Connect with us

Energetska efikasnost

Potrebe Evrope za gasom: Cena gasa

Objavljeno

:

Cena gasa

Prvi deo ovog članka možete pročitati na LINKU.

„Srbijagas” cenu gasa obračunava po naftnoj formuli i očekivala se cena za 1000 m3 gasa po 167 dolara na ukrajinskoj granici. U međuvremenu je došlo do značajnog skoka cene nafte i 1000 m3 gasa po naftnoj formuli Srbiju košta 270 dolara.

SAD su prethodno izvršile veliki pritisak na vladu Bugarske da odustane od gradnje Južnog toka zbog čega je ceo projekat propao. Bugari su brzo shvatili da su postali gubitnici i potrudili su se da „Turski tok” uspe. Priključivanje domaćinstava u Srbiji na gasovod moći će da se plati u 36 rata bez sredstava obezbeđenja. Planirana akcija priključivanja domaćinstava u Srbiji na gasnu mrežu po jedinstvenoj nižoj ceni od 780 evra po priključku (prethodna cena je iznosila 950 evra).

IZGRADNJA „TURSKOG TOKA” KROZ SRBIJU

Gradnja deonice Turskog ili Balkanskog toka kroz Srbiju koštaće 1,5 milijardi evra. Tranzitna taksa prema Mađarskoj još nije određena. Svi kapaciteti su 100% zakupljeni i prihodi će biti znatni.

„Srbija gas” je dosta uložio i kompanija je kreditno zadužena. Projekat je tako napravljen da se kredit može vraćati i da ostaje pristojna zarada. „Balkanski tok” koji doprema gas iz „Turskog toka” je završen. Za Mađarsku je veoma značajno što će se snabdevati gasom koji dolazi iz Turske preko Srbije. U početku 2021. godine Mađarska je dobijala 1 milijardu m3 a krajem 2022. oko 10 milijardi m3. Planira se mogućnost nastavka „Balkanskog toka” do Austrije i Slovačke. Bez prirodnog gasa koji je nominovan za energent 21. veka nema budućnosti, nema energetike, nema razvoja ni jedne privredne aktivnosti.

DA LI JE „SEVERNI TOK 2” ODRŽIV?

SAD nikad nije primenila toliko kaznenih mera nastojeći da zaustavi izgradnju suštinski tuđeg, evropskog energetskog objekta. SAD se maksimalno trudi da onemogući gasovod „Severni tok 2”.
Istovremeno, namerava da maksimalnim pritiskom na Evropu i Nemačku privole da umesto ruskog kupuju američki gas.

Taj gas je skuplji i do 50%. Dovozi se prema Atlantiku brodovima, ali ga propagandisti iz SAD nazivaju gasom slobode.

Sugeriše se da je sloboda to što energent nije ruski, nego uz jasnu asocijaciju na NATO, zapadni i saveznički. U decembru 2019. godine Senat je potvrdio sankcije usvojene na osnovu predsednikove inicijative u Kongresu o kažnjavanju svake firme i bilo kog pojedinca koji se dotakne nekog posla u vezi sa gasovodom. Berlin je podvukao da će gasovod biti završen i da se Vašington ozbiljno upliće u evropsku energetsku bezbednost, suverenost EU. Gasovod je završen. Ostali su neki formalni razlozi oko izdavanja certifikata Nemačke i EU. To može potrajati i nekoliko meseci ako se Nemci ne izbore. Privreda ima izražen interes za saradnju i sa RF i sa Kinom. Ovo je komercijalni a ne politički projekat. Nadamo se da će razum u Nemačkoj nadvladati globaliste.

Potrebe evrope za gasom

Image by gokul raghu from Pixabay

SAD tvrde da gasovod „Severni tok 2” preti Ukrajini i energetskoj bezbednosti Evrope i stvara uslove da Rusija eksploatiše naše saveznike. Moskva je pratila i slutila narastanje američkog političkog pritiska na Evropljane. Potraga za mogućnošću da se gasovod i u pogoršanim uslovima dovrši podrazumeva spasavanje investicije od 10 milijardi evra. Američka bitka za Evropu ima savremeni geopolitički okvir. Vašington želi da po svaku cenu sruši rusko-nemačke odnose pa i gasovod. Rešenost Vašingtona da eliminiše gasovod „Severni tok 2” je iscrpila političko strpljenje Nemačke. Vlada Nemačke je sa žaljenjem zapazila planove SAD da prošire sankcije. Nemačka je uočila uplitanje u energetsku bezbednost, kao i rušenje suvereniteta EU.

Angela Merkel je u svom mandatu izjavila da se o energetskoj politici odlučuje u Evropi, ne u SAD. Jens Muler iz tadašnje vlade Nemačke je tvrdio da će evropska domaćinstva i industrija plaćati milijarde evra više ukoliko se gasovod ne izgradi. Gasovod je esencijalan za evropsku energetsku bezbednost. Američke sankcije će ujediniti građane Nemačke oko gasovoda.

MANJA POTROŠNJA UGLJA

Potrošnja uglja opala je 2020. u EU za 20% u odnosu na 2019. godinu, a u odnosu na 2015. godinu je prepolovljena. Potrošnja prirodnog gasa je smanjena 2020. godine za samo 4% i to najviše zbog cene koja gas čini i dalje najjeftinijim fosilnim gorivom. Najveće smanjenje udela uglja u energetskom miksu, za polovinu, registrovano je u Holandiji i Španiji, dok je u Poljskoj potrošnja uglja smanjenja samo 8%.

