Connect with us
Arhitektura

INTERVJU: Lazar Kuzmanov, osniva─Ź studija ÔÇ×Kuzmanov and PartnersÔÇŁ

Za ─Źasopis ÔÇ×GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori arhitekta Lazar Kuzmanov, osniva─Ź studija ÔÇ×Kuzmanov and PartnersÔÇŁ

Esteta, sociolog, psiholog i pomalo stru─Źnjak za marketing
Arhitekta koji projektuje prostore gde bi radio i ┼żiveo

Lazar Kuzmanov je dan je od najproduktivnijih novosadskih arhitekata poslednjih 20 godina. Dobitnik je vi┼íe zna─Źajnih priznanja i nagrada od kojih se svakako izdvajaju Godi┼ínja nagrada za arhitekturu ÔÇ×─Éor─Ĺe Tabakovi─çÔÇŁ Dru┼ítva arhitekata Novog Sada i velika Nagrada arhitekture Udru┼żenja arhitekata Srbije za ┼żivotno delo za 2019. godinu.

Ova dva priznanja su osniva─Źa arhitektonskog studija ÔÇ×Kuzmanov and PartnersÔÇŁ Lazara Kuzmanova navele da se preispita da li je na po─Źetku ili na kraju svoje arhitektonske karijere, ipak na na┼íu sre─çu on veruje da je ovo tek po─Źetak. Za┼íto ka┼żem na na┼íu sre─çu, pa zato ┼íto je danas zaista malo arhitekata koji su ÔÇ×svojiÔÇŁ kao gospodin Kuzmanov, malo je objekata za koje ┼íetaju─çi gradom mo┼żete, barem, pretpostaviti da ih je ba┼í on ÔÇ×crtaoÔÇŁ.

Lazar Kuzmanov, osniva─Ź studija ÔÇ×Kuzmanov and PartnersÔÇŁ

Lazar Kuzmanov, osniva─Ź studija ÔÇ×Kuzmanov and PartnersÔÇŁ

On je esteta, sociolog, psiholog i pomalo stru─Źnjak za marketing, u stvari, on smatra da arhitekta mora biti sve po malo da bi razumeo i investitora i shvatio prostor koji treba projektovati.

Ne odstupa od svojih ideja i trudi se da edukuje investitora i objasni zašto je nešto potrebno i zašto je on baš tako zamislio.

Shvata da investitor treba da zaradi na objektu da bi opet investirao, ali ne prelazi preko svojih principa. Investitori se vra─çaju u njegov biro jer znaju da ─çe sa njegovim potpisom objektu dati dodatnu vrednost.

Zamolili smo gospodina Lazara Kuzmanova da specijalno za ÔÇ×GRENEFÔÇŁ odgovori na na┼ía pitanja.

KADA STE SHVATILI DA ─ćE ARHITEKTURA BITI VA┼á POZIV?

Vrlo rano, još u detinjstvu sam shvatio da je arhitektura moj poziv i nikad nisam imao opciju niti dilemu oko toga. Čak i kad sam upisivao arhitekturu, nisam imao rezervnu varijantu šta bih studirao. Čini mi se i danas, posle toliko godina, da ne znam ništa drugo da radim sem da se bavim arhitekturom.

NA┼á ─îASOPIS JE SVE ─îITANIJI KOD ARHITEKATA, A ZNAMO DA JE PO─îETAK U SVAKOM POSLU TE┼ŻAK. ┼áTA JE PO VAMA NAJVA┼ŻNIJE MLADOM ARHITEKTI NA PO─îETKU KARIJERE I KAKO SU IZGLEDALI VA┼áI PO─îECI?

Kod mladog arhitekte je najbitnije samopouzdanje i konstantno bavljenje projektovanjem. ─îesto to nije lako, problem je prona─çi posao, sna─çi se na sve ve─çem tr┼żi┼ítu arhitekata. Ali permanentnim u─Źenjem, izradom konkursnih re┼íenja i upornim traganjem za svojim mestom pod arhitektonskim suncem, mo┼że se vrlo brzo do─çi do pozicije da arhitektura postane i profesija i ┼żivot. To je bio moj put. Zna─Źi, ne treba odustajati.

┼áTA JE ZA VAS ARHITEKTURA, DA LI STE NA PO─îETKU VA┼áE KARIJERE IMALI NEKE UZORE I DA LI STE IMALI UOP┼áTE IDEJU DA ─ćETE DANAS BITI JEDAN OD POZNATIJIH PROJEKTNIH BIROA NA NA┼áIM PROSTORIMA?

Za mene je arhitektura ┼żivot, ne samo u bukvalnom smislu, nego i mogu─çnost da se izrazi┼í, da stvara┼í i da od toga ┼żivi┼í. Uzori mi nisu bili samo iz domena arhitekture, iako posredno mnogi vidovi umetnosti su uticali na mene da postanem arhitekta. Ja i dalje nisam svestan da sam uop┼íte uspe┼ían i jedan od poznatijih arhitekata. To se kod mene nije promenilo od samog po─Źetka karijere. I danas kad po─Źnem da ne┼íto projektujem, trudim se kao da mi je prvi projekat u ┼żivotu. To budi jednu suptilnu motivaciju koja me vodi dalje.

Kopaonik - projekat Lazar Kuzmanov

Kopaonik / foto: Relja Ivani─ç

IMAJU LI ARHITEKTE U SRBIJI DANAS SVOJE MESTO I POZICIJU U SKLADU SA ZNAČAJEM U DRUŠTVU?

Naravno da nemaju i zbog toga sam neverovatno tu┼żan. Godinama sam se borio da se popravi status i pozicija arhitekte, ali ta moja li─Źna borba nikad nije dala rezultate, ili bar ne koliko sam o─Źekivao. Danas arhitekte svoju poziciju grade ili na dr┼żavnim poslovima i sa investitorima koji su bliski dr┼żavnim strukturama, ili se o─Źajni─Źki bore na tr┼żi┼ítu. Moja pozicija je ova druga. I jedna i druga grupa arhitekata zaslu┼żuje bolju, odnosno pre svega nezavisnu poziciju u dru┼ítvu.

Da bi imao bolju poziciju u dru┼ítvu, arhitekta mora biti slobodan. Naravno, mora biti i zdrav, biti zdrav, biti zdravÔÇŽ u svakom pogledu.

VAŠ PUT NA RELACIJI TITEL-BEOGRAD-NOVI SAD SE NA KRAJU ZAVRŠIO U VOJVOĐANSKOJ PRESTONICI. ZAŠTO?

To je moja ┼żivotna relacija koja se vrtela godinama u krug. Novi Sad je idealan grad u kom sam na┼íao svoj mir i ambijent za stvaranje. Bar je bio idealan donedavno. Beograd sam obo┼żavao i zapostavio ga u me─Ĺuvremenu. Verovatno je i zaslu┼żio. Kao ┼íto i svaki ┼żivotni put te┼żi zaokru┼żenju, ┼íto sam stariji moj rodni Titel je ponovo postao odrednica gde se najbolje ose─çam. Bar u svom vinskom podrumu.

RADILI STE KAO ARHITEKTA U ZAVODU ZA URBANIZAM U NOVOM SADU I KAO ASISTENT NA ODSEKU ZA ARHITEKTURU NA FTN-U U NOVOM SADU. KOLIKO SU VAM OVA ISKUSTVA POMOGLA U NASTAVKU KARIJERE?

Za svakog mladog arhitektu je bitno da se na─Ĺe u svojoj profesiji i da proba da radi mnoge stvari. Tako sam i ja paralelno radio sve ┼íto je vezano za arhitekturu. Rad u Zavodu za urbanizam mi je pomogao da shvatim kako treba da se razvija grad. Na fakultetu sam kroz rad sa studentima imao taj divan ose─çaj uzajamne razmene energije i znanja sa mladim kolegama. Sve je to uticalo za pravo sazrevanje i za pravilne odluke koje sam donosio tokom svoje karijere.

┼Żelezni─Źka Novi Sad projekat Lazara Kuzmanova

┼Żelezni─Źka / foto: Relja Ivani─ç

KASNIJE STE BILI POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ARHITEKTURU URBANIZAM I GRADITELJSTVO I PREDSEDNIK DRU┼áTVA ARHITEKATA NOVOG SADA. ┼áTA JE ONO ┼áTO STE ┼ŻELELI DA PROMENITE A NISTE USPELI?

To je bio period kad sam zaista mislio da je Srbija na dobrom putu i da ja treba da idem u istom pravcu. Posle su moje dru┼ítveno-politi─Źke ambicije prosto nestale, shvatio sam da je to anga┼żovanje bitno, ali da ja malo stvari mogu da promenim. Shvatio sam da ─çu menjati grad i stavove ljudi o njemu kroz svoju arhitekturu. To je bio moj odgovor na mnoga razo─Źarenja koja su mi se desila u tom period.

KO SU DANAS INVESTITORI U SRBIJI I KAKVA SU VA┼áA ISKUSTVA? SA KAKVIM IDEJAMA SE DOLAZI VAMA NA PRVI SASTANAK I KOLIKO VAM SE STAVOVI PRIBLI┼ŻE NA KRAJU INICIJALNOG RAZGOVORA?

┼áto sam stariji imam sve manje radne energije za investitore koji ne dele moja arhitektonska shvatanja. Moj prag tolerancije se sa godinama stanjio i poku┼íavam da radim samo poslove u kojima u┼żivam. Naravno, to nije uvek bio slu─Źaj i mnogo ┼żivaca sam pokidao u svojoj karijeri, ali sve je to i┼ílo u rok slu┼żbe koja je kona─Źno imala za cilj da se stvara dobra arhitektura.

U MNOGIM SFERAMA KULTURE, PA I U ARHITEKTURI DANAS JE MNOGO VI┼áE ─îISTE KONZUMACIJE, NEGO ISTINSKE KREACIJE. ZA┼áTO JE TO TAKO KADA SU NAM MOGU─ćNOSTI MNOGO VE─ćE NEGO RANIJE?

U takvom dru┼ítvu ┼żivimo i takav nam je sistem vrednosti. Da li nam je on nametnut, da, da li se borimo protiv njega, ne. Te┼íko mi je kad broj kvadrata vi┼íe interesuje klijenta od kvaliteta gradnje ili estetika same ku─çe koja se gradi. Posebno kad se ne po┼ítuje javni interes. Na takve stvari, moja tolerancija je na nuli. Nisu nam u srazmeri o─Źekivanja i realna ostvarenja. Na tome ozbiljno treba raditi i stvarati ambijent za promene. To, na┼żalost, ne mo┼że preko no─çi.

Futoška 57, Novi Sad / foto: Relja Ivanić

Futoška 57, Novi Sad / foto: Relja Ivanić

SRPSKA ARHITEKTURA I GRAĐEVINARSTVO SU SE U OVOM VEKU DRASTIČNO PROMENILI. GDE JE NAŠA ARHITEKTURA DANAS U ODNOSU NA PERIOD OD PRE 30 ILI 40 GODINA?

Pre tridesetak godina, mi smo u na┼íe profesore na fakultetu gledali kao u bogove. Oni su bili ti koji su nam bili prozor u svet arhitekture, prenosili znanje i spoznaju ┼íta je dobra arhitektura. Sa setom gledam na taj period i njihove odli─Źne arhitektonske objekte koje su tada gradili.

Danas kad je pristup informacijama na dlanu, kad je arhitektura dostupna na internet mre┼żama, portalima i u mnogim drugim medijima, logi─Źno bi bilo da je reakcija arhitekata bolja i njihova arhitektura kreativnija, ali to nije ─Źesto slu─Źaj. Drugim re─Źima kreacija mora biti i dalje u prvom planu i na njoj treba mukotrpno raditi.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @gradjevinski_casopisi

VA┼áI PROJEKTI SE RAZLIKUJU OD DRUGIH I MISLIM DA BIH NEGDE I MOGAO PREPOZNATI VE─ćINU VA┼áIH OBJEKATA, A BEZ TOGA DA ZNAM DA JE TO KREACIJA ÔÇ×KUZMANOV AND PARTNERSÔÇŁ?

Te┼íko je u ovom periodu manirizma smisliti prepoznatljivu autorsku arhitekturu. Ja se dosta trudim, iako mi to ba┼í i ne uspeva ─Źesto. Jednom davno mi je jedan profesor rekao kako prvih pet godina arhitekta prepisuje od drugih, a onda do kraja ┼żivota od sebe.

Ipak, ja se trudim da moji objekti ne li─Źe jedni na druge, mada imaju neku osobenost i sre─çan sam kad ─Źujem da se prepoznaju ÔÇ×Lazini objektiÔÇŁ. A radujem se i kad mnogi drugi objekti li─Źe na moje. Zna─Źi da ipak ostavljam trag koji je kvalitetan. To je nekad sasvim dovoljno za ego, ne ba┼í skromnog arhitekte kakav sam ja.

NAGRA─ÉIVANI STE ZA NEKOLICINU OBJEKATA, A MENE ZANIMA KOJA VAM JE NAGRADA NAJDRA┼ŻA I KOJI OBJEKAT JE BIO VA┼áA PREKRETNICA U KARIJERI?

Meni je stambena zgrada u Vase Staji─ça u Novom Sadu bila prekretnica u karijeri i danas ─Źesto pro─Ĺem tom ulicom da je vidim i proverim da li jo┼í uvek tamo stoji. A nagrade prijaju svakom ─Źoveku, a posebno nama zajedljivim i sujetnim arhitektama. Dve poslednje koje sam dobio, Nagrada za arhitekturu ÔÇ×─Éor─Ĺe Tabakovi─çÔÇť Dru┼ítva arhitekata Novog Sada i Velika nagrada arhitekture Udru┼żenja arhitekata Srbije, se vode kao nagrade za ┼żivotno delo. One su me ba┼í zbog toga navele da se preispitam, da li sam ja to na kraju ili na po─Źetku svoje arhitektonske karijere. Imam ose─çaj kao da sam ipak na po─Źetku.

VEGA Radni─Źki - Novi Sad / Vizuelizacija: CASE 3D

VEGA Radni─Źki – Novi Sad / Vizuelizacija: CASE 3D

NA ─îEMU, ILI NA KOJIM PROJEKTIMA ÔÇťKUZMANOV AND PARTNERSÔÇŁ RADI U POSLEDNJIH GODINU DANA I U KOM SMERU PLANIRATE RAZVOJ VA┼áEG BIZNISA?

Ja ne pratim ba┼í stremljenje gra─Ĺevinske industrije da se gradi sve vi┼íe i vi┼íe. Projektuje se ba┼í kao ┼íto se radilo i pre pandemije, ako se mo┼że upotrebiti re─Ź pre. Profesor Zlokovi─ç je svojevremeno izjavio da je bio najsre─çniji kad nije imao radno vreme, ┼íefa i kad je radio poslove koje voli. Iz sli─Źnih razloga i ja biram poslove u kojima u┼żivam, a trenutno su to neki zanimljivi stambenjaci, jedan lep konkurs i pra─çenje rekonstrukcije objekta Radni─Źkog, za koju mi je ba┼í stalo da se realizuje kako sam i idejno zamislio.

KOMPANIJA ÔÇ×VEGA PROPERTIES RADNI─îKIÔÇť, IZA KOJE STOJI KOMPANIJA ÔÇ×VEGA ITÔÇť JE ODABRALA VA┼áE RE┼áENJE ZA VIZUELNI IZGLED OBJEKTA. STI─îE SE UTISAK DA STE USPELI O─îUVATI IDENTITET OVE ZGRADE? ┼áTA JE BILA VA┼áA INSPIRACIJA PRILIKOM RADA NA OVOM PROJEKTU?

Zgrada nekada┼ínjeg Radni─Źkog univerziteta je uvek bila simbol Novog Sada, a dvadeset godina posle po┼żara i zapu┼ítenosti, najzad je zaslu┼żila rekonstrukciju. Kompanija ÔÇ×Vega ITÔÇť je prepoznala moju ideju da se rekonstrukcija vodi u pravcu o┼żivljavanja identiteta stare zgrade.

Zadr┼żavanjem njenih oblikovnih elemenata, ali upotrebom novih materijala i kori┼í─çenjem novih tehnologija.

NA OVOM PROJEKTU IMATE ZNA─îAJNU PODR┼áKU KOMPANIJE ÔÇ×TIM IN┼ŻENJERINGÔÇŁ?

Ne samo zna─Źajnu nego i presudnu podr┼íku. Na ─Źelu sa kolegom Aleksandrom Kovjani─çem koji je odgovorni projektant na rekonstrukciji ove zgrade, ÔÇ×TIMÔÇŁ stvarno ima dobar tim. Prepoznali su moju arhitektonsku ideju i ono ┼íto je mnogo va┼żnije i te┼że, preto─Źili je u projektno tehni─Źku dokumentaciju na osnovu koje se izvodi rekonstrukcija objekta. Mi, svi zajedno, nestrpljivo o─Źekujemo trenutak kad ─çe Radni─Źki ponovo zasijati Novim Sadom. To je zaslu┼żio na┼í grad.