interju: Anja Ivana Milić, Arhi.pro – Procesi projektovanja u skladu sa načelima

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori Anja Ivana Milić, arhitekta, CEO Arhi.pro

Imamo zadovoljstvo da Vam predstavimo Anju Ivanu Milić, izvanrednu liderku i CEO kompanije Arhi.pro koja je svojom stručnošću i posvećenošću postigla izvanredne rezultate u oblasti arhitekture i građevinarstva. Arhi.pro je vodeća kompanija u regionu koja se ističe inovativnim pristupom arhitekturi i dizajnu, pružajući širok spektar usluga u oblasti građevinske industrije.

Kako Vaša firma usklađuje kreativni proces projektovanja sa strogo definisanim brend vizual standardima korporacija?

Korporacije poseduju svoje brend vizuelne standarde, koji se prevashodno odnose na grafičke standarde. Što se tiče arhitekture, korporacije daju projektantima standarde koji su vezani za poslovanje, funkcionisanje firme u tehničkom i tehnološkom smislu, kao i jasnu organizacionu šemu unutrašnje strukture, organizacije kompanije. Šema koja je jasna vizuelna deskripcija hijerarhije, rangova i diferencijacije ljudi i poslova je zadatak u pogledu fizičkog smeštaja takve organizacije, ali ne i oblikovnosti i estetike objekta. Ono što je inspirativno kod kreiranja korporativnih objekata je asocijacija koju arhitekta stvara ili prepoznaje prevashodno iz filozofije brenda, poslovne politike i delatnosti kojom se bavi, a potom i grafičkom standardizacijom korporativnih boja i grafičkih geometrija. Tu je veliko polje slobode i kreativnosti da se zgrada pomiri sa uslovima izgradnje koju nosi sama lokacija, kontekstom i onim što brend poručuje: šta, kako i zašto rade.

IT park, Inđija 2012. – prvi LEED gold sertifikovani objekat u Srbiji / foto: Rade Kovač

Kako integrišete matricu i raster u projektovanje poslovnih objekata kako biste postigli efikasan prostorni dizajn?

Polazna osnova svakog poslovnog objekta je formiranje većih i efikasnih konstruktivnih raspona za što bolju iskorišćenost prostora kancelarija, sala i otvorenih radnih prostora. Matrica je polazna osnova koja prevashodno korespondira sa što boljim rešenjem parkiranja u podzemnim etažama, a takođe daje pomenutu efikasnost formiranja nadzemnih poslovnih prostorija. Kod poslovnih objekata matrica se usitnjava kroz kreiranje radnih mesta, kancelarija i ostalih površina, gde je zakonitost modularnog projektovanja nezaobilazan metod.Modul parking mesta, moduli radnog mesta, moduli fasadnih otvora, zajedno čine početni koncept objekta u kojem se iz prethodna tri definiše najoptimalniji konstruktivni raspon zgrade. Matrice i rasteri, od organizacione šeme do sklopa objekta, su interesantna „igrica“ za dizajnera tokom kreiranja korporativne zgrade. Nude nam Modrianovsku igru vizuala, ali i izazivaju da, po poslednjim trendovima u arhitekturi, pozicioniramo vešto prostore i volumene gde će se dozvoliti dizajnerska „sloboda“ i odstupati od modularnih pravila zarad formiranja humanijih prostora za zaposlene.

Poslovni objekat K3 Bezanija / Investitor: Imel group / foto: Relja Ivanić

Kako se Vaš tim nosi sa izazovima optimizacije troškova i održavanja projektovanja unutar budžeta?

Ono što je bilo uvek standard u radu sa korporacijama je da su uz projektne zadatke sve kompanije imale svoje jasne budžetske okvire za izgradnju, i da je rešenje moralo biti usklađeno sa finansijama. Uloga arhitekte je ne samo da zna da projektuje objekte dizajnerski i inženjerski, već i da ume da vlada klijentovim budžetima, kao i da savetuje ako ima omaški u istima od strane klijenta. Budžetiranje, poznavanje tržišta materijala i opreme u graditeljstvu i poznavanje cena su polazni uslovi za rad sa korporacijama. I pored stručnih timova za analize koštanja izgradnje, koje klijent angažuje, kreativnost u baratanju finansijama je i u rukama arhitekte. Iz tog znanja nastaju objekti onakvi kako ste ih arhitektonski zamislili i želeli, a sa varijantama materijalizacije koje prave cenovnu razliku. Održavanje objekta je takođe bitna stavka, neophodna da se planira i predoči klijentu za svako ponuđeno rešenje. To je deo tehnološkog znanja koje mora da ima u sastavu projektantski tim.

