Connect with us

Građevina

Efikasno rešenje za problem parkiranja

Objavljeno

:

Podzemne garaže - Efikasno rešenje za problem parkiranja

Gotovo u svim istraživanjima o kvalitetu života u velikim gradovima širom sveta, njihovi stanovnici će u prvih pet najvećih problema koji im koče svakodnevicu obavezno ubrojiti nedostatak mesta za parkiranje.

PODZEMNE GARAŽE

//Stalna zauzetost postojećih parkinga u gradskom jezgru, u blizini administrativnih, obrazovnih i zdravstvenih ustanova, u poslovnim četvrtima, kao i nedovoljan broj javnih garaža u gusto naseljenim čvorištima (gde po nepisanom pravilu ima dosta ugostiteljskih i ostalih uslužnih objekata), večita je noćna mora svakog velegrada.

Lokalno rukovodstvo i urbanisti obično su u nezavidnoj situaciji kada treba pronaći efikasno rešenje za ovo pitanje, jer se uglavnom dešava da rešavanje datog problema izazove novi na drugoj strani.

Prva opcija kojoj svi pribegavaju je izgradnja novih parkinga svuda gde je to moguće, a potom ogromnih javnih garaža u vidu čitavih višespratnih zgrada, iliti auto parkova (eng. car park, parkade) kako se popularno još nazivaju. Međutim, dodatno zauzimanje površina za potrebe parkiranja automatski znači da će imati manje mesta za sve ostalo – stambene i poslovne zgrade, parkove i dečija igrališta, nove hotele, trgove. Ova situacija donekle se može ublažiti građenjem podzemnih garaža.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Beogradu je u 2017. godini registrovano novih 50 hiljada automobila, što je apsolutni rekord otkada se vodi evidencija!

Pretvoreno u procente, Beograđani su prošle godine kupili 17% više vozila nego 2016, sa tendencijom da se ovaj trend nastavi. Da će to biti slučaj pokazuju i saobraćajne analize i planovi koje je lane izradio Grad BEOGRAD, na osnovu kojih se prognozira da će se do 2033. broj vozila na prestoničkim ulicama povećati za neverovatnih 39 odsto, što će dodatno zakrčiti saobraćaj na ključnim pravcima u gradu, kako u jutarnjem, tako i u popodnevnom špicu.

Podzemne garaže - Efikasno rešenje za problem parkiranja

Podzemne garaže – Efikasno rešenje za problem parkiranja, foto: www.pixabay.com

Zbog svega toga biće neophodno realizovati već najavljene velike saobraćajne projekte: dva tunela, dva nova mosta, završetak obilaznice oko Beograda, metro, ali i izgradnju podzemnih garaža o kojoj se sve glasnije govori. Naime, Grad Beograd jesenas je objavio javni poziv za dodelu koncesije za projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje, održavanje i prenos vlasništva nad četiri podzemne garaže na teritoriji prestonice.

U pitanju su garaže na Studentskom trgu, na Trgu republike, u Vlajkovićevoj i u Fruškogorskoj ulici koje bi trebalo da budu izgrađene do kraja 2021. godine. Vrednost projekta okvirno je procenjena na iznos između 35 i 40 miliona evra, budući da u garažama za koje još nije izdata građevinska dozvola (Trg republike, Vlajkovićeva, Fruškogorska) ukupan broj parking mesta tek treba da bude utvrđen u skladu sa ugovorom o koncesiji.

Rok trajanja koncesije je 40 godina, a prema uslovima pogodbe koncesionar, koji će u tom periodu upravljati garažama, obavezuje se da Gradu plaća dvodelnu koncesionu naknadu – prvi deo jednokratno po finansijskom zatvaranju projekta, a drugi godišnje kao fiksnu naknadu po broju parking mesta u svakoj garaži koja je puštena u rad. Ne računajući garažu u nedavno otvorenom tržnom centru “Rajićeva” sa 450 mesta, u centru Beograda u ovom trenutku postoji svega šest velikih javnih garaža – Obilićev venac, Masarikova, Narodni front, kod „Politike“, kod Beton hale i garaža kod gradske skupštine koja je od nabrojanih jedina podzemna.

//Ideja je da se izgradnjom nove četiri podzemne garaže u gradskom jezgru dobije ukupno 1900 novih parking mesta koja se naplaćuju, a da se istovremeno uspe u nameri da se taj prostor, po uzoru na svetske metropole, pretvori u pešačku zonu i u potpunosti stavi na raspolaganje pešacima.

Kako je suma od 40 miliona evra iznos koji bi predstavljao veliki udar na gradski budžet, kao pogodan model za realizaciju ovog projekta izabrano je javno-privatno partnerstvo u kom Grad nudi parcele, a investitor na sebe preuzima projektovanje, finansiranje, upravljanje i održavanje garaža od kojih će narednih 40 godina ubirati profit, a nakon isteka koncesionog perioda objekte vratiti gradu.

Komparativnom analizom situacije u okruženju nameće se zaključak da u Srbiji nerešen problem parkiranja itekako postoji, ali je, ispostavlja se, kod većine naših “komšija” stanje još nepovoljnije. Tako na primer Parking servis PODGORICA, društvo osnovano aprila 2007. godine, raspolaže sa 5019 parking mesta, od čega 3085 na opštim parkiralištima po zonama, 1237 mesta na parkiralištima sa kontrolisanim ulaskom i izlaskom vozila, i 697 u garažama od kojih nijedna nije podzemna.

