// Solarna energija je neiscrpan izvor čiste energije. Korišćenjem solarne energije smanjuje se emisija ugljendioksida i pomaže očuvanju životne sredine i zaštiti od klimatskih promena. //

Takođe, povećava se energetska nezavisnost pojedinačnih korisnika kao i čitave zajednice i države u celini. Pored ovako očiglednih prednosti koje nam korišćenje solarne energije donosi, postavlja se pitanje zašto u većem broju zemalja, pa i kod nas, njena upotreba nije masovnija? Odgovornost za ovo snosi svaka država za sebe, koja mora obezbediti sistem u kome bi korišćenje solarne energije bilo ekonomično i isplativo i omogućeno većem broju korisnika. Problem samostalne proizvodnje električne energije na individualnom objektu ogleda se u prirodi same solarne energije koju je moguće koristiti tokom dana, zatim problemu sa skladištenjem proizvedene električne energije u periodu najjačeg inteziteta solarnog zračenja za kasniju upotrebu kada je nema dovoljno.

Ukoliko je individualnom proizvođaču omogućeno da bude deo energetskog sistema države, ovi se problemi efikasno mogu rešiti, a sama ugradnja i korišćenje solarnih panela za pojedinca postaje daleko atraktivnije.

Program za subvenciju instalacije solarnih panela

Na primeru zemalja u kojima postoje programi koji podstiču korišćenje solarnih panela za proizvodnju električne energije prikazaćemo kako ovo funkcioniše. U Kanadi, zemlji koju povezujemo sa hladnom klimom i pretpostavili bismo da nije atraktivna za ovakve sisteme, solarni sistemi se veoma efikasno koriste.

Solarni sistemi za privatne korisnike

// Zanimljivo je da provincija Alberta u Kanadi ima prosečno 2.300 sunčanih sati godišnje, dok Nemačka, zemlja koja ima najviše instaliranih solarnih panela u Evropi ima prosečno 1.600 sunčanih sati godišnje. Možemo zamisliti i koliko potencijala leži u našem području sa takođe 2.300 sunčanih sati godišnje. //

Energy Efficiency Alberta’s Residential and Commercial Solar Program je državni program u Alberti, Kanada za subvenciju instalacije solarnih panela sa fondom od 36 miliona dolara koji je pokrenut 21.juna 2017. godine. Cilj programa je da omogući vlasnicima stambenih i manjih poslovnih objekata povoljnu instalaciju solarnih panela u cilju smanjenja potrošnje energije, rasprostranjenijeg korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenju ukupnih troškova za mesečne račune.

Investiranjem u solarne PV sisteme korisnik može da stabilizuje troškove za električnu energiju i zaštititi se od potencijalnih i nepredvidivih povećanja računa za komunalne usluge. Solarni paneli na krovu individualnog objekta mogu da zadovolje i do 100% potreba za električnom energijom objekta, dok korisnik i dalje ostaje povezan na elekrtičnu mrežu Alberte, iz koje crpi energiju u vreme kada sunce ne sija. Energy Efficiency Alberta podržava instalaciju panela na kuće, stambene zgrade i manje poslovne objekte širom provincije sa ciljem postizanja instalacije na 10.000 objekata. Dugoročni plan je da se do 2030. godine 30% ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije, dok je u 2016. godini taj procenat bio 10%. Emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte se računa da će biti smanjen ovim programom za pola miliona tona, što je jednako uklanjanju 70.000 automobila iz saobraćaja.

Solarni sistemi privatni objekti

//Program u Alberti daje subvencije prilikom instalacije solarnih panela. Trenutna cena instalacije solarnog sistema u Kanadi je oko 3$/W, a program daje subvenciju od 0.9$/W, uz dodatnih 0.15$/W koje daju pojedini gradovi. //

Subvencija može da pokrije do 35% ukupnih troškova instalacije sistema. Za stambeni objekat subvencija će pokriti do 10.000$ investicije, dok za poslovne objekte i neprofitne organizacije moguće je dobiti subvenciju do 1.000.000$.

Program za otkup proizvedene električne energije

Šta se dešava nakon instalacije solarnih panela?

Drugi program koji omogućava efikasnost solarnog sistema u Kanadi, provincija Ontario je Net Metering program. Privatni korisnik koji je instalirao solarni sistem (≤ 10 kW) proizvodi električnu energiju koju koristi za svoje potrebe u objektu, zatim višak proizvedene energije predaje u elektrodistributivnu mrežu, a u trenutku dodatne potrebe za energijom koju ne može da pokrije sopstvenom proizvodnjom, električnu energiju uzima iz mreže. Korisniku se obračunava razlika proizvedene i predate energije u mrežu i energije uzete iz mreže, kome će biti naplaćena samo razlika u mesečnom računu. Ukoliko se desi da je korisnik proizveo više energije nego što je koristio ta energija će mu biti plaćena 19.2 centa/kWh. Na ovaj način korisnik ne samo što može da zadovolji svoje potrebe za energijom bez dodatnih troškova, već može i da zaradi i da ovim uštedama otplati cenu instaliranih panela. Takođe, na ovu zaradu koju privatni korisnik ostvari proizvodeći energiju neće platiti porez. Trenutno važeći tarifni program korisnicima je garantovan narednih 20 godina.

slika 1. koncept funkcionisanja Net Metering programa Izvor: www.cansia.ca/ontario-solar

Generalno, postoje dva načina za privatne korisnike na koje je moguće koristiti solarne panele. To su takozvani On-Grid i Off-Grid sistemi, odnosno korisnik svoje panele može koristiti na način da je povezan sa elektrodistributivnom mrežom zajednice ili ih može koristiti nezavisno od mreže. On-Grid sistemi koriste solarne panele samo u slučaju ako su povezani ili ako mogu biti povezani na mrežu, gde način funkcionisanja prodaje i kupovine električne energije ovog sistema reguliše svaka država za sebe. Ukoliko povezivanje na mrežu nije definisano i omogućeno od strane države ovakvi sistemi ne mogu ni funkcionisati.

Off-grid sistemi

Off-Grid sistemi mogu biti primenjeni u svim uslovima regulacije elektodistributivne mreže jer od nje zapravo ne zavise.

// Ovaj sistem omogućava korisniku da sam instalira svoj sistem i da ga nezavisno koristi i primenljiv je u područijima koja ili nemaju elektrodistributivnu mrežu ili ukoliko sistem nije moguće povezati na mrežu. //

slika 2. Off-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

On ima prednost potpune nezavisnosti korisnika, međutim, imai dosta negativnih strana. Od ovog načina upotrebe solarnih panela se ne može očekivati da zadovolji sve potrebe za električnom energijom, jer bi takav sistem bio u smislu potrebnih količina solarnih panela i veličina baterija za skladištenje energije predimenzionisan i izuzetno skup. Off-Grid sistem zahteva mnogo više dodatne opreme uz panele, koji moraju biti instalirani da bi sistem funkcionisao, a to su pre svega baterije za čuvanje energije, zatim centralni inventer, adapter napona. Proces određivanja potrebnih količina panela i baterija je složen, kako bi sistem mogao da omogući zadovoljenje minimalnih potreba za električnom energijom. Potrebno je sistem umrežiti na takav način da u trenucima veoma slabe proizvodnje struje kritični uređaji budu snabdeveni električnom energijom dok se ostali isključuju iz napajanja. To znači da u kritičnim periodima smanjene proizvodnje, osnovni uređaji kao što je frižider, toplotna pumpa i nekoliko svetala će raditi, dok se TV i drugi, ne toliko bitni uređaji, neće koristiti.

On-grid sistemi

Druga kategorija koja ide u korist On-Grid sistema je cena. Za Off-Grid sistem je potrebno obezbediti baterije koje su skupe i nedovoljno efikasne, zahtevaju održavanje i periodičnu zamenu. Vek trajanja prosečne baterije je 3-5 godina; postoje i one koje mogu trajati 15-20 godina, ali im je cena znatno veća. Takođe, postoje gubici energije prilikom skladištenja energije u bateriju i prilikom izlaska iz nje, zbog čega je sistem manje efikasan od On-Grid sistema. Mora se računati na to da će Off-Grid sistem koštati oko 4 puta više od On-Grid sistema za instalaciju i održavanje po 1W proizvedene energije. U nekim državama potpuno isključivanje sa distributivne mreže je čak i ilegalno. Sistem povezan na mrežu je jednostavniji isplativiji i pouzdaniji u smislu stabilnog snabdevanja električnom energijom. Period otplate ovog sistema od ušteda električne energije je od 3-8 godina.

slika 3. On-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

Osim ova dva sistema, postoje i hibridni sistemi koji kombinuju rešenja ovih sistema, zapravo funkcionišu kao Off-Grid koji se može alternativno povezati na električnu mrežu kada solarni sistem ne radi. Iz svega nabrojanog prednost uzima On-Grid sistem u svakom smislu.

Možemo zaključiti da samo sistemske promene u sistemu elektrodistribucije jedne zemlje uz podsticajne programe i subvencije može uticati na masovniju i isplativiju upotrebu obnovljivih izvora energije kao što je solarna energija i smanjnju zagađenja i negativnih uticaja na životnu sredinu. Bez struje nam je danas život nemoguć, ali takođe će biti nemoguć i ako uništimo svoj ekosistem.

// Ankete sprovedene u Ontariu u Kanadi pokazuju da oko 80% ispitanika želi da u zemlji veći procenat proizvodnje energije bude iz obnovljivih izvora energije. //

Ukoliko država ima sluha za potrebe svojih stanovnika i želju za modernizacijom svojih sistema, ovakvi programi zemalja u kojima su oni već u upotrebi, ispitani su i provereni, mogu biti na isti način primenjeni bilo gde, pa i kod nas u Srbiji.

Autori teksta:
Mladen Đukić, Sollux Group Inc
Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio

U protekloj sedmici priča o kojoj smo pisali u prošlom izdanju građevinskog nedeljnika dobila je, po svemu sudeći, svoj epilog. Naime, naši avgustovski računi za struju biće blago povećani, a oko 6 dinara mesečno odlaziće u zaista korisnu stvar za sve građane naše zemlje.

Zašto će naš račun za struju od avgusta biti povećan?

Ako želite, a trebalo bi da svi to želimo, da vaša kuća ili stan postanu energetski efikasniji, od naredne godine biste uz kredit od banke, mogli da dobijete i bespovratna sredstva iz državnog Fonda za energetsku efikasnost.

Upravo zbog ovog fonda, na julskom računu za struju videćete novu stavku – naknadu za energetsku efikasnost.

Naknada koja počinje će početi da se naplaćuje, iznosiće mesečno dinar i po na 100 kilovat časova potrošnje i njeno uvođenje je bio uslov da se od Evropske unije dobiju sredstava za formiranje fonda, rekao je za BBC na srpskom Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike.

Banjac je objasnio da bi fond trebalo da bude otvoren do kraja 2019. godine, ali da bi se to dogodilo potrebne su i zakonske izmene.

Dakle, kada vam u avgustu stigne julski račun za struju, na poleđini će se naći 17 stavki – jedna više nego na prethodnom. Prilikom plaćanja ćete morati da izdvojite koji dinar više i to zbog nove naknade za energetsku efikasnost.

Kažemo „koji dinar“ pošto će ova taksa na 100 kilovat časova iznositi dinar i po. Za prosečnu potrošnju u Srbiji od 400 kilovat časova – to je ukupno šest dinara. Uvođenje naknade uslov je za formiranje Fonda za energetsku efikasnost.

Zašto je to važno? Zato što ćete iz njega moći da dobijete bespovratna sredstva za povećanje energetske efikasnosti objekata ili kupovinu uređaja. Fond bi trebalo da se formira do kraja tekuće godine.

Gradi se novi most koji će povezati Novi Beograd i Adu Ciganliju

Skupština grada Beograda usvojila je odluku o izgradnji biciklističko-pešačkog mosta između Novog Beograda i Ade Ciganlije. Gradski urbanista, Marko Stojčić, rekao je da će pešačko-biciklistički most povezivati ulicu Omladinskih brigada u bloku 70a sa Adom Ciganlijom, kao i da će u tom delu biti izgrađene javne podzemne garaže. “Garaže će biti namenjene stanovnicima Novog Beograda koji ne žive neposredno pored Save, a koji budu želeli da pešačkim mostom dođu do Ade“, rekao je Stojčić.

On je istakao da se među 17 odluka o izradi detaljnih planova regulacije, koje su juče usvojili odbornici gradskog parlamenta, deset odnosi na teritorije koje do sada nisu imale takav plan. “To nas približava cilju da pokrijemo celu teritoriju grada detaljnim planovima i da Beograd bude planski urađen i da se tako razvija i urbanizuje“, objasnio je Stojčić.

Zelena oaza na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta

Šta povezuje Novaka Đokovića, biznismena Milana Beka, Svetsku banku i UNDP?

Odgovor na ovo pitanje je linijski park – buduća zelena oaza koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu izradiće američka kompanija Diller Scofidio + Renfro, a trebalo bi da ga finansira „ovaj kvartet”, rekao je za Politiku gradski urbanista Marko Stojčić. Arhitekte iz Njujorka stigle su u dvodnevnu posetu Beogradu kada bi trebalo da se dogovore detalji u vezi sa potpisivanjem ugovora.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – ističe Stojčić i dodaje da je ideja da se angažuje biro iz Njujorka potekla, između ostalih, i od njega. Pomenute arhitekte projektovale su slične parkove u svetskim metropolama poput High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi.

Izvor: blic.rs/gradnja.rs/politika