Budite u kontaktu sa nama

Arhitektura

Japanci i njihovo specifično uređenje prostora

Objavljeno

Japanska kultura je specifična i oni jako retko odustaju od svoje tradicionalne postavke stvari. Tako je i sa uređenjem prostora u kojem žive.  Zato su tradicionalne japanske kuće ponekad čudne ljudima sa zapada jer je dizajn mnogo drugačiji.

U japanskoj kući je nemoguće naći neki deo nameštaja ili neki ukras koji je suvišan. Svaki predmet ima svoje mesto i sve ima simboliku.

Japanci ne vole da gomilaju stvari u svom domu, te je za njih idealno da na podu imaju samo tatami, što je tradicionalni tepih napravljen od slamki. Tatami se takođe koristi kao mera za veličinu prostora, s obzirom da u tradicionalnu japansku sobu može stati tačno šest ovih ćilima. Sav nameštaj je u identičnoj boji, što pomaže osobi koja tu boravi da bude potpuno fokusirana i da joj ništa ne odvlači pažnju. Na ovaj način takođe stičete utisak da je prostor veći i širi. Tradicionalne japanske kuće nemaju zidove, umesto njih se koristi fusuma – lagana klizna vrata napravljena od bambusa i papira od riže. Fusume se mogu lako pomerati i skidati što ukućanima omogućava da promene izgled enterijera bez problema. Soba se može pretvoriti u dve sobe ili se jednostavno može promeniti veličina prostorije.

Jedno od pravila jeste da su kupatilo i toalet u odvojenim sobama. Jedna soba ima lavabo i tuš kabinu, dok druga ima tradicionalnu japansku kadu koja se zove ofuro. Ove dve prostorije imaju duboko značenje za Japance jer se u tuš kabini spira prljavština sa tela dok se u kadi mogu opustiti i uživati. Stalni atribut u japanskim kućama jeste bašta u koju se ulazi direktno iz kuće. Umesto vrata, između bašte i dnevne sobe stoji jedna vrsta klizećih vrata koja se zovu Šoji. Kada je vreme lepo, vrata su otvorena. Dodatak kućnoj atmosferi jeste svetlo koje dolazi od lampi, kroz prozore i kroz tanke zidove.

Japancima je jako bitan mir u kući i smatraju da ukoliko je kuća mirna takvi će biti i oni. U njihovim domovima nema jarkih boja i koriste samo nameštaj koji im je potreban za svakodnevni život.

Izvor: Klix.ba

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Arhitektura

Rusi se „okitili“ sa pet zvezdica

Objavljeno

Postavio/la

Najviša ocena na rang listi britanske kompanije Skytra konačno je dodeljena i jednom Ruskom aerodromu. Naime, međunarodni aerodrom Platov u gradu Rostov dobio je pet zvezdica i na taj način postao prvi ruski aerodrom u ovom rangu.

Inače, dobijanje pet zvezdica od Skytraxa smatra se najprestižnijom međunarodnom nagradom za aerodrome i avio-kompanije. Pored aerodroma Platov nakon nedavne revizije terminala organizacija je ovaj aerodrom dodala na listu samo devet drugih aerodroma iz različitih zemalja.

Stručnjaci kompanije posetili su aerodrom u januaru i kao redovni putnici doneli svoj sud o zaposlenima na aerodromu, proverili koliko su čekanja i kako se tretiraju posetioci. I oni su prošli kroz pasošku kontrolu i sigurnosne provere, kao i posete objektima unutar terminala.

„Nijedan aerodrom u Rusiji ranije nije dobio pet zvezdica te kompanije. Sada je Platov u rangu sa aerodromima u Tokiju, Hong Kongu, Singapuru, Seulu i Minhenu “, rekao je Evgenij Čudnovski, generalni direktor Holdinga Aerodroma, koji upravlja Platovim. On je napomenuo da je tako visok rejting za njih vrsta „izazova“, jer sva transportna čvorišta holdinga moraju da odgovaraju visokim standardima pružanja usluga.

Aerodrom Platov u Rostovskoj oblasti, namenski je, kao i mnogi velelepni objekti u ovoj zemlji, izgrađen pred Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Na Platov su prebačeni letovi svih avio-kompanija čija je krajnja destinacija ranije bio međunarodni aerodrom Rostov na Donu, a imao je tri miliona putnika samo tokom prošle godine.

Izvor: www.b92.net

Nastavite sa čitanjem

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Koridor 11, lepe vesti za žene i EY najava za preduzetnika godine

Objavljeno

Postavio/la

Građevinska sezona još nije zvanično počele, pa se ovi zimski meseci koriste za najave projekata, kao i za donošenje odluka koji će u budućnosti rezultirati napretkom u ovom sektoru.