PANDEMIJA PROMENILA POTROŠNJU ENERGIJE

Pandemija korona virusa unela je veliku nesigurnost energetike i znatno proširila izbor budućeg razvoja. Ključna pitanja koja su bez odgovora odnose se na to koliko će još trajati pandemija, kakvi će oblici oporavka privrede i energetike da se izaberu i da li su energija i održivost razvoja ugrađeni u strategije koje su vlade sada usvojile kako bi pokrenule privredne aktivnosti.

Pandemija korona virusa snažno je uticala na elektroenegetski sistem i proizvodnju električne energije širom sveta. Taj problem može da se posmatra dvodimenzionalno. Kratkoročni pogled na proizvodnju i potrošnju električne energije, što je svima uočljivo. Postoji i dugoročni pristup koji će ostvariti značajan trag u korišćenju energetskih izvora i ukupnom razvoju energetskog sistema narednih decenija u svetu.

Treba analizirati šta se događalo u početku krize. Posle proglašavanja pandemije u proleće 2020. godine vlade pojedinih zemalja su sprovodile različite mere zaustavljanja korona virusa. Među njima najrigoroznije je bilo zaključavanje privrede i društva u celini, ili kako su to zvali lokdaun (lock down) i to najviše tokom marta, aprila i donekle maja 2020. godine, ali bilo je i zaključavanja i u novembru i decembru. Posledice su bile očigledne u svim oblastima pa i u energetici. IEA (Međunarodna agencija za energiju) izračunala je da se globalna potrošnja električne energije smanjila za 25% u prvom tromesečju 2021. godine, iako su tada mere zatvaranja u većini zemalja bile na snazi i kraće od mesec dana. Mere potpunog zaključavanja smanjile su potrošnju električne energije za 20% ili više, dok su delimična zatvaranja smanjila dnevnu potražnju za električnom energijom za najmanje 25% u Francuskoj, Indiji, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i na severozapadu SAD.

Bandera električna energija

foto: Pexels

Najveći negativan uticaj osetile su zemlje koje su primenile stroge mere i one u kojima usluge čine veći deo privrede. Taj pad se samo delimično kompenzovao većim korišćenjem električne energije u domaćinstvima tokom izolacije. U aprilu 2020. godine u Italiji i Nemačkoj ublažena je blokada, početkom rada industrije potrošnja električne energije pokazala je prve znake oporavka. Taj trend je nastavljen i u maju 2020. godine jer je više velikih zemalja, među njima su Indija, Francuska, Španija i Velika Britanija ublažile mere zaključavanja privrede, u junu i julu prošle godine, ukupna potrošnja električne energije u većini zemalja zadržala se na 10%, odnosno 5% niže od nivoa potrošnje u junu i julu 2019. godine. U avgustu 2020. godine potrošnja električne energije se gotovo sasvim približila onoj iz 2019. godine. Zbog povećanja broja zaraženih u zemljama EU su neke ograničenjem mera i dalje ostale na snazi i nastavile da umanjuju potrošnju koja je zbog toga ponovo opala u septembru 2020. godine.

Širom sveta u 2020. godini posle mera zaključavanja dogodila se i promena energetskog miksa koji se u proseku pomerio prema obnovljivim izvorima energije.

OPORAVAK PRIVREDE U KINI

U Kini, u kojoj je prvo izbila kriza prouzrokovana korona virusom, potrošnja električne energije opala je tokom zatvaranje privrede u januaru 2020. godine, a još više u februaru kada je bilo manje od 11% u odnosu na februar 2019. godine.

Kada su mere zatvaranja ublažene, potražnja za električnom energijom pokazala je prve znake oporavka. Zbog prednosti što se prva otvorila i povećala industrijska aktivnost zbog narudžbi iz celog sveta potrošnja električne energije u Kini bila je čak i veća od one iz istog perioda 2019. godine. Indija je takođe dobar primer kako su promene u restriktivnim merama zbog pandemije uticale na potrošnju električne energije. Za razliku od najvećeg broja zemalja, kod kojih se potrošnja nije potpuno oporavila izjednačila se sa onom iz 2019. godine.

U Indiji se desio snažan oporavak potrošnje tokom juna, jula i početkom avgusta 2020. godine i to na nivoima koji su bili čak nešto viši nego u istom periodu 2019. godine. Međutim, i u Indiji je ponovni veliki porast zaraženih tokom leta 2021. godine uticao na to da se u drugoj polovini avgusta uvedu mere ograničenja koje su dovele do značajnog pada industrijske proizvodnje u nekoliko razvijenih regiona. Zbog toga je ukupna potrošnja električne energije u Indiji dve nedelje avgusta 2020. godine opala na niži nivo od onog u istom periodu 2019. godine.

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ UGLJA

Postepeno ukidanje potrošnje uglja i porast proizvodnje OIE će karakterisati navedeni period. Do kraja 2025. godine očekuje se zatvaranje termoelektrana na ugalj instalisane snage 275.000 MW, to je 13% ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz uglja 2019. godine. Od 275000 MW na SAD otpada 100.000 MW a na EU 75.000 MW. Predviđeni porast tražnje za ugljem u azijskim privredama u razvoju znatno je manji nego u prethodnim procenama. Ukupno gledajući učešće uglja u globalnoj proizvodnji električne energije sa 37% u 2019. moglo bi prema nekim analizama do 2025. godine da smanji na 15%.

Autor teksta: Prof. dr Dragan Škobalj

Treći deo ovog članka možete pročitati na LINKU.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement

Izdvajamo

Popularno