Da li ste nekada razmiÅ”ljali o tome kako je nastala stolica? Gde su one bile najlepÅ”e i konaÄno, ko je pustio stolice, po pristupaÄnoj ceni, u masovnu prodaju? Ovaj tekst upravo Äe govoriti o tome kako je ova naizgled obiÄna i svakodnevna stvar ustvari od korisnog predmeta postala umetniÄko delo i odraz dizajnerskog umeÄa.
Dugo se nije brinulo o tome da stolica bude udobna
Dakle, stolica je komad nameÅ”taja koji služi za sedenje. Sastoji se od dela na kome se sedi, naslona i ponekad naslona za ruke. Uglavnom je stolica namenjena za jednu osobu. Stolice imaju noge (najÄeÅ”Äe Äetiri) na kojima stoji deo na kome se sedi, tako da je on podignut od poda.
Kroz istoriju se funkcija stolice nije promenila, ali jeste njen dizajn koji se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture. Do XVII veka u domaÄinstvima obiÄnih ljudi stolica nije imala neku veÄu ulogu, niti se vodilo raÄuna o njenoj udobnosti. Isticale su se samo katedre crkvenih velikodostojnika ili aristokratije.
Do 19. veka jedino je aristokratija imala udobne stolice
Ljudi u srednjem veku su uglavnom radili van kuÄe i eventualno bi koristili za tadaÅ”nje uslove praktiÄnije stolice na sklapanje. Doba renesanse je izmeÄu ostalog, uticalo i na ureÄenje doma i donelo nove dizajne stolica, uglavnom po ugledu na antiku. Razvijen je novi tip stolice na sklapanje, tzv. faldisterijuma ili savonarola stolice, posebno popularne u Firenci i Veneciji. Pravljena je od orahovog drveta, imala je ukrÅ”tene nogare i bila ukraÅ”ena rezbarijom i pozlatom. Radi udobnosti, sediÅ”te je bilo presvuÄeno pliÅ”em ili kožom, a koristili su se i jastuÄiÄi. MeÄutim i tada i sve do XIX veka, viÅ”e pažnje se posveÄivalo dizajnu nego udobnosti. Stolice su izraÄivane iskljuÄivo od drveta.
U dizajnerskom smislu stolica je i danas najveÄa inspiracija
U XX veku se javila potreba modernog Äoveka za udobnoÅ”Äu, kako u kancelariji, tako i u neformalnim situacijama, Å”to je dovelo do razvoja industrijskog dizajna. To je donelo pojednostavljivanje njihove forme i strukture i zapoÄela je masovna proizvodnja. U XIX veku izdvajaju se stolice proizvedene u fabrici Tonet (Thonet), a u XX veku stolica od Å”perploÄe Äarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41, Ero Sarinenova (Eero Saarinen) stolice od plastike i aluminijuma i Ero Arnianov (Eero Arnio) dizajn stolica u obliku Å”upljih sfera od fiberglasa i poliestera.
Thoret stolice kao rezultat nove tehnologije
Skromna pojava i suptilne krivine Thonet stolice āSide Chair No. 14ā malo odaju o njenoj revolucionarnoj ulozi. Sve do kraja 19. veka stolice su se proizvodile ruÄno. Ipak, razvoj tržiÅ”ta iziskivao je da se proizvodnja omasovi uz pomoÄ novih tehnologija. Austrijanac Thonet 1859. godine plasirao je stolicu sastavljenu od samo Å”est savijenih drvenih delova, deset Å”rafova i dve podloÅ”ke. Jeftina i brza za proizvodnju, lagana i trajna, jednostavna za sklapanje i transport, āSide Chair No. 14ā (poznata i po nemaÄkom nadimku Konsumstuhl) postala je nauspeÅ”niji produkt industrijskog dizajna 19. Veka. I sinonim za ležernu cafĆ© kulturu. Njena forma, u drvetu ili drugim materijalima, masovno se i dan-danas imitira.
Thonet stolica
Retki su veliki arhitekti koji nisu ostavili traga stolicom za pamÄenje. Iako su u primarnom fokusu arhitekte prostor, funkcija i forma, niÅ”ta drugo do tog svakodnevnog upotrebnog komada nameÅ”taja nije oliÄenje kreativnog genija i stvaralaÄke veliÄine. Stolice su ikone stila i tehnoloÅ”kih promena. Mnogi su zahtevi ā funkcionalni, ergonomski i estetski, koje moraju da zadovolje. VeÄina onih koje svakodnevno sreÄemo zapravo su omasovljene replike remek-dela koja su obeležila razvoj sveta.
Stakleni nameŔtaj je bezvremen i nikada ne izlazi iz stila
Ako hoÄete da date taj liÄni peÄat svoj prostoru, a nemate puno novca za potroÅ”iti, kupite barem jednu stolicu koju Äe vam izraditi po vaÅ”oj želji i zamisli. BaÅ” onakvu kakvu nema niko osim vas.
Mirjana Makarin-PlavÅ”iÄ