Connect with us
Arhitektura

intervju: Danilo Dangubi─ç – Arhitektonska profesija mora da repozicionira sebe kao inovatora, a ne kao aplikatora

Danilo Dangubi─ç Architects je beogradski arhitektonski biro kojeg je 2015. godine osnovao arhitekta Danilo Dangubi─ç. Ubrzo se etablirao kao dinami─Źna kancelarija sposobna da projektuje, proizvodi i gradi projekte razli─Źitih razmera i slo┼żenosti. Sa vi┼íe od trideset ljudi i laboratorijama za digitalnu proizvodnju, to je vode─ça kancelarija za arhitekturu u Srbiji posve─çena istra┼żivanju i nastojanju savremene arhitekture.

Va┼ía biografija je veoma zanimljiva. ┼ákolovali ste se u inostranstvu i preko Amerike i Engleske vratili se u Beograd, a 2015. godine osnovali ste arhitektonski biro. Da li mo┼żete uporediti rad i status arhitekte u dr┼żavama u kojima ste se ┼íkolovali sa dr┼żavom u kojoj radite?

Diplomirao sam arhitekturu u Londonu na AA i odmah po─Źeo tamo i da predajem. Kako je gotovo nemogu─çe ┼żiveti od akademskog rada na fakultetu uporedo sam radio i u birou. Svi moji profesori su imali svoje prakse ili radili u nekim. Takva je situacija bila u Londonu, dok sam u isto vreme imao poziv da se vratim u Ameriku na Harvard i predajem, s tim da nije postojala opcija da radim mimo fakulteta. Jednostavno razli─Źito se poima praksa i akademija u razli─Źitim delovima sveta. Izuzetno sam voleo rad sa mladim ljudima na fakultetu ali sam odlu─Źio da se posvetim sticanju znanja i razvoju kroz praksu. Arhitekturom se mo┼żete baviti bilo gde u svetu i jednako je izazovno.

Status arhitekte se razlikuje od dr┼żave do dr┼żave, zavisi od kulturolo┼íke svesti i poslovnog ure─Ĺenja. I ako je poslovno ure─Ĺenje u Americi mo┼żda bolje nego u Evropi na primer, status arhitekte je bolji u Evropi. Stvaranje dru┼ítvene svesti i profesionalnog ure─Ĺenja arhitektonske profesije traje dugo i iziskuje kontinuitet graditeljske prakse. Na ┼żalost mi to u Srbiji nismo imali poslednjih sto godina. Promenili smo tri dru┼ítvena ure─Ĺenja i pre┼żiveli pet razaranja, jasno je da kontinuiteta nije bilo. Svestan ovih ─Źinjenica ja sam se vratio u Srbiju da se bavim arhitekturom i ujedno izgradnjom ekosistema arhitektonske profesije. Na sre─çu nisam usamljen u tom nastojanju jer je sve vi┼íe kolega koji su svesni da ukoliko ne uredimo svoju profesiju niko, pa ni dr┼żava, to ne─çe u─Źiniti za nas, bar ne na na─Źin koji je dobar za arhitekturu.

Central Stambena zgrada, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Central Stambena zgrada, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Arhitektonska profesija je u konstantnom stanju redefinisanja i preoblikovanja sebe u celom svetu. To je u korelaciji sa dinamikom promena koje se de┼íavaju u pogledu tehnolo┼íkog razvitka pa posledi─Źno i sociolo┼íkog. Mnoge profesije su nestale, jo┼í vi┼íe ─çe ih nestati u bliskoj budu─çnosti, me─Ĺutim arhitektura je opstala i pored toga ┼íto je i sama iznedrila sijaset novih profesija ili pru┼żaoca konsultantskih usluga. Ono ┼íto arhitekturi kao profesiji daje kapacitet za regeneraciju je sposobnost sinteze. Dok su sve profesije zagledane u sebe arhitektura je oportuna da utilizuje sve ve─çi broj aktera i parametara koji participiraju u stvaranju onoga ┼íto na kraju predstavlja arhitektonsko delo.

Ko je Danilo Dangubi─ç ju─Źe, ko danas i ┼íta ┼żeli da bude sutra?

Ovo je pitanje za psihoterapeutski kau─Ź i za odgovor bi sigurno bilo potrebno nekoliko sesija. Zato ─çu se dr┼żati arhitekture i poku┼íati da odgovorim veoma koncizno. Prvenstveno sam zadovoljan, sre─çan i polaskan ┼íto mogu da se bavim poslom koji jako volim i koji ┼żivim. Budu─çnost vidim u radu na svojoj praksi u studiju, sa ljudima koji dele tu emociju i pasiju za inovativno┼í─çu, preispitivanjem i stvaranjem. Jo┼í vi┼íe projekta kroz koje ─çe te ideje za┼żiveti.