Podzemne garaže - Efikasno rešenje za problem parkiranja

Podzemne garaže – Efikasno rešenje za problem parkiranja, foto: www.pixabay.com

Parking prostor jedan je od oskudnijih resursa u glavnom gradu Crne Gore, pa građani često svoja vozila parkiraju i na mestima koja nisu predviđena za to, kao što su trotoari i zelene površine, čime ponekad ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju. Podgoričani kao jedino rešenje za hronični nedostatak parking mesta i sprečavanje daljeg devastiranja ionako malog broja zelenih površina percipiraju izgradnju podzemnih garaža, koja bi ustvari bila deo strategije pretvaranja centra i dela grada preko Morače u pešačku zonu.

Na prvu podzemnu garažu još neko vreme moraće da sačekaju i građani SARAJEVA, mada su oni nešto bližu ostvarenju cilja. Još 2013. godine predstavljen je plan izgradnje dvoetažne podzemne garaže površine 5000 kvadratnih metara sa 155 parking mesta u blizini gradske većnice, ali njegovo ostvarenje prolongiralo je pronalaženje strateškog partnera. Na kraju se odustalo od javno-privatnog partnerstva i donela odluka da se radovi vredni 6,5 miliona KM finansiraju iz kredita Saudijskog fonda za razvoj, a da garaža bude uknjižena na opštinu Stari Grad, koja će ujedno jedina i prihodovati od nje. Nadzemni deo zamišljen je kao višenamenski trg sa parkom i dečijim igralištem, na kome će biti postavljena i bina za održavanje kulturno-zabavnih manifestacija tokom čitave godine. Radovi bi trebalo da počnu ovog proleća. Sa najviše podzemnih garaža u regionu može se pohvaliti ZAGREB, koji je ubedljivi lider sa čak 15 podzemnih garaža i 7204 parking mesta. Od toga je pet javnih garaža, a ostale su u sklopu tržnih centara, hotela, bolnice i kongresnog centra.

Tipičnom Evropljaninu u proseku treba više od tri minuta kruženja po centru grada u potrazi za praznim parking mestom. Tom prilikom ne samo što se stvara saobraćajna gužva i pojačava tenzija među vozačima, već se na ograničenom prostoru emituje velika količina ugljen dioksida, jednog od najvećih zagađivača vazduha. Na Starom kontinentu, ali i u ostatku razvijenog sveta, primetna je težnja da se parkinzi, koje nazivaju “betonskim rugobama”, odstrane iz centralnog područja velikih gradova, kako bi se promovisalo pešačenje, vožnja bicikla, život bez buke i izduvnih gasova.

U SAD-a primenjen je recept drastičnog poskupljenja cene parkiranja kako bi se građani naveli da svoja vozila ostavljaju u udaljenijim kvartovima gde je ono jeftinije, a nadalje se kreću metroom ili pešice. S druge strane, grad CIRIH je još dekretom iz 1996. godine zabranio izgradnju novih parkinga, koji je implementiran tako da investitor koji želi da izgradi parking ima obavezu da isti toliki broj parking mesta ukloni sa gradskih ulica. U KOPENHAGENU su se odlučili za građenje novih podzemnih garaža po obodu grada, i time smanjili procenat ljudi koji autom putuju do posla sa 22% na 16%. Podzemne garaže su zaista dobro i prostorno rentabilno rešenje za redukovanje saobraćaja, rasterećenje centralnih gradskih zona i uštedu prostora.

Jedna od interesantnijih je svakako robotizovana podzemna garaža u DUBAIJU koja na oko deluje kao garaža za jedno vozilo, ispod koje se zapravo krije objekat sa 765 parking mesta. Sve što vozač treba da uradi je da vozilo doveze na platformu, koja ga zatim zahvaljujući kompjuterskom softveru prebacuje do prvog slobodnog parking mesta. TOKIO kao višemilionski megalopolis takođe ima problem sa gustinom saobraćaja, a samim tim i sa prostorom za parkiranje. Jedan deo problema je rešen apelovanjem na stanovništvo da manje koristi četvorotočkaše i nađe alternativno prevozno sredstvo za kretanje po gradu. To je, s druge strane, stvorilo potrebu za parkiralištima za bicikle, jer je Tokio postao grad u kome čak trećina populacije umesto automobila vozi bicikl. Jedan takav parking sastoji se od nadzemnog kioska za ostavljanje dvotočkaša, odakle se uz pomoć robotičke ruke spuštaju i raspoređuju na neko od 144 raspoloživa podzemna parking mesta.

Titulu grada sa najvećom podzemnom garažom na svetu, pak, valja dodeliti izraelskom gradu HAIFA. U njemu ćete naći ogroman kompleks na tri nivoa sa neverovatnih 1500 parking mesta, sagrađen ispod zgrade medicinskog centra Rambam. Možda najfascinantnija činjenica u vezi sa ovom podzemnom garažom jeste da se u slučaju masovnog terorističkog napada, zemljotresa ili neke druge prirodne katastrofe brzo i efikasno može pretvoriti u pokretnu bolnicu sa 2000 ležajeva.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno