Aluminijum je metal IIIa grupe periodnog sistema, treÄi po rasprostranjenosti element na planeti, koji je 1827. godine otkrio i izolovao Fridrih Veler. Äelik je u tom trenutku ÄoveÄanstvu bio poznat veÄ Äitava Äetiri milenijuma i predstavljao je najjaÄu uzdanicu metalurgije, proizvodne industrije, brodogradnje i saobraÄaja. Ipak, otkriÄe aluminijuma i nalaženje praktiÄne primene za ovaj po mnogo Äemu fascinantan element, uneÄe brojne promene ne samo u privredu, veÄ i u svakodnevicu obiÄnih ljudi, i tako Äe biti sve do danas. Jer sam pronalazak aluminijuma nominalno jeste stvar prve polovine 19. veka, ali kao Å”to Äe se pokazati u narednih 170 godina, njegova univerzalnost je uÄinila da bude neizostavni, ponekad Äak kljuÄni sastojak mnogih predmeta i materijala bez kojih ne bismo mogli da zamislimo život, obezbedivÅ”i mu tako besmrtni karakter. Ovo se naroÄito odnosi na polje graÄevinske industrije i savremene arhitekture, koje bi imale jedno potpuno drugaÄije lice od onog svima prepoznatljivog, zbog Äega aluminijum bez sumnje može da nosi epitet materijala 21. veka.
Svojstvo privlaÄenja kiseonika omoguÄava aluminijumu da sam sebe Å”titi od korozije
Aluminijumski sistemi su Å”irok pojam koji može da obuhvata razliÄite elemente konstrukcije kao Å”to su zidovi, zidovi-zavese, fasade ili svetlarnici. Aluminijumski sistemi nikada nemaju noseÄu ulogu, oni jedino nose svoju težinu u konstrukciji. Ovi sistemi predstavljaju relativno noviju tehnologiju graÄenja a nastali su kao lagana i efikasna zamena za konstrukcije koje su se ranije pravile najÄeÅ”Äe od Äelika i bile su izuzetno teÅ”ke. Kada se govori o aluminijumskim sistemima svakako je njihova najÄeÅ”Äa upotreba kod zidova-zavesa i u poslednje vreme fasada.
Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku
Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku. U Äistom obliku brzo poÄinje da oksira i biva āpresvuÄenā povrÅ”inskim slojem aluminijum-oksida, koji Å”titi od korozije, zbog Äega se i koristi za zaÅ”titu ostalih metala. Ova njegova osobina primenjuje se i za dobijanje Äistog oblika mnogih drugih metala iz njihovih ruda procesom aluminotermije, u kom aluminijum, vezavÅ”i se sa kiseonikom hemijskom reakcijom oksidacije, praktiÄno istisne traženi metal u elementarnom vidu. Mala gustina (aluminijum spada u lake metale) i velika otpornost na koroziju razlozi su zaÅ”to je baÅ” na aluminijum pao izbor osnovne industrijske i graÄevinske sirovine za izradu stolarije, krovnih konstrukcija i nadstreÅ”nica, te brojnih graÄevinskih konstrukcija koje je neophodno postaviti na odreÄenoj visini tako da budu dovoljno Ävrste i postojane, a da istovremeno ne predstavljaju suviÅ”e veliko optereÄenje za ceo sistem i s tim u tesnoj vezi ā aluminijumskih fasada. Sve ovo ne bi bilo moguÄe bez dva važna operativna procesa kroz koje mora da proÄe sirovi aluminijum, kako bi se od njega za finalni proizvod dobili razliÄiti arhitektonski ili industrijski profili.
Ovi sistemi predstavljaju relativno noviju tehnologiju graÄenja
Generalno, sve legure aluminijuma se mogu presovati, ali su neke manje pogodne od ostalih jer zahtevaju veÄi pritisak, manju brzinu presovanja (smanjuju dnevnu normu maÅ”ine), ili daju neprihvatiljivo loÅ”u povrÅ”inu i nedovoljno formiran oblik, kao Å”to je na primer sastav aluminijum-cink-magnezijum-bakar, piÅ”e portal www.prozorivrata.com.
Kao Å”to je veÄ pomenuto, svojstvo privlaÄenja kiseonika omoguÄava aluminijumu da sam sebe Å”titi od korozije. No, kako je taj sloj aluminijum-oksida debljine svega 1 mikron i daje estetski nezadovoljavajuÄu povrÅ”inu, presovani profili moraju da proÄu kroz veÅ”taÄku oksidaciju. Taj proces naziva se eloksaža, a naziv je akronim onoga Å”to proces zapravo i predstavlja ā elektrolitiÄku oksidaciju aluminijuma. Eloksiranje se obavlja u specijalno dizajniranim kadama približnih dimenzija 6m x 1m x 2,5m , napunjenim taÄno odreÄenim hemikalijama i poreÄanim po utvrÄenom redosledu, u koje se pomoÄu krana potapaju profili. Potapanju prethodi priprema za eloksiranje u vidu mehaniÄkog uklanjanja sloja oksida žiÄanim Äetkama i desetominutnog odmaÅ”Äivanja u deterdžentu, na temperaturi od 65Ā°C do 75Ā°C.
Iako se aluminijum sve ÄeÅ”Äe koristi za stolariju i tu je takoÄe naÅ”ao svoju Å”iroku primenu, neke njegove karakteristike biste trebali znati pre nego se odluÄite za njega. O tome viÅ”e proÄitajte klikom na sledeÄi LINK.
Kao Å”to smo pomenuli na poÄetku, arhitekturu 21. veka karakteriÅ”e materijalna dominacija aluminijuma. Ta tendencija ima jako praktiÄno-tehniÄko, a istovremeno i estetsko utemeljenje. Na koji naÄin je on idealno reÅ”enje u ovom smislu detaljnije Äete saznati na sledeÄem LINKU.
Delovi teksta preuzeti sa stranice: www.prozorivrata.comĀ