Connect with us

Novosti

Pedeseti međunarodni kongres i izložba o klimatizaciji, grejanju i hlađenju – KGH

Objavljeno

:

Pedeseti međunarodni kongres i izložba o klimatizaciji, grejanju i hlađenju (KGH)

Pedeseti međunarodni kongres i izložba o klimatizaciji, grejanju i hlađenju (KGH), održavaju se od 4. do 6. decembra 2019. godine u Sava centru u Beogradu. Teme Kongresa su nova rešenja na bazi obnovljivih izvora energije, pre svega energije Sunca i geotermalne energije; moderni sistemi gradskih sistemi grejanja i hlađenja; preporuke za predviđanje potreba i potrošnje energije u stambenim, poslovnim i javnim objektima; zgrade budućnosti, pametne zgrade i gradovi; rashladni sistemi danas i sutra, novi pametni sistemi KGH u zgradama, zgrade koje oponašaju ljudski organizam…

Tematske oblasti KGH izložbe

Metodi, tehnologije, tehnike, standardi i softveri integralnog projektovanja, gradnje, tehničkog pregleda, ispitivanja, monitoringa i pametnog korišćenja energetski efikasnih održivih zdravih novih zgrada i temeljno obnovljivim izvorima energije integrisanom energetskom – rehabilitacijom obnovljenog postojećeg urbanog građevinskog sektora u cilju postizanja održivosti, bezbednosti, ozelenjavanju i adaptabilnosti urbanih sistema klimatskim promenama i rezilijentnosti ne samo u odnosu na vremenske ekstreme i geološke poremećaje, već i u odnosu na izloženost rizicima terorizma, političkih ekstrema nekontrolisanih migracija i imigracija biće noseće teme kongresa i izložbe.

Tematske oblasti su:

  • Unapređenja i inovacije osnovnih principa, metoda proračuna opterećenja, projektovanja, proizvodnje komponenata, standarda i ispitivanja energetski unapređene opreme i sistema za KGH (klimatizaciju, grejanje, hlađenje) i ventilaciju.
  • Merodavni parametri i mape kvaliteta spoljašnje sredine (vazduha, vode, zemlje) i rizici zagađenja.
  • Simulacija performansi zgrada, rezilijentnost tipične meteorološke godine prema klimatskim promenama i referentni podaci hidrometeorologije i hidrogeologije, kao i simulacijama određivanje podataka – rezultata interakcije vetra i mreže urbanih struktura.
  • Metodi i problemi integralnog projektovanja održivih objekata i integralna isporuka projekata zgrada (posebno komercijalnih, zdravstvenobolničkih, data centara i drugih posebnih namena); merodavne analize i optimizacija energetske efikasnosti svih faza životnog veka objekta.
  • Metodi i standardi tehničkog prijema, održavanja, ispitivanja kontrole i optimizacija rada sistema KGH određenih namena i vrste objekata; ispitivanja merenjem dinamike bilansa potreba energije u uslovima merenih hidrometeoroloških parametara i validacija rezultata simulacija.
  • Aktuelne teme razvoja opreme i sistema mobilne klimatizacije.
  • Merodavni potencijali i bilansi obnovljivih izvora energije (OIE) (lokalno, regionalno i na nivou države).
  • Zelene površine, zeleni krovovi i fasade; novi materijali, multifunkcionalne fasade i samolečive konstrukcije.
  • Integracija OIE, posebno fotonaponskih i fotonaponskotoplotnih (FN i FNT) slojeva i struktura u omotače zgrada (BIPV); optimizacija dnevnog i veštačkog osvetljenja; istraživanja, razvoj i standardizacija.
  • Merenje protoka ventilacionog vazduha i kvalitet unutrašnje sredine uključujući biološku čistoću i akustiku.
  • Tehnologije hlađenja, rashladni uređaji i sistemi i toplotne pumpe kao OIE, istraživanje i razvoj proizvodnje na pragu reindustrijalizacije.
  • Uticaj novih tehnologija i usavršene opreme za KGH sa prirodnim rashladnim sredstvima na poboljšanje energetske efikasnosti sistema za KGH.
  • Primena regulative o gasovima i direktive o ekološkom dizajnu u 2018 – realnost i mogućnosti.
  • Ograničenja u nabavci i primeni rashladnih sredstava koja značajno utiču na globalno zagrevanje (visoki GWP).
  • Sistemi daljinskog grejanja i hlađenja u urbanim transformacijama (uslovima sve većih migracija u gradove, uticaja na zdravstvene uslove, način organizacije života, sigurnost, održivost).
  • Temeljno energetsko renoviranje uz integraciju korišćenja OIE na nivou pojedinačnih (posebno stambenih) objekata i na nivou javnog gradskog sistema daljinskog grejanja i hlađenja.
  • Korišćenje OIE za naselja nula emisije CO2 u sprezi sa skladištenjem energije upotrebom podzemnih prostora iscrpljenih i zatvorenih kopova uglja i minerala.
  • Distribuirana proizvodnja električne energije korišćenjem OIE u sistemu pametne mreže i skladištenja energije.
  • Kombinovani sistemi centralne i distribuirane ko i trigeneracije energije u sprezi sa pametnoj mrežom i uz korišćenje OIE i sistema skladištenja energije.
  • Električne instalacije, pametne mreže i ICT infrastruktura rezilijentnih zgrada i rurbanih naselja energije plus.
  • Vertikalni i horizontalni transport (liftovi, eskalatori i drugi mehanički sistemi u zgradama).
  • Sistemi za snabdevanje vodom, otpadne vode i čvrst otpad.
  • Sistemi automatske kontrole i inteligentnog upravljanja objektom u celini uključujući sisteme KGH, kontrolu pristupa, sistem bezbednosti, zaštite i zaustavljanja požara.
  • Energetski efikasno korišćenje OIE za KGH u rurbanom (harmonizovanom ruralnom i urbanom) razvoju, naprednoj organskoj poljoprivredi, agroindustriji, hladnom lancu hrane i drugim proizvodnokomercijalnim objektima i sistemima.

KGH logo

Društvo za KGH Srbije, pri SMEITS-u
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd
office@smeits.rs
www.smeits.rs
www.kgh-kongres.rs
www.kgh-drustvo.rs

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Tržište nekretnina i dalje raste, Moravski okrug, zgrade i zemljotresi

Objavljeno

:

Od

radnici na gradilištu

I ove sedmice sumirali su se rezultati na tržištu nekretnina, a čuli smo i najave nekih projekata koji će olakšati život našim građanima i pozitivno uticati na BDP.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste

Kada pričamo o građevinskoj sezoni koja je sada već iza nas, možemo sa sigurnošću reći da tršiste nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, a sve je veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata. Ovo je ocena učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina JIE „Balkans Proprety Forum 2019“.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović rekao je tom prilikom da su trendovi slični u celom regionu i tržiste nastavlja sa rastom.

– Očekivali smo usporenje rasta i pre godinu dana smo projektovali usporenje rasta, a to se nije desilo. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stambenih nekretnina. Takođe, dolazi do rasta kancelarijskog prostora, zauzetosti i renti – obrazložio je Nešovanović. Kako je dodao, maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Što se tiče cena nekretnina, Nešovanović očekuje da će se rast usporiti naredne godine.

U narednih godinu dana, on se nada se da će rast cena usporiti i da će se tržište stabilizovati, a tek za oko dve godine očekuje korekcije. Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu, naročito u Bloku 65.

Detalji ugovora usaglašeni, radovi na Moravskom korodoru kreću za par dana

Ovih dana bi trebalo da počnu radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je krajem prošle sedmice ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva kaže da su tada usaglašeni i svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.

To dalje znači, rekla je resosna ministarka, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu. Završena je kompletna eksproprijacija na deonici kod Kruševca.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS

Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu

Posle razornih zemljotresa u Albaniji region je „stavio prst na čelo“ i počeo da razmišlja šta bi bilo da je zemljotres te jačine pogodio i nas. Tako je poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da „ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“. Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa. Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.

Poznati beogradski arhitekta, koji je decenijama unazad učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi „tanka kolena“.

I ovo nije jedino takvo viđenje. Naime, jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Izvor: Novosti, RTV, Tanjug

Nastavi sa čitanjem

Građevina

Zašto ginu građevinski radnici u Srbiji?

Objavljeno

:

Od

građevinski radnici

U našoj zemlji na radu je za deset meseci prošle i u istom periodu ove godine stradalo 79 ljudi, a teško povređeno više od 1.200, pokazuju podaci Inspektorata za rad dostavljeni listu Novosti. Mađutim, podaci Sindikata građevinarstva još su strašniji i oni kažu da je od prošlog januara do kraja septembra ove godine stradalo je 87 ljudi, od čega 32 u građevinarstvu.

– Za poslednju deceniju, na radu je poginulo ili umrlo od posledica povreda oko 500 ljudi, od čega polovina u građevini – izjavio je Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva.

Postoji još jedna činjenica. Naime, veoma mali broj radnika, ili njihovih porodica, je dobio odštetu, a i kada bi je dobili, ona bi bila simbolična, daleko od milionskih iznosa kao na Zapadu, kažu u Građevinskoj komori. Prema računicama Samostalnog sindikata, za 15 poslednjih godina samo trećina povređenih naplatila je štetu koja im je pričinjena na radnom mestu. Jedan broj je isplaćen od osiguranja, pod uslovom da su radili legalno i da ih je poslodavac osigurao. Drugi su morali da pokreću sudske parnice, koje su dugo trajale i imale šarolik ishod.

Statistika pokazuje i da su do novembra ove godine inspektori doneli 4.037 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i naložili 10.732 mere, kao i 752 rešenja o zabrani rada. Podneta su i 1.168 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u vezi sa bezbednošću i zdravlje na radu, kao i 28 krivičnih prijava protiv odgovornih lica. Što se prekršajnih postupaka tiče, od januara do oktobra 2019. poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 237.677.200 dinara.

Do povreda i smrtnih ishoda dolazi jer je prosečna starost srpskog građevinskog radnika 55 godina i zbog toga što se na skele penju ljudi koji zbog svoje starosne dobi ili zdravstvenog stanja nikako ne bi smeli, a među njima ima čak i onih sa dijagnozom epilepsije. Veliki broj radnika su, objašnjava Rodić, Turci, Pakistanci, Indusi, i niko ne zna njihove istorije bolesti, pa se samim tim i ne zna da im je dozvoljen rad na visini. Na zaštiti na radu po pravilu se štedi kako bi cene usluga naših firmi bile niže.

Izvor:Novosti

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas