Connect with us

Građevina

MATERIJAL ZA SVE PRILIKE I NAMENE – ALUMINIJUM u građevinarstvu

Objavljeno

:

Ma šta ko mislio, svet ne bi bio isti da u njemu nema aluminijuma. Otkriven 20-ih godina 19. veka, ovaj element u prvo vreme odavao je utisak samo još jednog metala koji prevashodno ima značaja za hemiju kao nauku i nikako ne bi mogao da ugrozi superiorni čelik na kome se zasnivala tadašnja industrija. Ali ljudska mašta ne bi bila to što jeste, kada ne bi tragom radoznalosti u svemu otkrila nešto nesvakidašnje, što će ruka pretvoriti u fascinantno.

Dve osnovne poznate činjenice o aluminijumu bile su da je dosta lagan uprkos tome što je metal, i da ima sposobnost da sam sebe štiti od rđanja zahvaljujući tankom sloju oksida kojim je prirodno prekriven u sirovom obliku. Ta dva svojstva, mala masa i nepropadljivost, razlozi su koji će ga učiniti nezaobilaznim delom svake industrijske priče, no ne pre nego što će doći njegov trenutak.

Stolarija od aluminijuma

Aluminijum možda jeste otkriće 19. stoleća, ali vek njegove pojave nije bio i period njegove najintenzivnije upotrebe. Putem metalurških testova vremenom je takođe otkriveno da je vrlo pogodan za obradu – s jedne strane dovoljno krut i izdržljiv, a istovremeno žilav i dovoljno savitljiv da mu se mogu dati razni oblici. Kada je pred očima javnosti nikla Ajfelova kula, bio je to nedvosmislen dokaz da je moguće napraviti građevinu koja će biti sva od metala, a uz to kolosalnih dimenzija. To je, ispostaviće se, u datom momentu ipak bila samo egzibicija koja je trebalo da demonstrira sposobnost modernog društva da tako nešto sprovede u delo, ali ne i da najavi novu eru u svetskoj arhitekturi. Ajfelova kula konstruisana je od čelika i za njeno podizanje potrošene su tone i tone ove legure, mnogo više nego što je metalska industrija bila voljna da ustupi građevinskoj. Osim toga, toranj je bio rezultat izuzetno preciznih proračuna i besprekorne izvedbe pod rukovodstvom maga statike Gustava Ajfela, ali daleko od toga da je struka imala dovoljno projektanata specijalizovanih za masovnu izgradnju stambenih i poslovnih objekata na kojima dominira metal, vičnih uspe- šnoj primeni tako teških konstrukcija fasada ili delova fasade kakve su čelične. Taj san počeo je da se ostvaruje tek mnogo, mnogo decenija kasnije, a nikada ne bi bio moguć da mesto čelika nije zauzeo aluminijum.

U današnjoj arhitekturi neosporno je došlo do velikih, suštinskih pomeranja u pravcu futurističkog projektovanja. Ono što se zasigurno trajno promenilo jeste način na koji se percipira gradnja, i spisak najpopularnijih i najčešće primenjenih stilova.Stiče se utisak da su projektanti upali u neku vrstu konku- rentskog vrtloga u kome nijednog momenta ne prestaje nadmetanje ko će napraviti veću i neobičniju zgradu o kojoj će se dugo pričati i pisati na svim kanalima komunikacije, a da je negde na tom putu u velikoj meri došlo do stilskih preklapanja između Istoka i Zapada, u smislu da više na oko ne možete nepogrešivo da ocenite u kom delu sveta se ta zgrada nalazi. Svi ti stilovi, ma koliko slični ili različiti, imaju jedan zajednički činilac – u materijalnom smislu se pretežno oslanjaju na aluminijum. Već jedan letimičan pogled na bilo koju građevinu, poslovnu ili rezidencijalnu, dovoljno glasno govori u potvrdu ove tvrdnje. Od stolarije, preko fasadne obloge, pa do unutrašnjih i spoljašnjih gelendera i dvorišnih kapija, aluminijum je i definitivno postao „must have“ materijal za opremanje eksterijera i enterijera.

Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku

Jedini segment u kom aluminijum i dalje ima oštru konku- renciju jeste stolarija, pre svega zbog superiornih termoi- zolacionih svojstava PVC prozora i vrata. Ipak, dobra vest je da „hladni“ alu profil gotovo možemo proglasiti za stvar prošlosti. Nekada su poslovni i maloprodajni objekti, koji su najčešće zastakljivani aluminijumskom stolarijom zbog atraktivnog izgleda, zimi bili nemogući za zagrejati, a leti za ohladiti, jer aluminijum kao takav poprima toplotna svojstva od spoljne sredine i samostalno nije u stanju da po potrebi zadrži topao vazduh unutar ili izvan prostorije. Današnja aluminijumska stolarija kao i plastična ima termoizolacione komore unutar donjeg profila krila, a njihov efekat upotpu- njen je uvođenjem najpre jednog, a zatim i drugog termo prekida, koliko imaju najnoviji modeli i, naravno, trostrukog niskoemisionog stakla. To je jako obradovalo sve ljubitelje te specifične, „oštre“ elegancije koju ima samo aluminijum, one vrste elegancije koja se oslanja na tek nekoliko pažljivo odabranih, svedenih detalja, a opet, u moru drugih opcija nikada ne ostaje nezapažena. Jer uvedena poboljšanja i inovacije značile su da se ne morate odreći svog prvog izbora zato što prazni novčanik kada dođe vreme za plaća- nje računa za struju, već možete svoj dom opremiti tačno onako kako ste zamislili. Hladni profili i dalje se koriste za zastakljivanje izloga, stak- lenih kupola, i uopšteno prostora koji nije neophodno zagrevati, stoga je kod njih sav akcenat na dizajnu, boji, meha- ničkim svojstvima i izdržljivosti.

Aluminijum je visokootporan na nepovoljne vremenske uslove (bez obzira da li se radi o jakom suncu, obilnim kišama ili mrazu), širok spektar kiselina i njihovih jedinjenja, te ogrebotine i razna druga mehanička oštećenja, zbog čega je zaista pouzdan partner za kvalitetnu gradnju dugog veka.

Stolarija je samo jedan, prvi u nizu proizvoda od aluminijuma pomoću kojih se može ukrasiti prostor. Štaviše, njegova upečatljivost u potpunosti dolazi do izražaja tek kada se nađe u ulozi fasadne obloge. Grubo gledano, po vrsti materijala razlikujemo dva tipa aluminijumskih fasada, zavisno do toga da li metal dominira kao oplata ili se kombinuje sa staklom. Za ove prve koristi se alubond, pločasta obloga bazirana na aluminijumskom limu sa polietilenskom ispunom, kojom su zbog manje mase zamenjeni standardni aluminijumski paneli. Fasadni alubond takođe je vrlo zgodan za obradu različitim alatima i mašinama. Paneli se mogu seći, bušiti, savijati pod uglom, lučno savijati, gravirati i štancovati, što otvara nebrojene mogućnosti za izuzetno maštovito i kreativno dekorisanje spoljašnjosti objekta.

Staklo-aluminijum fasade, pak, imaju tri pojavna vida koji se međusobno razlikuju po stepenu uočljivosti aluminijumskih ramova staklenih elemenata, i tada govorimo o kontinuiranim, polustrukturalnim i strukturalnim fasadama. Kod KONTINUIRANIH FASADA profili koji razdvajaju staklene panele su jasno vidljivi kao horizontalni i vertikalni nosači u formi mreže. Na POLUSTRUKTURALNOJ FASADI dominira staklo, a od aluminijumskih komponenti vidljiv je samo obod fasade i tanak ram oko svakog panela. STRUKTURALNA FASADA, koju mnogi smatraju ubedljivo najatraktivnijom opcijom, spolja je potpuno obložena staklom, a profilna konstrukcija na koju se lepe paneli je skrivena sa unutrašnje strane.

Najzad, ništa manje vredni pomena nisu spoljašnji i unu- trašnji aluminijumski gelenderi i ograde. Treba reći da je u ovoj oblasti još jednom došla do izražaja „sposobnost“ aluminijuma da potisne konkurenciju snagom svojih karakteristika, bez ikakve naročite promocije i prethodno vođene kampanje. Ovde se, konkretno, u prvom redu radi o znatno nižoj ceni u odnosu na prohrom, lakoći obrade i montaže, koja podrazumeva samo mehaničko sastavljanje gotovih fabričkih profila bez varenja ili bilo kog drugog vida toplotnog tretiranja. Svakako, na to treba dodati trajnu zaštićenost od korozije, rezistentnost na prisustvo soli u vazduhu i truljenje, i to što nakon montiranja nije potrebno naknadno bojenje. A o broju modela, boja, i vizuelnom utisku koji daju objektu suvišno je i govoriti. Jer, to je jednostavno – aluminijum.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Građevina

Šta donosi postupak objedinjene procedure elektronskim putem

Objavljeno

:

Procedura završena elektronskim putem

Ishodovanje neophodne dokumentacije za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju objekta decenijama unazad bila je opterećena zastarelim sistemom, nepotrebno nedefinisanim rokovima i brojnim otežavajućim faktorima.

Reforma koja nastupa 2015. godine, sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, donosi nam postupak objedinjenje procedure elektronskim putem sa ambicijom da reši situaciju sa pribavljanjem neophodne dokumentacije u postupku izgradnje, dogradnje ili rekonstrukcije objekta.

Puna primena postupka objedinjenje procedure elektronskim putem kreće početkom 2016. godine i donosi niz novina koje dobrim delom olakšavaju i pomažu u bržoj realizaciji postupaka koji se provode u okviru objedinjene procedure.

Šta je to objedinjena procedura? I na koju vrstu postupaka se odnosi?

Pre svega, objedinjena procedura je skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležna služba u vezi sa izgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekta.

Pored toga, ovom procedurom obuhvaćen je postupak izvođenja radova, kome prethodi izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenje prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Zatim, tu je i postupak prijave radova, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, izdavanje upotrebne dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, kao i priključenje objekta na infrastrukturu.
Pored svega navedenog, moguće je u elektronskom postupku, pribaviti isprave i druga dokumenta koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekta.

Ovo je najkraći mogući uvod i pojašnjenje objedinjenje procedure.

Procedura za izdavanje građevinske dozvole

Procedura za izdavanje građevinske dozvole

Pojašnjenje je svakako neophodna investitorima koji imaju iskustva sa pribavljanjem dokumentacije, a naročito investitorima koji prvi put planiraju izgradnju (važi za sve vrste izgradnje, počev od kuće pa do zahtevnijih objekata poslovnog karaktera).

Veoma je važno napomenuti da su ovom procedurom sada obuhvaćeni i radovi na sanaciji i adaptaciji objekata i enterijera, kao i razni oblici promene namene objekata, kao i razdvajanje i spajanje stambenih ili poslovnih jedinica.

Pored toga, koji se poslovi mogu realizovati putem objedinjenje procedure, neophodno je znati i kako funkcioniše ovaj postupak.

// Centralna evidencija objedinjenih procedura je jedinstvena, javna elektronska baza podataka koja se vodi u okviru APR-a (agencija za privredne registre) gde se nalaze objedinjeni podaci, akta i dokumenti svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije.//

Sva razmena podnesaka, akata i dokumenata u objedinjenoj proceduri između podnosioca zahteva i nadležnog organa, kao i između nadležnog organa i imaoca javnih ovlašćenja obavlja se elektronskim putem.

Sva dokumenta, akta i projekti koji se dostavljaju putem elektronske procedure dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta PDF, DWG ili DWF formata obavezno potpisana kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (elektronskim postupkom).

U zavisnosti od zahteva koji pokrećete dostavljate odgovarajuću dokumentaciju i projekte, a takođe imate mogućnost i usaglašavanja zahteva. Usaglašavanje zahteva podrazumeva da, ukoliko ste prilikom prvog zahteva propustili da priložite ili popunite tražene informacije, u roku od 30 dana možete dostaviti podatke ili dokumenta koja ste propustili.
Kompletan put dokumentacije podnosilac zahteva može pratiti kroz elektronsku proceduru, a sve važne informacije pristižu na meil koji ste predvideli za komunikaciju sa opštinskom službom i to je najvažnija prednost elektronskog postupka.

// Još jedna važna prednost je da su sada definisani rokovi za dostavu informacija i dokumenata u okviru procedure. Značajno se štedi vreme za komunikaciju i pribavljanje sve neophodne dokumentacije.//

Koliki je značaj reforme sistema i izdanja neophodne dokumentacije elektronskim putem vreme će tek pokazati.

Dosadašnja iskustva svakako idu u prilog efikasnijem obavljanju postupaka kroz ovaj sistem i boljoj i bržoj komunikacija unutar sistema.

Sistem je veoma jednostavan za korišćenje, a pristup sistemu je moguće ostvariti kreiranjem korisničkog naloga na portalu građevinske dozvole.

Ukoliko su vam potrebna dodatna pojašnjenja u praćenju procedure, svakako nam se obratite za pomoć.

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br. 6
+381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

Nastavi sa čitanjem

Građevina

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Raste cena kvadrata, ko kupuje stanove…hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Objavljeno

:

Od

Vlada Srbije ima novca da podrži masovnu stanogradnju i da bude njen garant

U sedmici koja je sada već na izmaku, čini se, da se najviše pričalo o stanovanju, odnosno kupovini stanova. Kraj godine kojem smo sve bliži, nameće sumiranje rezultata i preseke stanja na tržištu nekretnina. Po Svemu sudeći,  u Srbiji se kupuju stanovi i to po višim cenama nego što su bile ranije. Ono što je još primetno je i porast broja turista, pa je potreba za hotelima sve veća i veća.

Kvadrat i dalje ima tendencija rasta

Poslednji izveštaji kažu da cene stanova u Srbiji i dalje rastu, a najskuplji kvadrat u Beogradu (i celoj Srbiji) u prvoj polovini 2019. godine koštao je 7.918 evra. Kada bismo posmatrali celu Srbiju, istraživanja pokazuju da su cene poslednjih meseci nastavile da skaču, u proseku za oko 10 odsto, i to najviše novogradnje koja je i dalje traženija od starijih stanova.

„Rast cena je oko 10 odsto veći u odnosu na prošlu godinu, ali bez obzira na to, tražnja je veća od ponude. Na to je uticala “nova kategorija” kupaca, mladi ljudi sa natprosečnim zaradama, koji za kratko vreme mogu da obezbede sredstva za kupovinu nekretnine ili za učešće, i koji su uglavnom zaposleni u IT sektoru. Pored toga, na tražnju su uticali i povoljniji uslovi u bankarskom sektoru, koji se pre svega ogledaju u sniženim kamatnim stopama, olakšanim procedurama i uslovima odobravanja stambenih kredita“, komentariše stanje na tržištu nekretnina u Srbiji Miloš Mitić, menadžer u City Expert servisu za promet nekretnina. On u razgovoru za „Blic Biznis“ potvrđuje da su se ove godine, za razliku od prethodne, bolje prodavali novi nego stari stanovi.

Kupovina novih nekretnina

Za stan od 60 kvadrata trebalo bi da se izdvoji oko 30.000 evra

Najskuplji stan prodat za nepunih milion evra

Nove vlasnike za prvih šest meseci ove godine dobilo je oko 47.000 nekretnina, dok je najskuplji stan prodat je u Beogradu za 973.888 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Ukupna vrednost nekretnina prometovanih kupoprodajnim ugovorima koje je obradio RGZ u prvoj polovini ove godine veća je za 12 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.600 evra za stan u beogradskoj Ulici kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 kvadrata u blizini opštine Novi Beograd. Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 2.988.000 evra, a nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, na Topčiderskom brdu. Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600 m2 na centralnoj beogradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.

Hotel Hilton

Hotel Hilton otvoren 1. marta

Naši hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, HORES, postalo je član Evropskog udruženja hotela, restorana i kafića HOTREC na 79. Generalnoj skupštini u Dubrovniku.

Kao 44. nacionalni član tog evropskog udruženja, HORES će ubuduće predstavljati interese hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije među evropskim hotelima, restoranima i kafićima, saopšteno je ove sedmice iz tog nacionalnog udruženja. Kako su istakli predstavnici HORES, ovaj jedinstveni forum će srpskoj hotelsko-ugostiteljskoj industriji pružiti velike mogućnosti da se razvija, kao i da bude primećena.

„Radujemo se razmeni iskustva u ugostiteljstvu i hotelijerstvu sa članovima HOTREC širom Evrope, kao i doprinosu koji ćemo pružiti u izgradnji snažnog hotelsko-ugostiteljskog sektora na području Evrope“, rekli su predstavnici HORES. „Ovo članstvo će omogućiti srpskoj privredi prenošenje novih znanja i iskustava, novih poslovnih modela i praćenje trendova razvijene evropske prakse u hotelijerstvu i ugostiteljstvu uopšte“, navela je ona.

Srbija je, prema podacima Svetske turističke organizacije, u prethodnoj godini imala rast turističkog prometa oko sedam odsto, a 2018. godina je bila rekordna za srpski turizam, sa oko 3,5 miliona dolazaka i 9,4 miliona noćenja, što je rast u visini od 11 procenata. U poslednjih pet godina u Srbiji je otvoreno 137 hotela, odnosno dva hotela u proseku mesečno, navodi se u saopštenju.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno