Connect with us
Budu─çnost

Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi

Pre 15 godina, Energetska zajednica je osnovana kao glavni mehanizam za integraciju energetskih tr┼żi┼íta zemalja, koje nisu ─Źlanice Evropske unije, u jedinstveno evropsko tr┼żi┼íte energije. Korak po korak, ugovorne strane Energetske zajednice preuzimale su klju─Źne pravne tekovine EU u energetskoj sferi. U poslednje dve godine, EU je intenzivirala svoju ambicioznu politiku dekarbonizacije, a ugovorne strane Energetske zajednice nisu uhvatile korak. Jaz izme─Ĺu dve strane u pogledu energetske politike je sada gotovo nepremostiv.

Glavni prioritet Sekretarijata Energetske zajednice je pomoc╠ü zemljama Zapadnog Balkana u njihovoj tranziciji ka odr┼żivoj i niskougljeni─Źnoj energetskoj buduc╠ünosti. Ovo je izazovan zadatak jer sve ─Źlanice, izuzev Albanije, u velikoj meri zavise od uglja. Kako bismo pokrenuli razgovore o reformama, uradili smo analizu direktnih i odabranih indirektnih subvencija za proizvodnju elektri─Źne energije iz uglja na Zapadnom Balkanu.

Na┼ía analiza je pokazala da ugalj dobija zna─Źajne subvencije koje naru┼íavaju tr┼żi┼íte, obrasce potro┼ínje i dugoro─Źnu odr┼żivost energetskih sistema.

Direktne subvencije za sektor uglja po jedinici instalisane snage su znatno vec╠üe nego za elektri─Źnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora

Direktne subvencije dostigle su vi┼íe od pola milijarde evra u periodu 2015-2017, i, ┼íto je jo┼í gore, po jedinici instalisane snage su znatno vec╠üe nego za elektri─Źnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Indirektne subvencije, tako─Ĺe, igraju veliku ulogu.

Dve vrste subvencija koje su analizirane u studiji ÔÇô poslovanje sa niskom ili negativnom stopom profitabilnosti i izostanak pla─çanja emisija CO2, uz pretpostavku cene od 20 evra po toni CO2 ÔÇô dostigle su skoro milijardu evra godi┼ínje u pet zemalja ─Źlanica.

EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika kako bi se anulirala prednost koju zbog subvencija imaju proizvo─Ĺa─Źi elektri─Źne energije iz ─Źlanica Energetske zajednice

S obzirom na veliki nivo subvencionisanja, proizvo─Ĺa─Źi elektri─Źne energije iz zemalja ─Źlanica Energetske zajednice na evropskom tr┼żi┼ítu elektri─Źne energije imaju komparativnu prednost, koja ─çe biti sve zna─Źajnija sa daljim integrisanjem tr┼żi┼íta. EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika (border adjustment mechanism) kako bi otklonila ovu nejednakost. Ako bi se takva mera uvela, mogla bi da zaustavi sve napore ka integraciji tr┼żi┼íta elektri─Źne energije i vrati na po─Źetak ─Źitav proces koji vodi Energetska zajednica.

Sigurnost snabdevanja ─Źesto se navodi kao razlog za status quo i da bi se nastavilo sa proizvodnjom u zastarelim elektranama, koje ne zadovoljavaju trenutne standarde za emisije.

Uvo─Ĺenje prelazne takse za emisije CO2 ne bi ugrozilo sposobnost sistema da odgovori rastu tra┼żnje za energijom

Studija[2], koju je naru─Źio Sekretarijat, utvrdila je da adekvatnost sistema ili na─Źin na koji elektroenergetski sistem mo┼że da odgovori rastu tra┼żnje za elektri─Źnom energijom, nec╠üe biti ugro┼żena ako su tr┼żi┼íta elektri─Źne energije u potpunosti integrisana i ako se postepeno uvodi prelazna taksa za emisije CO2. Postepeno uvo─Ĺenje prelazne takse na CO2 bi odlo┼żilo ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj, i to dok zemlje ─Źlanice Energetske zajednice ne u─Ĺu u EU, kada ─çe pla─çati punu cenu CO2 emisija.

Dosad je Crna Gora jedina ugovorna strana koja je uspostavila cenu za emisije CO2 (24 evra po toni). Svi ostali se ustru─Źavaju da ulo┼że u buduc╠ünost.

Trenutna kriza izazvana COVID-19 virusom, koja je smanjila cene emisija CO2 na tr┼żi┼ítu EU, pru┼ża priliku za uvo─Ĺenje sli─Źnih ┼íema u zemljama Energetske zajednice.

Prihodi od takse mogli bi biti iskori┼í─çeni za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, doprinosec╠üi odr┼żivom ekonomskom oporavku

Novi prihodi mogli bi biti iskori┼í─çeni za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, doprinosec╠üi odr┼żivom ekonomskom oporavku. Jednako je va┼żno i postepeno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija za ugalj i preusmeravanje u┼íte─Ĺenih sredstava na dobro osmi┼íljene mere za smanjenje energetskog siroma┼ítva koje ne naru┼íavaju funkcionisanje tr┼żi┼íta energije.

Ova prilika koja se sada pojavila je verovatno poslednja. U narednim mesecima i godinama ekonomije c╠üe biti preplavljene dr┼żavnom pomoc╠üi kako bi se izborile sa posledicama trenutne krize. Ta pomoc╠ü trebalo bi da bude usmerena na tehnologije orijentisane ka dekarbonizaciji, a ne da zastarele elektrane na ugalj pre┼żive.

Sada smo u krizi. Ali, u svakoj krizi postoji prilika. Bez obzira koji put vlade odlu─Źe da slede tokom sledec╠üih meseci, ta odluka imac╠üe dugotrajan efekat na buduc╠ünost zemalja i njihovih gra─Ĺana.

Autor: Janez Kopa─Ź, direktor Sekretarijata Energetske zajednice

Izvor: balkangreenenergynews.com