Kada se pominje retrospektiva i sumiranje utisaka, juče je n konferenciji za novinare najavljena dodela priznanja koju kompanija EY sedmu godinu za redom dodeljuje preduzetniku godine™ u Republici Srbiji. Ove godine za nagradu EY Preduzetnik godine™ takmiče se 33 preduzetnika iz 27 kompanija, koji posluju u deset industrija u 12 gradova Srbije. Ono što je karakteristično za ovogodišnje kandidate je činjenica da su zaposlili 2.000 ljudi i u prošloj godini ostvarili su prihode od 23 milijarde dinara. Program postoji od 2012. godine, a za proteklih sedam godina u takmičenju je učestvovalo gotovo 200 kandidata ispred 180 kompanija koje su samo u 2017. godini zaposlili 18.000 ljudi i ostvarili poslovni prihod od čak 156 milijardi dinara.

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Vojvodina poklanja kuće na selu, ponovo. Ovaj put postoji jedna novina koja će ići u prilog ženama i eventualnom sprečavanju ucena i nasilja nad njima. Naime, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović saopštila je da je objavljen konkurs za bračne parove za kupovinu kuća na selu. Šta je novina? Konkurs za dodelu sredstava bračnim i vanbračnim parovima za kupovinu seoskih kuća na teritoriji AP Vojvodine je najaktuelniji program Zavoda koji ženama omogućava da postanu suvlasnice nepokretnosti i da na taj način unaprede svoj ekonomski položaj. Do sada je realizovano pet konkursa kroz koje je iz budžeta Pokrajinske vlade izdvojeno je 220 miliona dinara. „Ove godine opredeljeno je 30 miliona dinara za novih 30 bračnih ili vanbračnih partnera. Ono što je uslov jeste da iznos za koji konkurišu parovi ne može preći milion dinara. Dodela ugovora se očekuje polovinom juna, a konkurs traje do 15. aprila“, izjavila je ona, a preneo RTV.

Čini se da su Koridori Srbije jedna od tema kojima ćemo se baviti i u 2019. godini. Naime, izgradnju Koridora 11 obeležili su rušenje i pomeranje rokova. I dalje je glavno pitanje dokle se došlo sa projektom Koridor 11 za koji je planirano da povezuje Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Autoput Beograd-Južni Jadran predstavlja jaku vezu između Srbije i Crne Gore, a planirano je da poveže gradove: Temišvar, Vršac, Čačak, Podgoricu i da ide sve do Bara odakle će morskim putem preko Jadrana biti povezan sa Barijem u Italiji.

U Zemunu se, definitivno, gradi, a ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije izdalo je građevinsku dozvolu za novih 360 stanova u naselju Zemunske kapije, čija izgradnja je planirana za drugu polovinu ovog meseca. Ukupna površina stambenog objekta „H“ sa 360 stanova je 26.293 kvadrata, a u njihovu izgradnju biće uloženo oko dve milijarde dinara, navodi se u saopštenju ministarstva. Podsećamo, u decembru 2018. završena je izgradnja tri zgrade sa ukupno 323 stana, za koje je izdata upotrebna dozvola i useljeni prvi stanari. U toku je izgradnja još dva objekta na kojima bi radovi trebalo da budu završeni sredinom ove godine. Inače, u stambeno-poslovnom kompleksu Zemunske kapije, koji Građevinska direkcija Srbije gradi na prostoru nekadašnje kasarne „Aleksa Dundić“ u Zemunu planirana je gradnja ukupno 1.700 stanova, a procenjena ukupna vrednost investicije iznosi oko 100 miliona evra.

Lepa vest u građevinskom sektoru, a odnosi se na investitore, zatekla nas je na samom kraju ove sedmice. Naime, ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin izjavio je da je Srbija na dobrom privrednom putu. On je rekao da je u tom cilju u sredu popisan sporazum o izradi digitalne mape za investitore. „Svaki investitor preko interneta će moći da vidi šta je slobodno, kakve su dostupne nekretnine, u kom gradu je nekretnina koja najbolje odgovara po različitim kriterijuma“, naveo je Lundin i dodao da potencijalni investitori neće morati da putuju u Paraćin na primer već će moći da pogleda iz svoje kancelarije.

Reč je, kako je naveo, o jednom dosta značajnom projektu. „Radimo slične stvari svake godine, 12 miliona evra ulažemo u podršku srpskim reformama svake godine“, kazao je on i stakao da Srbija još ima velikih izazova što se tiče vladavina prava. „Mora se raditi dalje na tome“. On je ipak optimista: „Bez želje Srbije da bude član EU, Švedska ne bi bila ovde tako aktivna“, naveo je Lundin.

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno