Connect with us
Energetska efikasnost

Potrebe Evrope za gasom: Cena gasa

Prvi deo ovog ─Źlanka mo┼żete pro─Źitati na LINKU.

ÔÇ×SrbijagasÔÇŁ cenu gasa obra─Źunava po naftnoj formuli i o─Źekivala se cena za 1000 m3 gasa po 167 dolara na ukrajinskoj granici. U me─Ĺuvremenu je do┼ílo do zna─Źajnog skoka cene nafte i 1000 m3 gasa po naftnoj formuli Srbiju ko┼íta 270 dolara.

SAD su prethodno izvr┼íile veliki pritisak na vladu Bugarske da odustane od gradnje Ju┼żnog toka zbog ─Źega je ceo projekat propao. Bugari su brzo shvatili da su postali gubitnici i potrudili su se da ÔÇ×Turski tokÔÇŁ uspe. Priklju─Źivanje doma─çinstava u Srbiji na gasovod mo─çi ─çe da se plati u 36 rata bez sredstava obezbe─Ĺenja. Planirana akcija priklju─Źivanja doma─çinstava u Srbiji na gasnu mre┼żu po jedinstvenoj ni┼żoj ceni od 780 evra po priklju─Źku (prethodna cena je iznosila 950 evra).

IZGRADNJA ÔÇ×TURSKOG TOKAÔÇŁ KROZ SRBIJU

Gradnja deonice Turskog ili Balkanskog toka kroz Srbiju ko┼íta─çe 1,5 milijardi evra. Tranzitna taksa prema Ma─Ĺarskoj jo┼í nije odre─Ĺena. Svi kapaciteti su 100% zakupljeni i prihodi ─çe biti znatni.

ÔÇ×Srbija gasÔÇŁ je dosta ulo┼żio i kompanija je kreditno zadu┼żena. Projekat je tako napravljen da se kredit mo┼że vra─çati i da ostaje pristojna zarada. ÔÇ×Balkanski tokÔÇŁ koji doprema gas iz ÔÇ×Turskog tokaÔÇŁ je zavr┼íen. Za Ma─Ĺarsku je veoma zna─Źajno ┼íto ─çe se snabdevati gasom koji dolazi iz Turske preko Srbije. U po─Źetku 2021. godine Ma─Ĺarska je dobijala 1 milijardu m3 a krajem 2022. oko 10 milijardi m3. Planira se mogu─çnost nastavka ÔÇ×Balkanskog tokaÔÇŁ do Austrije i Slova─Źke. Bez prirodnog gasa koji je nominovan za energent 21. veka nema budu─çnosti, nema energetike, nema razvoja ni jedne privredne aktivnosti.

DA LI JE ÔÇ×SEVERNI TOK 2ÔÇŁ ODR┼ŻIV?

SAD nikad nije primenila toliko kaznenih mera nastoje─çi da zaustavi izgradnju su┼ítinski tu─Ĺeg, evropskog energetskog objekta. SAD se maksimalno trudi da onemogu─çi gasovod ÔÇ×Severni tok 2ÔÇŁ.
Istovremeno, namerava da maksimalnim pritiskom na Evropu i Nema─Źku privole da umesto ruskog kupuju ameri─Źki gas.

Taj gas je skuplji i do 50%. Dovozi se prema Atlantiku brodovima, ali ga propagandisti iz SAD nazivaju gasom slobode.

Sugeri┼íe se da je sloboda to ┼íto energent nije ruski, nego uz jasnu asocijaciju na NATO, zapadni i savezni─Źki. U decembru 2019. godine Senat je potvrdio sankcije usvojene na osnovu predsednikove inicijative u Kongresu o ka┼żnjavanju svake firme i bilo kog pojedinca koji se dotakne nekog posla u vezi sa gasovodom. Berlin je podvukao da ─çe gasovod biti zavr┼íen i da se Va┼íington ozbiljno upli─çe u evropsku energetsku bezbednost, suverenost EU. Gasovod je zavr┼íen. Ostali su neki formalni razlozi oko izdavanja certifikata Nema─Źke i EU. To mo┼że potrajati i nekoliko meseci ako se Nemci ne izbore. Privreda ima izra┼żen interes za saradnju i sa RF i sa Kinom. Ovo je komercijalni a ne politi─Źki projekat. Nadamo se da ─çe razum u Nema─Źkoj nadvladati globaliste.

Potrebe evrope za gasom

Image by gokul raghu from Pixabay

SAD tvrde da gasovod ÔÇ×Severni tok 2ÔÇŁ preti Ukrajini i energetskoj bezbednosti Evrope i stvara uslove da Rusija eksploati┼íe na┼íe saveznike. Moskva je pratila i slutila narastanje ameri─Źkog politi─Źkog pritiska na Evropljane. Potraga za mogu─çno┼í─çu da se gasovod i u pogor┼íanim uslovima dovr┼íi podrazumeva spasavanje investicije od 10 milijardi evra. Ameri─Źka bitka za Evropu ima savremeni geopoliti─Źki okvir. Va┼íington ┼żeli da po svaku cenu sru┼íi rusko-nema─Źke odnose pa i gasovod. Re┼íenost Va┼íingtona da elimini┼íe gasovod ÔÇ×Severni tok 2ÔÇŁ je iscrpila politi─Źko strpljenje Nema─Źke. Vlada Nema─Źke je sa ┼żaljenjem zapazila planove SAD da pro┼íire sankcije. Nema─Źka je uo─Źila uplitanje u energetsku bezbednost, kao i ru┼íenje suvereniteta EU.

Angela Merkel je u svom mandatu izjavila da se o energetskoj politici odlu─Źuje u Evropi, ne u SAD. Jens Muler iz tada┼ínje vlade Nema─Źke je tvrdio da ─çe evropska doma─çinstva i industrija pla─çati milijarde evra vi┼íe ukoliko se gasovod ne izgradi. Gasovod je esencijalan za evropsku energetsku bezbednost. Ameri─Źke sankcije ─çe ujediniti gra─Ĺane Nema─Źke oko gasovoda.

MANJA POTROŠNJA UGLJA

Potro┼ínja uglja opala je 2020. u EU za 20% u odnosu na 2019. godinu, a u odnosu na 2015. godinu je prepolovljena. Potro┼ínja prirodnog gasa je smanjena 2020. godine za samo 4% i to najvi┼íe zbog cene koja gas ─Źini i dalje najjeftinijim fosilnim gorivom. Najve─çe smanjenje udela uglja u energetskom miksu, za polovinu, registrovano je u Holandiji i ┼ápaniji, dok je u Poljskoj potro┼ínja uglja smanjenja samo 8%.

PANDEMIJA PROMENILA POTROŠNJU ENERGIJE

Pandemija korona virusa unela je veliku nesigurnost energetike i znatno pro┼íirila izbor budu─çeg razvoja. Klju─Źna pitanja koja su bez odgovora odnose se na to koliko ─çe jo┼í trajati pandemija, kakvi ─çe oblici oporavka privrede i energetike da se izaberu i da li su energija i odr┼żivost razvoja ugra─Ĺeni u strategije koje su vlade sada usvojile kako bi pokrenule privredne aktivnosti.

Pandemija korona virusa sna┼żno je uticala na elektroenegetski sistem i proizvodnju elektri─Źne energije ┼íirom sveta. Taj problem mo┼że da se posmatra dvodimenzionalno. Kratkoro─Źni pogled na proizvodnju i potro┼ínju elektri─Źne energije, ┼íto je svima uo─Źljivo. Postoji i dugoro─Źni pristup koji ─çe ostvariti zna─Źajan trag u kori┼í─çenju energetskih izvora i ukupnom razvoju energetskog sistema narednih decenija u svetu.

Treba analizirati ┼íta se doga─Ĺalo u po─Źetku krize. Posle progla┼íavanja pandemije u prole─çe 2020. godine vlade pojedinih zemalja su sprovodile razli─Źite mere zaustavljanja korona virusa. Me─Ĺu njima najrigoroznije je bilo zaklju─Źavanje privrede i dru┼ítva u celini, ili kako su to zvali lokdaun (lock down) i to najvi┼íe tokom marta, aprila i donekle maja 2020. godine, ali bilo je i zaklju─Źavanja i u novembru i decembru. Posledice su bile o─Źigledne u svim oblastima pa i u energetici. IEA (Me─Ĺunarodna agencija za energiju) izra─Źunala je da se globalna potro┼ínja elektri─Źne energije smanjila za 25% u prvom tromese─Źju 2021. godine, iako su tada mere zatvaranja u ve─çini zemalja bile na snazi i kra─çe od mesec dana. Mere potpunog zaklju─Źavanja smanjile su potro┼ínju elektri─Źne energije za 20% ili vi┼íe, dok su delimi─Źna zatvaranja smanjila dnevnu potra┼żnju za elektri─Źnom energijom za najmanje 25% u Francuskoj, Indiji, Italiji, ┼ápaniji, Velikoj Britaniji i na severozapadu SAD.