Volim da radim i prenosim znanje na mlade ljude i donekle to ostvarujem kroz rad u birou, neisklju─Źuju─çi mogu─çnost da se u budu─çnosti vratim radu na fakultetu. Arhitektura je profesija kojom vi┼íestruko mo┼żete uticati na ljude i prostor i ta ─Źinjenica mi daje neiscrpnu snagu. U─Źiniti ne┼íto za ljude i njihovo okru┼żenje, u─Źiniti ih zadovoljnijim u prostoru dostojnim ─Źoveka.

Veliku medijsku pa┼żnju izazvao je ÔÇ×Samoodr┼żivi gradÔÇŁ sa kojim ste u─Źestvovali na Bijenalu arhitekture u Seulu pro┼íle godine. Rekli bi odli─Źna ideja, ali kakav je danas status va┼íeg projekta?

U su┼ítini to je bio internacionalni konkurs na kome je svega nekolicina projekta iz Evrope, od ─Źetrdeset ukupno, pro┼íla selekciju Bijenala. Ono ┼íto je ovaj projekat izdvojilo u svetu je upravo univerzalnost problema kojim se bavi. Kako ovladati i aktivirati podzemne delove gradova funkcijama koje nemaju izri─Źitu potrebu za prirodnim svetlom, a prepustiti prostor u gradu za javne povr┼íine i parkove. Kako u─Źiniti grad samoodr┼żivim, po┼żeljnim mestom za ┼żivot, a ne kompromisom za ┼żivot.

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Neuobi─Źajena je praksa kod nas da arhitekta projektom i re┼íenjima komentari┼íe stvarnost i pojave koje prepoznaje, otuda i o─Źekivanje da je ovo naru─Źeni projekat koji ─Źeka na realizaciju. Naprotiv, ovaj projekat predstavlja promi┼íljanje evolucije projekta saobra─çajnog tunela koji ─çe se izgraditi. Da li ─çe neko u njemu prepoznati inovativnost i kapacitet za kreiranje boljeg grada zavisi od okolnosti koje uti─Źu na grad danas. Beograd tek po─Źinje da se bavi podzemnim infrastrukturnim projektima, saobra─çajnim tunelima i metroom, te ideja o objektima koji povezuju podzemnu i nadzemnu infrastrukturu ne─çe jo┼í neko vreme do─çi u fokus. Svakako dvadeset i pet projekata najrazli─Źitijih formi i sadr┼żaja koje smo predvideli predstavljaju bazu sada ve─ç kolektivnog znanja na ovu temu.

Arhitektura je tekovina jednog društva i svaka generacija bi trebalo da ostavi nešto iza sebe. Šta ćemo mi ostaviti našim naslednicima u amanet?

Kada uspostavimo normativ da svaki javni objekat za po─Źetak mora biti arhitektonsko delo, mimo osnovne potrebe ukrovljenja, mo─çi ─çemo da govorimo o arhitekturi kao nacionalnom dobru. Arhitektura stvara novu vrednost koja ostaje da ┼żivi i inspiri┼íe u vremenu budu─çem. Potreban je opus a ne sporadi─Źna arhitektonska dela da bi mogli da govorimo o nasle─Ĺu. Zbog toga je Nacionalna Arhitektonska Strategija koja je trenutno u izradi od najve─çeg zna─Źaja za budu─çnost arhitekture u Srbiji. ┼Żivimo u vremenu instanta koje ne praktikuje koncept pro┼ílosti i istorijske va┼żnosti. Verujem da je to prizma kroz koju se posmatra proces gra─Ĺenja. Tehnologijom kulisa do─Źarava se grandioznost nepostojanim materijalima. Ve─çina je spremna da poveruje u taj simulakrum koji nudi instant satisfakciju bez interakcije nasuprot onome ┼íto nudi arhitektura, vanvremensku satisfakciju uz obavezu interakcije. Arhitektura koju stvaramo danas govori─çe o nama budu─çim generacijama. Budu─çnost je beskompromisna, u njoj samo arhitektura opstaje.

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Koji su po Vama dobri primeri arhitektonske prakse u Beogradu, a koji loši?

