditi svaki projektovani objekat navedene su i osobe sa o┼íte─çenjima ─Źula sluha. U standardu su navedene op┼íte smernice kako zgrade prilagoditi njihovim potrebama, jer akusti─Źki ambijent mora biti podesan za sve korisnike zgrade. Tako se eksplicitno navodi i ovo: ÔÇ×dobra akustika treba da se postigne optimiziraju─çi vreme reverberacije prilago─Ĺeno nameni prostorijeÔÇť. Smanjivanje vremena reverberacije poma┼że da osobe sa o┼íte─çenjem ─Źula sluha lak┼íe razumeju govor oko sebe i prebrode tu barijeru koju su napravile godine starosti (a kod nekog mo┼żda i prekomerno slu┼íanje bu─Źne muzike).

Taj aspekt pomenut u standardu postaje veoma zna─Źajan u projektovanju enterijera ugostiteljskih objekata jer je me─Ĺusobni razgovor ljudi jedan od njihovih bitnih sadr┼żaja. Ukratko, u kompleksu mera koje se preduzimaju pri projektovanju zgrada, a koje imaju za cilj da omogu─çe njihovo kori┼í─çenje osobama sa posebnim potrebama, standard nala┼że i mere koje ─çe u─Źiniti da ljudi oslabljenog sluha bez ote┼żavaju─çih okolnosti koriste ugostiteljske objekte kao mesta za konverzaciju. Kao i osobe kojima je ote┼żana ili ograni─Źena mo─ç kretanja, i to su ljudi koji idu kroz ┼żivot s nekim ote┼żavaju─çim okolnostima, ali se njihove potrebe u projektovanju zanemaruju. Potreban je samo mali napor da se materijalizacija enterijera takvih prostora prilagodi akusti─Źkim zahtevima.

Arhitektura i ekološki problem ugostiteljskih objekata

Pored toga ┼íto su va┼żno mesto okupljanja ljudi, ugostiteljski objekti ─Źesto postaju izvor buke kojom ugro┼żavaju svoju okolinu. Ta buka mo┼że nastati na dva na─Źina. Prvi je koncentracijom ve─çeg broja ljudi na malom prostoru. Njihovi razgovori i cirkulacija pri dolasku i odlasku dovoljni su da nastane povi┼íeni nivo buke u zoni oko objekta. Drugi, zna─Źajniji na─Źin nastanka buke u ugostiteljskim objektima je posledica rasprostranjene potrebe da se u njima reprodukuje ili u┼żivo izvodi muzika.

Zvuk koji se iz njih tada ┼íiri za mnoge gra─Ĺane je ne┼żeljen i predstavlja buku koja ih ugro┼żava, posebno u no─çnim satima. To je poznata pojava, posebno u ve─çim gradovima i turisti─Źkim mestima. U tom smislu ┼íiroko su poznate specifi─Źnosti Beograda i njegovih ÔÇ×┼żari┼íta muzi─Źkog zvukaÔÇť koji po nekad terori┼íu okolinu. S druge strane takvi ugostiteljski objekti imaju va┼żnu ulogu jer su deo turisti─Źke ponude, pa ─Źak i element njegove prepoznatljivosti. I tako nastane problem.

