Prvi deo ovog Älanka možete proÄitati na LINKU.
āSrbijagasā cenu gasa obraÄunava po naftnoj formuli i oÄekivala se cena za 1000 m3 gasa po 167 dolara na ukrajinskoj granici. U meÄuvremenu je doÅ”lo do znaÄajnog skoka cene nafte i 1000 m3 gasa po naftnoj formuli Srbiju koÅ”ta 270 dolara.
SAD su prethodno izvrÅ”ile veliki pritisak na vladu Bugarske da odustane od gradnje Južnog toka zbog Äega je ceo projekat propao. Bugari su brzo shvatili da su postali gubitnici i potrudili su se da āTurski tokā uspe. PrikljuÄivanje domaÄinstava u Srbiji na gasovod moÄi Äe da se plati u 36 rata bez sredstava obezbeÄenja. Planirana akcija prikljuÄivanja domaÄinstava u Srbiji na gasnu mrežu po jedinstvenoj nižoj ceni od 780 evra po prikljuÄku (prethodna cena je iznosila 950 evra).
IZGRADNJA āTURSKOG TOKAā KROZ SRBIJU
Gradnja deonice Turskog ili Balkanskog toka kroz Srbiju koÅ”taÄe 1,5 milijardi evra. Tranzitna taksa prema MaÄarskoj joÅ” nije odreÄena. Svi kapaciteti su 100% zakupljeni i prihodi Äe biti znatni.
āSrbija gasā je dosta uložio i kompanija je kreditno zadužena. Projekat je tako napravljen da se kredit može vraÄati i da ostaje pristojna zarada. āBalkanski tokā koji doprema gas iz āTurskog tokaā je zavrÅ”en. Za MaÄarsku je veoma znaÄajno Å”to Äe se snabdevati gasom koji dolazi iz Turske preko Srbije. U poÄetku 2021. godine MaÄarska je dobijala 1 milijardu m3 a krajem 2022. oko 10 milijardi m3. Planira se moguÄnost nastavka āBalkanskog tokaā do Austrije i SlovaÄke. Bez prirodnog gasa koji je nominovan za energent 21. veka nema buduÄnosti, nema energetike, nema razvoja ni jedne privredne aktivnosti.
DA LI JE āSEVERNI TOK 2ā ODRŽIV?
SAD nikad nije primenila toliko kaznenih mera nastojeÄi da zaustavi izgradnju suÅ”tinski tuÄeg, evropskog energetskog objekta. SAD se maksimalno trudi da onemoguÄi gasovod āSeverni tok 2ā.
Istovremeno, namerava da maksimalnim pritiskom na Evropu i NemaÄku privole da umesto ruskog kupuju ameriÄki gas.
Taj gas je skuplji i do 50%. Dovozi se prema Atlantiku brodovima, ali ga propagandisti iz SAD nazivaju gasom slobode.
SugeriÅ”e se da je sloboda to Å”to energent nije ruski, nego uz jasnu asocijaciju na NATO, zapadni i savezniÄki. U decembru 2019. godine Senat je potvrdio sankcije usvojene na osnovu predsednikove inicijative u Kongresu o kažnjavanju svake firme i bilo kog pojedinca koji se dotakne nekog posla u vezi sa gasovodom. Berlin je podvukao da Äe gasovod biti zavrÅ”en i da se VaÅ”ington ozbiljno upliÄe u evropsku energetsku bezbednost, suverenost EU. Gasovod je zavrÅ”en. Ostali su neki formalni razlozi oko izdavanja certifikata NemaÄke i EU. To može potrajati i nekoliko meseci ako se Nemci ne izbore. Privreda ima izražen interes za saradnju i sa RF i sa Kinom. Ovo je komercijalni a ne politiÄki projekat. Nadamo se da Äe razum u NemaÄkoj nadvladati globaliste.
Image by gokul raghu from Pixabay
SAD tvrde da gasovod āSeverni tok 2ā preti Ukrajini i energetskoj bezbednosti Evrope i stvara uslove da Rusija eksploatiÅ”e naÅ”e saveznike. Moskva je pratila i slutila narastanje ameriÄkog politiÄkog pritiska na Evropljane. Potraga za moguÄnoÅ”Äu da se gasovod i u pogorÅ”anim uslovima dovrÅ”i podrazumeva spasavanje investicije od 10 milijardi evra. AmeriÄka bitka za Evropu ima savremeni geopolitiÄki okvir. VaÅ”ington želi da po svaku cenu sruÅ”i rusko-nemaÄke odnose pa i gasovod. ReÅ”enost VaÅ”ingtona da eliminiÅ”e gasovod āSeverni tok 2ā je iscrpila politiÄko strpljenje NemaÄke. Vlada NemaÄke je sa žaljenjem zapazila planove SAD da proÅ”ire sankcije. NemaÄka je uoÄila uplitanje u energetsku bezbednost, kao i ruÅ”enje suvereniteta EU.
Angela Merkel je u svom mandatu izjavila da se o energetskoj politici odluÄuje u Evropi, ne u SAD. Jens Muler iz tadaÅ”nje vlade NemaÄke je tvrdio da Äe evropska domaÄinstva i industrija plaÄati milijarde evra viÅ”e ukoliko se gasovod ne izgradi. Gasovod je esencijalan za evropsku energetsku bezbednost. AmeriÄke sankcije Äe ujediniti graÄane NemaÄke oko gasovoda.
MANJA POTROÅ NJA UGLJA
PotroÅ”nja uglja opala je 2020. u EU za 20% u odnosu na 2019. godinu, a u odnosu na 2015. godinu je prepolovljena. PotroÅ”nja prirodnog gasa je smanjena 2020. godine za samo 4% i to najviÅ”e zbog cene koja gas Äini i dalje najjeftinijim fosilnim gorivom. NajveÄe smanjenje udela uglja u energetskom miksu, za polovinu, registrovano je u Holandiji i Å paniji, dok je u Poljskoj potroÅ”nja uglja smanjenja samo 8%.
PANDEMIJA PROMENILA POTROÅ NJU ENERGIJE
Pandemija korona virusa unela je veliku nesigurnost energetike i znatno proÅ”irila izbor buduÄeg razvoja. KljuÄna pitanja koja su bez odgovora odnose se na to koliko Äe joÅ” trajati pandemija, kakvi Äe oblici oporavka privrede i energetike da se izaberu i da li su energija i održivost razvoja ugraÄeni u strategije koje su vlade sada usvojile kako bi pokrenule privredne aktivnosti.
Pandemija korona virusa snažno je uticala na elektroenegetski sistem i proizvodnju elektriÄne energije Å”irom sveta. Taj problem može da se posmatra dvodimenzionalno. KratkoroÄni pogled na proizvodnju i potroÅ”nju elektriÄne energije, Å”to je svima uoÄljivo. Postoji i dugoroÄni pristup koji Äe ostvariti znaÄajan trag u koriÅ”Äenju energetskih izvora i ukupnom razvoju energetskog sistema narednih decenija u svetu.
Treba analizirati Å”ta se dogaÄalo u poÄetku krize. Posle proglaÅ”avanja pandemije u proleÄe 2020. godine vlade pojedinih zemalja su sprovodile razliÄite mere zaustavljanja korona virusa. MeÄu njima najrigoroznije je bilo zakljuÄavanje privrede i druÅ”tva u celini, ili kako su to zvali lokdaun (lock down) i to najviÅ”e tokom marta, aprila i donekle maja 2020. godine, ali bilo je i zakljuÄavanja i u novembru i decembru. Posledice su bile oÄigledne u svim oblastima pa i u energetici. IEA (MeÄunarodna agencija za energiju) izraÄunala je da se globalna potroÅ”nja elektriÄne energije smanjila za 25% u prvom tromeseÄju 2021. godine, iako su tada mere zatvaranja u veÄini zemalja bile na snazi i kraÄe od mesec dana. Mere potpunog zakljuÄavanja smanjile su potroÅ”nju elektriÄne energije za 20% ili viÅ”e, dok su delimiÄna zatvaranja smanjila dnevnu potražnju za elektriÄnom energijom za najmanje 25% u Francuskoj, Indiji, Italiji, Å paniji, Velikoj Britaniji i na severozapadu SAD.
foto: Pexels
NajveÄi negativan uticaj osetile su zemlje koje su primenile stroge mere i one u kojima usluge Äine veÄi deo privrede. Taj pad se samo delimiÄno kompenzovao veÄim koriÅ”Äenjem elektriÄne energije u domaÄinstvima tokom izolacije. U aprilu 2020. godine u Italiji i NemaÄkoj ublažena je blokada, poÄetkom rada industrije potroÅ”nja elektriÄne energije pokazala je prve znake oporavka. Taj trend je nastavljen i u maju 2020. godine jer je viÅ”e velikih zemalja, meÄu njima su Indija, Francuska, Å panija i Velika Britanija ublažile mere zakljuÄavanja privrede, u junu i julu proÅ”le godine, ukupna potroÅ”nja elektriÄne energije u veÄini zemalja zadržala se na 10%, odnosno 5% niže od nivoa potroÅ”nje u junu i julu 2019. godine. U avgustu 2020. godine potroÅ”nja elektriÄne energije se gotovo sasvim približila onoj iz 2019. godine. Zbog poveÄanja broja zaraženih u zemljama EU su neke ograniÄenjem mera i dalje ostale na snazi i nastavile da umanjuju potroÅ”nju koja je zbog toga ponovo opala u septembru 2020. godine.
Å irom sveta u 2020. godini posle mera zakljuÄavanja dogodila se i promena energetskog miksa koji se u proseku pomerio prema obnovljivim izvorima energije.
OPORAVAK PRIVREDE U KINI
U Kini, u kojoj je prvo izbila kriza prouzrokovana korona virusom, potroÅ”nja elektriÄne energije opala je tokom zatvaranje privrede u januaru 2020. godine, a joÅ” viÅ”e u februaru kada je bilo manje od 11% u odnosu na februar 2019. godine.
Kada su mere zatvaranja ublažene, potražnja za elektriÄnom energijom pokazala je prve znake oporavka. Zbog prednosti Å”to se prva otvorila i poveÄala industrijska aktivnost zbog narudžbi iz celog sveta potroÅ”nja elektriÄne energije u Kini bila je Äak i veÄa od one iz istog perioda 2019. godine. Indija je takoÄe dobar primer kako su promene u restriktivnim merama zbog pandemije uticale na potroÅ”nju elektriÄne energije. Za razliku od najveÄeg broja zemalja, kod kojih se potroÅ”nja nije potpuno oporavila izjednaÄila se sa onom iz 2019. godine.
U Indiji se desio snažan oporavak potroÅ”nje tokom juna, jula i poÄetkom avgusta 2020. godine i to na nivoima koji su bili Äak neÅ”to viÅ”i nego u istom periodu 2019. godine. MeÄutim, i u Indiji je ponovni veliki porast zaraženih tokom leta 2021. godine uticao na to da se u drugoj polovini avgusta uvedu mere ograniÄenja koje su dovele do znaÄajnog pada industrijske proizvodnje u nekoliko razvijenih regiona. Zbog toga je ukupna potroÅ”nja elektriÄne energije u Indiji dve nedelje avgusta 2020. godine opala na niži nivo od onog u istom periodu 2019. godine.
PROIZVODNJA ELEKTRIÄNE ENERGIJE IZ UGLJA
Postepeno ukidanje potroÅ”nje uglja i porast proizvodnje OIE Äe karakterisati navedeni period. Do kraja 2025. godine oÄekuje se zatvaranje termoelektrana na ugalj instalisane snage 275.000 MW, to je 13% ukupnih kapaciteta za proizvodnju elektriÄne energije iz uglja 2019. godine. Od 275000 MW na SAD otpada 100.000 MW a na EU 75.000 MW. PredviÄeni porast tražnje za ugljem u azijskim privredama u razvoju znatno je manji nego u prethodnim procenama. Ukupno gledajuÄi uÄeÅ”Äe uglja u globalnoj proizvodnji elektriÄne energije sa 37% u 2019. moglo bi prema nekim analizama do 2025. godine da smanji na 15%.
Autor teksta: Prof. dr Dragan Å kobalj
TreÄi deo ovog Älanka možete proÄitati na LINKU.