Za Äasopis āgrenef – graÄevinarstvo & energetska efikasnostā govori Anja Ivana MiliÄ, arhitekta, CEO Arhi.pro
Imamo zadovoljstvo da Vam predstavimo Anju Ivanu MiliÄ, izvanrednu liderku i CEO kompanije Arhi.pro koja je svojom struÄnoÅ”Äu i posveÄenoÅ”Äu postigla izvanredne rezultate u oblasti arhitekture i graÄevinarstva. Arhi.pro je vodeÄa kompanija u regionu koja se istiÄe inovativnim pristupom arhitekturi i dizajnu, pružajuÄi Å”irok spektar usluga u oblasti graÄevinske industrije.
Kako VaÅ”a firma usklaÄuje kreativni proces projektovanja sa strogo definisanim brend vizual standardima korporacija?
Korporacije poseduju svoje brend vizuelne standarde, koji se prevashodno odnose na grafiÄke standarde. Å to se tiÄe arhitekture, korporacije daju projektantima standarde koji su vezani za poslovanje, funkcionisanje firme u tehniÄkom i tehnoloÅ”kom smislu, kao i jasnu organizacionu Å”emu unutraÅ”nje strukture, organizacije kompanije. Å ema koja je jasna vizuelna deskripcija hijerarhije, rangova i diferencijacije ljudi i poslova je zadatak u pogledu fiziÄkog smeÅ”taja takve organizacije, ali ne i oblikovnosti i estetike objekta. Ono Å”to je inspirativno kod kreiranja korporativnih objekata je asocijacija koju arhitekta stvara ili prepoznaje prevashodno iz filozofije brenda, poslovne politike i delatnosti kojom se bavi, a potom i grafiÄkom standardizacijom korporativnih boja i grafiÄkih geometrija. Tu je veliko polje slobode i kreativnosti da se zgrada pomiri sa uslovima izgradnje koju nosi sama lokacija, kontekstom i onim Å”to brend poruÄuje: Å”ta, kako i zaÅ”to rade.
IT park, InÄija 2012. – prvi LEED gold sertifikovani objekat u Srbiji / foto: Rade KovaÄ
Kako integriŔete matricu i raster u projektovanje poslovnih objekata kako biste postigli efikasan prostorni dizajn?
Polazna osnova svakog poslovnog objekta je formiranje veÄih i efikasnih konstruktivnih raspona za Å”to bolju iskoriÅ”Äenost prostora kancelarija, sala i otvorenih radnih prostora. Matrica je polazna osnova koja prevashodno korespondira sa Å”to boljim reÅ”enjem parkiranja u podzemnim etažama, a takoÄe daje pomenutu efikasnost formiranja nadzemnih poslovnih prostorija. Kod poslovnih objekata matrica se usitnjava kroz kreiranje radnih mesta, kancelarija i ostalih povrÅ”ina, gde je zakonitost modularnog projektovanja nezaobilazan metod.Modul parking mesta, moduli radnog mesta, moduli fasadnih otvora, zajedno Äine poÄetni koncept objekta u kojem se iz prethodna tri definiÅ”e najoptimalniji konstruktivni raspon zgrade. Matrice i rasteri, od organizacione Å”eme do sklopa objekta, su interesantna āigricaā za dizajnera tokom kreiranja korporativne zgrade. Nude nam Modrianovsku igru vizuala, ali i izazivaju da, po poslednjim trendovima u arhitekturi, pozicioniramo veÅ”to prostore i volumene gde Äe se dozvoliti dizajnerska āslobodaā i odstupati od modularnih pravila zarad formiranja humanijih prostora za zaposlene.
Poslovni objekat K3 Bezanija / Investitor: Imel group / foto: Relja IvaniÄ
Kako se VaŔ tim nosi sa izazovima optimizacije troŔkova i održavanja projektovanja unutar budžeta?
Ono Å”to je bilo uvek standard u radu sa korporacijama je da su uz projektne zadatke sve kompanije imale svoje jasne budžetske okvire za izgradnju, i da je reÅ”enje moralo biti usklaÄeno sa finansijama. Uloga arhitekte je ne samo da zna da projektuje objekte dizajnerski i inženjerski, veÄ i da ume da vlada klijentovim budžetima, kao i da savetuje ako ima omaÅ”ki u istima od strane klijenta. Budžetiranje, poznavanje tržiÅ”ta materijala i opreme u graditeljstvu i poznavanje cena su polazni uslovi za rad sa korporacijama. I pored struÄnih timova za analize koÅ”tanja izgradnje, koje klijent angažuje, kreativnost u baratanju finansijama je i u rukama arhitekte. Iz tog znanja nastaju objekti onakvi kako ste ih arhitektonski zamislili i želeli, a sa varijantama materijalizacije koje prave cenovnu razliku. Održavanje objekta je takoÄe bitna stavka, neophodna da se planira i predoÄi klijentu za svako ponuÄeno reÅ”enje. To je deo tehnoloÅ”kog znanja koje mora da ima u sastavu projektantski tim.
Ako pitate kako mi, kao Arhi.pro to savlaÄujemo, odgovor je u gradnji tima preko 20 godina, koji je u naÅ”em sastavu biroa inženjerski mutidisciplinaran, podržan grupama za projekt menadžment, menadžment cena i troÅ”kova i upravljanja izgradnjom. To je dodatno znanje i iskustvo koje naÅ”i klijenti dobijaju u toku procesa projektovanja njihovih poslovnih objekata, a sve u korist sigurnih budžetiranja.
Poslovni park Green Escape na Bežaniji / Investitor: Imel group / 3D vizualizacija: Arhi.pro
Možete li navesti neke od vaÅ”ih najznaÄajnijih projekata poslovnih objekata i kako ste zadovoljili specifiÄne zahteve klijenata u tim projektima?
IT tehnoloÅ”ki park u InÄiji (2012.), zadovoljio je da se projektovanje na neurbanizovanom podruÄju u okruženju njiva i livada pretvori u strukturu koja je naizgled āprirodnoā iznikla iz tla, prepisivanjem matrice oranica i livada koje možete videti projekcijom iz vazduha. Taj aspekt je potom veoma doprineo u ostvarenju prvog LEED sertifikata u Srbiji. Upravna zgrada Societe generale banke (sada OTP, 2016.), je imala za zadatak uklapanje u kontekst novobeogradskog bloka koji je imao dve dodirne taÄke, sa jedne strane zgrade bauhaus stila, betonskih horizontalnih parapeta iz sedamdesetih godina proÅ”log veka, a sa druge strane objekte izgradnje na prelasku iz postmoderne u 21. vek. Smatramo da smo uspeÅ”no pomirili koncepte, iako je dodatna struktura nove zgrade uveliko podigla gustinu izgradnje i smanjila distance u strukturi bloka.
Kako se osiguravate da projekti poslovnih objekata postignu zahteve za dobijanje LEED i BREAM sertifikata?
Trend u energetskoj efikasnosti, samoodrživosti, oÄuvanju ekoloÅ”kih aspekta planete je prerastao u svakodnevne obavezujuÄe programske zadatke klijenata. Sa ili bez sertifikacije, mi smo te aspekte pretvorili u obavezujuÄe kriterijume za sve objekte, i smatramo da je to zapravo projektovanje u standardu dobre inženjerske prakse. Sertifikacija po razliÄitim standardizacijama je samo poÅ”tovanje liste kriterijuma koju nalaze svaka sertifikaciona organizacija posebno. Bitno je klijentima umeti predoÄiti moguÄe tolerancije u odabiru kriterijuma, staviti na vrh odabira benefite kompanije kao i bitan aspekt da velike korporacije treba da prednjaÄe u druÅ”tvenoj odgovornosti ovog tipa. Uvek je pitanje cene za dostizanje takvih standarda prvo koje klijent postavlja. Odgovor je, platite neÅ”to viÅ”e na poÄetku, a vraÄa se viÅ”estruko kasnije.
Navigator Business Center, Novi Beograd / Investitor: MPC / foto: Arhiva MPC
Kako komunicirate sa klijentima tokom razliÄitih faza projektovanja, ukljuÄujuÄi inicijalno planiranje, dizajniranje i izgradnju?
Rad sa korporativnim klijentima je veoma složen. Pored oseÄaja da jednako radite za neku porodicu u Äije ātajne življenjaā ulazite, imate i mnogo rigidnijih pravila u funkcionalnim relacijama u prostoru, kao i bitnu komponentu poÅ”tovanja kompanijske hijerarhije. Tokom stvaranja koncepta i dalje razrade projekta desiÄe Vam se da VaÅ”i sagovornici sa klijentove strane nisu uvek i relevantni za donoÅ”enje odluka, te pored uvažavanja nametnutog vam poretka, morate biti veÅ”t psiholog da prepoznate ādecesion makersā u velikim sistemima. U cilju da se projekat manje menja tokom razvojnih faza, važno je da inicirate Å”to viÅ”e sagovornika i prepoznate mesta odluka.
NOVELLA Business Center, Novi Sad / Ivestitor: Rapid invest / 3D vizualizacija: Arhi.pro
Možete li objasniti VaŔ pristup stvaranju poslovnih objekata i kako se on razlikuje u odnosu na druge vrste arhitektonskih projekata?
Pravila geometrije kao polaznica postavki osnova i fasada, ritam otvora koji se ponavlja kao tema, prethodni izbor paterna koji Äe biti vizualna prepoznatljivost samo tog objekta. Svedenost volumetrije i likovnosti je ono Å”to preferiram kada klijent nema drugaÄije zahteve. Trudim se da nikada viÅ”e od tri razliÄita materijala ne koristim na fasadi. Volim da se bavim korporativnim arhitekturom, i u tom domenu Arhi.pro je postao lider u svom regionu. Korporativna arhitektura je manifest filozofije samog brenda, korporacije, te je za mene inspirativno tragati za takvom simbolikom. Za mnoge referentne brendove bili smo angažovani da uspostavimo i vizuelni standard njihovih enterijera, a principi po kojima smo radili knjige brend standarda su naÅ”a prepoznatljivost.