intervju: Ilja i Igor Mikitišin – Rekonstrukcija porodičnog imanja i vinogradarske kuće

U srcu pitoresknog pejzaža Fruške Gore, na strmim padinama Popovice, rađa se priča koja spaja prošlost i sadašnjost, tradiciju i inovaciju. Ova priča je priča o rekonstrukciji porodičnog imanja i vinogradarske kuće koja nije samo arhitektonski poduhvat, već pravo umetničko delo.

• Autor projekta: 4MIND d.o.o.
• Projektanti / arhitekte: Ilja Mikitišin, Igor Mikitišin 
• Lokacija: Fruška Gora, Popovica
• Spratnost :Su+P
• Površina: 103 m²
• Pejzažna arhitektura: MVS PROJECT d.o.o.Marina Isakov 
• Fotografija: Relja Ivanić

Pod vođstvom Ilje i Igora Mikitišina iz 4MIND-a, uz podršku Marine Isakov iz MVS PROJECT-a, ova kuća postaje simbol harmoničnog suživota sa okolinom, istovremeno odražavajući suštinsku srž Fruške Gore. Kroz pažljivo vođen proces dizajna i izgradnje, očuvana je autentičnost, dok su implementirani inovativni koncepti energetske efikasnosti i održivosti. Prvi put „grenef” predstavlja jedan fenomenalan projekat kroz intervju sa Iljom i Igorom Mikitišinim iz 4MIND-a i otkrivamo kako je svaki detalj ovog projekta pažljivo osmišljen kako bi se stvorila savršena ravnoteža između prošlosti i budućnosti, čineći ovu kuću ne samo mestom stanovanja, već pravim izvorom inspiracije i divljenja.

Ova kuća, sa svojim karakterističnim elementima arhitekture Fruške Gore, postaje simbol spoja tradicije i modernog, odražavajući pažljivo izbalansiranu harmoniju između prirodnog okruženja i funkcionalnih potreba savremenog života. Ovaj projekat dokazuje da brilijantan dizajn nije nužno povezan sa enormnim finansijskim ulaganjima i velikim površinama ili kvadratima. Naprotiv, on pokazuje da pažljivo planiranje, kreativnost i fokus na potrebe savremenog života mogu rezultirati izuzetnim rešenjima koja su dostupni, ipak, malo širem krugu ljudi.

Kako ste uspeli da integrišete karakteristične elemente sremske vinogradarske kuće u modernu rekonstrukciju?

Pažljivo posmatrajući lokaciju i okruženje. Kao imperativ postavljeno je očuvanje postojećeg zelenog fonda i formiranje prostorne kompozicije koja će ambijentalnu celinu vinograda i „vinarske“ atmosfere dodatno naglasiti i istaći u prvi plan.

Kako ste odabrali materijale koji se uklapaju u idilični pejzaž Fruške gore, ali istovremeno osiguravaju funkcionalnost i trajnost objekta?

Ta projektantska odluka se nadovezala prirodno. Tražio se materijal koji može da se nađe u okruženju same Fruške Gore. Stara kuća imala je stubove i pilastre u kamenu, a i zidanje nosećih zidova rađeno je u kamenu sa ispunama i ojačanjima od betona. Kamen koji je korišćen je Ledinački. Nesretna okolnost je bila što je taj kamenolom ugašen i tog kamena više nema u proizvodnji. Srećom, na lokaciji se nalazio i komšijski podzid od Rakovačkog kamena, ali sa tim prirodnim materijalom izuzetno je teško zidati precizno. Težak je za obradu i veoma čvrst, zato su se njime i zidale upravo međe i eventualno neki pomoćni objekti koji ne zahtevaju neku “estetiku“. Ključ je bio u majstorima koji bi bili voljni da zidaju njime i srećom našli smo takve, iz Ledinaca. Veliku zahvalnost za umeće i rad ide njima i ovaj objekat ne bi bio to da nije bilo njih. Njihova umešnost i odabir kamena dali su kući identitet.

Koje su bile ključne promene u rasporedu prostorija u odnosu na originalni plan objekta iz 1978. godine?

Promena se prvenstveno ogleda u nameni, iz povremeno – privremenog u stambeni objekat. Striktno, funkcionalno gledano, urađena je intervencija na nivou vertikalne komunikacije unutar objekta (topla veza), kao i organizaciona preraspodela unutrašnjih prostorija.

Koje su inovativne tehnike ili materijali korišćeni prilikom renoviranja kako bi se obezbedila energetska efikasnost i održivost?

Nema novih tehnika koje nisu poznate ovom podneblju, vekovima unazad. Iskorišćena je konfiguracija terena i to što je objekat ukopan u zemlju, tako da je cela suterenska etaža izvedena u masivu sa novim zidanjem kamenom ispred stare konstrukcije. Debljina zidova omogućila je dobru i kvalitetnu izolaciju i zimi i leti. Sprat je zajedno sa krovom u izolaciji 20 cm, da sve bude „ušuškano“. Ako posmatramo neke inovativne principe, trebamo napomenuti da je kuća projektovana po principu što manjeg utroška energije, koje se ogledaju u sakupljanju kišnice u velikoj betonskoj cisterni za tehničku vodu i irigaciju leti, kao i budućem osvetljavanju objekta na fotonaponske panele na krovu, za koji su ostavljeni izvodi koji bi se sproveli do male baterije u podrumu.

