Najnovija statistika kaže da je u februaru mesecu ove godine izdato 1.116 građevinskih dozvola, što je za 1,3 odsto više nego u februaru 2018. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Tako da je indeks predviđene vrednosti radova u februaru veći za 0,8 procenata u odnosu na februar 2018, navodi RZS. Posmatrano prema vrsti građevina, u februaru ove godine izdato je 71,1 odsto dozvola za zgrade i 28,9 procenata za ostale građevine.

Ako posmatramo samo izgradnju zgrada, 60,3 odsto odnosi se na stambene i 39,7 procenata na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (65,5 odsto). Prema dozvolama izdatim u februaru ove godine u našoj zemlji, prijavljena je izgradnja 2. 415 stanova, s prosečnom površinom od 69,8 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama,čak 5,3 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, prosečne površine 171,1 kvadrata, a 93,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova. Njihova prosečna površina biće manja i iznosiće 62,9 kvadratnih metara.

Predviđena vrednost radova novogradnje u februaru za tekuću godinu iznosi 81,4 procenata od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, (58,8 procenata od predviđene vrednosti novogradnje), zatim slede Braničevska oblast (5,8 odsto), Šumadijska oblast (4,1 procenat), i Južnobačka oblast (3,9 procenata), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 3,6 procenata.

Izvor: blic/Tanjug

I ove sedmice napravićemo osvrt na vesti iz građevinskog sektora, a po onome što smo pročitali čini se da je početak građevinske sezone povukao neka važna nerešena ili delimično rešena pitanja iz ove sfere.

Pitanje građevinskih dozvola kod nas je još uvek komplikovana procedura i potrebne su određene dopune i dorade. U skladu sa tim, posle Vlade, tekst Predloga izmena i dopuna stigao je u skupštinsku proceduru. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre, ovog puta, želi da ubrza proces izdavanja građevinskih dozvola pre svega, kako tvrde, za infrastrukturne projekte koji su od značaja za Srbiju. To u praksi znači, za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju ovakvih objekata, investitor će dobijati građevinsku dozvolu uz izjavu da će rešiti imovinsko-pravne odnose. I to do – izdavanja upotrebne dozvole. Resorno ministarstvo navedene izmene, koje u Skupštinu stižu po hitnom postupku, pravda činjenicom da počinju i investicije vredne pet milijardi evra. Uglavnom su to,kako kažu, „linijski infrastrukturni projekti“, dugi više desetina kilometara, a prelaze preko nekoliko hiljada katastarskih parcela. Da bi se početak radova ubrzao, nadležnima je potrebno da se izda građevinska dozvola i počnu radovi na parcelama na kojima je rešena eksproprijacija. Naime, na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole i da zbog toga radovi često kasne – piše u obrazloženju predloga.

– Misli se na izradu projekata parcelacije i preparcelacije, procedure u katastru i na kraju na eksproprijaciju. Kako bi se ubrzao početak izgradnje, potrebno je omogućiti brže pribavljanje građevinske dozvole. Ona bi se izdala investitoru za celokupan projekat, izvođač bi počeo sa radovima odmah na delovima gde su završeni postupci eksproprijacije. Tamo gde nije završena eksproprijacija i procedure u katastrima, iste bi se rešavale paralelno sa izvođenjem radova, pri čemu se nikako ne bi narušavala prava vlasnika nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije.

Još jedna najava obeležila je kraj ove sedmice. Naime, Grad Beograd će angažovati arhitektonski studio iz Njujorka Diller Scofidio + Renfro da izradi master plan za linijski park – buduću zelenu oazu koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Interesantno je da je najavljeno da će projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu finansirati Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UND. To je za Politiku izjavio gradski urbanista Marko Stojčić.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, „High Line“ na Menhetnu i „Zaryadye” u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – istakao je Stojčić. Reč je o prostoru koji je zauzimala železnička pruga, a ideja grada je, dodaje Stojčić, da se poveže zapušteni deo Dorćola uz reku i centar Beograda.

Zlatibor, planina/ Foto:pixabay

Priča o gondolama ne jenjava, a mi ovaj put pričamo o onoj na Zlatiboru. Nime, opština Čajetina je dobila četvrtu od ukupno pet građevinskih dozvola za izgradnju najduže panoramske gondole na svetu, koja će povezivati turistički centar Zlatibora i Ski-centar Tornik. Nova dozvola se odnosi na postavljanje 17 stubova, na potezu od međustanice kod Ribničkog jezera, do njenog krajnjeg odredišta. – Očekujemo da ćemo za nekoliko dana dobiti i petu dozvolu za izgradnju međustanice, pa se radovi uprkos preprekama, odvijaju u kontinuitetu. Imovinska pitanja na trasi gondole su napokon rešena, pa očekujemo da ćemo četiri godine od početka radova, u avgustu gondolu pustiti u probni rad – rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. Radovi počinju uskoro, a narednih dana biće postavljeni temelji za stubove gondole dok će kompletna realizacija posla biti poverena užičkom Jedinstvu.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, posеtila jе u utorak, 09.04.2019 Vranjе, gdе jе sa načеlnikom Pčinjskog okruga, gradonačеlnikom Vranja i prеdsеdnicima opština iz ovog kraja održala sastanak na tеmu razvoja putnе i komunalnе infrastrukturе i stanogradnjе, a, takođe je bilo rеči i o ostalim tеmama iz rеsora Ministarstva. Tom prilikom je istakla da ćе Vlada Srbijе ovе godinе uložiti 1,7 milijardi dinara u putnu infrastrukturu Pčinjskog okruga. Mihajlović je posebno istakla zadovoljstvo zbog završеtka Koridora 10, jеr jе to od ogromnog značaja za cеlu Srbiju i Pčinjski okrug. Dodala je i da je uspеšno savladano najtеžе gradilištе u Evropi, na zadovoljstvo svih građana ovog kraja i cеlе Srbijе.