Connect with us

Budućnost

5 miliona otkucaja za bolji život

Objavljeno

:

Istraživački park viva u Wopfingu

Baumit -Viva istraživački centar

Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

21. vek je naša stvarnost. Naši životi su u ovoj epohi postali brži, tehnika naprednija, ljudi pretrpani obavezama, užurbani i željni vremena za sebe. Željni tišine. Željni zdravog života. I sav napredak koji nam je dostupan u manjoj ili većoj meri novim generacijama doneo je manjak vremena, instant kulturu i zabavu i pojavu alergijskih reakcija koje ranije, u vremenu koje smatramo arhaičnom slikom prošlosti, medicina nije poznavala. Šta se desilo sa nama? Zašto tih 90% vremena koje provodimo u svojim domovima nije rezultiralo boljim, manje stresnim i zdravim životom?

I šta treba da uradimo da svojoj porodici omogućimo sreću zbog boravka u domu? Nije li to, u arhaičnom kao i u modernom svetu naš jedini cilj? Ovo pitanje je retoričko, a opet, čini se, da je naš život više traganje za srećom nego uživanje u njoj na mestu na kojem smo sada i ovde, u društvu onih koje smo izabrali da sa njima istu i delimo.

// Za zdrav život o kojem pričamo, za kojim bismo trebali da tragamo i kojem težimo, moramo najpre zdravo stanovati. „Zdravo stanovanje“ kao složenica
sve je češće u upotrebi, što je dobro. Locirali smo problem. //

Posle lociranja radimo na sanaciji. I, da namerno koristim građevinsku terminologiju jer početak i kraj svakog zdravog življenja je naš dom, od lokacije i načina gradnje, do materijala koji bi trebalo da saniraju štetu koju nam neki aspekti današnjeg života nanose. Štetu koja ugrožava naš život i, najzad, štetu zbog koje smo, na kraju priče, manje srećni i uz sve blagodeti koje smo u stanju sebi da kupimo. Zbog svega pomenutog, odgovorni graditelji i proizvođači materijala ulažu veliki trud, vreme i resurse da bi nas vratili tamo odakle smo svi i potekli, prirodi koja nas je održavala zdravim i srećnim.

BAUMIT kućica - Viva istraživački park

BAUMIT kućica – Viva istraživački park

Iz svih ovih razloga bavićemo se jednim istraživanjem, temeljnim i promišljenim, a koje upravo za cilj ima da živimo u zdravoj sredini, bez depresija, alergija i otuđenosti. Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Šta je „VIVA PARK“ i kako je sve počelo?

Istraživački park Viva je najveća istraživačka ustanova u Evropi za komparativne studije građevinskog materijala. Osnivač ovog velikog analitičkog projekta je ujedno i vlasnik Austrijske kompanije „Baumit“, Mag. Robert Schmid.

// Marta ove godine imali smo čast i mi iz časopisa GRENEF kao i veliki broj arhitekata, građevinskih inžinjera, zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika koji se bave restauracijom kulturno-istorijskih spomenika kao i profesori univerziteta, da budemo gosti kompanije Baumit i bliže se upoznamo sa ovim značajnim projektom. //

Gospodin Schmid nas je dočekao srdačno i toplo i odmah je bila vidljiva njegova radost što smo u tolikom broju prisutni na prezentaciji nečega što zaista nije zabeleženo u ovoj formi, barem ne od strane jednog giganta u proizvodnji građevinskih materijala. Robert je, bez namere da umanjimo veličinu njegovog dela, ipak samo naslednik jednako odgovornih i za zdravo življenje zainteresovanih predaka. Naime, njegov otac je poslovao tako što je pored njegove fabrike, a takva postrojenja su obično sinonim za zagađenje, tekao potok iz kojeg su meštani pili vodu bez ikakve bojazni da će od nje morati da se leče. Obezbedio je prskalice koje su imale za cilj da sakupljaju prašinu usled utovara praškastog materijala koji su proizvodili, za generaciju ovog čoveka, nezamislivi aspekt u poslovanju. Dakle, ovom čoveku, i tada moćnom, bili su važni ljudi. Bilo mu je važno da ne bude zagađivač. Bilo mu je važno da bude neko ko doprinosi boljem, a ne lošijem i nezdravijem življenju ljudi koji su deo globalne zajednice.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Već ta njegova namera, u vremenu kada se čini da je novac, naplata i brzina transporta u građevinskom svetu, ključna i najvažnija, bila je potez vredan svakog poštovanja. Ono što je ovaj čovek postigao kroz svoje delovanje je utrt put ka budućnosti, put koji je samo i isključivo na ovaj empatičan način, mogao biti nastavljen. I jeste. Njegov naslednik odgajan je u tom duhu, pa je posle, tako formiran, i nastavio put svojim predaka. Na radost svih nas koji se nadamo boljoj i zdravijoj budućnosti.

“Želimo da se ljudi osećaju dobro u svojim domovima. Naši proizvodi su bazirani na istraživanju u Viva Park-u”

Mag. Robert Schmid, osnivač Viva Istraživačkog Parka

Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća sa 33 senzora izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji. Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od 5 miliona podataka.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Viva istraživački park osnovan je 2014. godine u saradnji sa naučnim zahtevima sledećih institucija:

  • Medicinski Univerzitet Beč (Odeljenje za higijenu životne sredine i zaštitu životne sredine)
  • IBO (Austrijski institut za biologiju i ekologiju zgrada)
  • FH Burgenland (Univerzitet primenjenih nauka)

Njegov glavni cilj je da tačno izmeri i proceni uticaj različitih građevinskih materijala na životnu udobnost simulacijom tipičnog ponašanja korisnika.

Kako pobediti letnje pregrejavanje

Toplotna izolacija je najefikasnija zaštita od pregrejavanja tokom leta. To možemo videti iz rezultata prikupljenih tokom izuzetno vrućeg leta 2015. godine, kada je temperatura vazduha dosegla do 36°C. Izolovane kuće su pokazale do 5°C niže temperature unutra u poređenju sa neizolovanom kućom. Konkretno, neizolovane kuće su zabeležile unutra- šnju temperaturu veću od 30°C. Unutrašnja temperatura u kućama od cigle ili betona sa izolacijom je u proseku dostigla 26°C, što je vrednost unutar zone komfora. Štaviše, prozori okrenuti prema jugu nisu bili zaštićeni žaluzinama.

Temperaturne razlike zabeležene tokom zime

U svih 10 kuća simuliran je prekid grejanja na dva dana. Početna unutrašnja temperatura bila je 21°C, a spoljna temperatura je bila -12°C. Zabeleženi su zanimljivi rezultati: posle 2 dana, u neizolovanoj kući, temperatura zida bila je 1°C, a unutrašnja temperatura je bila 4°C. Izolovane kuće sa masivnim zidovima zadržale su i jedno i drugo – temperaturu zida i unutrašnjosti između 15°C i 17°C.

Koja su osnovna pravila za zdravo stanovanje

Istraživanje pokazuje da se 3 važne oblasti moraju uzeti u obzir kada želite da izgradite zdravu kuću.

1. Termoizolacija na prvom mestu – Dobra izolacija osigurava uravnoteženu unutrašnju klimu i povećava ukupni životni komfor. Neizolovana kuća troši 2,5 puta više energije u odnosu na izolovanu. Drugim rečima, u izolovanoj kući potrebno je samo 40% stvarnih troškova energije.

2. Masivnost je bitna – Masa zida služi kao energetski štit. Kuće sa dobrom izolacijom i masivnim zidovima najbolje štede energiju i optimalno izjednačavaju kratkoročne temperaturne oscilacije.

Nije bitno da li pričamo o toplim ili hladnim danima. Naravno, može biti individualnih potreba za svakog graditelja:

  • Opeka i malter je najbolje za regulisanje klime
  • Beton i malter obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od vibracija
  • Puno drvo je dobro za prostornu akustiku i regulaciju prostorne klime

3. Unutrašnje vrednosti – Klima unutrašnji malteri debljine 2 cm čine značajan doprinos regulisanju vlažnosti vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama koji štete zdravlju. Ljudi se osećaju prijatno kada je vlažnost vazduha između 40% – 60% .

Istraživački park viva u Wopfingu - Baumit

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

Kako teče istraživanje?

Prikupljanje podataka je počelo u 2015. godini kada je izgrađeno prvih 10 kuća. Sve kuće su izgrađene sa istim unutrašnjim dimenzijama: 3×4 metara i 2,8 metara visoko. Sastoje se od jedne prostorije u kojoj sve imaju jedan prozor i jedna vrata. Zidovi, kao i spoljni i unutrašnji slojevi kuća izgrađeni su od različitih građevinskih materijala kao što su beton, cigla, masivno drvo i različiti unutrašnji i spoljašnji premazi.

Kuće su raspoređene u posebnu rešetku kako bi bile sigurne da dobijaju istu količinu sunčeve svetlosti. Kuća br. 8 je namenjena za merenje spoljnih uslova: temperatura, vetar, vlažnost itd. Dolazi sa data centrom koji kontinuirano prikuplja sirove podatke iz svih ostalih kuća. Kuća br. 5 se trenutno koristi kao test kuća za nove Baumit proizvode. Istraživački park je proširen za još tri kuće od cigle i gaziranog betona 2018. i 2019. godine za dalje istraživanje.

Iz svega pomenutog, od kontinuiteta istraživanja do daljeg razvoja istog, govore nam da će Viva istraživački centar nastaviti svoju misiju iz više razloga:

  • Na ovaj način se mogu proceniti vrline i mane različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.
  • Mogu se pružiti specifični saveti i rešenja kupcima za sve probleme
  • I, naravno, ovako Baumit testira sopstvene proizvode i rešenja za dokazivanje njihovih efekata.
  • Rezultate koristi i Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.

Na kraju, usudićemo se da budemo optimisti jer nam ovaj tip istraživanja daje to za pravo. Za svaku štetu neko nađe sanaciju, za svako zagađenje neko nađe procvat i za svakog čoveka u strahu za svoju budućnost neko nađe nadu. Da će biti sve u redu. Da će on i njegova porodica živeti u zdravoj sredini koju svi, već svojim rođenjem i postojanjem, zaista zaslužujemo.

Mi, kao odgovorna redakcija željna više ovakvih projekata i istraživanja, izražavamo ne samo divljenje za ovakav način unapređenja poslovanja i materijala u građevinarstvu, već zahvaljujemo u ime svih nas koji se borimo kako za svoju budućnost, tako i za budućnost onih koji će doći i kada mi odavno budemo prošlost. Zahvaljujemo Baumitu što misli unapred. A upravo taj osećaj da neko razmišlja toliko unapred je neprocenjiv deo spokoja koji nam, u vremenu kada ništa nije izvesno, zaista treba.

Istraživački park Viva logo

www.healtyliving.baumit.com

Baumit Serbia d.o.o.

BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Tržište nekretnina i dalje raste, Moravski okrug, zgrade i zemljotresi

Objavljeno

:

Od

radnici na gradilištu

I ove sedmice sumirali su se rezultati na tržištu nekretnina, a čuli smo i najave nekih projekata koji će olakšati život našim građanima i pozitivno uticati na BDP.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste

Kada pričamo o građevinskoj sezoni koja je sada već iza nas, možemo sa sigurnošću reći da tršiste nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, a sve je veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata. Ovo je ocena učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina JIE „Balkans Proprety Forum 2019“.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović rekao je tom prilikom da su trendovi slični u celom regionu i tržiste nastavlja sa rastom.

– Očekivali smo usporenje rasta i pre godinu dana smo projektovali usporenje rasta, a to se nije desilo. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stambenih nekretnina. Takođe, dolazi do rasta kancelarijskog prostora, zauzetosti i renti – obrazložio je Nešovanović. Kako je dodao, maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Što se tiče cena nekretnina, Nešovanović očekuje da će se rast usporiti naredne godine.

U narednih godinu dana, on se nada se da će rast cena usporiti i da će se tržište stabilizovati, a tek za oko dve godine očekuje korekcije. Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu, naročito u Bloku 65.

Detalji ugovora usaglašeni, radovi na Moravskom korodoru kreću za par dana

Ovih dana bi trebalo da počnu radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je krajem prošle sedmice ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva kaže da su tada usaglašeni i svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.

To dalje znači, rekla je resosna ministarka, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu. Završena je kompletna eksproprijacija na deonici kod Kruševca.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS

Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu

Posle razornih zemljotresa u Albaniji region je „stavio prst na čelo“ i počeo da razmišlja šta bi bilo da je zemljotres te jačine pogodio i nas. Tako je poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da „ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“. Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa. Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.

Poznati beogradski arhitekta, koji je decenijama unazad učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi „tanka kolena“.

I ovo nije jedino takvo viđenje. Naime, jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Izvor: Novosti, RTV, Tanjug

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Hidroelektrane na Balkanu, radijatori i sunčeva energija i novi zakon

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Od ekologije do osiguranja. Tako bismo ukratko rezimirali sedmicu za nama. Očito smo sv bliži evropskim zakonima i aktima koji bi trebalo da olakšaju ovu sferu i ubrzaju određene procedure. Ohrabruje svakako i sve veća svest o značaju obnovljivih izvora energije.

Evropa planira gradnju preko 8.700 Hidroelektrana

Što se tiče hidroelektrana, trenutno u Evropi radi 21.387 hidroelektrana, dok se planira izgradnja ili se je ista već u toku za još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu. Inače, ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojećih i planiranih hidroelektrana.

Kako su protekle sedmice upozorile nevladine organizacije „Juronejčer“ i „Rivervoč“, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.

Naime, podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. Najviše hidroelektrana u Evropi je, očekivano, u Nemačkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453). U studiji koju su poručili organizacije „Juronejčer“, „Rivervoč“, Svetski fond za prirodu i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta, ističe se neuspeh vlada u EU i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.

Hidroelektrana

hidroelektrana/ Foto:pixabay.com

Radijatore u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce

Protekle sedmice obradovala nas je vest da bi radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta. Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su četiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i uz pomoć velikih solarno-termalnih postrojenja, dok gradovi Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.

Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, stručnjaci otklanjaju primerom Danske koja ima 30 odsto manje sunčanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomičan start sezone.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Poslodavci će morati da osiguraju sve radnike

Kada se radi o sumiranju rezultata tržište osiguranja će ovu godinu završiti rastom od oko šest odsto. Kako je objašnjeno na srpskim Danima osiguranja u Aranđelovcu, tome pogoduju ekonomski uslovi. Na ovom skupu najavljeni su i novi oblici obaveznog osiguranja.

Za one koji rade rizične poslove i sve zaposlene, dobra vest je da će novi zakon o osiguranju od povreda na radu, obavezati svakog poslodavca da osigura radnike. Zakon se najavljuje za proleće, nadležni kažu da to nije dodatni namet poslodavcima. Ipak, i bez tog sigurnog prihoda, ova godina je za sektor osiguranja jedna od uspešnijih. Osiguravajuća društva beleže veći broj prigovora, ali na te prigovore brže reaguju. Uz iskustvo poplava iz 2014. godne i zemljotresa u okruženju učesnici skupa, razmatraju mogućnosti partnerstva države i osiguravajućih kompanija u naknadi takvih šteta.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas