Da održivost više nije dodatna vrednost već jedan od osnovnih kriterijuma savremenog projektovanja pokazao je panel „Promišljena i održiva arhitektura: estetika i ušteda energije“, održan drugog dana konferencije ArchyEnergy 2026.
Panel je moderirala Dragana Korica, CEO Saveta zelene gradnje Srbije, a u diskusiji su učestvovali Aleksandar Tepavčević, osnivač studija Ener-tekt, Miloje Krunić, CEO kompanije Unknown Studio, Vera Klačar, arhitektonski saradnik kompanije Zorka-Keramika, Tamara Anđelović, pejzažni arhitekta kompanije Arhibet, i Aleksandra Čupić, direktorka Službe za finansiranje nekretnina i ostala specijalna finansiranja Erste banke.
Kroz razgovor o arhitekturi, materijalima, pejzažu, energetskim performansama i finansiranju objekata, panelisti su pokazali da se održivost danas ne može posmatrati kao izdvojena tema, već kao sastavni deo svakog ozbiljnog projekta.
Održivost ne ograničava arhitekturu – ona ograničava površnost
Jedna od najzanimljivijih diskusija otvorena je već na početku panela, kada je postavljeno pitanje da li savremeni zahtevi za energetskom efikasnošću predstavljaju ograničenje za arhitektonsku kreativnost ili podsticaj za razvoj kvalitetnijih projektantskih rešenja.
Govoreći o ovoj temi, Aleksandar Tepavčević, osnivač studija Ener-tekt, istakao je da se energetska efikasnost često pogrešno svodi na izbor izolacije, tehničkih sistema ili obnovljivih izvora energije, dok se njena suština zapravo nalazi mnogo ranije – u samom konceptu projektovanja.
„Prava energetska efikasnost proizlazi iz drugačije logike prostora. Kada razumete parametre poput orijentacije objekta, odnosa volumena i fasade, klimatskih uticaja i načina korišćenja prostora, otvara se potpuno novi nivo projektovanja“, naglasio je Tepavčević.
Prema njegovim rečima, energetska efikasnost ne predstavlja prepreku kreativnosti, već dodatni alat koji arhitektama omogućava da razvijaju promišljenija, kvalitetnija i dugoročno održivija rešenja.
Sličan stav izneo je i Miloje Krunić, koji je dao jednu od najupečatljivijih poruka celog panela: „Održivost ne ograničava arhitekturu. Nijedno ograničenje ne ograničava arhitekturu. Ono samo ograničava površnost promišljanja arhitekture.“
Govoreći o razvoju profesije kroz istoriju, Krunić je podsetio da arhitektura nikada nije nastajala bez ograničenja. Klima, dostupni materijali, tehnološke mogućnosti, ekonomski uslovi i potrebe društva oduvek su predstavljali okvir unutar kojeg su nastajala najbolja arhitektonska rešenja.
Panelisti su se složili da održivost ne treba posmatrati kao dodatni zahtev koji komplikuje proces projektovanja, već kao priliku da se arhitektura vrati svom osnovnom zadatku – stvaranju kvalitetnih, funkcionalnih i dugovečnih prostora koji odgovaraju potrebama korisnika i racionalno koriste raspoložive resurse.
Diskusija je pokazala da energetska efikasnost i održivost nisu suprotstavljene arhitektonskoj kreativnosti, već predstavljaju njen prirodan nastavak u vremenu kada odgovornost prema prostoru, energiji i životnoj sredini postaje jedan od ključnih kriterijuma kvaliteta savremene arhitekture.
Energetska efikasnost počinje mnogo pre izbora materijala
Veliki deo razgovora bio je posvećen značaju odluka koje se donose u najranijim fazama projektovanja i njihovom uticaju na buduće energetske performanse objekta.
Govoreći o principima bioklimatske arhitekture, Aleksandar Tepavčević istakao je da se najveće energetske uštede često ostvaruju mnogo pre izbora fasadnih sistema, izolacionih materijala ili tehničke opreme. Prema njegovim rečima, ključni faktori nalaze se u samom konceptu objekta, njegovoj orijentaciji, obliku, organizaciji prostora i odnosu prema lokalnim klimatskim uslovima.
„Prava energetska efikasnost ne počinje izborom tehnologije, već načinom na koji razmišljamo o prostoru i njegovoj funkciji“, naglasio je Tepavčević.
Posebno je ukazao na značaj pravilnog pozicioniranja objekta u odnosu na sunce, vetar i prirodno osvetljenje, kao i na važnost racionalnog rasporeda prostorija u skladu sa njihovim energetskim potrebama.
Kao primer naveo je koncept organizacije prostora prema različitim nivoima komfora, gde se prostorije koje zahtevaju najveći nivo grejanja ili hlađenja grupišu zajedno, dok pomoćni prostori mogu služiti kao svojevrsna tampon-zona između spoljašnjeg okruženja i prostora za boravak.
Tokom diskusije naglašeno je da ovakve projektantske odluke često ne zahtevaju dodatna finansijska ulaganja, ali mogu imati značajan uticaj na smanjenje potrošnje energije tokom celog životnog veka objekta.
Panelisti su ocenili da se upravo u ranim fazama projektovanja krije najveći potencijal za unapređenje energetske efikasnosti, jer se tada definišu ključne karakteristike objekta koje će kasnije biti teško ili veoma skupo menjati. Zbog toga održiva arhitektura ne počinje izborom materijala ili tehničkih sistema, već promišljenim projektantskim odlukama koje omogućavaju da objekat od samog početka funkcioniše racionalno, efikasno i u skladu sa svojim okruženjem.
Digitalni alati postaju sastavni deo savremenog projektovanja
Jedna od tema koja je izazvala veliko interesovanje publike odnosila se na digitalne alate, simulacije i tzv. digitalne blizance objekata, koji sve više postaju sastavni deo procesa projektovanja i upravljanja zgradama.
Aleksandar Tepavčević ukazao je na činjenicu da evropski standardi i regulative ubrzano menjaju način na koji će se projektovati objekti u narednim godinama. Prema njegovim rečima, od arhitekata se danas očekuje da pored estetskih i funkcionalnih aspekata projekta razmišljaju i o njegovim energetskim performansama, emisijama ugljenika i ukupnom uticaju na životnu sredinu tokom celog životnog ciklusa.
Govoreći o novim zahtevima koji dolaze iz evropske regulative, posebno je istakao značaj analiza životnog ciklusa objekta (LCA), procene ugrađenog ugljenika, dugoročnih troškova korišćenja objekta i simulacija energetskih performansi još u fazi konceptualnog projektovanja.
„Pogrešno postavljen objekat možete popravljati skupim sistemima, ali nikada nećete dobiti isti rezultat kao kada je od početka pravilno projektovan“, naglasio je Tepavčević.
Kako je objasnio, savremeni digitalni alati omogućavaju arhitektama da paralelno sa razvojem idejnog rešenja analiziraju energetsku potrošnju, proizvodnju energije, emisije ugljenika, nivo komfora korisnika i dugoročne troškove eksploatacije objekta.
Posebno je naglašena uloga takozvanih digitalnih blizanaca, odnosno virtuelnih modela objekata koji omogućavaju simulaciju njihovog ponašanja u različitim uslovima korišćenja. Na taj način projektanti mogu mnogo preciznije da predvide performanse zgrade i donose kvalitetnije odluke još pre početka gradnje.
Panelisti su ocenili da ovakav pristup značajno smanjuje rizik od projektantskih grešaka, optimizuje troškove i omogućava donošenje odluka zasnovanih na podacima, a ne na pretpostavkama. Istovremeno, digitalni alati omogućavaju bolju komunikaciju između svih učesnika u procesu – od projektanata i investitora do izvođača i budućih korisnika objekta.
Diskusija je pokazala da digitalizacija više nije pitanje budućnosti, već realnost savremene arhitektonske prakse. U vremenu kada se od objekata očekuju sve viši standardi energetske efikasnosti, održivosti i kvaliteta boravka, digitalni alati postaju nezaobilazan instrument za donošenje kvalitetnijih i odgovornijih projektantskih odluka.
Investitori sve više govore o održivosti, ali cena i dalje odlučuje
Jedno od najvažnijih pitanja panela odnosilo se na nivo svesti investitora kada su u pitanju održiva rešenja i njihova spremnost da dugoročne koristi stave ispred kratkoročnih ekonomskih pokazatelja.
Govoreći o iskustvima iz prakse, Miloje Krunić ocenio je da je svest o održivosti danas znatno veća nego pre nekoliko godina. Investitori sve češće prepoznaju značaj energetske efikasnosti, održivih materijala i sertifikovanih objekata, a pojmovi poput ESG standarda, ugljeničnog otiska i zelene gradnje postaju deo svakodnevnog poslovnog rečnika.
Ipak, kako je naglasio, u trenutku kada održiva rešenja počnu da utiču na budžet, rokove ili profitabilnost projekta, prioriteti se često menjaju.
„Održivost je relativno lako deklarativno podržavati, ali je mnogo teže zadržati njen prioritet kada počne da utiče na budžet, kvadraturu ili profit“, istakao je Miloje Krunić.
Panelisti su se složili da investitori danas mnogo češće govore o energetskoj efikasnosti, ESG kriterijumima i održivom razvoju nego što je to bio slučaj pre deset godina. Međutim, u praksi se odluke i dalje često donose na osnovu tradicionalnih kriterijuma kao što su početna investicija, brzina realizacije projekta i očekivani povrat ulaganja.
U tom kontekstu posebno je naglašena uloga arhitekata, projektanata i stručnih konsultanata, koji imaju odgovornost da investitorima predstave širu sliku i ukažu na dugoročne koristi održivih rešenja. Niži troškovi eksploatacije, veća tržišna vrednost objekta, kvalitetniji uslovi boravka i usklađenost sa budućim regulativama predstavljaju faktore koji će u narednim godinama imati sve veći značaj.
Diskusija je pokazala da održivost više nije pitanje dobre volje pojedinaca, već faktor koji postepeno postaje sastavni deo tržišne konkurentnosti. Kako regulative postaju strože, a troškovi energije rastu, očekuje se da će održiva rešenja sve manje biti pitanje izbora, a sve više standard kojem će morati da se prilagode svi učesnici na tržištu.
Upravo zbog toga panelisti su ocenili da budućnost pripada investitorima koji su spremni da razmišljaju dugoročno i da održivost posmatraju kao investiciju u kvalitet, a ne kao dodatni trošak projekta.
Materijali više nisu samo pitanje estetike
Govoreći iz perspektive proizvođača građevinskih materijala, Vera Klačar ukazala je na činjenicu da se materijali danas ne mogu posmatrati isključivo kroz njihove estetske karakteristike ili cenu, već kroz njihov ukupan doprinos performansama i održivosti objekta.
Kako je objasnila, savremena arhitektura zahteva mnogo širi pristup prilikom izbora materijala. Pored vizuelnog identiteta prostora, podjednako važni postaju trajnost, jednostavnost održavanja, energetske performanse, mogućnost reciklaže i ukupni troškovi tokom životnog veka objekta.
Posebno je istakla značaj keramike u savremenoj gradnji, naglašavajući njene dobre termalne karakteristike, dugotrajnost i sve češću primenu u energetski efikasnim objektima.
„Materijali danas moraju da ispune mnogo više zahteva nego ranije. Pored estetike, očekuju se trajnost, funkcionalnost, energetska efikasnost i održivost tokom celog životnog ciklusa objekta“, istakla je Vera Klačar.
Govoreći o konkretnim primerima, ukazala je na sve širu primenu keramičkih obloga u kombinaciji sa sistemima podnog grejanja, gde upravo termalne karakteristike materijala doprinose većoj energetskoj efikasnosti i boljem komforu korisnika.
Prema njenim rečima, razvoj novih dekora, formata i proizvodnih tehnologija omogućava projektantima da uspešno kombinuju estetske zahteve sa visokim nivoom funkcionalnosti i trajnosti, bez potrebe za kompromisima između dizajna i performansi.
Tokom diskusije naglašeno je da izbor materijala ima direktan uticaj ne samo na izgled objekta, već i na njegovu dugoročnu održivost, troškove održavanja i kvalitet korišćenja prostora. Zbog toga se odluke o materijalizaciji sve češće donose kao deo šire strategije projektovanja, a ne kao završna faza procesa.
Panelisti su zaključili da kvalitetan materijal danas predstavlja važan element ukupne održivosti objekta i jedan od ključnih faktora koji utiču na njegovu dugoročnu vrednost, energetsku efikasnost i kvalitet korisničkog iskustva.
Pejzažna arhitektura nije dekoracija već deo energetske strategije
Jedna od tema koja je otvorila novu perspektivu u razgovoru bila je uloga pejzažne arhitekture u energetskoj efikasnosti i održivosti savremenih objekata.
Tamara Anđelović, pejzažni arhitekta kompanije Arhibet, ukazala je na činjenicu da se pejzažna arhitektura i dalje prečesto posmatra kao završna faza projekta ili estetski dodatak objektu, iako njen uticaj na mikroklimu, komfor korisnika i ukupne performanse prostora može biti izuzetno značajan.
„Pejzažna arhitektura nije samo zelenilo. To je celokupno spoljno uređenje koje direktno utiče na kvalitet života, mikroklimu i energetske performanse prostora“, istakla je Tamara Anđelović.
Govoreći o konkretnim primerima iz prakse, predstavila je iskustva sa projektom Eleven u Novom Sadu, gde je pejzažna arhitektura bila uključena od samog početka procesa projektovanja, kao ravnopravan deo ukupnog koncepta razvoja prostora.
Posebno je naglasila značaj zelenih površina, sistema za prikupljanje i ponovno korišćenje kišnice, vodopropusnih površina, pažljivo planirane odvodnje i izbora biljnog materijala prilagođenog lokalnim klimatskim uslovima.
Prema njenim rečima, pravilno projektovani spoljašnji prostori mogu značajno doprineti smanjenju efekta urbanih toplotnih ostrva, poboljšanju kvaliteta vazduha i stvaranju prijatnijeg okruženja za boravak korisnika.
Tokom diskusije istaknuto je da zelena infrastruktura danas predstavlja važan deo strategije održivog razvoja gradova. Zeleni krovovi, drvoredi, sistemi za upravljanje atmosferskim vodama i kvalitetno uređeni javni prostori više nisu samo pitanje estetike, već elementi koji direktno utiču na otpornost urbanih sredina na klimatske promene.
Panelisti su ocenili da će upravo integracija pejzažne arhitekture u ranim fazama projektovanja predstavljati jedan od ključnih koraka ka stvaranju održivijih, zdravijih i energetski efikasnijih urbanih sredina. Istovremeno, naglašeno je da budući projekti moraju mnogo više pažnje posvetiti odnosu između arhitekture, prirode i korisnika prostora, jer se upravo na toj tački nalaze neka od najvažnijih rešenja za izazove sa kojima se savremeni gradovi suočavaju.
Održiva arhitektura donosi i finansijsku vrednost
Finansijski aspekt održive gradnje predstavila je Aleksandra Čupić, direktorka Službe za finansiranje nekretnina i ostala specijalna finansiranja Erste banke, ukazujući na sve snažniju povezanost između održive arhitekture i savremenih modela finansiranja.
Govoreći o ulozi finansijskog sektora, istakla je da održiva arhitektura i održivo finansiranje danas predstavljaju neraskidivo povezane procese i da se zahtevi tržišta ubrzano menjaju u pravcu veće energetske efikasnosti i odgovornijeg upravljanja resursima.
„Održiva arhitektura i održivo finansiranje su saveznici“, naglasila je Aleksandra Čupić.
Prema njenim rečima, objekti koji ostvaruju bolje energetske performanse i zadovoljavaju više standarde održivosti pokazuju veću tržišnu otpornost, duže zadržavaju vrednost i lakše privlače zakupce, investitore i finansijske partnere.
Posebno je istakla da banke danas sve više uzimaju u obzir ESG kriterijume (Environmental, Social and Governance), energetske pasoše, međunarodne sertifikate i ukupne performanse objekata prilikom procene investicionih projekata.
Govoreći o iskustvima sa razvijenih evropskih tržišta, ukazala je na činjenicu da se razlika između održivih i neodrživih objekata već jasno vidi kroz tržišnu vrednost nekretnina, nivo popunjenosti prostora, troškove eksploatacije i dugoročnu profitabilnost investicije.
Prema njenim rečima, održivi objekti danas ne predstavljaju samo odgovor na regulatorne zahteve, već postaju značajna konkurentska prednost na tržištu. Kako troškovi energije rastu, a zahtevi zakupaca i investitora postaju sve složeniji, energetske performanse objekata sve više utiču na njihovu atraktivnost i ekonomsku održivost.
Tokom diskusije naglašeno je da održivost više nije tema rezervisana isključivo za arhitekte i inženjere. Ona postaje važan kriterijum za investitore, finansijske institucije i krajnje korisnike prostora, koji sve više prepoznaju vezu između kvaliteta gradnje, operativnih troškova i dugoročne vrednosti nekretnine.
Panelisti su zaključili da će u narednim godinama upravo projekti koji uspešno kombinuju održivost, energetsku efikasnost i ekonomsku isplativost imati najveće šanse da privuku kapital, obezbede stabilan povrat investicije i ostanu konkurentni na tržištu.
Budućnost pripada projektima koji razmišljaju decenijama unapred
Kroz gotovo sve teme o kojima se govorilo tokom panela provlačila se jedna zajednička poruka – održivost podrazumeva dugoročno razmišljanje i odgovornost prema budućim generacijama.
Panelisti su više puta naglasili da se kvalitet arhitekture ne može meriti isključivo trenutnim troškovima izgradnje, brzinom realizacije projekta ili tržišnom vrednošću u trenutku prodaje.
Prava vrednost objekta postaje vidljiva tek kroz njegovu sposobnost da tokom decenija ostane funkcionalan, energetski efikasan, prilagodljiv i kvalitetan za korišćenje.
Govoreći o izazovima savremene gradnje, Miloje Krunić upozorio je na posledice kratkoročnog razmišljanja i donošenja odluka koje zanemaruju dugoročne efekte na prostor i životnu sredinu.
„Ako za deset godina budu potrebne čitave fabrike stiropora da popravljamo gradove koje danas gradimo na neodrživ način, onda baš nismo mnogo uspeli“, poručio je Krunić.
Njegova poruka otvorila je širu diskusiju o odgovornosti koju arhitekte, investitori, projektanti i donosioci odluka imaju prema prostoru koji stvaraju. Panelisti su ocenili da održivost ne znači samo smanjenje potrošnje energije ili primenu određenih tehnologija, već sposobnost da se već danas razmišlja o tome kako će objekti funkcionisati za deset, dvadeset ili pedeset godina.
U tom kontekstu posebno je naglašena važnost donošenja odluka koje uzimaju u obzir ceo životni ciklus objekta – od projektovanja i izbora materijala, preko izgradnje i eksploatacije, pa sve do mogućnosti adaptacije, rekonstrukcije i ponovne upotrebe u budućnosti.
Panelisti su se složili da će uspešni projekti budućnosti biti oni koji uspeju da pomire estetske, funkcionalne, energetske i ekonomske zahteve, bez prebacivanja troškova i posledica na buduće generacije. Upravo zbog toga održiva arhitektura ne predstavlja prolazni trend, već novi standard odgovornog projektovanja.
Diskusija je pokazala da se najveća vrednost arhitekture ne ogleda u tome kako objekat izgleda na dan otvaranja, već kako funkcioniše godinama kasnije. Zato budućnost pripada projektima koji razmišljaju dugoročno, racionalno koriste resurse i stvaraju kvalitetne prostore koji će ostati relevantni i održivi kroz vreme.
Zaključak panel diskusije
Panel „Promišljena i održiva arhitektura: estetika i ušteda energije“ pokazao je da savremena arhitektura više ne može da se posmatra samo kroz formu, estetiku ili tehničke karakteristike pojedinačnih sistema. Kvalitet objekta danas nastaje kroz pažljivo usklađivanje arhitektonskog koncepta, energetske efikasnosti, izbora materijala, pejzažnog uređenja, tehnoloških alata i ekonomskih aspekata projekta.
Kroz različite perspektive arhitekata, proizvođača građevinskih materijala, pejzažnih stručnjaka i predstavnika finansijskog sektora potvrđeno je da održivost više nije dodatna vrednost ili opcioni segment projekta, već njegov sastavni deo od prvih projektantskih odluka do završetka životnog ciklusa objekta.
Diskusija je pokazala da energetska efikasnost ne počinje izborom tehnologije, već promišljenim projektovanjem, da kvalitetni materijali predstavljaju važan deo ukupnih performansi objekta, da pejzažna arhitektura ima značajnu ulogu u stvaranju zdravijih i otpornijih urbanih sredina, kao i da održiva gradnja sve više postaje važan faktor tržišne konkurentnosti i investicione vrednosti.
Posebno je naglašeno da će budućnost građevinske industrije pripadati projektima koji uspešno povezuju estetiku, funkcionalnost, energetsku efikasnost, digitalne tehnologije i ekonomsku održivost, uz jasno razumevanje dugoročnih posledica svake projektantske odluke.
Učesnici panela saglasili su se da održiva arhitektura nije pitanje kompromisa između lepote i performansi, već sposobnosti da se te dve vrednosti objedine u kvalitetno, dugotrajno i odgovorno rešenje. U vremenu klimatskih promena, rastućih energetskih izazova i novih regulatornih zahteva, upravo će projekti koji razmišljaju dugoročno predstavljati standard buduće gradnje.
Panel je još jednom potvrdio da arhitektura ima važnu ulogu u oblikovanju održivije budućnosti i da odgovornost prema prostoru, resursima i korisnicima postaje jedno od ključnih merila kvaliteta savremenog projektovanja.
Autor teksta: Jelena Bunčić
ArchyEnergy Konferencija & Sajam
26. i 27. maj 2027.
Novosadski sajam, Master centar
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
+381 64 6462 980
konferencija@grenef.com
www.grenef.com/konferencija