āSmor su ti papiri. NiÅ”ta mi nije jasno. ZaÅ”to nas gnjave sa tim. Kako sad to? To nije moguÄe!ā To su uglavnom reÄenice mladih kolega, nekada i onih starijih, kada se susretnu sa propisima i pravilima koja moraju da ispoÅ”tuju kako bi isprojektovali svoj objekat.
Averzija prema zakonodavnom delu projektovanja je sa novim generacijama sve veÄa Å”to doprinosi da se suÅ”tinski gubi smisao samog poziva. Zaboravlja se da je suÅ”tina projektovanja ureÄena i prilagoÄena sredina za stanovanje i boravljenje svih graÄana i ostalih živih biÄa, da projektovanje nije samo estetska kategorija i jednoznaÄna disciplina koja se oslanja samo na arhitektu. Zakonske procedure i propisi su proizaÅ”le, ili bi bar tako trebalo da bude, iz potrebe da se graÄena sredina prilagodi potrebama stanovnika i samim tim su neizostavni deo projektovanja.
Postavlja se pitanje da li je negativan stav veÄine prema papirologiji (misli se na zakone i propise) i proceduri dobijanja dozvole moguÄe promeniti i da li je to uopÅ”te potrebno.
Prvo da vidimo koji su uzroci takvom stavu. Na osnovu svoje prakse izdvojila bih tri kljuÄna uzroka:
- zakonski dokumenti sami po sebi i njihovo sprovoÄenje
- nedovoljno obraÄena tema na studijama
- nepotpuna struÄna praksa
ZAKONSKI DOKUMENTI
Velikim delom zakonski dokumenti, poÄevÅ”i od Zakona o planiranju i izgradnji, preko propisa, akata i na kraju važeÄih planova, nisu do kraja usklaÄeni, niti su potpuni, niti precizno jasni, te predstavljaju pogodan teren da se favorizuje nelojalna konkurencija. A nelojalna konkurencija je automatski motiv da se prema neÄemu stekne averzija.
Netransparentnost planova (imate tekst plana u službenom glasniku, a crteži ili nisu tu ili su u vidu sliÄice na kojoj se tek neÅ”to može proÄitati), tumaÄenja zakona (u nekim opÅ”tinama se primenjuju jedna, a u drugim druga pravila), kao i razne nejasne i razliÄite procedure dovode do iscrpljenosti arhitekata koji reÅ”avaju problem na nivou zagonetke, a da ne govorimo o Äestim dopunama dokumentacije i vraÄanju predmeta od nadležnog organa. Ta iscrpljenost opet stvara negativan stav prema procesu dobijanja dozvole i samom zakonodavstvu.
STUDIJE
Arhitekta zavrÅ”i fakultet a da nije upoznat kako izgleda proces dobijanja dozvole, a neretko ne zna i da uopÅ”te mora da se pridržava odreÄenih pravila. Urbanizam, pored projektovanja, zauzima najveÄi deo studija. Spoj urbanizma i projektovanja jesu urbanistiÄki parametri. Taj spoj nije potenciran niti eksplicitno objaÅ”njen na studijama arhitekture. Tako studenti izaÄu sa faksa puni velikih ideja, ali nedovoljno bogati znanjem kako da spoje lepo i druÅ”tveno korisno i kako da Äitaju planove. Ovde ne priÄamo o tome da na faksu treba obuÄavati za dobijanje licence veÄ o tome da je poznavanje propisa i samih procedura veoma bitna stvar koja je neophodna da se obuhvati na fakultetu. I to da se zaista propisi i procedura razrade u okviru nekog predmeta na naÄin da ceo taj proces, ako ne zavole, onda bar da im proces bude izazov koji reÅ”avaju, a ne problem koji Äe neko drugi reÅ”iti.
PRAKSA
Postoji jaz izmeÄu fakulteta i kasnije prakse koja stvara frustraciju i samim poÄetnicima i onima koji te poÄetnike obuÄavaju. Taj jaz se najÄeÅ”Äe premoÅ”Äava struÄnom praksom koja traje 3 godine nakon zavrÅ”enog fakulteta i koja je obavezna za struÄni ispit. Problem nastaje kada je struÄna praksa orijentisana samo na iscrtavanje, a ne i na prouÄavanju propisa i pravila i na praktiÄan proces dobijanja dozvole. To znaÄi da mladi arhitekta zavrÅ”i praksu, a nije se upoznao sa informacijom o lokaciji, sa lokacijskim uslovima, graÄevinskom dozvolom, upotrebnom dozvolom… Tako arhitekta ne nauÄi niti na faksu, niti tokom struÄne prakse kako da vodi i zavrÅ”i jedan objekat āAā kategorije. DeÅ”avaju se i ekstremne situacije kada i posle zavrÅ”ene struÄne prakse mlade arhitekte ne znaju ni da kategorije postoje.
U procesu projektovanja postoje delovi, segmenti, u kojima vam nije potrebno poznavanje propisa i dodir sa papirologijom, ili je to samo pogreÅ”no miÅ”ljenje. Recimo da samo kotirate, i tada je potrebno da znate gde da stavite kotu i sa kojom preciznoÅ”Äu. Ako je prema uslovima minimalno rastojanje od granice parcele 4,00 m, a vi na situaciji iskotirate 3,99 m imaÄete problem prilikom dobijanja dozvole.
Kod prakse veoma je bitno i ko vam je mentor, da li taj mentor ima strpljenja i veÅ”tinu da vam svoje znanje prenese, da li ima dovoljno raspoloživog vremena i koliko je motivisan da vas uputi u celokupan proces. Svi znamo da su takvi mentori retkost i da najÄeÅ”Äe struÄna praksa ostane uskraÄena za zakonski deo oko procesa dobijanja dozvole.
POSLEDICE
Direktna posledica jeste da se mlade arhitekte viÅ”e odluÄuju da im prvi posao bude projekat enterijera, a desi se i da se nikada ne upuste u projektovanje objekata zbog procedure koju ne poznaju. Kažu: āSamo onaj ko nije krenuo, nije zavrÅ”ioā. I to je taÄno. Arhitekte treba da, bez obzira da li znaju ili ne zakonsku proceduru, ulete u svoj prvi projekat i da istražuju na sve moguÄe naÄine kako bi ga zavrÅ”ili i dobili svoju prvu graÄevinsku dozvolu. Indirektna posledica jeste da se mali broj arhitekata bavi ovom temom i samim tim drži monopol nad informacijama Äime se stvara nelojalna konkurencija.
ZAKLJUÄAK
Tema zahteva da joj se posveti pažnja od strane struÄne zajednice, prvenstveno da se na fakultetima procedura i zakonodavstvo približi studentima i da se sistemski radi na tome. Masovnost bavljenja ovom temom smanjiÄe malverzacije u ovoj oblasti, masovna edukacija jeste jedan od alata protiv korupcije. Potrebno je da se ostvari diskusija na ovu temu na viÅ”e strana i od relevantnih institucija kako bi pomogli mladim kolegama da se bave procesom dobijanja dozvole i zakonskim dokumentima kako bi bili zainteresovani da uÄestvuju u njihovom unapreÄenju.
arh. Aleksandra Koneski MladenoviÄ
Autor teksta: arh. Aleksandra Koneski MladenoviÄ