Potrebe Evrope za gasom: Obnovljivi izvori energije uzimaju primat
Prvi deo ovog članka možete pročitati na LINKU.
Drugi deo ovog članka možete pročitati na LINKU.
Širom sveta u 2020. godini se posle mera zaključavanja dogodila i promena u energetskom miksu, koji se u proseku pomerio prema OIE. Uzrok su smanjena potražnja za električnom energijom, niži operativni troškovi i propisani prioritet pristupa mreži na strani obnovljivih izvora. U SAD je prirodni gas ostao vodeći energent za proizvodnju električne od marta 2020. godine.
Za vreme uvođenja mera zatvaranja i smanjivanja potrošnje, obnovljivi izvori su daleko nadmašili doprinos termoelektrana na ugalj. U Indiji se jaz između uglja i obnovljivih izvora znatno smanjio posle primene prvih mera zaključavanja. Učešće uglja u energetskom miksu od tada neprestano ostaje na manje od 70% što je u skladu sa dugoročnim ambicijama. Indija planira povećanje učešća zelene energije. U Kini je postepeno izvršeno popuštanje mera zaključavanja počevši od druge polovine marta 2020. godine, što je dovelo do laganog rasta učešća proizvodnje iz uglja, dok su obnovljivi izvori zadržali veliko učešće u energetskom miksu.
U EU su pad potrošnje električne energije i veća proizvodnja iz obnovljivih izvora doveli do smanjenja proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva. U nekoliko zemalja EU a posebno u Italiji, Španiji i Nemačkoj tokom perioda zaključavanja postignuti su novi rekordi u proizvodnji iz obnovljivih izvora. Njihovo učešće je ostalo i dalje veliko kada su se mere ublažavale. Proizvodnja u nuklearnim elektranama u EU u 2021. godini bila je znatno manja od one iz 2019. godine.
Suprotno tome, proizvodnja električne energije iz prirodnog gasa povećala se u energetskom miksu zbog niskih cena gasa, koji je sredinom juna 2020. godine postao drugi najveći izvor proizvodnje električne energije posle obnovljivih izvora.
Potražnja za energijom u EU a time i ukupni miks proizvodnje jednaki su nivoima iz 2019. godine. Prema proceni, svetskih energetskih stručnjaka za sada je izvesno da je Covid 19 usmerio strukturni pad globalne potražnje za ugljem. Prema analizama i scenarijima IEA i potražnji za ugljem u proizvodnji električne energije neće da se vrati na nivo pre krize, a njegovo učešće u globalnom energetskom miksu 2040. godine moglo bi prvi put od industrijske revolucije da padne ispod 20%.
Izgleda da je kraj 2021. godine demantovao prognoze IEA. OIE na kraju ove godine ne mogu da zadovolje predviđanja. Imamo povratak na neobnovljive izvore, naročito na ugalj za proizvodnju električne energije. Ovakva predviđanja su ozbiljno uzdrmala EU, pošto je ona siromašna neobnovljivim izvorima energije, a mala je bila i iskorišćenost sunca i vetra.
SITUACIJA U EU I SVETU
EU je najdalje otišla u eliminaciji uglja. Sasvim je drugačija situacija u ostatku sveta. U ovom trenutku prema izveštaju portala Global Coal Prant Trackter u 62 zemlje sveta je u planu da se gradi 1600 termoelektrana na ugalj, od čega 27 u EU. Novim TE na ugalj kako se navodi u Biltenu Agencije za energetiku Srbije uvećala bi se svetska proizvodnja električne energije iz ovog energenta za 45%. Ovo deluje neverovatno imajući u vidu da je proizvodnja električne energije iz uglja pod napadima zapada, posebno zemalja EU i SAD.
Bilo kakav novi zeleni dogovor, Pariski klimatski sporazum ili regulatorno izbacivanje uglja od strane EU i američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) nadoknađuje Japan, Indija i Kina. I sama EU gradi 27 elektrana na ugalj jer je previše zavisna od kapaciteta proizvodnje iz vetra i sunca.
Zapad sa SAD i EU na čelu vrši energetsko samoubistvo, kada odbija da prihvati i reguliše postrojenja za proizvodnju električne energije HELE na ugalj sa manjom emisijom do 45%.
Mimo Zapada ugalj se koristi više nego ikada. Kina, Japan i Indija grade nove električne centrale visoke efikasnosti sa niskim emisijama (high efficiency low emission – HELE).
Postrojenja za proizvodnju električne energije HELE deluju na višim temperaturama od normalnih i uz povećanu efikasnost. Električne centrale funkcionišu na nivou 45% niže emisije CO2 i drugih štetnih gasova nego u postojećim termoelektranama na ugalj.
Zvanična indijska energetska strategija zasniva se na odluci da će ugalj da bude glavni izvor električne energije te zemlje. Japan priprema izgradnju 22 HELE elektrane koje bi zamenile nuklearke ugašene posle katastrofe u Fukušimi. Kina planira da izgradi čak 300 HELE elektrana u zemlji i inostranstvu. Ono što im daje posebnu prednost svakako je činjenica da HELE elektrane proizvode drastično više električne energije od obnovljivih izvora. Glavni razlog je što HELE postrojenja imaju iskorišćenost kapaciteta 86% dok je kod korišćenja energije vetra iskorišćenost 35% a solarna postrojenja daju iskorišćenost kapaciteta 22%.
POTRAŽNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE
Trenutno je najveći pad potražnje u poslednjih nekoliko decenija. Očekuje se da će globalna potražnja za električnom energijom skromno porasti u 2022. godini. Prema izveštaju IEA pad tražnje za električnom energijom u 2020. godini je bio 2,2%.
Prognozira se da će potražnja za električnom energijom u 2022. godini da poraste za 3%. To će biti značajno manje od oporavka potražnje za električnom energijom, koja je bila više čak za 7% u 2010. godini, godinu dana posle globalne finansijske krize. IEA očekuje da će rast potrošnje u 2022. godini da predvodi porast potrošnje u Kini, Indiji i drugim privredama u usponu. U Evropi je potražnja za električnom energijom prošle godine opala za 5%. Obnovljivi izvori energije u 2019. godini zadovoljili su u Evropi 17% potreba za električnom energijom.
Distribucija električne energije
U Evropi je potražnja ze električnom energijom prošle godine opala za 5%. Obnovljivi izvori energije u 2019. godini zadovoljili su u Evropi 17% potreba za električnom energijom. U 2020. godini su zadovoljavali čak 42%, dok je proizvodnja iz uglja opala za 15% a iz nuklearnih elektrana 12%. To je najveći pad u protekle dve decenije. Najmanji pad zabeležila je proizvodnja električne energije iz gasa, koja je sa 771 milijardi kWh pala na 732 milijarde kWh.
Autor teksta: Prof. dr Dragan Škobalj