Kako ste uspeli da očuvate autentičnost postojećeg vinskog podruma u procesu rekonstrukcije?

Podrumski deo objekta je od samog starta odredio pravac u kome se ide. Ceo proces mora da bude rekonstrukcija, a ne kompletno rušenje i izgradnja novog objekta. Elem, podrum se nalazi ispod prilaznog puta, a i komšijski podzid leži na suterenskom zidu kuće, što su bile dve vrlo nepovoljne i komplikovane stvari koje su rešene sa velikom dozom pažnje. Visina suterenske etaže nije se mogla menjati jer nije smeo da se dira prilazni put. Ono što je bio imperativ, jeste kuću obezbediti od vlage i tu nije bilo kompromisa. Korišćena je PVC membrana, plus injektiranje zidova na najkritičnijim mestima. Estetski gledano završna obrada jednog unutrašnjeg zida urađena je od ostataka srušenih pilastara od Ledinačkog kamena. Ništa se nije bacalo. Autentičnosti doprinosi i pomoćni objekat koji je rekonstruisan i koji doprinosi atmosferi celog ambijenta na poseban način.

Kako ste osigurali da nove etaže budu funkcionalne i udobne za stanovanje, uzimajući u obzir potrebe klijenta?

Glavna rokada u suterenu bila je pozicija ulaza, čime se na starom mestu „otvorila” pozicija za toalet. Ceo suteren je „open space“ prostor koji može da se koristi i za veća okupljanja poput slave, što je bio jedan od zahteva klijenta. Sprat ili prizemlje, kako smo ga mi krstili, pretrpelo je prilično velike promene. Umesto spoljnje lođe ili natkrivene terase i sobe iz koje se ulazi u drugu sobu, gornji sprat u novoj dispoziciji ima dnevnu sobu, dve spavaće sobe, kupatilo, terasu, sve spojeno unutrašnjim stepenicama.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se susreli tokom rekonstrukcije i kako ste ih prevazišli?

U projektovanju nije bilo nekih nepremostivih prepreka i, bogzna, kakvih izazova. Objekat je prilično jednostavan i jasan, za razliku od izvođenja gde je bilo mnogo izazova: transport i dovoženje materijala na gradilište; pažljivo kopanje na placu da se ne poremete koreni borova i jelki; očuvanje Tise kao integralnog segmenta dizajna od najvišeg značaja; što lakša krovna konstrukcija zbog opterećenja na postojeće temelje; pronalaženje starih instalacija jer nije bilo projekta kao i postavka novih. Kad se setimo puta i podizanja nivoa istog za 30 cm da bi se izgubio stepenik ili dva, pri ulasku u kuću na gornjoj etaži, koti puta, to je bilo možda najkomplikovanije.

Na koji način ste se pobrinuli za optimalno osvetljenje i ventilaciju novih prostorija?

Kuća je okrenuta prema gradu, na svoju jugoistočnu stranu, što je dobro za insolaciju. Dosta svetla, čak da nema Tise, velike staklene stene morale bi da imaju neku vrstu zastora, ali Tisa štiti kuću od prekomernog osunčavanja i zagrevanja. Prozor iznad gornjeg ulaza osvetljava hodnik, velike staklene površine „kupaju” celokupan prostor u svetlu. Možda najsimpatičniji je, mali prozor u kupatilu koji u određeno doba dana baš pravi lepu senku u tuš prostoru.

Kako ste uskladili modernu estetiku sa tradicionalnim elementima arhitekture u okolini?

Kombinacijom forme i materijalizacije. Iako je forma prilično jednostavna, ipak je jednim potezom postavke slemene grede po dijagonali, te spuštanjem dve suprotne tačke krova za pola metra, krov dobio na dinamici i time ne podseća više na klasičan dvovodni krov. Svi koji nisu arhitekte pitaju, ali i smatraju, da kuća ima ravan krov. Materijalizacija kroz Rakovački kamen je poveznica cele priče. Krv ili limfa projekta (konstruktivna srž), ali i njegova koža (prirodna spoljašnjost).

Kako su vlasnici reagovali na konačan dizajn i da li su imali posebnih preferencija koje ste morali da uzmete u obzir?

Reagovali su baš onako kako trebaju da reaguju. Vlasnici su uključeni od samog starta u dizajn i imali su par ključnih sugestija, predloga i ideja koje su implementirane. Ono na čemu su insistirali od samog starta je pogled na vedutu Novog Sada. Tako da smo temu kadriranja preneli i na sam plac i mikro ambijente.

Koje su bile glavne smernice ili ideje koje su Vas vodile tokom procesa projektovanja i izgradnje?

Uklapanje u postojeće okruženje i ostavljanje prirodnog ambijenta i autentičnosti zatečenog, a tokom izgradnje da sve bude urađeno kvalitetno i po projektu.