Ishodovanje neophodne dokumentacije za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju objekta decenijama unazad bila je opterećena zastarelim sistemom, nepotrebno nedefinisanim rokovima i brojnim otežavajućim faktorima.

Reforma koja nastupa 2015. godine, sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, donosi nam postupak objedinjenje procedure elektronskim putem sa ambicijom da reši situaciju sa pribavljanjem neophodne dokumentacije u postupku izgradnje, dogradnje ili rekonstrukcije objekta.

Puna primena postupka objedinjenje procedure elektronskim putem kreće početkom 2016. godine i donosi niz novina koje dobrim delom olakšavaju i pomažu u bržoj realizaciji postupaka koji se provode u okviru objedinjene procedure.

Šta je to objedinjena procedura? I na koju vrstu postupaka se odnosi?

Pre svega, objedinjena procedura je skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležna služba u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekta.

Pored toga, ovom procedurom obuhvaćen je postupak izvođenja radova, kome prethodi izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenje prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Zatim, tu je i postupak prijave radova, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, izdavanje upotrebne dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, kao i priključenje objekta na infrastrukturu.
Pored svega navedenog, moguće je u elektronskom postupku, pribaviti isprave i druga dokumenta koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekta.

Ovo je najkraći mogući uvod i pojašnjenje objedinjenje procedure.

Procedura za izdavanje građevinske dozvole

Pojašnjenje je svakako neophodna investitorima koji imaju iskustva sa pribavljanjem dokumentacije, a naročito investitorima koji prvi put planiraju izgradnju (važi za sve vrste izgradnje, počev od kuće pa do zahtevnijih objekata poslovnog karaktera).

Veoma je važno napomenuti da su ovom procedurom sada obuhvaćeni i radovi na sanaciji i adaptaciji objekata i enterijera, kao i razni oblici promene namene objekata, kao i razdvajanje i spajanje stambenih ili poslovnih jedinica.

Pored toga, koji se poslovi mogu realizovati putem objedinjenje procedure, neophodno je znati i kako funkcioniše ovaj postupak.

// Centralna evidencija objedinjenih procedura je jedinstvena, javna elektronska baza podataka koja se vodi u okviru APR-a (agencija za privredne registre) gde se nalaze objedinjeni podaci, akta i dokumenti svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije.//

Sva razmena podnesaka, akata i dokumenata u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja obavlja se elektronskim putem.

Sva dokumenta, akta i projekti koji se dostavljaju putem elektronske procedure dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta PDF, DWG ili DWF formata obavezno potpisana kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (elektronskim postupkom).

U zavisnosti od zahteva koji pokrećete dostavljate odgovarajuću dokumentaciju i projekte, a takođe imate mogućnost i usaglašavanja zahteva. Usaglašavanje zahteva podrazumeva da, ukoliko ste prilikom prvog zahteva propustili da priložite ili popunite tražene informacije, u roku od 30 dana možete dostaviti podatke ili dokumenta koja ste propustili.
Kompletan put dokumentacije podnosilac zahteva može pratiti kroz elektronsku proceduru, a sve važne informacije pristižu na meil koji ste predvideli za komunikaciju sa opštinskom službom i to je najvažnija prednost elektronskog postupka.

// Još jedna važna prednost je da su sada definisani rokovi za dostavu informacija i dokumenata u okviru procedure. Značajno se štedi vreme za komunikaciju i pribavljanje sve neophodne dokumentacije.//

Koliki je značaj reforme sistema i izdanja neophodne dokumentacije elektronskim putem vreme će tek pokazati.

Dosadašnja iskustva svakako idu u prilog efikasnijem obavljanju postupaka kroz ovaj sistem i boljoj i bržoj komunikacija unutar sistema.

Sistem je veoma jednostavan za korišćenje, a pristup sistemu je moguće ostvariti kreiranjem korisničkog naloga na portalu građevinske dozvole.

Ukoliko su vam potrebna dodatna pojašnjenja u praćenju procedure, svakako nam se obratite za pomoć.

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br. 6
+381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

U sedmici koja je sada već na izmaku, čini se, da se najviše pričalo o stanovanju, odnosno kupovini stanova. Kraj godine kojem smo sve bliži, nameće sumiranje rezultata i preseke stanja na tržištu nekretnina. Po Svemu sudeći,  u Srbiji se kupuju stanovi i to po višim cenama nego što su bile ranije. Ono što je još primetno je i porast broja turista, pa je potreba za hotelima sve veća i veća.

Kvadrat i dalje ima tendencija rasta

Poslednji izveštaji kažu da cene stanova u Srbiji i dalje rastu, a najskuplji kvadrat u Beogradu (i celoj Srbiji) u prvoj polovini 2019. godine koštao je 7.918 evra. Kada bismo posmatrali celu Srbiju, istraživanja pokazuju da su cene poslednjih meseci nastavile da skaču, u proseku za oko 10 odsto, i to najviše novogradnje koja je i dalje traženija od starijih stanova.

„Rast cena je oko 10 odsto veći u odnosu na prošlu godinu, ali bez obzira na to, tražnja je veća od ponude. Na to je uticala “nova kategorija” kupaca, mladi ljudi sa natprosečnim zaradama, koji za kratko vreme mogu da obezbede sredstva za kupovinu nekretnine ili za učešće, i koji su uglavnom zaposleni u IT sektoru. Pored toga, na tražnju su uticali i povoljniji uslovi u bankarskom sektoru, koji se pre svega ogledaju u sniženim kamatnim stopama, olakšanim procedurama i uslovima odobravanja stambenih kredita“, komentariše stanje na tržištu nekretnina u Srbiji Miloš Mitić, menadžer u City Expert servisu za promet nekretnina. On u razgovoru za „Blic Biznis“ potvrđuje da su se ove godine, za razliku od prethodne, bolje prodavali novi nego stari stanovi.

Za stan od 60 kvadrata trebalo bi da se izdvoji oko 30.000 evra

Najskuplji stan prodat za nepunih milion evra

Nove vlasnike za prvih šest meseci ove godine dobilo je oko 47.000 nekretnina, dok je najskuplji stan prodat je u Beogradu za 973.888 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Ukupna vrednost nekretnina prometovanih kupoprodajnim ugovorima koje je obradio RGZ u prvoj polovini ove godine veća je za 12 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.600 evra za stan u beogradskoj Ulici kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 kvadrata u blizini opštine Novi Beograd. Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 2.988.000 evra, a nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, na Topčiderskom brdu. Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600 m2 na centralnoj beogradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.

Hotel Hilton otvoren 1. marta

Naši hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, HORES, postalo je član Evropskog udruženja hotela, restorana i kafića HOTREC na 79. Generalnoj skupštini u Dubrovniku.

Kao 44. nacionalni član tog evropskog udruženja, HORES će ubuduće predstavljati interese hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije među evropskim hotelima, restoranima i kafićima, saopšteno je ove sedmice iz tog nacionalnog udruženja. Kako su istakli predstavnici HORES, ovaj jedinstveni forum će srpskoj hotelsko-ugostiteljskoj industriji pružiti velike mogućnosti da se razvija, kao i da bude primećena.

„Radujemo se razmeni iskustva u ugostiteljstvu i hotelijerstvu sa članovima HOTREC širom Evrope, kao i doprinosu koji ćemo pružiti u izgradnji snažnog hotelsko-ugostiteljskog sektora na području Evrope“, rekli su predstavnici HORES. „Ovo članstvo će omogućiti srpskoj privredi prenošenje novih znanja i iskustava, novih poslovnih modela i praćenje trendova razvijene evropske prakse u hotelijerstvu i ugostiteljstvu uopšte“, navela je ona.

Srbija je, prema podacima Svetske turističke organizacije, u prethodnoj godini imala rast turističkog prometa oko sedam odsto, a 2018. godina je bila rekordna za srpski turizam, sa oko 3,5 miliona dolazaka i 9,4 miliona noćenja, što je rast u visini od 11 procenata. U poslednjih pet godina u Srbiji je otvoreno 137 hotela, odnosno dva hotela u proseku mesečno, navodi se u saopštenju.