Connect with us

Građevina

Zašto je aluminijum materijal 21. veka?

Objavljeno

:

sve legure aluminijuma se mogu presovati

Aluminijum je metal IIIa grupe periodnog sistema, treći po rasprostranjenosti element na planeti, koji je 1827. godine otkrio i izolovao Fridrih Veler. Čelik je u tom trenutku čovečanstvu bio poznat već čitava četiri milenijuma i predstavljao je najjaču uzdanicu metalurgije, proizvodne industrije, brodogradnje i saobraćaja. Ipak, otkriće aluminijuma i nalaženje praktične primene za ovaj po mnogo čemu fascinantan element, uneće brojne promene ne samo u privredu, već i u svakodnevicu običnih ljudi, i tako će biti sve do danas. Jer sam pronalazak aluminijuma nominalno jeste stvar prve polovine 19. veka, ali kao što će se pokazati u narednih 170 godina, njegova univerzalnost je učinila da bude neizostavni, ponekad čak ključni sastojak mnogih predmeta i materijala bez kojih ne bismo mogli da zamislimo život, obezbedivši mu tako besmrtni karakter. Ovo se naročito odnosi na polje građevinske industrije i savremene arhitekture, koje bi imale jedno potpuno drugačije lice od onog svima prepoznatljivog, zbog čega aluminijum bez sumnje može da nosi epitet materijala 21. veka.

svojstvo privlačenja kiseonika omogućava aluminijumu da sam sebe štiti od korozije

Svojstvo privlačenja kiseonika omogućava aluminijumu da sam sebe štiti od korozije

Aluminijumski sistemi su širok pojam koji može da obuhvata različite elemente konstrukcije kao što su zidovi, zidovi-zavese, fasade ili svetlarnici. Aluminijumski sistemi nikada nemaju noseću ulogu, oni jedino nose svoju težinu u konstrukciji. Ovi sistemi predstavljaju relativno noviju tehnologiju građenja a nastali su kao lagana i efikasna zamena za konstrukcije koje su se ranije pravile najčešće od čelika i bile su izuzetno teške. Kada se govori o aluminijumskim sistemima svakako je njihova najčešća upotreba kod zidova-zavesa i u poslednje vreme fasada.

Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku

Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku

Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku. U čistom obliku brzo počinje da oksira i biva „presvučen“ površinskim slojem aluminijum-oksida, koji štiti od korozije, zbog čega se i koristi za zaštitu ostalih metala. Ova njegova osobina primenjuje se i za dobijanje čistog oblika mnogih drugih metala iz njihovih ruda procesom aluminotermije, u kom aluminijum, vezavši se sa kiseonikom hemijskom reakcijom oksidacije, praktično istisne traženi metal u elementarnom vidu. Mala gustina (aluminijum spada u lake metale) i velika otpornost na koroziju razlozi su zašto je baš na aluminijum pao izbor osnovne industrijske i građevinske sirovine za izradu stolarije, krovnih konstrukcija i nadstrešnica, te brojnih građevinskih konstrukcija koje je neophodno postaviti na određenoj visini tako da budu dovoljno čvrste i postojane, a da istovremeno ne predstavljaju suviše veliko opterećenje za ceo sistem i s tim u tesnoj vezi – aluminijumskih fasada. Sve ovo ne bi bilo moguće bez dva važna operativna procesa kroz koje mora da prođe sirovi aluminijum, kako bi se od njega za finalni proizvod dobili različiti arhitektonski ili industrijski profili.

Ovi sistemi predstavljaju relativno noviju tehnologiju građenja

Ovi sistemi predstavljaju relativno noviju tehnologiju građenja

Generalno, sve legure aluminijuma se mogu presovati, ali su neke manje pogodne od ostalih jer zahtevaju veći pritisak, manju brzinu presovanja (smanjuju dnevnu normu mašine), ili daju neprihvatiljivo lošu površinu i nedovoljno formiran oblik, kao što je na primer sastav aluminijum-cink-magnezijum-bakar, piše portal www.prozorivrata.com.

Kao što je već pomenuto, svojstvo privlačenja kiseonika omogućava aluminijumu da sam sebe štiti od korozije. No, kako je taj sloj aluminijum-oksida debljine svega 1 mikron i daje estetski nezadovoljavajuću površinu, presovani profili moraju da prođu kroz veštačku oksidaciju. Taj proces naziva se eloksaža, a naziv je akronim onoga što proces zapravo i predstavlja – elektrolitičku oksidaciju aluminijuma. Eloksiranje se obavlja u specijalno dizajniranim kadama približnih dimenzija 6m x 1m x 2,5m , napunjenim tačno određenim hemikalijama i poređanim po utvrđenom redosledu, u koje se pomoću krana potapaju profili. Potapanju prethodi priprema za eloksiranje u vidu mehaničkog uklanjanja sloja oksida žičanim četkama i desetominutnog odmašćivanja u deterdžentu, na temperaturi od 65°C do 75°C.

Iako se aluminijum sve češće koristi za stolariju i tu je takođe našao svoju široku primenu, neke njegove karakteristike biste trebali znati pre nego se odlučite za njega. O tome više pročitajte klikom na sledeći LINK.

Kao što smo pomenuli na početku, arhitekturu 21. veka karakteriše materijalna dominacija aluminijuma. Ta tendencija ima jako praktično-tehničko, a istovremeno i estetsko utemeljenje. Na koji način je on idealno rešenje u ovom smislu detaljnije ćete saznati na sledećem LINKU.

Delovi teksta preuzeti sa stranice: www.prozorivrata.com 

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement

Izdvajamo

Popularno