Bandera elektri─Źna energija

foto: Pexels

Najve─çi negativan uticaj osetile su zemlje koje su primenile stroge mere i one u kojima usluge ─Źine ve─çi deo privrede. Taj pad se samo delimi─Źno kompenzovao ve─çim kori┼í─çenjem elektri─Źne energije u doma─çinstvima tokom izolacije. U aprilu 2020. godine u Italiji i Nema─Źkoj ubla┼żena je blokada, po─Źetkom rada industrije potro┼ínja elektri─Źne energije pokazala je prve znake oporavka. Taj trend je nastavljen i u maju 2020. godine jer je vi┼íe velikih zemalja, me─Ĺu njima su Indija, Francuska, ┼ápanija i Velika Britanija ubla┼żile mere zaklju─Źavanja privrede, u junu i julu pro┼íle godine, ukupna potro┼ínja elektri─Źne energije u ve─çini zemalja zadr┼żala se na 10%, odnosno 5% ni┼że od nivoa potro┼ínje u junu i julu 2019. godine. U avgustu 2020. godine potro┼ínja elektri─Źne energije se gotovo sasvim pribli┼żila onoj iz 2019. godine. Zbog pove─çanja broja zara┼żenih u zemljama EU su neke ograni─Źenjem mera i dalje ostale na snazi i nastavile da umanjuju potro┼ínju koja je zbog toga ponovo opala u septembru 2020. godine.

┼áirom sveta u 2020. godini posle mera zaklju─Źavanja dogodila se i promena energetskog miksa koji se u proseku pomerio prema obnovljivim izvorima energije.

OPORAVAK PRIVREDE U KINI

U Kini, u kojoj je prvo izbila kriza prouzrokovana korona virusom, potro┼ínja elektri─Źne energije opala je tokom zatvaranje privrede u januaru 2020. godine, a jo┼í vi┼íe u februaru kada je bilo manje od 11% u odnosu na februar 2019. godine.

Kada su mere zatvaranja ubla┼żene, potra┼żnja za elektri─Źnom energijom pokazala je prve znake oporavka. Zbog prednosti ┼íto se prva otvorila i pove─çala industrijska aktivnost zbog narud┼żbi iz celog sveta potro┼ínja elektri─Źne energije u Kini bila je ─Źak i ve─ça od one iz istog perioda 2019. godine. Indija je tako─Ĺe dobar primer kako su promene u restriktivnim merama zbog pandemije uticale na potro┼ínju elektri─Źne energije. Za razliku od najve─çeg broja zemalja, kod kojih se potro┼ínja nije potpuno oporavila izjedna─Źila se sa onom iz 2019. godine.

U Indiji se desio sna┼żan oporavak potro┼ínje tokom juna, jula i po─Źetkom avgusta 2020. godine i to na nivoima koji su bili ─Źak ne┼íto vi┼íi nego u istom periodu 2019. godine. Me─Ĺutim, i u Indiji je ponovni veliki porast zara┼żenih tokom leta 2021. godine uticao na to da se u drugoj polovini avgusta uvedu mere ograni─Źenja koje su dovele do zna─Źajnog pada industrijske proizvodnje u nekoliko razvijenih regiona. Zbog toga je ukupna potro┼ínja elektri─Źne energije u Indiji dve nedelje avgusta 2020. godine opala na ni┼żi nivo od onog u istom periodu 2019. godine.

PROIZVODNJA ELEKTRI─îNE ENERGIJE IZ UGLJA

Postepeno ukidanje potro┼ínje uglja i porast proizvodnje OIE ─çe karakterisati navedeni period. Do kraja 2025. godine o─Źekuje se zatvaranje termoelektrana na ugalj instalisane snage 275.000 MW, to je 13% ukupnih kapaciteta za proizvodnju elektri─Źne energije iz uglja 2019. godine. Od 275000 MW na SAD otpada 100.000 MW a na EU 75.000 MW. Predvi─Ĺeni porast tra┼żnje za ugljem u azijskim privredama u razvoju znatno je manji nego u prethodnim procenama. Ukupno gledaju─çi u─Źe┼í─çe uglja u globalnoj proizvodnji elektri─Źne energije sa 37% u 2019. moglo bi prema nekim analizama do 2025. godine da smanji na 15%.

Autor teksta: Prof. dr Dragan Škobalj

Tre─çi deo ovog ─Źlanka mo┼żete pro─Źitati na LINKU.