Connect with us
Energetska efikasnost

Potrebe Evrope za gasom: Obnovljivi izvori energije uzimaju primat

Prvi deo ovog ─Źlanka mo┼żete pro─Źitati na LINKU.

Drugi deo ovog ─Źlanka mo┼żete pro─Źitati na LINKU.

┼áirom sveta u 2020. godini se posle mera zaklju─Źavanja dogodila i promena u energetskom miksu, koji se u proseku pomerio prema OIE. Uzrok su smanjena potra┼żnja za elektri─Źnom energijom, ni┼żi operativni tro┼íkovi i propisani prioritet pristupa mre┼żi na strani obnovljivih izvora. U SAD je prirodni gas ostao vode─çi energent za proizvodnju elektri─Źne od marta 2020. godine.

Za vreme uvo─Ĺenja mera zatvaranja i smanjivanja potro┼ínje, obnovljivi izvori su daleko nadma┼íili doprinos termoelektrana na ugalj. U Indiji se jaz izme─Ĺu uglja i obnovljivih izvora znatno smanjio posle primene prvih mera zaklju─Źavanja. U─Źe┼í─çe uglja u energetskom miksu od tada neprestano ostaje na manje od 70% ┼íto je u skladu sa dugoro─Źnim ambicijama. Indija planira pove─çanje u─Źe┼í─ça zelene energije. U Kini je postepeno izvr┼íeno popu┼ítanje mera zaklju─Źavanja po─Źev┼íi od druge polovine marta 2020. godine, ┼íto je dovelo do laganog rasta u─Źe┼í─ça proizvodnje iz uglja, dok su obnovljivi izvori zadr┼żali veliko u─Źe┼í─çe u energetskom miksu.

U EU su pad potro┼ínje elektri─Źne energije i ve─ça proizvodnja iz obnovljivih izvora doveli do smanjenja proizvodnje elektri─Źne energije iz fosilnih goriva. U nekoliko zemalja EU a posebno u Italiji, ┼ápaniji i Nema─Źkoj tokom perioda zaklju─Źavanja postignuti su novi rekordi u proizvodnji iz obnovljivih izvora. Njihovo u─Źe┼í─çe je ostalo i dalje veliko kada su se mere ubla┼żavale. Proizvodnja u nuklearnim elektranama u EU u 2021. godini bila je znatno manja od one iz 2019. godine.

Suprotno tome, proizvodnja elektri─Źne energije iz prirodnog gasa pove─çala se u energetskom miksu zbog niskih cena gasa, koji je sredinom juna 2020. godine postao drugi najve─çi izvor proizvodnje elektri─Źne energije posle obnovljivih izvora.

Potra┼żnja za energijom u EU a time i ukupni miks proizvodnje jednaki su nivoima iz 2019. godine. Prema proceni, svetskih energetskih stru─Źnjaka za sada je izvesno da je Covid 19 usmerio strukturni pad globalne potra┼żnje za ugljem. Prema analizama i scenarijima IEA i potra┼żnji za ugljem u proizvodnji elektri─Źne energije ne─çe da se vrati na nivo pre krize, a njegovo u─Źe┼í─çe u globalnom energetskom miksu 2040. godine moglo bi prvi put od industrijske revolucije da padne ispod 20%.

Izgleda da je kraj 2021. godine demantovao prognoze IEA. OIE na kraju ove godine ne mogu da zadovolje predvi─Ĺanja. Imamo povratak na neobnovljive izvore, naro─Źito na ugalj za proizvodnju elektri─Źne energije. Ovakva predvi─Ĺanja su ozbiljno uzdrmala EU, po┼íto je ona siroma┼ína neobnovljivim izvorima energije, a mala je bila i iskori┼í─çenost sunca i vetra.

SITUACIJA U EU I SVETU

EU je najdalje oti┼íla u eliminaciji uglja. Sasvim je druga─Źija situacija u ostatku sveta. U ovom trenutku prema izve┼ítaju portala Global Coal Prant Trackter u 62 zemlje sveta je u planu da se gradi 1600 termoelektrana na ugalj, od ─Źega 27 u EU. Novim TE na ugalj kako se navodi u Biltenu Agencije za energetiku Srbije uve─çala bi se svetska proizvodnja elektri─Źne energije iz ovog energenta za 45%. Ovo deluje neverovatno imaju─çi u vidu da je proizvodnja elektri─Źne energije iz uglja pod napadima zapada, posebno zemalja EU i SAD.

Bilo kakav novi zeleni dogovor, Pariski klimatski sporazum ili regulatorno izbacivanje uglja od strane EU i ameri─Źke Agencije za za┼ítitu ┼żivotne sredine (EPA) nadokna─Ĺuje Japan, Indija i Kina. I sama EU gradi 27 elektrana na ugalj jer je previ┼íe zavisna od kapaciteta proizvodnje iz vetra i sunca.

Zapad sa SAD i EU na ─Źelu vr┼íi energetsko samoubistvo, kada odbija da prihvati i reguli┼íe postrojenja za proizvodnju elektri─Źne energije HELE na ugalj sa manjom emisijom do 45%.
Mimo Zapada ugalj se koristi vi┼íe nego ikada. Kina, Japan i Indija grade nove elektri─Źne centrale visoke efikasnosti sa niskim emisijama (high efficiency low emission ÔÇô HELE).
Postrojenja za proizvodnju elektri─Źne energije HELE deluju na vi┼íim temperaturama od normalnih i uz pove─çanu efikasnost. Elektri─Źne centrale funkcioni┼íu na nivou 45% ni┼że emisije CO2 i drugih ┼ítetnih gasova nego u postoje─çim termoelektranama na ugalj.

Zvani─Źna indijska energetska strategija zasniva se na odluci da ─çe ugalj da bude glavni izvor elektri─Źne energije te zemlje. Japan priprema izgradnju 22 HELE elektrane koje bi zamenile nuklearke uga┼íene posle katastrofe u Fuku┼íimi. Kina planira da izgradi ─Źak 300 HELE elektrana u zemlji i inostranstvu. Ono ┼íto im daje posebnu prednost svakako je ─Źinjenica da HELE elektrane proizvode drasti─Źno vi┼íe elektri─Źne energije od obnovljivih izvora. Glavni razlog je ┼íto HELE postrojenja imaju iskori┼í─çenost kapaciteta 86% dok je kod kori┼í─çenja energije vetra iskori┼í─çenost 35% a solarna postrojenja daju iskori┼í─çenost kapaciteta 22%.

POTRA┼ŻNJA ELEKTRI─îNE ENERGIJE

Trenutno je najve─çi pad potra┼żnje u poslednjih nekoliko decenija. O─Źekuje se da ─çe globalna potra┼żnja za elektri─Źnom energijom skromno porasti u 2022. godini. Prema izve┼ítaju IEA pad tra┼żnje za elektri─Źnom energijom u 2020. godini je bio 2,2%.

Prognozira se da ─çe potra┼żnja za elektri─Źnom energijom u 2022. godini da poraste za 3%. To ─çe biti zna─Źajno manje od oporavka potra┼żnje za elektri─Źnom energijom, koja je bila vi┼íe ─Źak za 7% u 2010. godini, godinu dana posle globalne finansijske krize. IEA o─Źekuje da ─çe rast potro┼ínje u 2022. godini da predvodi porast potro┼ínje u Kini, Indiji i drugim privredama u usponu. U Evropi je potra┼żnja za elektri─Źnom energijom pro┼íle godine opala za 5%. Obnovljivi izvori energije u 2019. godini zadovoljili su u Evropi 17% potreba za elektri─Źnom energijom.

Distribucija elektri─Źne energije

Distribucija elektri─Źne energije

U Evropi je potra┼żnja ze elektri─Źnom energijom pro┼íle godine opala za 5%. Obnovljivi izvori energije u 2019. godini zadovoljili su u Evropi 17% potreba za elektri─Źnom energijom. U 2020. godini su zadovoljavali ─Źak 42%, dok je proizvodnja iz uglja opala za 15% a iz nuklearnih elektrana 12%. To je najve─çi pad u protekle dve decenije. Najmanji pad zabele┼żila je proizvodnja elektri─Źne energije iz gasa, koja je sa 771 milijardi kWh pala na 732 milijarde kWh.

Autor teksta: Prof. dr Dragan Škobalj