Minimalisti─Źki enterijer kafi─ça

foto: pexels.com

Ozbiljnosti buke iz ugostiteljskih objekata zna─Źajno doprinosi zanimljiva promena paradigme u shvatanju muzike kod jednog dela populacije. Ona je uvela snagu zvuka kao va┼żnu komponentu savremene muzi─Źke estetike, ┼íto je u─Źinilo po┼żeljnim visoke nivoe zvuka kada se slu┼ía muzika. Najzad, u svemu tome nije neva┼żno i ne┼íto ┼íto su pokazala istra┼żivanja u domenu psihologije. Dokazano je da distrakcija glasnom muzikom, kao i drugim oblicima smetnji, mo┼że pozitivno uticati na pove─çanje potro┼ínje alkohola. Pokazalo se da je slast percepcije alkohola vi┼ía uz glasnu muziku u pore─Ĺenju s odsustvom muzike i drugih smetnji. Drugim re─Źima, postoji zainteresovanost i ugostitelja, a ne samo publike, da muzika bude glasna. Brojnim merenjima koja su izvr┼íena u raznim ugostiteljskim objektima utvr─Ĺeno je da ekvivalentni nivo zvuka u njima za vreme trajanja muzi─Źkih doga─Ĺaja mo┼że biti od 75 dB(A) do preko 100 dB(A). Postoje i ekstremni slu─Źajevi gde su merenjem zabele┼żeni nivoi muzi─Źkog zvuka preko 100 dB(A).

Ugro┼żavanje bukom iz ugostiteljskih objekata sada je uglavnom tema za inspekcijske slu┼żbe koje se s tim bore. Postoje vesti o borbi inspektora protiv bu─Źnih ugostitelja i o tome kako se vodi rat oko regulatora ja─Źine zvuka na ure─Ĺajima za reprodukciju zvuka. Taj problem se mo┼że su┼ítinski re┼íiti samo kroz projekte ure─Ĺenja njihovih prostora, dakle kroz arhitekturu i enterijer. Da bi se to bolje objasnilo mo┼że se napraviti pomalo neobi─Źna paralela izme─Ĺu za┼ítite od buke iz ugostiteljskih objekata i njihove za┼ítite od po┼żara.

Moderan enterijer restorana sa pogledom na grad

foto: pexels.com

Za┼ítitom od po┼żara neposredno se bave vatrogasci, ali se kroz projektovanje zgrada ─Źini sve ┼íto je mogu─çe da se minimizira potreba za njihovim anga┼żovanjem. Pravila za projektovanje imaju za cilj da verovatno─ça po┼żara bude minimalna i, ako se ve─ç desi, da se njegovo dejstvo ograni─Źi na svaki na─Źin. Za┼ítitom od buke iz ugostiteljskih objekata bavi se inspekcijska slu┼żba koja sankcioni┼íe ekscesne pojave prekomernih zvukova koji se ┼íire iz njih. Za razliku od po┼żara, kroz projekte izgradnje ili ure─Ĺenja ni┼íta se ne ─Źini da se ┼íirenje buke spre─Źi. Na┼żalost, za za┼ítitu od buke ne postoji pravilnik ili neki drugi obavezuju─çi dokument koji bi prinudio projektante da u svoje projekte neizostavno uklju─Źe tu vrstu za┼ítite. Samo kroz adekvatnu arhitekturu i enterijer mogu─çe je problem buke iz restorana, kafana, klubova, diskoteka i sli─Źnih mesta ubla┼żiti, ili mo┼żda sasvim re┼íiti.

Na┼żalost, to je u projektima izgradnje ili adaptacije prostora ugostiteljskih objekata zanemarena tema. Zanemarivanjem zvu─Źne za┼ítite u projektovanju buka iz ugostiteljskih objekata postala je globalni ekolo┼íki problem prepu┼íten inspekcijskim slu┼żbama kao ÔÇ×vatrogascimaÔÇť. Potrebno je razviti svest kod arhitekata da samo oni to mogu re┼íavati na odr┼żiv na─Źin. I kao ┼íto u onom crtanom filmu narator ka┼że: ÔÇ×Da je Pera odmah oti┼íao na policiju, do ovoga ne bi do┼íloÔÇť, tako se i za buku iz restorana, kafana, kafi─ça, sala za proslave, barova, klubova, prostora za koktele i drugih ugostiteljskih objekata mo┼że re─çi: ÔÇ×da su projektanti ugostiteljskih objekata uklju─Źili u svoje projekte sve potrebne mere zvu─Źne za┼ítite, do tolikih problema sa njihovom bukom nikada ne bi do┼íloÔÇť.

Autori teksta: prof. dr Dragana Šumarac Pavlović i prof. dr Miomir Mijić