Connect with us

Arhitektura

Luksuzno stanovanje u Srbiji – da li kvalitet opravdava cenu?

Objavljeno

:

Arhitektura stambenih zgrada

Stambena gradnja kod nas, čini se, doživljava novi procvat poslednjih nekoliko godina. Sve je više gradilišta koja možemo uočiti dok prolazimo gradom, a za razliku od pojedinačnih stambenih objekata, koje smo imali prilike da viđamo skoro isključivo u poslednjih dvadeset godina, sve više se pojavljuju stambeni kompleksi koji svojom veličinom i kompleksnošću daleko nadmašaju ono što smo navikli da očekujemo od stambene gradnje i definišu nove stambene blokove grada. Takođe, ono što možda mnogo više iznenađuje svakog zainteresovanog kupca stambenog prostora je cena stambenog kvadrata koja vrtoglavo raste. Za stambeni kvadrat na boljoj lokaciji u velikim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, kupci mogu da očekuju cenu i od nekoliko hiljada evra po kvadratnom metru.

// Tržište koje diktira cene stambenog kvadrata dovelo je poslednjih godina do toga da prosečan kupac, koji je nekada mogao da se izbori za svoj krov nad glavom u gradu, sada više ne može da računa na kupovinu stana u gradskom jezgru, jer cena daleko premašuje njegov budžet. //

Novi stambeni kompleksi obraćaju se jednom drugom sloju društva, koji, ako može da priušti stanovanje u ovim novim kompleksima, od toga očekuje i jedan drugačiji kvalitet. Stan za ove kupce nije krov nad glavom, nego statusni simbol. Otuda možda i potreba investitora koji grade ovakve komplekse da ih na neki način brendiraju, da im daju ime, često koristeći nazive koji u svom imenu sadrže reči „garden“, „kapije“ i slično, koje će kupcu i onima kojima kupac treba da se obrati stanovanjem u ovim kompleksima ostati u pamćenju.

Novi stambeni blok nije ono što je stanovanje u blokovima Novog Beograda ili Limana u Novim Sadu značilo, ovde to znači luksuz. Postavlja se pitanje šta novo nude ovi stambeni kompleksi, osim cene koju prosečan stanovnik ne može da priušti. Da li postoji neki standard koji luksuzno stanovanje mora da zadovolji da bi opravdalo svoju cenu?

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Čini se da, kada se neki standardi spuste dovoljno nisko, sve ostalo, što bi se u nekom drugačijem vremenu smatralo normalnim ili standardom, postaje luksuz. Ako analiziramo stambenu gradnju velikih gradskih četvrti u posleratnom periodu, kada je ovakva gradnja otpočinjala na našim prostorima, možemo sagledati neke osnovne norme. Stambena gradnja bila je tada u rukama države, koja je imala plan, sredstva i dobru inženjersku struku da te planove realizuje. Stanovi su bili tipski, gradilo se planski, korišćene su prefabrikovane konstrukcije i poštovale su se osnovne smernice u stambenom projektovanju.

// Postojala je optimalna kvadratura za određenu sobnost stana, kao i minimalna dozvoljena kvadratura svake prostorije, projektovale su se pomoćne prostorije u stanovima, ostave, terase, broj kupatila i wc-a u stanu odgovarao je sobnosti i slično. //

Osim toga, bili su obezbeđeni potrebni parkinzi, igrališta za decu na slobodnim površinama između objekata, dovoljno zelenila, biciklističke staze, šetališta i drugo. Svaka stambena zgrada imala je zajedničke prostorije u vidu prostorija za pranje i sušenje veša, ostave, prostore za zajedničko korišćenje svih stanara i krovne terase.
Nakon devedesetih godina stambena gradnja dolazi u ruke privatnih kompanija i investitora, koji grade za potrebe tržišta. Platežna moć stanovništva je mala, a potreba za stambenim prostorom u gradovima se konstantno povećava. Umesto planske gradnje ranijeg perioda, urbanistički planovi se prilagođavaju potrebama investitora, stambeni objekti se grade na mestima nekadašnjih jednoporodičnih kuća i pojedinačnih parcela. U tim uslovima, prave se kompromisi u smislu kvaliteta stambene gradnje.

// Zajednički prostori u zgradama nestaju, jer nisu komercijalne površine koje je moguće prodati. U postojećim stambenim zgradama zajedničke prostorije se rekonstruišu i pretvaraju u stanove koji se prodaju novim kupcima. //

Stanovi su generalno manje kvadrature, nekadašnje polu- sobe sada postaju sobe, kvadrature dvosobnih stanova sada su kvadrature za trosobni stan, ukidaju se ostave i pomoćne prostorije, terase postaju simbolične kvadrature nedovoljne za boravak i, čine se, i drugi kompromisi gde projektanti pokušavaju na najbolji način da se prilagode potrebama tržišta, kako bi isprojektovali koliko-toliko funkcionalne stanove u okviru kvadratura koje kupci mogu da priušte. Nedovoljna slobodna površina oko objekata dovodi do problema parkiranja, nedostaju igrališta za decu, zelene površine i slično. Investitori se bore za svaki kvadrat koji mogu prodati, inženjeri za svaki posao kako bi preživeli, a kupci za krov nad glavom po što povoljnijoj ceni.

Enterijer modernog stana

Enterijer modernog stana

Nakon skoro dvadeset godina ovakve prakse, standardi su redefinisani. Društvo se, međutim raslojilo i iznedrilo nove kupce i drugačije potrebe za stambenim prostorom.

Šta je, dakle, novo luksuzno stanovanje? Stanovanje u blizini glavnih gradskih repernih tački i dešavanja, na lokaciji koja je dobro saobraćajno povezana sa ostalim delovima grada, ali sa određenom dozom privatnosti i dodatnih sadržaja u samom stambenom bloku. Izraz koji se najčešće upotrebljava za ovakve komplekse je „kondominijum“.

// Stanari kondominijuma imaju na raspolaganju parking mesta u podzemnoj garaži ispod cele površine kompleksa, igralište za decu sa zelenom parkovskom površinom i urbanim mobilijarom unutar bloka, zatim spa centar ili teretanu namenjenu samo stanarima, profesionalno održavanje i slično. // 

Enterijer spavaće sobe

Enterijer spavaće sobe

Obezbeđen je stalni video nadzor, a najčeše i portirnica sa obezbeđenjem, koje omogućava da kompleks bude privatan, a ulaz u njega ograničen samo na stanare i njihove posetioce. Posvećuje se pažnja oblikovanju prostora ulaznog hola u zgradu i njegove materijalizacije, prostora koji je bio u prethodnom periodu gradnje potpuno zaboravljen kao zajednički i reprezentativni prostor stambene zajednice koja u njemu živi. Obrada fasade primenom nekih od modernih materijala u dezenu drveta i slično, sa staklenim ogradama na terasama koriste se da daju utisak luksuza i kvaliteta.

// Ponovo se projektuju ravni krovovi, njihova površina se mestimično ozelenjava i formira tako kvalitetan zajednički prostor, kao i dodatna zelena površina preko potrebna u urbanim sredinama. //

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Ponovo se posvećuje pažnja obezbeđenju dovoljno parking mesta bez kojih je život u savremenoj zajednici nezamisliv, kao i prostoru za dečija igrališta. Prizemlja objekata uglavnom su namenjena komercijalnim sadržajima: prodavnicama, kafićima i restoranima. Što se tiče samih stanova, projektuju se prostorije kao što su ostave ili pomoćne prostorije za pranje veša, zatim garderoberi i odvojena roditeljska kupatila u tzv. master bedroom-u.

Deluje ohrabrujuće da se ovakva praksa projektovanja vraća na scenu. Jedino pitanje koje se nameće je zašto su trenutne cene stambenog kvadrata na tržištu neadekvatne životnom standardu većine građana u zemlji. Ipak, ovo nije slučaj koji je registrovan samo u Srbiji, već je sličan trend, kako u regionu, tako i u većini Evropskih zemalja i definitivno jeste tema više za ekonomiste, nego za građevince.

Nekadašnji standard dostupan svakom stanovniku i radničkoj klasi nekadašnje Jugoslavije upakovan je u novu fasadu sa dodatkom video nadzora i kartica za ulazak u zgradu kao nove tehnologije i prodat kao luksuz koji je teško ostvariv prosečnim građanima. Dodatak je svakako i kontrola ulaza u ovakav blok koji treba stanarima da obezbedi kako sigurnost, tako i privatnost. Prosečni građani bi trebalo da se prilagode stanju na tržištu i svojim mogućnostima. Uostalom, prilagođavamo se realnosti i u svakoj drugoj vrsti kupovine, pa se to očekuje i u slučaju kada kupujemo dom za svoju porodicu.

Starija gradnja

Starija gradnja

Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio

Advertisement

Arhitektura

Drvo po drvo – naselje

Objavljeno

:

Od

Fælledby/foto:Henning Larsen

Drvena era je, očito, uzela maha i donela mnoštvo drvenih nebodera. U skladu sa tim projekat firme Henning Larsen, iako uključuje drvenu građu, nudi nešto malo drugačije – idilično naselje ispunjeno prirodom izgrađeno od drveta za oko 7000 ljudi. U planu je da se ovakvo jedno naselje nalazi u Kopenhagenu u Danskoj.

Poduhvat “Fælledby” osmišljen je za arhitektonski konkurs i kreiran u partnerstvu firme Henning Larsen sa inženjerima iz kompanije MOE. Koncept planira tri kružna centra sa zelenilom, u nameri da se stanovnicima ponudi život u malom ruralnom području. Impresivnih 40 odsto dostupnog zemljišta biće ostavljeno “netaknuto” kako bi se razvijale flora i fauna.

Signe Kongebro, partner u firmi Henning Larsen izjavio je da su se za ovakvu vrstu projekta, koja podrazumeva gradnju u prirodnim okruženju, odlučili jer osećaju obavezu da ljudi budu u balansu sa prirodom. To konkretno znači, dodao je, da će ova nova četvrt biti prva u Kopenhagenu koja će u potpunosti biti izgrađena od drveta i koja će uključivati prirodna staništa koja podstiču rast i razvoj biljnog i životnjskog sveta.

Kuće će biti izgrađene od drveta i isporučivaće se u 37 varijanti, u zavisnosti od veličine, visine i stila. U okviru samih fasada će se nalaziti kućice za ptice i staništa za druge životinje. Kuće će biti tako grupisane da će okvirno na 150 ljudi ići jedan vrt ili staklenik koji će oni održavati i biće u njihovom vlasništvu.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Arhitektura – projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

Objavljeno

:

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

TIP PROJEKTA / uređenje enterijera
GODINA / 2018.
MESTO / Novi Sad, Srbija
POVRŠINA / 57 m2
AUTORI / Modelart Arhitekti + Centar za digitalni dizajn, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad;
Jelena Mitov, Dejan Mitov, Krsto Radovanović, Aleksandra Pavlović, Maja Papić, Bojan Mitov, dr Bojan Tepavčević, Vladimir Mijović, Jovan Maksimović
BRENDING I VIZUELNE KOMUNIKACIJE / Jasmina Ciganović

Parametarsko modelovanje i digitalna fabrikacija u službi  enterijera

Kafe palačinkarnica “Panuša” nalazi se u Novom Sadu, na raskrsnici Ulica Novosadskog sajma i Toplice Milana, i predstavlja pravi raj za ljubitelje palačinki. Jelovnik je u potpunosti zasnovan na palačinkama i njihovim različitim kombinacijama, sa jakom kreativnom notom. Upravo je kreativnost i inovativnost u jelovniku bila inspiracija projektantima iz novosadskog studija Modelart Arhitekti prilikom dizajniranja ovog nesvakidašnjeg prostora. Osnovni cilj je bio preneti koncept restorana na prostorni nivo i kreirati prostor koji će biti udoban i prijatan za boravak, a ujedno i prepoznatljiv, sa jasno izraženim identitetom i privlačnošću.

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša / Foto: Relja Ivanić

U svrhu kreiranja ugodnosti i neponovljivosti prostora, projektanti su se istovremeno oslonili na klasične i napredne metode projektovanja. Pažljiva organizacija prostora, raspored tipova sedenja, taktilnost i uklopljenost materijala čine prostor raznorodnim, preglednim i sigurnim. Korišćenje opeke i drveta, diverzitet osvetljenja, cvetni motivi i različiti živopisni detalji daju prostoru toplinu i pozivaju posetioce na uživanje. Želja klijenta je bila da prostor ne bude “pretrpan” stolovima, nego da naglasak bude na specifičnoj i prijatnoj atmosferi. Zbog toga u prostoru postoje različiti tipovi sedenja, koji definišu različite zone i gde svaki posetilac može da pronađe svoj “kutak”.

Prilikom dizajniranja ovog enterijera, projektanti su podjednako vodili računa o tome kako će se posetioci osećati u prostoru, ali i kako zaintrigirati prolaznike i privući ih da uđu. Bilo je potrebno stvoriti autentičnost i prepoznatljivost prostora, što je ostvareno korišćenjem parametarskog modelovanja i digitalne fabrikacije. Organska geometrija spuštenog plafona dobijena je naprednim tehnikama projektovanja i izvođenja, a realizovana je u radionici Modelart Arhitekata, u saradnji sa Centrom za digitalni dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Korišćenjem savremenih tehnologija geometrijski složene forme realizovane su na ekonomičan način od drvenih ploča koje su široko rasprostranjeni materijal. Korišćenjem drveta, kao “toplog” materijala koji asocira na pristupačnost i udobnost, u kombinaciji sa složenom i sofisticiranom geometrijskom formom, postignut je kompleksan efekat, čiji je osnovni cilj stvaranje prepoznatljivog identiteta prostora i brenda.

Prolaznici i posetioci su privučeni igrom geometrijskih formi i svetlosti, pretvarajući arhitektonski prostor u snažno marketinško oruđe. Upravo je u tome moć savremenih digitalnih alata koji, za razliku od korišćenja standardizovanih materijala i tehnika, nude mogućnost prilagođavanja specifičnim potrebama klijenta kroz skoro beskonačne mogućnosti oblikovanja.

Priča o enterijeru “Panuše” priča je o poverenju između arhitekte i klijenta. Sa jedne strane jasna vizija klijenta o tome šta želi da postigne svojim prostorom, a sa druge strane zanatsko umeće i iskustvo arhitekata, rezultirali su u toplom i neobičnom enterijeru.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno