Connect with us
Energetska efikasnost

Razumna upotreba energije I deo

Energija ne samo da postaje sve skuplja ve─ç i sve oskudnija. Iz oba razloga mo┼że se preobratiti, iz ─Źinioca privrednog razvoja u ─Źinilac koji ga usporava. Zbog toga odnos dru┼ítva prema na─Źinu kako se energija upotrebljava, u uslovima svetske energetske krize i specifi─Źnih prilika u na┼íoj privredi, mora biti delotvoran. Pod dru┼ítvom se podrazumeva sva skupnost pojedinaca u kojima se na raznim nivoima raspravlja i re┼íava o pitanjima iz sektora energetike, odnosno na razne na─Źine uti─Źe na njih. Pri tome se ima u vidu i ─Źinjenica da je znatno te┼że sprovoditi dobro isplaniranu politiku razumne potro┼ínje energije nego politiku pove─çanog snabdevanja.

Zaštita resursa

Po─Źinje se za┼ítitom prirodnih resursa, koji ─çe se u budu─çnosti koristiti, od bilo kakvog o┼íte─çenja jer se sporo u─Źilo iz pro┼ílosti, pa se iznova pla─çaju ┼íkolarine. Izgra─Ĺuju se objekti iznad le┼żi┼íta uglja, ┼íto mo┼że onemogu─çiti njegovo iskori┼í─çavanje u budu─çnosti, optere─çuje ga visokim i nepotrebnim tro┼íkovima. Dru┼ítvo ne treba da sti─Źe koristi o┼íte─çuju─çi pojedince ali mora na─çi na─Źin da, deluju─çi blagovremeno, spre─Źi obrnuto. Isto tako ne treba sada┼ínje pokolenje upravlja─Źa da terete svojih propusta i gre┼íaka prebacuje kao visok tro┼íak, na one koji ─çe objekte graditi i potom koristiti u budu─çnosti.

Iskorišćavanje resursa

Slede─çi korak je iskori┼í─çavanje postoje─çih resursa. To je neosporno pravo zainteresovanih firmi. Ali, u┼żivaju─çi pravo, one imaju i obavezu da to ne ─Źine na na─Źin suprotan interesima celine. Me─Ĺutim, dru┼ítvo mora blagovremeno da se izjasni o tome kako kori┼í─çenje smatra razumnim. Za┼íto ne bi postojale obaveze da se plan iskori┼í─çavanja le┼żi┼íta podnosi na razmatranje i usagla┼íavanje nekoj instituciji (npr. Privredna komora, Udru┼żenje in┼żenjera i tehni─Źara i sl.).

Razumna upotreba energije u velikim gradovima

foto: Pixabay from pexels.com

Aparati koji štedljivije troše energiju

U dru┼ítvu se koriste mnoga dobra koja na rad pokre─çe energija. Koliko se ona efikasno tro┼íi va┼żno je pitanje u novonastalim uslovima. Ako energija bude imala pravu cenu u uslovima konkurencije na tr┼żi┼ítu, naklonost potro┼ía─Źa dobi─çe oni proizvodi koji, pri jednakim ostalim uslovima, imaju manju potro┼ínju.

Komunalna potrošnja

Komunalne potrebe predstavljaju veliko podru─Źje potro┼ínje, koje se u na┼íoj zemlji kre─çe na preko 50% od ukupne, a u razvijenim zemljama preko 40%, tj. skoro se izjedna─Źuje sa potro┼ínjom industrije. Najve─çi pojedina─Źni potro┼ía─Ź u okviru nje svakako je grejanje stanova i poslovnih prostorija, do 80%. Da bi se ostvarila ┼íto ┼ítedljivija upotreba energije potrebno je smi┼íljeno delovanje u dva pravca. Prvo, posti─çi da potro┼ía─Ź dobije ┼żeljeni oblik energije sa ┼íto manje gubitaka. To se po pravilu ostvaruje skupnim izvorima, toplanama i sli─Źnom. Napominje se da se u TE (termoelektranama) energija uglja iskori┼í─çava samo sa oko 34%, a u kombinovanim postrojenjima za proizvodnju toplotne i elektri─Źne energije (TE-TO) do 70%. Drugi pravac jeste kako energiju sa─Źuvati i ┼íto bolje toplotu iskoristiti. U pitanju je pre svega izolacija zgrade da bi gubitak toplote bio ┼íto manji, odnosno njen u─Źinak ┼íto ve─çi. Neki navode da su na┼íi standardi previ┼íe blagi i da su zato gubici toplotne energije veliki. Pravi odgovor je, da su na┼íi standardi uskla─Ĺeni sa Evropskim standardima i direktivom iz 2020. godine EPBD. Problem je ┼íto se standardi slabo po┼ítuju.

Ekonomija rasvete

Rasveta odnosi dosta energije. Pošto je bila jeftina nije ni razvijena ekonomija osvetljavanja. Rasveta je nesumnjivo element udobnosti i arhitekture, ali za to ne mora biti i skupa. Zbog brojnih nefunkcionalnih svetlećih tela, već da ispunjava namenu, a istovremeno bude lepa i ugodna.

Ušteda energije uz pomoć rasvete

foto: đÉnete Lusina from pexels.com

Transport

Posle industrije i komunalnog sektora transport je tre─çi po redu u u─Źe┼í─çu tro┼íenja energije. Ekonomske analize pokazuju da su transportni tro┼íkovi privrede u Srbiji veliki u odnosu na evropske zemlje. Grane transporta ne deluju kao delovi jedinstvenog sistema prevoza robe i putnika, ve─ç isklju─Źivo izolovano pa ─Źesto i suprotstavljeno jedna drugoj. Spor je porast najjeftinijeg re─Źnog, ┼íto se on sve vreme, od rata na ovamo, nalazi na za─Źelju, posledica je slabosti ili nemanja politike razvoja pojedinih grana ove privredne oblasti. To istovremeno ukazuje, na slabosti politike razme┼ítaja proizvodnih kapaciteta sa masovnim transportom u prostoru Srbije. Re─Źit primer te vrste je lokacija cementara. Na trasi pruge Beograd-Bar izgra─Ĺene su dve cementare a na 370 kilometara obala Dunava nizvodno od Beograda nijedna. Iako je imala ekonomske prednosti, ni do sada nije pristupila izgradnji cementare u Golupcu. O─Źigledno ekonomija nije ovde odlu─Źivala, ali ra─Źun samo ona mora da pla─ça. Zanimljiv je i pou─Źan primer Japana, koji je upornom politikom razvoja, u smislu kapaciteta i udobnosti sredstava masovnog prevoza putnika u gradskom saobra─çaju, postigao da se njime prevozi 70% putnika u Tokiju.

Poljoprivreda

─îetvrti potro┼ía─Ź, po veli─Źini u─Źe┼í─ça, je poljoprivreda. Organizacija zemlji┼íta koje se obra─Ĺuje je krajnje zaostala, nesumnjivo najzaostalija u Evropi. Posed je mali i rascepkan. Posledica takvog stanja je veliki prazan hod koji traktori pri obradi imaju, idu─çi od ku─çe do parcele i pri okretu na uzvratinama, koji dosti┼że i preko 50% ukupno pre─Ĺenog puta. Iz toga proizlazi velika ekonomska neopravdana potro┼ínja goriva. Tro┼íkovi obrade traktorom su ve─ç vrlo visoki. Sa daljim porastom realne cene nafte oni ─çe postajati jo┼í ve─çi i nepodno┼íljiviji. Proizilazi da postoje velike mogu─çnosti da se boljom organizacijom obradivog zemlji┼íta, postigne znatna u┼íteda goriva i tro┼íkova po hektaru. To se mo┼że ostvariti samo kroz slo┼żeni postupak ukrupnjavanja parcela i poseda u nizu godina. Svrha ovog poglavlja je da uka┼że na mogu─çe odnosno najva┼żnije pravce delovanja radi razumnije upotrebe oskudne energije, a ne da iscrpi prednost.

Traktor u polju

foto: Nicolas Veithen from pexels.com

Revolucija izvora energije ÔÇô izlaz iz krize

Svetska energetska kriza okon─Źa─çe se revolucionarnim promenama izvora energije, tehnologije njenog dobijanja i kori┼í─çenja. Samo blagovremeno prela┼żenje na nove izvore mo┼że da spre─Źi mogu─çe posledice koje iscrpljenje sada┼ínjih izvora donosi, a koje su veoma dalekose┼żne i nesagledivog dejstva. Ta revolucija kao i svaka revolucija ima svoju logiku razvoja, svoje mnogobrojne u─Źesnike, idejne radnike koji stvaraju nova znanja, tehnologija i strategija, ali i mnogobrojne organizatore i neposredne izvr┼íioce: proizvo─Ĺa─Źe, potro┼ía─Źe, planere koji imaju odre─Ĺene uloge u tom slo┼żenom procesu. Njene posledice bi─çe vi┼íestruke. Sagledavanje, makar i u grubim crtama, omogu─çava da se stekne predstava u slo┼żenosti, dubini i pravcima njenog delovanja kao i o
posledicama.

Zamena izvora energije

Postupno ─çe se izvr┼íiti zamena sada┼ínjih izvora energije izuzev vodnih. Pozvani i upu─çeni u to pitanje sla┼żu se u tome da ─çe u budu─çnosti biti vi┼íe va┼żnih izvora.

Fuzija

Fuzija je jedna od mogu─çih tehnologija. Ona bi u mnogo ─Źemu bila nastavak na nuklearnu energiju koja nastaje cepanjem atoma. Odlikuje je i dalje veliko pove─çanje jedinice kapaciteta. U slu─Źaju klasi─Źnih nuklearnih elektrana na redu su one od preko 1.000 MW. Ima osnova za o─Źekivanje da ─çe ekonomi─Źni kapaciteti reaktora sa brzim oboga─çivanjem, kao nastavak klasi─Źne nuklearne tehnologije, biti ve─çi. Ako se sudi po tro┼íkovima izgradnje laboratorija za istra┼żivanje fuzije, onda se mo┼że pretpostaviti da ─çe izdaci za izgradnju ekonomske prozvodne jedinice fuzije biti jo┼í osetno ve─çi. Ove tri tehnologije kao da imaju svog pretka u tehnologiji parnih kotlova na ugalj. Sa ta─Źke gledi┼íta industrije, tj. proizvodnje opreme u pitanju je jedan dugotrajan razvojni put na kome su iskustva tehnologije kotlova, dragocena podloga i ulaznica za tehnologiju nuklearne opreme, kako fisije tako i fuzije.

Do pre dvadeset godina Srbija je raspolagala sa neophodnom kadrovskom bazom za ulazak u nuklearnu eru. Ona nije bila dovoljna da razvije tehnologiju u celini, zato ┼íto nije bilo uslova u zemlji, ali je svakako mogla sama da radi na pojedinim njenim va┼żnim delovima samo ili u saradnji sa drugima u svetu. Nau─Źna i stru─Źna sposobnost ovih malobrojnih kadrova bi─çe bolje iskori┼í─çena ako se u zemlji bude radilo po jednom zajedni─Źki dogovorenom programu pa tako organizovani i programirani nastupaju u saradnji sa inostranim partnerima. Ortodoksni princip neoliberalnog koncepta ekonomije je napravio pravu pusto┼í u na┼íoj industriji. Potrebno je postepeno odvajati se od ovog modela. Uop┼íte, saradnja sa inostranim ustanovama mora se poja─Źati utoliko pre ┼íto zemlja treba da u─Źini prvi, nesiguran korak u nuklearnu eru.

Sunce

Sunce je slede─çi izvor. Tehnologija kori┼í─çenja za potrebe toplote niskih temperatura, zagrevanje stanova i poslovnih prostorija, higijenske vode i sli─Źno je ve─ç komercijalno raspolo┼żiva u svetu. Industrija opreme za kori┼í─çenje sun─Źeve energije je zasnovana i razvija se veoma ┼żivo u nekim zemljama, naro─Źito u Kini i SAD. Tehnologija u primeni je jednostavna i dostupna industrijama nivoa kakav ima na┼ía. Stru─Źnjaci isti─Źu da ni razvoj na njoj nije tako slo┼żen, tj. da je dosti┼żan na┼íim mogu─çnostima. U Srbiji je rad na ovoj problematici veoma nerazvijen, sporadi─Źan, naj─Źe┼í─çe kao rad zaljubljenika u problem na amaterskoj bazi. Budilica se jo┼í izgleda nije probudila. A svi razlozi upu─çuju da se ┼żurno treba osposobljavati i koristiti ovaj neiscrpan i svuda (istina ne uvek uvek) prisutan izvor.

Vodonik

Vodonik ─çe po svemu u budu─çnosti imati veliki zna─Źaj, ali i za njegovo dobivanje potrebne su velike koli─Źine energije koje poti─Źu iz drugih izvora. Srbija prakti─Źno jo┼í nije stupila u nuklearno doba. Ne radi na pitanjima sun─Źeve energije dovoljno. O─Źigledno kasni. Oni koji kasne ne stvaraju revoluciju, a u privrednoj revoluciji, o kakvoj se radi, ne u┼żivaju njene najunosnije plodove. Ako se iz objektivnih razloga ne mo┼że biti u prvim redovima, ono iz isto tako objektivnih vlastitih interesa, treba koristiti priliku da se u izuzetno va┼żnom privrednom podru─Źju smanji veliko rastojanje od grupe ─Źelnih zemalja. To je prilika kakvu samo revolucija pru┼ża.

Energetska efikasonst biljaka

foto: Pixabay from pexels.com

Biomasa kao proizvo─Ĺa─Ź energije, sirovine i kiseonika

Biljke su veliki upija─Ź (apsorber) sun─Źeve energije koji je preobra─ça u druge oblike, pa se kao takvo skladi┼íti i koristi, kao energija, kao sirovina u raznim industrijama ili kao hrana. Poznato je da je priroda vr┼íila selekciju bilja, odr┼żale su se u dugoj istoriji zemljine kore one vrste koje su bile ┼żivotno najsposobnije. No ─Źovek je potom za svoje potrebe menjao neka svojstva izvesnog broja bilja koja su slu┼żila njegovim potrebama a pre svega ishrani. Postavlja se pitanje mogu li se svojstva i druga bilja pobolj┼íati da bi bila korisnija sa ta─Źke interesa sadr┼żanog u razmatranoj temi. Odgovor je nesumnjivo pozitivan. Neophodno je inventarisati i klasifikovati ne samo sva bilja ve─ç i njihova svojstva koja treba da budu predmet genetskih promena. Prema tome, u ovom podru─Źju tek predstoje temeljni poslovi koji prethode stvaranju predloga za dono┼íenje odre─Ĺene politike, me─Ĺutim, to ne zna─Źi da taj posao treba i dalje ostavljati po strani. Naprotiv, potrebno je da se po┼żuri zbog u─Źinjenog zaka┼ínjenja.

Ovo, kao i prethodna pokolenja, a verovatno jo┼í samo nekoliko dolaze─çih, iskori┼í─çava─çe se za razvoj privrede znana rudna blaga isklju─Źivo i izvore energije. Njihovo iscrpljenje je manje vi┼íe na vidiku, samo je du┼żina njegovog veka druga─Źija. Postavlja se pitanje imaju li moralnu obavezu pokolenja koja se obilato slu┼że prirodnim izvorima, pri tom ih postepeno iscrpljuju i osiroma┼íuju, da rade na pove─çanju njenih potencijala tamo gde se to mo┼że.

Pro┼íirenje biljnog pokriva─Źa na sve povr┼íine koje ne slu┼że za proizvodnju hrane i njegovo svrsishodno oplemenjivanje pru┼ża pogodnu priliku za to. Ako bi odgovor na postavljeno pitanje bio pozitivan, tj. da ove generacije ne treba da predaju zemlju isu┼íenih nedara za budu─çe onda bi se to moglo ostvariti na primer putem pedesetog ili stogodi┼ínjeg programa osvajanja ┼íumskih povr┼íina i goleti, odnosno i oplemenjivanjem sastava biomase. U izvr┼íenju takvog duga prema budu─çim u─Źestvovala bi tri pokolenja koja koriste izvore prirode. Ekonomske i biolo┼íke studije bi trebalo da poka┼żu za koje svrhe bi to bilje moglo slu┼żiti, pa bi zatim predstojao uporan razgranat rad na oplemenjivanju njihovih svojstava, kao ┼íto je bio slu─Źaj sa kukuruzom, p┼íenicom i drugim, ─Źija je plodnost vi┼íestruko uve─çavana.

Na─Źelno govore─çi ciljevi mogu biti slede─çi:

  • Bilje upija energiju sunca i uskladi┼ítava je u vidu jedinjenja koja se mogu koristiti u energetske svrhe.

Toj potrebi selekcijom prilagoditi svojstva odre─Ĺenog bilja;

  • Jedinjenja koja se stvaraju u bilju, u familiji su ili se zamenjuju sa onim koja su na zemlji kroz dugu istoriju stvaranja i uskladi┼ítavanja u vidu uglja i ugljikovih jedinjenja. One ne samo da mogu slu┼żiti u energetske svrhe ve─ç i kao dragocene sirovine u granama industrije, hemijskoj, celulozi i papira, farmaceutskoj i dr.
  • Bilje je isto tako izvanredno zna─Źajno za pobolj┼íanje re┼żima voda u slivovima. Podru─Źje Srbije, izuzev severnog dela, siroma┼íno je vodama za potrebe industrije, poljoprivrede i stanovni┼ítva. Biljni pokriva─Ź zadr┼żava voda pa se oboga─çuju vodotoci u sezonama malo padavina;
  • Bilje je nezamenljivi proizvo─Ĺa─Ź kiseonika koji je neophodan za ┼żivot. Vr┼íe─çi broje svrshishodne radnje, ─Źovek naru┼íava sastav vazduha, pre svega, pove─çava ugljenikova i sumporova jedinjenja. Sna┼żenje fabrike kiseonika oplemenjiva─çe taj sastav i ┼ítiti─çe ga u odre─Ĺenoj meri od pomenutih ┼ítetnih proizvoda ljudske delatnosti.

Energija vetra i toplote iz utrobe zemlje, u na┼íoj zemlji mogu imati samo lokalni zna─Źaj, ali postoje uslovi da se i u tim razmerama njima zamenjuju drugi izvori energije. Treba razviti rad na ustanovljavanju, upoznavanju potencijala i tehnologije njihovog kori┼í─çenja.

Energetska efikasonst biljaka

foto: Daniel Frese from pexels.com

Nova propulzivna industrija

Industrija koja proizvodi opremu za energetiku, dobra koja koriste energiju za zagrevanje i rad postaje izuzetno va┼żna. Ona mo┼żda ne─çe imati srazmerno onoliki uticaj na industriju u celini i ukupnu privredu kao ┼íto je to slu─Źaj sa motornom industrijom, ali ─çe njeno dejstvo biti pribli┼żnog zna─Źaja. Vlastito tr┼żi┼íte je dovoljno ┼íiroko i stabilno da bude valjan oslonac takvoj industriji. Obzirom na tr┼żi┼íta za takve proizvode i u drugim zemljama, nudi se prilika da se postepeno razvija jedna sna┼żna izvozno usmerena industrija sa dobrim osloncem na doma─çe tr┼żi┼íte. To bi bila odluka strate┼íkog zna─Źaja na ─Źijem bi eventualnom dono┼íenju i ostvarenju trebalo razviti smi┼íljen sistemati─Źan rad i saradnju zainteresovanih organizacija, proizvodnih, projektantskih, istra┼żiva─Źkih, uz svestranu podr┼íku asocijacije i dru┼ítvene zajednice. U pristupu postavljanja takvog cilja treba izvu─çi pouku iz neuspelog razvoja va┼żnih delova te industrije u pro┼ílosti, koristiti to iskustvo ubudu─çe, a potom izvr┼íiti inventarizaciju svih stru─Źnih snaga.

Zaklju─Źak

Novi izvori ─çe postepeno postajati raspolo┼żivi. ┼áto pre budu uvo─Ĺeni lak┼íe ─çe se savladavati te┼íko─çe zbog nestajanja nafte i gasa a kod nas i uglja. To posebno va┼żi za zemlje koje su siroma┼íne u klasi─Źnim izvorima, kao ┼íto je slu─Źaj sa Srbijom. Prirodno je ┼íto se polazi od o─Źekivanja kompetentnih nau─Źnika da ─çe u budu─çnosti svet podmirivati svoje potrebe za energijom iz vi┼íe izvora, ne─çe se u toj meri zavisiti samo od jednog ili dva, kao sada, od nafte i gasa. Svi koji se sada navode kao najizglednij, sunce i deuterij, vodonik, brideri, biomase i dr, pored obnovljivosti, mnogo su ┼íire rasprostranjeni na zemlji nego nafta, gas pa i ugalj, a neki su svuda prisutni. To zna─Źi da ─çe i Srbija imati samo da re┼íava svoje izvore, njihov obim i strukturu, ve─ç prema tome kako su pojedini raspolo┼żivi i kakva im bude ekonomska vrednost.