Stambena gradnja kod nas, Äini se, doživljava novi procvat poslednjih nekoliko godina. Sve je viÅ”e gradiliÅ”ta koja možemo uoÄiti dok prolazimo gradom, a za razliku od pojedinaÄnih stambenih objekata, koje smo imali prilike da viÄamo skoro iskljuÄivo u poslednjih dvadeset godina, sve viÅ”e se pojavljuju stambeni kompleksi koji svojom veliÄinom i kompleksnoÅ”Äu daleko nadmaÅ”aju ono Å”to smo navikli da oÄekujemo od stambene gradnje i definiÅ”u nove stambene blokove grada. TakoÄe, ono Å”to možda mnogo viÅ”e iznenaÄuje svakog zainteresovanog kupca stambenog prostora je cena stambenog kvadrata koja vrtoglavo raste. Za stambeni kvadrat na boljoj lokaciji u velikim gradovima, kao Å”to su Beograd i Novi Sad, kupci mogu da oÄekuju cenu i od nekoliko hiljada evra po kvadratnom metru.
// TržiÅ”te koje diktira cene stambenog kvadrata dovelo je poslednjih godina do toga da proseÄan kupac, koji je nekada mogao da se izbori za svoj krov nad glavom u gradu, sada viÅ”e ne može da raÄuna na kupovinu stana u gradskom jezgru, jer cena daleko premaÅ”uje njegov budžet. //
Novi stambeni kompleksi obraÄaju se jednom drugom sloju druÅ”tva, koji, ako može da priuÅ”ti stanovanje u ovim novim kompleksima, od toga oÄekuje i jedan drugaÄiji kvalitet. Stan za ove kupce nije krov nad glavom, nego statusni simbol. Otuda možda i potreba investitora koji grade ovakve komplekse da ih na neki naÄin brendiraju, da im daju ime, Äesto koristeÄi nazive koji u svom imenu sadrže reÄi āgardenā, ākapijeā i sliÄno, koje Äe kupcu i onima kojima kupac treba da se obrati stanovanjem u ovim kompleksima ostati u pamÄenju.
Novi stambeni blok nije ono Å”to je stanovanje u blokovima Novog Beograda ili Limana u Novim Sadu znaÄilo, ovde to znaÄi luksuz. Postavlja se pitanje Å”ta novo nude ovi stambeni kompleksi, osim cene koju proseÄan stanovnik ne može da priuÅ”ti. Da li postoji neki standard koji luksuzno stanovanje mora da zadovolji da bi opravdalo svoju cenu?
Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest
Äini se da, kada se neki standardi spuste dovoljno nisko, sve ostalo, Å”to bi se u nekom drugaÄijem vremenu smatralo normalnim ili standardom, postaje luksuz. Ako analiziramo stambenu gradnju velikih gradskih Äetvrti u posleratnom periodu, kada je ovakva gradnja otpoÄinjala na naÅ”im prostorima, možemo sagledati neke osnovne norme. Stambena gradnja bila je tada u rukama države, koja je imala plan, sredstva i dobru inženjersku struku da te planove realizuje. Stanovi su bili tipski, gradilo se planski, koriÅ”Äene su prefabrikovane konstrukcije i poÅ”tovale su se osnovne smernice u stambenom projektovanju.
// Postojala je optimalna kvadratura za odreÄenu sobnost stana, kao i minimalna dozvoljena kvadratura svake prostorije, projektovale su se pomoÄne prostorije u stanovima, ostave, terase, broj kupatila i wc-a u stanu odgovarao je sobnosti i sliÄno. //
Osim toga, bili su obezbeÄeni potrebni parkinzi, igraliÅ”ta za decu na slobodnim povrÅ”inama izmeÄu objekata, dovoljno zelenila, biciklistiÄke staze, Å”etaliÅ”ta i drugo. Svaka stambena zgrada imala je zajedniÄke prostorije u vidu prostorija za pranje i suÅ”enje veÅ”a, ostave, prostore za zajedniÄko koriÅ”Äenje svih stanara i krovne terase.
Nakon devedesetih godina stambena gradnja dolazi u ruke privatnih kompanija i investitora, koji grade za potrebe tržiÅ”ta. Platežna moÄ stanovniÅ”tva je mala, a potreba za stambenim prostorom u gradovima se konstantno poveÄava. Umesto planske gradnje ranijeg perioda, urbanistiÄki planovi se prilagoÄavaju potrebama investitora, stambeni objekti se grade na mestima nekadaÅ”njih jednoporodiÄnih kuÄa i pojedinaÄnih parcela. U tim uslovima, prave se kompromisi u smislu kvaliteta stambene gradnje.
// ZajedniÄki prostori u zgradama nestaju, jer nisu komercijalne povrÅ”ine koje je moguÄe prodati. U postojeÄim stambenim zgradama zajedniÄke prostorije se rekonstruiÅ”u i pretvaraju u stanove koji se prodaju novim kupcima. //
Stanovi su generalno manje kvadrature, nekadaÅ”nje polu- sobe sada postaju sobe, kvadrature dvosobnih stanova sada su kvadrature za trosobni stan, ukidaju se ostave i pomoÄne prostorije, terase postaju simboliÄne kvadrature nedovoljne za boravak i, Äine se, i drugi kompromisi gde projektanti pokuÅ”avaju na najbolji naÄin da se prilagode potrebama tržiÅ”ta, kako bi isprojektovali koliko-toliko funkcionalne stanove u okviru kvadratura koje kupci mogu da priuÅ”te. Nedovoljna slobodna povrÅ”ina oko objekata dovodi do problema parkiranja, nedostaju igraliÅ”ta za decu, zelene povrÅ”ine i sliÄno. Investitori se bore za svaki kvadrat koji mogu prodati, inženjeri za svaki posao kako bi preživeli, a kupci za krov nad glavom po Å”to povoljnijoj ceni.
Enterijer modernog stana
Nakon skoro dvadeset godina ovakve prakse, standardi su redefinisani. DruÅ”tvo se, meÄutim raslojilo i iznedrilo nove kupce i drugaÄije potrebe za stambenim prostorom.
Å ta je, dakle, novo luksuzno stanovanje? Stanovanje u blizini glavnih gradskih repernih taÄki i deÅ”avanja, na lokaciji koja je dobro saobraÄajno povezana sa ostalim delovima grada, ali sa odreÄenom dozom privatnosti i dodatnih sadržaja u samom stambenom bloku. Izraz koji se najÄeÅ”Äe upotrebljava za ovakve komplekse je ākondominijumā.
// Stanari kondominijuma imaju na raspolaganju parking mesta u podzemnoj garaži ispod cele povrÅ”ine kompleksa, igraliÅ”te za decu sa zelenom parkovskom povrÅ”inom i urbanim mobilijarom unutar bloka, zatim spa centar ili teretanu namenjenu samo stanarima, profesionalno održavanje i sliÄno. //Ā
Enterijer spavaÄe sobe
ObezbeÄen je stalni video nadzor, a najÄeÅ”e i portirnica sa obezbeÄenjem, koje omoguÄava da kompleks bude privatan, a ulaz u njega ograniÄen samo na stanare i njihove posetioce. PosveÄuje se pažnja oblikovanju prostora ulaznog hola u zgradu i njegove materijalizacije, prostora koji je bio u prethodnom periodu gradnje potpuno zaboravljen kao zajedniÄki i reprezentativni prostor stambene zajednice koja u njemu živi. Obrada fasade primenom nekih od modernih materijala u dezenu drveta i sliÄno, sa staklenim ogradama na terasama koriste se da daju utisak luksuza i kvaliteta.
// Ponovo se projektuju ravni krovovi, njihova povrÅ”ina se mestimiÄno ozelenjava i formira tako kvalitetan zajedniÄki prostor, kao i dodatna zelena povrÅ”ina preko potrebna u urbanim sredinama. //
Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest
Ponovo se posveÄuje pažnja obezbeÄenju dovoljno parking mesta bez kojih je život u savremenoj zajednici nezamisliv, kao i prostoru za deÄija igraliÅ”ta. Prizemlja objekata uglavnom su namenjena komercijalnim sadržajima: prodavnicama, kafiÄima i restoranima. Å to se tiÄe samih stanova, projektuju se prostorije kao Å”to su ostave ili pomoÄne prostorije za pranje veÅ”a, zatim garderoberi i odvojena roditeljska kupatila u tzv. master bedroom-u.
Deluje ohrabrujuÄe da se ovakva praksa projektovanja vraÄa na scenu. Jedino pitanje koje se nameÄe je zaÅ”to su trenutne cene stambenog kvadrata na tržiÅ”tu neadekvatne životnom standardu veÄine graÄana u zemlji. Ipak, ovo nije sluÄaj koji je registrovan samo u Srbiji, veÄ je sliÄan trend, kako u regionu, tako i u veÄini Evropskih zemalja i definitivno jeste tema viÅ”e za ekonomiste, nego za graÄevince.
NekadaÅ”nji standard dostupan svakom stanovniku i radniÄkoj klasi nekadaÅ”nje Jugoslavije upakovan je u novu fasadu sa dodatkom video nadzora i kartica za ulazak u zgradu kao nove tehnologije i prodat kao luksuz koji je teÅ”ko ostvariv proseÄnim graÄanima. Dodatak je svakako i kontrola ulaza u ovakav blok koji treba stanarima da obezbedi kako sigurnost, tako i privatnost. ProseÄni graÄani bi trebalo da se prilagode stanju na tržiÅ”tu i svojim moguÄnostima. Uostalom, prilagoÄavamo se realnosti i u svakoj drugoj vrsti kupovine, pa se to oÄekuje i u sluÄaju kada kupujemo dom za svoju porodicu.
Starija gradnja