Connect with us
Arhitektura

Koncertne sale u arhitektonskom projektovanju

Akusti─Źki dizajn prostorija je projektovanje fizi─Źkih intervencija kojim se zvu─Źno polje u njima pode┼íava prema zahtevima ─Źula sluha. To nikada nije pitanje da li se u prostoriji ne┼íto ─Źuje ili ne, jer uvek se nekako ─Źuje, ve─ç je to jedna znatno slo┼żenija tema. ─îulo sluha se nalazi u mozgu (u┼íi su samo senzori), pa se akusti─Źki dizajn prostorija mora zasnivati na psiholo┼íkim kriterijumima koji proizilaze iz procesa percepcije zvuka i mehanizma dekodovanja zvu─Źnih informacija.

Zahtevi akusti─Źkog dizajna su najkompleksniji u projektovanju sala, kako zbog veli─Źine takvih prostora, tako i zbog slo┼żenosti zvu─Źnog polja u njima. Sala svojim arhitektonskim karakteristikama, veli─Źinom i enterijerom, odre─Ĺuje strukturu zvu─Źnog polja, koje onda defini┼íe subjektivni do┼żivljaj zvuka kod slu┼íaoca. Taj put od arhitekture do do┼żivljaja slu┼íaoca ilustrovan je blok ┼íemom na slici 1.

Kada je predmet projektovanja neka sala, cilj akusti─Źkog dizajna mo┼że biti razli─Źit jer i o─Źekivani subjektivni do┼żivljaji nisu svuda isti. U pozori┼ínim salama cilj je postizanje dobre razumljivosti govora, u salama gde se koristi ozvu─Źenje cilj je preciznost zvu─Źne slike koja se dobije reprodukcijom zvuka iz zvu─Źni─Źkih sistema, a u koncertnim salama cilj je zadovoljenje estetskih kriterijuma kojim se ocenjuje zvu─Źna slika na mestu slu┼íaoca.

Slika 1 Ilustracija procesa kojim se bavi akusti─Źki dizajn prostorija

Sve to, razumljivost govora, preciznost zvu─Źne slike i njena estetika, teme su iz domena psihoakustike, a to zna─Źi iz domena kompleksnih mehanizama rada ─Źula sluha. Zbog toga je akusti─Źki dizajn koncertnih sala sinteza arhitekture, fizike i psihoakustike, to jest jedinstvo tri domena nazna─Źena na slici 1. Psihoakustika obja┼ínjava kriterijume kvaliteta i estetike zvuka, fizika obja┼ínjava pojave u zvu─Źnom polju, a arhitektura na bazi svega toga treba da pravi estetski prihvatljiva vizuelna re┼íenja koja treba da zadovolje utvr─Ĺene akusti─Źke kriterijume. Zbog toga akusti─Źki dizajn sala neminovno mora biti kolektivni rad arhitekte i akusti─Źkog konsultanta, jer se kreiranje forme svake sale i njenog enterijera upravlja kriterijumima koji su izvan arhitekture.

Najslo┼żeniji projektantski zadatak nesumnjivo je projektovanje koncertnih sala namenjenih izvo─Ĺenju klasi─Źne muzike. Po definiciji, to su prostorije pripremljene za izvo─Ĺenje muzike bez pomo─çi sistema za ozvu─Źenje i elektronskih procesora u njima. One mogu biti ve─çe, za simfonijsku muziku, ili manje za kamernu muziku i recitale. Takve sale treba da zadovolje neke utvr─Ĺene psihoakusti─Źke kriterijume estetike onog ┼íto se ─Źuje.

To zna─Źi da salu treba shvatiti kao ÔÇ×procesorÔÇť koji ─çe formirati zvu─Źno polje u skladu sa o─Źekivanom estetikom do┼żivljaja zvuka. Razlika izme─Ĺu akusti─Źki nezadovoljavaju─çih i dobrih koncertnih dvorana nije u ja─Źini zvuka. Ono ┼íto ─Źini razliku je mera u kojoj je zadovoljena estetika onog ┼íto se ─Źuje. Zbog toga je kvalitet koncertnih sala vi┼íedimenzionalna karakteristika definisana tokom vremena kroz paralelni razvoj muzike i arhitekture prostora u kojim se ona izvodi.

Muzi─Źki centar Crne gore / foto: Miomir Miji─ç

Muzi─Źki centar Crne gore / foto: Miomir Miji─ç

Obezbe─Ĺenje ti┼íine kao prvi zadatak u projektovanju sale

Mo┼żda zvu─Źi neo─Źekivano, ali da bi koncertna sala uop┼íte slu┼żila svojoj nameni prvi zadatak projektovanja je da se u njoj obezbedi maksimalno mogu─ça ti┼íina, to jest veoma nizak nivo ambijentalne buke. Ono ┼íto se zahteva kao maksimalno dozvoljeni nivo buke u salama spada u najstro┼żije kriterijume uop┼íte, u rangu sa najzahtevnijim studijskim prostorima. Samo tako se mo┼że omogu─çiti slu┼íaocu koji sedi u poslednjim redovima auditorijuma dobra ─Źujnost najti┼íih tonova koje muzika mo┼że doneti, na primer kada samo jedan solo instrument na bini svira pijanisimo. Mo┼że se re─çi da je nu┼żno obezbediti dobru ─Źujnost najtananijih segmenata muzike koja nastaje na bini.

Re┼íavanje takvog projektantskog zadatka zahteva delovanje u dva paralelna pravca. Prvi je adekvatna organizacija prostora oko sale i izbor gra─Ĺevinskih pregrada u toj zoni. S obzirom da izolaciona mo─ç gra─Ĺevinskih pregrada ne mo┼że biti beskona─Źna, neophodno je oko sale predvideti zvu─Źno neutralne prostorije. To mogu biti magacini, tehni─Źki koridori, tehni─Źke prostorije, ili eventualno prostorije koje se ne koriste za vreme odr┼żavanja koncerata u sali. Sastavni deo toga je i postavljanje na svim ulazima u salu tampon zone sa dvoja vrata prema ostatku objekta.

Postoje slu─Źajevi kada se zgrada koncertne sale gradi na lokaciji koja zahteva dodatne tehni─Źke mere za┼ítite, kao na primer u blizini linija ┼íinskog transporta (iznad tunela metroa, pored tramvajskih ┼íina i sl.). Tada je jedino re┼íenje da se primene posebne mere elasti─Źnog oslanjanja ─Źitave sale, ali je to bolje izbe─çi jo┼í u urbanisti─Źkoj fazi pa┼żljivim izborom lokacije za izgradnju koncertnih sala.

Prostrana sala sa drvenom sedištima

Prostrana sala sa drvenom sedištima

Drugi pravac projektantskog delovanja mora biti izbor koncepta sistema ventilacije i klimatizacije sale koji ─çe omogu─çiti adekvatno nizak nivo buke ma┼íinskih sistema. To je naravno projektantska tema izvan arhitekture koja ─Źesto prolazi ÔÇ×ispod radaraÔÇť projekt-menad┼żerima i glavnim arhitektama, ali se to kasnije mo┼że poput bumeranga vratiti ka glavnim autorima ÔÇô arhitekti i akusti─Źkom konsultantu. Postoje sale koje ÔÇ×bije glasÔÇť da su neakusti─Źne, a u stvari je u njima ventilacija suvi┼íe bu─Źna, ┼íto onemogu─çava ─Źujnost svakog detalja zvuka sa bine. U nekim salama gde je konstatovano da postoji problem prekomerne buke iz sistema za ventilaciju pribegava se njegovom isklju─Źivanju dok traje koncert. To je naravno drasti─Źno re┼íenje koje se ne preporu─Źuje. Zato se u projektovanju mora u─Źiniti potreban napor da se to izbegne, a odgovornost za to je i na arhitekti koji mora na neki na─Źin pratiti ┼íta se de┼íava u ma┼íinskom projektu.

