Obnovljivi izvori energije – Tema politika svih zemalja sveta

Neracionalna upotreba izvora energije i odnos prema prirodnim resursima dovela je čovečanstvo do toga da mora hitno da menja način na koji posmatra svoju okolinu i vreme koje tek predstoji. Industrijalizacija koja je ubrzala čitav razvoj sveta do neverovatnih razmera, u potpunosti je promenila i način na koji se odnosimo prema okolini i, za relativno kratko vreme, nam ukazala koje mogu biti posledice takvog neracionalnog odnosa. Smanjenje upotrebe fosilnih goriva i emisija štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, klimatske promene, globalno zagrevanje, pa i prirodne katastrofe i pojavu kiselih kiša, postali su urgentna tema i deo brojnih politika zemalja širom sveta koje se trude da svoju pažnju usmere na izvore energije koji se mogu obnavljati.

//Obnovljivi izvori energije, kako samo ime kaže, su energetski resursi koji se koriste za proizvodnju električne ili toplotne energije, a čije se rezerve stalno ili ciklično obnavljaju.

To ne znači nužno da se takvi izvori energije mogu beskonačno obnavljati, ali se izraz upotrebljava za one za koje se smatra da se mogu eksploatisati milionima godina, dok su neobnovljivi oni koji se mogu eksploatisati još desetine ili stotina godina, a za njihovo stvaranje bilo je potrebno daleko duže, pa čak i desetina miliona godina. Upravo taj odnos vremena stvaranja i potrošnje svedoči o neracionalnoj upotrebi takvih izvora.

U obnovljive izvore energije spada sunčeva energija, odnosno energija koja nastaje sunčevim zračenjem, kao posledica termonuklearne reakcije unutar sunca koja se na zemlji prenosi kao spektar elektromagnetnih zračenja. Zatim raspad izotopa teških hemijskih elemenata, odnosno nuklearna fisija, koja se dešava u nuklearnim reaktorima, i gravitaciona energija koja se manifestuje kroz energiju plime i oseke.

Solarna energija

Solarna energija je ekološki čista i isplativa, međutim još uvek poseduje nedostatke u korišćenju zbog solarnih kolektora koji zauzimaju velike površine, a i zbog zavisnosti od klime i oblačnosti. Pod solarnom, sunčevom energijom ne ubrajamo samo energiju dobijenu direktno od sunčeve toplote, već i više vidova energija koje dobijamo indirektno. U pitanju su hidroenergija, energija vetra, toplotna energija hidrosfere i biosfere, geotermalna energija… Hidroenergija je ona koju dobijamo iz vodenih tokova, iz snage koju ima voda dok se pokreće. S tim što energiju glečera i morskih struja ne ubrajamo u obnovljive izvore energije zbog svoje još uvek neisplativosti korišćenja. Prva hidroelektrana u Evropi, a druga u svetu, datira još iz 1895. godine, i nastala je u susedstvu, na vodopadima Krke. Najpogodnije reke za gradnju i iskorišćavanje energije su one sa velikim padovima, a najveći proizvođači hidroenergije su Norveška, Kongo, Brazil i Kanada.

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Geotermalna energija

Geotermalna energija se dobija od toplih podzemnih voda, koje se zagrevaju zbog relativne blizine magme. Ona se može primenjivati tako što se direktno uvodi u kućne cevi, kao što je slučaj na Islandu i u Rusiji. Energija biosfere odnosi se najpre na biomasu, tj. drvo, delove biljaka i slično, zatim biogoriva kao što su različita ulja i alkoholi, i bio gas, gasnu mešavinu metana i ugljen dioksida. U poljoprivrednoj proizvodnji dolazi do velike količine biljnih ostataka koji se mogu koristiti kao biogorivo. Bioenergija uključuje i otpad organskog porekla, pa se tako može proizvoditi i biodizel iz šećerne trske i ulja. Trenutno je u porastu što se tiče primene, i veruje se da predstavlja budućnost.

Energija vetra

Energija vetra naziva se još i eolska i odnosi se na procese kojima se iz snage vetra dobija mehanička snaga ili elektricitet. Količina energije koja se dobija od vetra, odnosno od strujanja vazduha, zavisi uglavnom od njegove brzine, ali i i od gustine vazduha, na koju utiču temperatura, pritisak vazduha i visina. Takođe, na brzinu vetra utiče i konfiguracija terena, zbog čega se vetro-generatori podižu na visokim tornjevima.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

// Neobnovljivi izvori energije su upravo oni koje najčešće koristimo, i čije korišćenje sve više ugrožava naše okruženje, pa i nas. To su ugalj, nafta, prirodni gas i nuklearna energija.

Ugalj, nafta i prirodni gas spadaju u fosilna goriva, a samo ime govori o njihovom poreklu – od ostataka biljaka i životinja koji su se pre mnogo miliona godina taložili na dnu okeana, a zatim bili prekriveni drugim čvrstim slojevima. Sam ugalj nastao je od biljaka pre oko 300 miliona godina, velikih biljaka koje su se taložile u močvarama, a zatim bivale prekrivene blatom, pa stenama, usled čega se ugalj mora iskopavati u rudnicima. Nafta se najčešće nalazi ispod površine zemlje ili morskog dna. Prirodni gas, odnosno plin, se najvećim delom sastoji od metana i ima zalihe koje su procenjene na nekih još 60 do stotinjak godina.

Danas čak skoro 90% energije se dobija od sagorevanja fosilnih goriva, a ukupne zalihe procenjene su na još 75 godina. Upravo sagorevanje fosilnih goriva čini najveći uzrok globalnog zagrevanja koje nastaje emisijom ugljendioksida, sumpornih i azotnih jedinjenja.

Veliku prekretnicu u Evropi u korišćenju obnovljivih izvora energije u odnosu na naftu prouzrokovala je naftna kriza početkom sedamdesetih godina. Kriza je posebno pogodila Dansku koja je bila i pod arapskim embargom, iz čega je ova država izašla s važnom lekcijom. Danas upravo ova zemlja prednjači u svojoj odluci da se odrekne korišćenja nafte kao izvora energije, i da se u potpunosti okrene alternativnim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Trećina električne energije koju Danska dobija dolazi od vetra, a taj iznos se sve više bliži čak polovini celokupnih izvora energije.

Sledeći cilj je da do 2035. godine sva proizvodnja struje i daljinskog grejanja dolazi iz obnovljivih izvora, a da do 2050. se i sav saobraćaj prebaci na električni pogon i bio-goriva.

Ne čudi da se baš u Danskoj našla i najveća lopatica elise vetrogeneratora, sa svojih 75 metara izrađena u komadu, kao i gondola – kućište rotora na koje se kači elisa veličine jedne garsonjere. Iako je tržište velikih vetrogeneratora uveliko razvijeno u Danskoj, primetan je i rast prodaje malih vetrenjača. Pored državnih ulaganja i strategija, mnoga privatna lica odlučuju se upravo za ovakav vid snabdevanja energijom.

// Prema Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, a u skladu sa obrascem predviđenom Direktivom 2009/28/E3 – Odluka 2009/ 548/E3, do 2020. godine planira se korišćenje 27% energije dobijene iz obnovljivih izvora energije.

Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama, kao i Kjoto protokol, što je bio izričit zahtev Ugovora o energetskoj zajednici sa EU ,da Srbija da jasan signal svom opredeljenju za obnovljive izvore energije. Tako smo postali zemlja domaćin za projekte u okviru mehanizma čistog razvoja, ali kao nepripadajući Aneksu I, nemamo posebne obaveze za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, u postupku približavanja EU, Srbija će biti obavezna da se pridržava politike smanjenja emisija ovih gasova. Takva politika se u Srbiji sprovodi najviše na izradi vetroparkova, kao i na prelasku toplana širom Srbije sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje biomase.

Foto: TANJUG/ FILIP KRAINČANIĆ

Zbog nestalnosti vetra i početnih ulaganja u iskorišćavanje ovog tipa energije instalacija vetrenjača je do nedavno u Evropi bila privilegija razvijenih zemalja. Ipak, sa razvojem tehnologija, primenom vetrenjača i svesti o prednostima korišćenja izvorljivih izvora energije, situacija se menja, i vetar postaje sve učestaliji izvor energije širom Evrope.

// Dobre strane korišćenja energije vetra su visoka pouzdanost rada postrojenja, nula troškova za gorivo i nulto zagađenje okoline. Ulaganja u troškove izgradnje i promenljivost brzine vetra su do sada bile najveće mane, ali i one se s razvojem smanjuju.

Pored lokacija koje su relativno pogodne za vetroparkove i iskorišćavanje energije vetra, širom Srbije seoska domaćinstva gaje stoku, čiji bi se stajnjak mogao iskoristiti u proizvodnji. Takođe, i poljoprivredni otpad koga u Srbiji ima se može koristiti. Moguće je i korišćenje mulja iz otpadnih voda, kao i deo svakodnevnog organskog otpada.