Ako pitate kako mi, kao Arhi.pro to savlađujemo, odgovor je u gradnji tima preko 20 godina, koji je u našem sastavu biroa inženjerski mutidisciplinaran, podržan grupama za projekt menadžment, menadžment cena i troškova i upravljanja izgradnjom. To je dodatno znanje i iskustvo koje naši klijenti dobijaju u toku procesa projektovanja njihovih poslovnih objekata, a sve u korist sigurnih budžetiranja.

Poslovni park Green Escape na Bežaniji / Investitor: Imel group / 3D vizualizacija: Arhi.pro

Možete li navesti neke od vaših najznačajnijih projekata poslovnih objekata i kako ste zadovoljili specifične zahteve klijenata u tim projektima?

IT tehnološki park u Inđiji (2012.), zadovoljio je da se projektovanje na neurbanizovanom području u okruženju njiva i livada pretvori u strukturu koja je naizgled „prirodno“ iznikla iz tla, prepisivanjem matrice oranica i livada koje možete videti projekcijom iz vazduha. Taj aspekt je potom veoma doprineo u ostvarenju prvog LEED sertifikata u Srbiji. Upravna zgrada Societe generale banke (sada OTP, 2016.), je imala za zadatak uklapanje u kontekst novobeogradskog bloka koji je imao dve dodirne tačke, sa jedne strane zgrade bauhaus stila, betonskih horizontalnih parapeta iz sedamdesetih godina prošlog veka, a sa druge strane objekte izgradnje na prelasku iz postmoderne u 21. vek. Smatramo da smo uspešno pomirili koncepte, iako je dodatna struktura nove zgrade uveliko podigla gustinu izgradnje i smanjila distance u strukturi bloka.

Kako se osiguravate da projekti poslovnih objekata postignu zahteve za dobijanje LEED i BREAM sertifikata?

Trend u energetskoj efikasnosti, samoodrživosti, očuvanju ekoloških aspekta planete je prerastao u svakodnevne obavezujuće programske zadatke klijenata. Sa ili bez sertifikacije, mi smo te aspekte pretvorili u obavezujuće kriterijume za sve objekte, i smatramo da je to zapravo projektovanje u standardu dobre inženjerske prakse. Sertifikacija po različitim standardizacijama je samo poštovanje liste kriterijuma koju nalaze svaka sertifikaciona organizacija posebno. Bitno je klijentima umeti predočiti moguće tolerancije u odabiru kriterijuma, staviti na vrh odabira benefite kompanije kao i bitan aspekt da velike korporacije treba da prednjače u društvenoj odgovornosti ovog tipa. Uvek je pitanje cene za dostizanje takvih standarda prvo koje klijent postavlja. Odgovor je, platite nešto više na početku, a vraća se višestruko kasnije.

Navigator Business Center, Novi Beograd / Investitor: MPC / foto: Arhiva MPC

Kako komunicirate sa klijentima tokom različitih faza projektovanja, uključujući inicijalno planiranje, dizajniranje i izgradnju?

Rad sa korporativnim klijentima je veoma složen. Pored osećaja da jednako radite za neku porodicu u čije „tajne življenja“ ulazite, imate i mnogo rigidnijih pravila u funkcionalnim relacijama u prostoru, kao i bitnu komponentu poštovanja kompanijske hijerarhije. Tokom stvaranja koncepta i dalje razrade projekta desiće Vam se da Vaši sagovornici sa klijentove strane nisu uvek i relevantni za donošenje odluka, te pored uvažavanja nametnutog vam poretka, morate biti vešt psiholog da prepoznate „decesion makers“ u velikim sistemima. U cilju da se projekat manje menja tokom razvojnih faza, važno je da inicirate što više sagovornika i prepoznate mesta odluka.

NOVELLA Business Center, Novi Sad / Ivestitor: Rapid invest / 3D vizualizacija: Arhi.pro

Možete li objasniti Vaš pristup stvaranju poslovnih objekata i kako se on razlikuje u odnosu na druge vrste arhitektonskih projekata?

Pravila geometrije kao polaznica postavki osnova i fasada, ritam otvora koji se ponavlja kao tema, prethodni izbor paterna koji će biti vizualna prepoznatljivost samo tog objekta. Svedenost volumetrije i likovnosti je ono što preferiram kada klijent nema drugačije zahteve. Trudim se da nikada više od tri različita materijala ne koristim na fasadi. Volim da se bavim korporativnim arhitekturom, i u tom domenu Arhi.pro je postao lider u svom regionu. Korporativna arhitektura je manifest filozofije samog brenda, korporacije, te je za mene inspirativno tragati za takvom simbolikom. Za mnoge referentne brendove bili smo angažovani da uspostavimo i vizuelni standard njihovih enterijera, a principi po kojima smo radili knjige brend standarda su naša prepoznatljivost.