U praksi je prime─çen problem da projektanti ma┼íinskih sistema, ─Źak i oni vrlo iskusni, nemaju svest o pojmu ti┼íine koja je neophodna i ozbiljnosti s kojom se mora pristupiti analizi ma┼íinske buke. Prvi korak u tome je da se usvoji koncept sistema ventilacije i prostorni raspored njihovih elemenata koji mogu obezbediti ti┼íinu. I najiskusniji projektanti ma┼íinskih sistema vrlo su retko imali takav zadatak, pa oni iskustva iz zahtevnih projekata za fabrike, tr┼żne centre, samoposluge i sli─Źne objekte, nastoje nekriti─Źki primeniti i u re┼íavanju ventilacije koncertne sale.

Projektovanje ÔÇ×ti┼íineÔÇť u koncertnoj sali u praksi je malo ┼íira tema od organizacije prostora oko sale i kontrole ma┼íinskog sistema. Problem nastaje zbog toga ┼íto u nekako postignutoj ti┼íini mnoge sporedne stvari mogu postati ─Źujne i ugroziti koncentraciju publike.

Postoje brojni primeri koji pokazuju ┼íta sve u tom poslu mo┼że krenuti naopako. U jednoj koncertnoj sali publika ─Źuje buku ventilatora fenkoila koji se nalaze u foajeu, ali kruto pri─Źvr┼í─çeni na zajedni─Źki zid sa salom. Poznat je i primer sale u kojoj se ─Źuje buka malih ventilatora iz enterijerskih svetiljki na plafonu. Izgleda da je velika visina plafona zahtevala ja─Źe svetiljke, a takvi modeli imaju ventilatore za hla─Ĺenje. Ovo su samo neke naznake o ─Źemu sve treba voditi ra─Źuna kada se projektuje koncertna sala.

Enterijer koncertne sale

Enterijer koncertne sale

Kako se ocenjuje kvalitet koncertne sale

Kada se na neki na─Źin re┼íi pitanje buke, predmet akusti─Źkog dizajna su svi fizi─Źki elementi koji uti─Źu na zvu─Źno polje u sali i preko njega na kvalitet do┼żivljaja zvuka. To je tema koja je ┼íiroko obra─Ĺivana u literaturi u poslednjih tridesetak godina.

Pokazano je da akusti─Źki kvalitet koncertne sale predstavlja vi┼íedimenzionalnu subjektivnu karakteristiku ─Źije su dimenzije brojne. Me─Ĺu njima je u literaturi ozna─Źeno pet kao najva┼żnijih. To su: prostornost, reverberantnost, intimnost, glasnost i toplina zvuka.

PROSTORNOST – je karakteristika definisana do┼żivljajem slu┼íaoca da zvuk dolazi sa svih strana, ┼íto treba da bude odlika dobrih sala.

Negativni antipod tome je utisak da zvuk dolazi iz jedne ta─Źke na bini u kojoj se nalazi izvor zvuka. Postoje dva aspekta do┼żivljaja prostornosti. Prvi se naziva prividna ┼íirina zvu─Źnog izvora (Apparent Source Width ÔÇô ASW). Pod tim se podrazumeva subjektivni utisak da je zvu─Źni izvor na bini ┼íiri od vizuelnog do┼żivljaja njegove ┼íirine. To dalje zna─Źi da je mogu─çnost precizne lokalizacije zvu─Źnih izvora na bini negativna osobina koncertne sale.

Drugi aspekt prostornosti je ose─çaj okru┼żenosti zvukom (Listener Envelopment ÔÇô LEV). To je utisak slu┼íaoca da je okru┼żen reverberantnim zvukom koji dolazi sa svih strana. Utvr─Ĺeno je da prostornost predstavlja najzna─Źajniji kvalitet koncertne sale, jer su testovi pokazali da je ona direktno u korelaciji sa subjektivnom ocenom kvaliteta – ┼íto je ose─çaj prostornosti izra┼żeniji, to je bolja ocena akustike sale koju daju slu┼íaoci.

Ljubljana SNG Opera i Balet / foto: Miomir Miji─ç

Ljubljana SNG Opera i Balet / foto: Miomir Miji─ç

REVERBERANTNOST – je verovatno najpoznatija karakteristika svih prostorija, pa i koncertnih sala. Ona nije po┼żeljna karakteristika u salama za govor, ali je u koncertnim salama va┼żna jer daje puno─çu zvuku i integri┼íe zvukove razli─Źitih instrumenata u orkestru.

Uz pojam reverberantnosti vezuje se poznati fizi─Źki parametar koji se naziva vreme reverberacije. Me─Ĺutim, pokazalo se da taj parametar definisan na standardni na─Źin nije od presudnog zna─Źaja u salama, ve─ç neki njegovi derivati kao ┼íto je na primer parametar koji se naziva po─Źetno vreme reverberacije (EDT ÔÇô Early Decay Time).

INTIMNOST – je parametar prepoznat kao ÔÇ×utisak slu┼íanja muzike u velikoj prostoriji, a da pri tome zvu─Źi kao da je ta prostorija malaÔÇť (prema: L.Beranek, ÔÇ×Concert Halls and Opera Halls: How They SoundÔÇť, Acoustical Society of Amererica, 1996.). Iza tog opisa krije se ┼żeljeni utisak da je zvu─Źni izvor koji se slu┼ía bli┼żi nego ┼íto je to vizuelno.

GLASNOST – opisuje subjektivni do┼żivljaj ja─Źine zvuka sa bine. Postoje jasni estetski stavovi o tome kakav do┼żivljaj ja─Źine mora biti. Taj zvuk ne sme da bude ni prejak, ni preslab. Glasnost zavisi od veli─Źine sale, njene geometrije, relativne veli─Źine auditorijuma u odnosu na zapreminu sale, itd.
Glasnost se za potrebe ocenjivanja definiše prema nekom standardnom izvoru zvuka, a naravno da u praksi to zavisi i od dirigenta i njegovog osećaja za kontrolu orkestra.

TOPLINA ZVUKA – je povezana sa ─Źujno┼í─çu zvuka niskih frekvencija (to jest ÔÇ×u basuÔÇť) kada svira ─Źitav orkestar. Ova karakteristika zavisi od relativne veli─Źine auditorijuma pod publikom i materijalizacije enterijera (zidova, plafona).

Va┼żno je razumeti da su znanja iz ove oblasti relativno nova u odnosu na vreme od kada postoji akustika kao nauka. Do pre ne vi┼íe od tridesetak godina uvid u strukturu zvu─Źnog polja bio je vrlo ograni─Źen. Zbog toga je akustika prostorija, a to zna─Źi i fenomen zvu─Źnog polja u koncertnim salama, pre tog vremena bila jedna maglovita teorija koja se mogla osloniti samo na neke upro┼í─çene matemati─Źke modele iz kojih je ÔÇ×ce─Ĺena suva drenovinaÔÇť. Sa pojavom prenosnih ra─Źunara i razvojem br┼żih procesora omogu─çeno je da se zabele┼żi, vizualizuje i analizira zvu─Źno polje izvan laboratorija, pa tako i u koncertnim salama. Tako je omogu─çeno da se u istra┼żivanju krene drugim putevima i tada je ustanovljena moderna akusti─Źka teorija koncertnih i operskih sala.

Prazna sala sa crvenim sedištima

Prazna sala sa crvenim sedištima

Kako obezbediti akusti─Źki kvalitet koncertne sale

Da bi koncertna sala bila ÔÇ×procesorÔÇť u kome ─çe zvu─Źno polje proizvesti o─Źekivani kvalitet u svim subjektivnim dimenzijama do┼żivljaja zvuka potrebno je stvoriti neke uslove. Veoma pojednostavljeno re─Źeno, neophodno je omogu─çiti da se zvuk u sali ÔÇ×razigraÔÇť pre nego ┼íto slu┼íaoci dobiju svoj deo njegove energije. To je uslov ÔÇ×sine qua nonÔÇť za postizanje maksimuma u domenu prostornosti, reverberantnosti i drugih najva┼żnijih dimenzija kvaliteta sale.

Pre moderne epohe u akusti─Źkoj teoriji vladala je zabluda da se do kvaliteta sale dolazi analizom poput one koja je prikazana na slici 2. Danas je jasno da je to potpuno pogre┼ían pristup, jer ne pokazuje kako ─çe se zvuk razigrati i zadovoljiti, na primer, neophodni ose─çaj okru┼żenosti zvukom na mestu slu┼íaoca.

Slika 2 ÔÇô Primer analize prostiranja zvuka u jednoj operskoj sali preuzet iz neko veoma starog projekta, uobi─Źajen u vremenu pre moderne teorije akustike prostorija

Slika 2 ÔÇô Primer analize prostiranja zvuka u jednoj operskoj sali preuzet iz neko veoma starog projekta, uobi─Źajen u vremenu pre moderne teorije akustike prostorija

Za projektantski put ka kvalitetnom re┼íenju koncertne sale postoje neki aksiomi. Prvi je ┼íematski ilustrovan na slici 3. Sala pre svega mora da ima dovoljnu zapreminu (V). ┼áta je u tome dovoljno mora se posmatrati u relativnim i apsolutnim merama. Relativna mera dovoljne zapremine sale zavisi od povr┼íine auditorijuma (na slici 3 ozna─Źene sa Sa).

Odnos te dve veli─Źine (V/Sa) mora biti dovoljno veliki. Zbog toga se u procesu projektovanja mora prvo definisati ┼żeljeni auditorijum, a to zna─Źi njegova veli─Źina, oblik i eventualna izdeljenost na segmente. Na osnovu toga se zatim utvr─Ĺuje minimalna potrebna zapremina sale. Pri tome nije relevantan broj sedi┼íta, to jest ljudi u sali, nego povr┼íina koju oni zauzimaju i njihova eventualna prostorna segmentisanost. Ve─çi broj ljudi na uskim tvr─Ĺim sedi┼ítima, kao u salama koje su projektovane prema nekim davnim standardima, i manji broj, ali u ┼íirim i udobnijim sedi┼ítima mogu imati isti efekat na akusti─Źke karakteristike sale, iako se podatak o broju ljudi razlikuje.

Slika 3 ÔÇô Ilustracija bitnih fizi─Źkih parametara koncertne sale

Slika 3 ÔÇô Ilustracija bitnih fizi─Źkih parametara koncertne sale

U praksi se uobi─Źajeno de┼íava sasvim suprotan proces. Defini┼íe se gabarit zgrade prema nekim zadatim urbanisti─Źko-finansijskim kriterijumima, pa se u njemu zatim koncertnoj sali dodeljuje neki unutra┼ínji prostor. Tek tada se u tako usvojeni prostor ubacuje auditorijum, naj─Źe┼í─çe diktiran zahtevima investitora koji ┼żeli da za svaki doga─Ĺaj proda ┼íto vi┼íe karata. Pri tome se ne vodi ra─Źuna da li u akusti─Źkom smislu dodeljena zapremina sale mo┼że podr┼żati ┼żeljenu povr┼íinu pod auditorijumom.

Dovoljnost u veli─Źini zapremine koncertne sale mora se posmatrati i u apsolutnim merama. Zvuk se kre─çe konstantnom brzinom, oko 340 m/s, pa se za njegovo ÔÇ×razigravanjeÔÇť zahteva neka veli─Źina prostora u kojoj se on mo┼że vi┼íe puta reflektovati pre nego ┼íto do─Ĺe do slu┼íaoca. Takav scenario zahteva neku veli─Źinu prostora (V na slici 3) koja je zadata u apsolutnim merama (u m3). Podaci o akusti─Źki najbolje ocenjenim koncertnim salama u svetu pokazuju da im je srednja vrednost zapremine oko 20.000 m3. Mnogo manje zapremine automatski vode ka tome da sala mo┼że eventualno biti dobra za kamerne koncerte, a da ─çe sa simfonijskim orkestrom u njoj postojati izvesne estetske manjkavosti zvu─Źne slike.

Danas su koncertne sale svojevrsni poslovni entiteti koji moraju da zara─Ĺuju da bi opstali. Zbog toga, iako projektovane za klasi─Źnu muziku, sale moraju biti pripremljene da omogu─çe odvijanje najraznovrsnijih doga─Ĺaja ÔÇô od politi─Źkih skupova, preko folklornih de┼íavanja pa ─Źak i koncerata popularne, d┼żez i etno muzike. I sve to iz dana u dan da bi donosilo prihod. Zbog toga su koncertne sale po pravilu opremljene sofisticiranim sistemima za ozvu─Źavanje, ali tu ─Źinjenicu ne treba uzimati u obzir u akusti─Źkom dizajnu.

Savremena tehnologija zvu─Źni─Źkih sistema omogu─çava prilago─Ĺavanje svakom ambijentu, pa se zadovoljavanje zahteva koje postavlja reprodukcija zvuka pomo─çu zvu─Źnika prebacuje na projektante sistema za ozvu─Źavanje.

Filharmonija u Skoplju / foto: Miomir Miji─ç

Filharmonija u Skoplju / foto: Miomir Miji─ç

Zaklju─Źak

Projektovanje koncertnih sala naravno nije svakodnevni posao arhitekata, ne samo u Srbiji, ve─ç i naj┼íire posmatrano. Ve─çina arhitekata nikada ne dobije takvu priliku, a malobrojni su oni kojima se to u karijeri dogodi jedanput, retko vi┼íe puta. S druge strane, koncertne sale su sva─Źije iskustvo iz vizure korisnika, ste─Źeno odlascima na koncerte. Ako se tome doda da arhitekte o akustici, a naro─Źito akustici koncertnih sala, nemaju priliku da u─Źe tokom svog ┼íkolovanja, a ni kasnije, su┼ítina zahteva u procesu projektovanja koncertnih sala ostaje nejasna. Poku┼íaj razumevanja tra┼żi se samo u intuitivnom zaklju─Źivanju o pona┼íanju zvuka sa pozicije posetioca koncerata, ┼íto nije dovoljno.

SNG Maribor / foto: Miomir Miji─ç

SNG Maribor / foto: Miomir Miji─ç

S toga oni koji do─Ĺu u priliku da projektuju takav objekat kre─çu u neizvesnost vo─Ĺeni samo iskustvom posetioca koncerata, svesni toga ili ne. Pri tome se ─Źesto javlja uverenost da u re┼íavanju projektantskih zadataka mogu pomo─çi informacije sa interneta. U konfuziji koju donosi internet kao obrazovna platforma, projektanti uglavnom ostaju koncentrisani na estetiku enterijera i standardne projektantske teme, dok akustika u svoj svojoj su┼ítini ostaje zanemarena, ili se oko toga neminovno formiraju neke ÔÇ×magleÔÇť.

Da bi se problem prevazi┼íao i uspe┼íno napravio projekat zgrade sa koncertnom salom u njemu arhitekta koji se upusti u takav poduhvat mora imati u timu nekog kvalifikovanog akusti─Źkog konsultanta koji ─çe brinuti o akustici.

Autori teksta: prof. dr Miomir Mijić i prof. dr Dragana Šumarac Pavlović