Lo┼íi primeri se sami kandiduju, na dobre treba skretati pa┼żnju. U projektu linijskog parka ja prepoznajem snagu i kapacitet da se kreira gradska zelena oaza, parkovska infrastruktura sa pe┼ía─Źkim i biciklisti─Źkim stazama koja ─çe povezati Adu huju i Adu Ciganliju i okrenuti te┼żi┼íte grada ka Savi i Dunavu. Ovo je projekat koji vra─ça ─Źoveka sebi i grad ─Źoveku, koji na iskonski na─Źin podsti─Źe su┼żivot ─Źoveka i prirode u urbanoj sredini. Sve ─çe se promeniti ovim projektom, prevrnuti na pozitivan na─Źin. Donji Dor─çol ─çe postati mo┼żda zna─Źajniji od gornjeg Dor─çola. Br┼że ─çe se stizati oko grada nego kroz grad. Sve to ─çe uneti novu dimenziju ┼żivota u Beogradu. Ja nisam imao prilike da u─Źestvujem u ovom projektu ali se jednako radujem njegovoj realizaciji. Mo┼żda je ovo novi model kretanja u gradu? Premre┼żiti Beograd linijskim parkovima!

Sti─Źe se utisak da se danas mnogo gradi, ali sa jako malo arhitekture ili da se sve vi┼íe pri─Źa o arhitektonskoj praksi, a manje deluje konkretnim primerima?

U potpunosti se sla┼żem sa tom konstatacijom. Gradnja je produ┼żena ruka investicionog kapitala, koji je po svojoj prirodi konzervativan i neinventivan. Sa druge strane arhitektura kao profesija ne razumevaju─çi ove procese ne komunicira dodatnu vrednost koju mo┼że da doprinese projektu. Takva, nesna─Ĺena arhitektonska profesija predstavlja smetnju umesto prednost investicionom kapitalu. Nasuprot arhitekturi IT industrija je kroz startape obezbedila investicionu podr┼íku za najsmelije ideje od kojih velika ve─çina ne─çe opravdati ulo┼żeni novac. Zamislite situaciju u kojoj se bezrezervno investira u objekte visoke arhitektonske vrednosti u nadi da ─çe jedan zavredeti interesovanje i opravdati investiciju. Mislim da arhitektonska profesija mora da repozicionira sebe kao inovatora, a ne aplikatora, kao donosioca novih vrednosti i profesije koja mo┼że da ponudi viziju budu─çnosti dalju od investicionog ciklusa. Praksa je klju─Źna jer se kroz nju stvara arhitektura i oblikovanje praksi uti─Źe na finalni proizvod. Savremena arhitektonska praksa je inkubator novih ideja.

Ona mora imati kapacitet da komunicira i bude partner drugim industrijama i organizacijama. Takvih praksi nema mnogo kod nas, a ni┼íta nije druga─Źije ni u svetu, ali ve─çina nikada nije oblikovala budu─çnost ve─ç manjina koja je smela da prihvati taj izazov.

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Jedan ste od osniva─Źa ASAP-a koji je za kratko vreme postao op┼íteprihva─çen kod ljudi iz struke. ┼áta je ono ┼íto ─çe ova Asocijacija promeniti ili doneti na arhitektonsku scenu Srbije?

Asocijacija Srpskih Arhitektonskih Praksi se stvarala godinu dana do svog konstituisanja marta 2022. godine, a sada obele┼żava prvu godinu zvani─Źnog rada i zaista je mlada organizacija koja je narasla na skoro pedeset biroa koji su prepoznali potrebu za unutar strukovnim dijalogom i ┼żeljom da urede i profesionalizuju sebe i ekosistem u kome arhitektonske prakse rade u Srbiji.

ASAP je otvoren za sve arhitektonske prakse, transparentan u svom organizovanju i delovanju, a posebno u razmeni znanja i iskustava. Zaista ne znam ┼íta ─çe promeniti i doneti na arhitektonsku scenu, ali znam na ─Źemu ─çe nastaviti da radi, a to je promovisanje arhitekture u dru┼ítvu, stvaranju dobre prakse kroz kontinualne edukacije, konstruktivnog u─Źe┼í─ça u izradi zakonske i podzakonske regulative i mo┼żda ni┼íta manje zna─Źajno ASAP ─çe nastaviti da ba┼ítini kulturu otvorenog i konstruktivnog dijaloga.

Klju─Źna re─Ź u nazivu ASAP-a je praksa, ona objedinjuje kontinuitet, profesionalnost, rutinu, u─Źenje, pa i to da ┼żivite taj posao. Kao ┼íto rekoh veliki broj biroa se kroz ASAP edukuje i razmenjuje znanja o menad┼żmentu, ljudskim resursima, finansijskom poslovanju, pravnim i drugim ve┼ítinama neophodnim da bi ispoljili svoj arhitektonski potencijal koji je nesporan.

Meni je fascinantno koliko je ASAP ÔÇ×zarazanÔÇŁ, sa lako─çom svako ideju o pobolj┼íanju nekog segmenta profesije brzo pretvara u projekat tima koji radi na njenoj realizaciji. Neverovatno je koliko je kolega imalo ┼żelju da ne┼íto unapredi u profesiji, ali kao pojedinci to nisu uspevali da realizuju ┼íto je stvorilo unutar strukovnu frustraciju, ose─çaj da ni┼íta ne mo┼że da se promeni, u─Źini boljim, da dr┼żava ne ─Źini dovoljno za arhitekturu. Stvar je u tome da arhitektonska profesija treba da bude nezavisna, unutar strukovno organizovana sa konceptom kontinuiteta i regeneracije.

Stambeni kompleks, Beograd / 3D vizualizacija: Danilo Dangubi─ç Architects

Stambeni kompleks, Beograd / 3D vizualizacija: Danilo Dangubi─ç Architects

Prisustvovao sam nekolicini doga─Ĺaja u organizaciji ASAP-a i moram priznati da ste okupili sjajnu ekipu, a vezano za to sam u pro┼ílom uvodniku napisao: ÔÇ×Svaki put smo bili odu┼íevljeni pristupom, na─Źinom komunikacije suprotstavljenih stavova, da smo imali ose─çaj kao da se nalazimo u nekoj drugoj dr┼żaviÔÇŁ. Da li smo jedini to primetili?

Eto i vi ste se ÔÇ×zaraziliÔÇŁ, upravo o tome govorim. Niste jedini, naprotiv, va┼íe kolege, ASAPartneri i naravno same arhitekte su prepoznali organizovanu i otvorenu platformu za diskusiju, oblikovanje ideja i proaktivno delovanje kroz ASAP na pobolj┼íanju arhitektonske profesije. ASAP je izgradio kulturu komunikacije i set pravih i realnih vrednosti koja omogu─çava akterima sa naj- razli─Źitijim stavovima da komuniciraju unutar arhitektonske profesije.

Kako vidite budućnost srpske arhitekture, tj. da li je sadašnja arhitektura dorasla arhitekturi i velikanima srpske arhitektonske scene iz prošlog veka?

Iz pijeteta prema kolegama koji su gradili ┼íezdesetih i sedamdesetih godina pro┼ílog veka rekao bih da u ovom trenutku arhitektura nije dorasla tim visinama. Da li ─çe ova generacija uspeti da se ostvari zavisi od toga za koliko ─çe se prostora izboriti da se iska┼że. Gra─Ĺevinska ekspanzija u protekloj deceniji je propustila da izgradi objekte arhitektonske vrednosti. Nadam se da ─çe izgradnja filharmonije u Beogradu Londonskog studija Amande Levet prikazati kapacitet arhitekture da inspiri┼íe i mobili┼íe dru┼ítvo. Da ─çe svi koji u─Źestvuju u procesu gradnje u Srbiji prepoznati tu ve─çu vrednost koju arhitektura donosi.

Sve vi┼íe se pri─Źa o energetskoj efikasnosti, zelenoj gradnji i zdravom stanovanju. Da li o─Źekujete pomak na ovom polju kada se radi o izvedenim objektima?

O─Źekujem veliki pomak jer se dru┼ítveno shvatanje promenilo. Promena u na─Źinu ┼żivota koji je izazvala pandemija virusa korona je ubrzala taj proces okretanja ─Źoveka sebi u kome je on epicentar svog fokusa, a kroz dru┼ítvene mre┼że svaki ─Źovek je postao brend, sebi bitniji od bilo kog drugog brenda koji mu se nudi. ─îovek ┼żeli da ┼żivi u zdravom okru┼żenju kvalitetne vode, vazduha i kontrolisane buke. Vrednuje prirodno okru┼żenje i svoje vreme. Utoliko se koncept odr┼żivog ┼żivota i zelene gradnje, koji datira jo┼í od sedamdesetih godina pro┼ílog veka, danas ─Źini neizostavnim.

Razumevanje i primena prirodnih fizi─Źkih principa na objekte je model kojem te┼żimo pri projektovanju u birou. No-tech pristup kreiranju komfora i atmosfera. Na projektu Sk12 i Skew house kroz koncept ÔÇ×duboke fasadeÔÇŁ iskoristili smo uzgonsko strujanja vazduha uz fasadu koji povla─Źi vazduh od unutra┼ínjeg osen─Źenog dela fasade ka toplijem spolja┼ínjem sloju. Na taj na─Źin odvode─çi toplotu od objekta konstantno vr┼íi izmenu sve┼żeg vazduha i ventilira prostor terase.

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

SK12 Stambeni kompleks, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Kako komentari┼íete Nacrt sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji? ┼áta je to ┼íto Vam je najvi┼íe privuklo pa┼żnju?

Moram da priznam da sam se prvi put ove godine bavio zakonom iz pozicije nekoga ko predla┼że izmene i dopune, naspram primenjivanja istog. Zakon je prihvatio zelenu agendu prepoznaju─çi ekonomski potencijal energetske efikasnosti u vremenu skupih energenata. Svakako to je za pohvalu i drago mi je da ─çe se formirati agencija na dr┼żavnom nivou koja ─çe se time baviti. U tom domenu ima mnogo prostora za napredak. Naime kod nas se u okviru prora─Źuna energetske efikasnosti ra─Źunaju samo gubici, ┼íto isklju─Źuje kapacitet objekta da generi┼íe energiju, ┼íto ovaj zakon ve─ç predvi─Ĺa. Pozitivne su i odre─Ĺene izmene koje ─çe ubrzati proceduru dobijanja gra─Ĺevinskih dozvola. Me─Ĺutim i dalje ostaje prostor za nelegalnu gradnju u tome ┼íto arhitekta na osnovu ─Źije licence je izdata gra─Ĺevinska dozvola ne participira nu┼żno u daljem procesu gradnje i ishodovanja upotrebne dozvole, da bi ga zakon ponovo prepoznao kasnije prilikom ishodovanja saglasnosti autora pri rekonstrukciji tog objekta. Ovu i niz drugih predloga koji proizilaze iz prakse ASAP je uputio Zakonodavcu u nadi da ─çe ih prepoznati kao su┼ítinske.

Na tr┼żi┼ítu postoji sjajan izbor materijala, proizvoda i tehnologija, mnogo vi┼íe nego pre 20-30 ili vi┼íe godina, uz pomo─ç kojih arhitekta realizuje svoj koncept. Kako birate sa kojim materijalima ili kompanijama ─çete raditi?

Da, situacija je mnogo bolja poslednjih godina ┼íto se ti─Źe dostupnosti savremenih materijala. Veoma mi je bitan prirodni aspekt materijala jer time se obezbe─Ĺuje njegova dugotrajnost. Mogu─çnost obrade mi je tako─Ĺe bitna. Da li je materijal kona─Źan u svojoj formi ili ostavlja prostor za interpretaciju. Ja nisam pobornik gotovih re┼íenja, nisu mi inspirativna, zato tragam za materijalom i tehnologijom koja mi dozvoljava da se uklju─Źim u proces stvaranja i unesem inovativnost.

Koliko se mlade arhitekte koje izlaze sa fakulteta razlikuju od Vas i Vaših kolega u istom periodu?

Razlikuju se generacijski, verovatno isto onoliko koliko smo se mi razlikovali od na┼íih starijih kolega. U razli─Źitim vremenima smo se oblikovali i sticali ve┼ítine otuda i generacijska specifi─Źnost. To je sve normalno i veoma mi je inspirativno da radim sa mladim kolegama, kao i da se konsultujem sa starijim.

Ne vidim problem u toj generacijskoj razli─Źitosti, naprotiv. Proces stvaranja arhitekture se promenio, ubrzao kroz digitalizaciju ┼íto je u korak sa tehnologijama fabrikacije i gradnje koji omogu─çava da mla─Ĺe kolege lak┼íe i br┼że ulaze u posao. Nekada mi je simpati─Źno sa koliko ve┼ítine i brzine stvaraju u virtualnom svetu softvera, a da i ne poznaju elemente i procese gradnje.

Na izvestan na─Źin oni se obu─Źavaju na simulatorima gradnje kroz koje kreiraju ┼íto je suprotno od procesa koji su starije kolege prolazile u─Źe─çi kroz gradili┼íta pa onda to znanje prenosili na projekte.

Central Stambena zgrada, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Central Stambena zgrada, Pan─Źevo / foto: ┬ęDanilo Dangubic Architects

Manji deo va┼íih kolega je pre┼íao iz uloge arhitekte u ulogu menad┼żera i po─Źeo da se bavi ÔÇ×konfekcijomÔÇŁ umesto da ÔÇ×┼íije odela po meriÔÇŁ, a mi nekako imamo utisak da je takvih primera sve vi┼íe?

Svi smo mi menad┼żeri svog vremena i posla kojim se bavimo i ┼íto smo bolji u tome to nam ostavlja vi┼íe prostora za kreativni deo posla. Ne bi me┼íao pojam menad┼żerstva i karaktera, jer karakter je ono ┼íto nas opredeljuje da stvaramo ili reprodukujemo. Da li ─çe biti vi┼íe kreativnih i inovativnih projekta ni Vi ni ja ne mo┼żemo da uti─Źemo, sa razvojem svesti dru┼ítva o arhitekturi menja─çe se i odnos arhitekata prema onome ┼íto stvaraju. To su uzajamni procesi, ne treba kopati rovove i praviti jaz me─Ĺu kolegama, ve─ç polaziti od toga da svako upravo radi najbolje u svojoj mo─çi u datom trenutku.

Da li vi┼íe volite da radite mikro projekte sa manjim timom ili one velike, koji zahtevaju saradnju sa stru─Źnjacima iz razli─Źitih disciplina? ┼áta je ono ┼íto Vas vi┼íe ispunjava?

Imam utisak kao da je ta razlika izbrisana. Svi projekti aktiviraju ┼íiroki spektar saradnika i konsultanata iz razli─Źitih oblasti samo se razlikuje intenzitet njihovog anga┼żovanja. Ispunjava me razmena ideja i novih znanja koje saradnici donose u projekat. Tu ne mislim samo na fazu projektovanja ve─ç i na faze fabrikacije i proizvodnje. Neretko upravo oni dodaju novu i bolju vrednost projektu u trenutku kada je ne o─Źekujem. To je ono kada ka┼żemo, bolje je nego ┼íto smo zamislili.

Koliko su stru─Źni i edukativni ─Źasopisi, kao ┼íto je i ÔÇ×grenefÔÇŁ, va┼żni za doma─çu gra─Ĺevinsko- arhitektonsku scenu?

ÔÇ×GrenefÔÇť mi je bio zanimljiv od kada sam ga video, dotakao, kao stara novost. U vremenu digitalnih portala ÔÇ×GrenefÔÇť izlazi u formatu koji je bli┼żi knjizi nego ─Źasopisu i kreira posebnu ni┼íu u medijskom prostoru. Drago mi je da trajete i istrajavate.

Ja sam arhitekturu u─Źio iz ─Źasopisa, ─Źekao sam da stignu novi brojevi u biblioteku da bih saznao ┼íta je to arhitektura. Taj miris novog od┼ítampanog papira svaki put me podseti na ritual ─Źitanja tih ─Źasopisa. Verovatno ja imam romantizovanu svest o ─Źasopisima ali ─Źinjenica da u Srbiji jedan ÔÇ×GrenefÔÇť egzistira potvr─Ĺuje da nije gotovo sa romantikom. I ako se vi ne bavite arhitekturom eksplicitno, ve─ç energetskom efikasno┼í─çu kroz prizmu gra─Ĺevinarstva, predstavljate registar trenutnog znanja i svesti iz tih oblasti. Samo aktuelnosti i koli─Źina su┼ítinskog sadr┼żaja mogu da iznesu teret ┼ítampanog izdanja i ja vam to ┼żelim. Jo┼í stru─Źnijih tekstova o sistemima odr┼żivosti, naprednim tehnologijama i materijalima. Informacije su postale i vi┼íe nego dostupne te je njihova vrednost srazmerno manja, nasuprot znanju koje se sve manje nudi kao proizvod u medijima.

Koga bi od Va┼íih kolega predlo┼żili za intervju u slede─çem broju?

Po┼íto sam uklju─Źen u rad saveta ovogodi┼ínjeg, 45. Salona Arhitekture, Muzeja primenjene umetnosti, na kome ─çe predavanja odr┼żati nekoliko sjajnih arhitekata poput Werner Sobek iz Minhena, Aleksandar Sa┼ía Zelji─ç iz Genslera u ─îikagu, Ljiljana Blagojevi─ç, Marijana Radovi─ç iz M2 Atelier u Milanu i drugi.

Siguran sam da bi bilo ko od njih bio jedinstven i sjajan sagovornik za va┼í ─Źasopis.