Connect with us
Materijali

Plastika i sve njene primene!

Kada pri─Źamo o materijalima, ubedljivo najzastupljeniji i sa naj┼íirom mogu─çom primenom je PLASTIKA!

Plastika ili plasti─Źne mase predstavljaju umetne materijale proizvedene od sintetskih ili polusintetskih smola i razli─Źitih dodataka (punila, omek┼íiva─Źa, stabilizatora i pigmenata) koji se u toku prerade nalaze bar povremeno u plasti─Źnom stanju. Plastike su tipi─Źno organski polimeri sa visokom molekulskom masom, mada one ─Źesto sadr┼że druge supstance.

One su obi─Źno sinteti─Źke, naj─Źe┼í─çe izvedene iz petrohemikalija, mada su mnoge delom prirodne. Plasti─Źnost je, dakle, op┼íte svojstvo svih molekula koji imaju sposobnost da se nepovratno deformi┼íu bez pucanja, mada do toga dolazi u toj meri kod ove klase polimera podesnih za oblikovanje da je ta sposobnost nagla┼íena u njihovom imenu.

Usled njihove relativno niske cene, lako─çe proizvodnje, mnogostranosti i nepropustivosti za vodu, plastike se koriste u enormnom i ekspandiraju─çem opsegu proizvoda, od spajalica do svemirskih brodova. One se ve─ç zamenile mnoge tradicionalne materijale, kao ┼íto su drvo, kamen, rogovi i kosti, ko┼ża, papir, metal, staklo, i keramika, u velikom broju oblika njihove ranije upotrebe. Plasti─Źne mase se prera─Ĺuju valjanjem u folije, istiskivanjem pod pritiskom, ubrizgivanjem, pasiranjem, itd.┬á Zbog svojih mehani─Źkih svojstava i mogu─çnosti oblikovanja plasti─Źne mase su potisle mnoge druge materijale i njihova je industrija u stalnom porastu.

U razvijenim zemljama, oko jedne tre─çine proizvedene plastike se koristi za pakovanje, a jedna tre─çina nalazi primenu u gra─Ĺevinarstvu za izradu cevi koje se koriste u vodovodnim instalacijama, ili za izradu vinilnih pokrivnih oplata. Ostatak se koristi za izradu automobila (do 20% plastike), name┼ítaja, i igra─Źki. U zemljama u razvoju, taj odnos mo┼że da bude razli─Źit – na primer, po nekim izve┼ítajima 42% Indijske potro┼ínje odlazi na materijale za pakovanje. Plastika nalazi mno┼ítvo oblika primene u polju medicine, ┼íto obuhvata polimerne implante.

Prva potpuno sinteti─Źka plastika je bio bakelit, koju je izumeo Leo Baekeland u Njujorku 1907. godine, koji je skovao termin ‘plastika’. Mnogi hemi─Źari su doprineli nauci o materijalu plastike, uklju─Źuju─Źi nobelovca Hermana Staudingera, koji se naziva ÔÇ×ocem hemija polimeraÔÇť“ i Hermana Marka, koji je poznat kao ÔÇ×otac fizike polimeraÔÇť. Uspeh i dominancija plastike po─Źev┼íi od ranog 20. veka doveli su do brojnih problema o─Źuvanja ┼żivotne sredine zbog njene spore dekompozicije nakon ┼íto se odbaci kao sme─çe. Postojanost je direktna posledica strukture plastike karakterisane prisustvom velikih molekula.

Recikla┼ża je postala tvorevina svake, respektabilne i razvijene zemlje

Recikla┼ża je postala tvorevina svake, respektabilne i razvijene zemlje

Re─Ź plastika je izvedena iz gr─Źke re─Źi ¤Ç╬╗╬▒¤â¤ä╬╣╬║¤î¤é (plastikos) sa zna─Źenjem ÔÇ×imati sposobnost menjanja oblika ili oblikovanjaÔÇť, od ¤Ç╬╗╬▒¤â¤ä¤î¤é (plastos) sa zna─Źenjem ÔÇ×oblikovanÔÇť. Ona se odnosi na savitljivost, ili plasti─Źnost materijala tokom proizvodnje, ┼íto mu omogu─çava da bude izliven, presovan, ili ekstrudovan u mno┼ítvo oblika kao ┼íto su filmovi, vlakna, plo─Źe, cevi, boce, kutije, i niz drugih. ┼áiroko kori┼ítena re─Ź plastika nije u potpunosti analogna sa tehni─Źkim pridevom plasti─Źan, koji se koristi za opisivanje bilo kog materijala koji podle┼że permanentnoj promeni oblika (plasti─Źnoj deformaciji) kad se istegne izvan izvesne ta─Źke. Aluminijum koji je drobljen ili kovan, na primer, ispoljava plasti─Źnost u tom smislu, mada on nije plasti─Źan u obi─Źajenom smislu re─Źi. U kontrastu s tim, u njihovim finalnim oblicima, neke plastike pucaju umesto da se deformi┼íu i stoga nisu plasti─Źne u tehni─Źkom smislu.