Održivost nije više samo trend; ona je postala obavezna, kao osnova za budućnost i to je nešto što ne možemo i ne bi ni trebalo ignorisati, ni u svakodnevnom životu, ni u dizajnu enterijera. Kao dizajner enterijera, ali i profesor na fakultetu, okružena sam mladim ljudima koji su potpuno svesni globalnih problema s kojima se suočavamo, stoga mislim da imamo odgovornost da kreiramo prostore koji ne samo da služe korisnicima, već i poštuju našu planetu. Održivost u dizajnu enterijera nije samo izbor, ona je imperativ, pristup koji bi trebalo da postane svakodnevna praksa.
Kada govorim o održivosti u dizajnu enterijera, mislim na mnogo više od ekološki prihvatljivih materijala i energetske efikasnosti, važno je stvarati prostore koji funkcionišu dugoročno, kako za ljude, tako i za planetu.
Održivost je, u suštini, vezana za naš odnos prema resursima koje koristimo i načinu na koji dizajniramo prostore koji nisu samo lepi, već i funkcionalni, dugotrajni i harmonični s okruženjem.
Ekološki materijali – trend ili budućnost?
Iako tehnologija i inovacije stalno donose nove mogućnosti, u dizajnu enterijera je ključno osloniti se na materijale koji dolaze iz prirodnih i obnovljivih izvora. Korisnici su i dalje više zainteresovani za to kako neki materijal izgleda, a ne i za to odakle dolazi i kakav uticaj ima na okolinu, ali polako osvešćujemo svet oko sebe i ja se trudim da u mom svakodnevnom radu, sve više biram materijale koji potiču iz reciklaže.
To nisu samo „prirodni“ materijali, već su često i bolji izbor jer traju duže i zahtevaju manje održavanja.
Sećam se jednog klijenta koji nije imao nikakvu svest o održivosti i ekološkim materijalima.
Iako je bio skeptičan prema recikliranim materijalima, odlučili smo da ugradimo reciklirani drveni parket i primenimo ekološki prihvatljive boje za zidove. Po završetku projekta, sa zahvalnošću mi je rekao da nikada nije verovao da će prostor izgledati tako sofisticirano, a da istovremeno bude ekološki prihvatljiv. To je bio trenutak u kojem je postao svesniji važnosti održivosti, a istovremeno je bio zadovoljan estetikom prostora, a u meni se rodila vera da se kao struka, krećemo u dobrom pravcu.
Nadamo se da će savremeni potrošači sve više shvatati da njihovi izbori imaju dugoročne posledice, da održivost u dizajnu ne znači samo upotreba ekoloških materijala, već i ekonomičnost u održavanju i smanjenje otpada.
Važno je istaći da održivi dizajn ne znači odricanje od luksuza ili estetike. Naprotiv, održivi materijali često donose toplinu, teksturu i autentičnost prostoru, čime se stvara neponovljiv doživljaj i pruža mogućnost nama dizajnerima, da dodatno istražujemo i na različite načine budemo kreativni. Umesto da se vodimo trenutnim trendovima koji brzo prolaze, treba da se fokusiramo na materijale i rešenja koja će trajati. Dugovečnost dizajna nije samo pitanje kvaliteta, već i ekološke odgovornosti – što je manje rekonstrukcija i zamena, to je manji uticaj na životnu sredinu.
Efikasnost prostora
U dizajnu enterijera, održivost znači i efikasnost. Efikasnost u smislu prostora, energije i resursa. Osvetljenje, na primer, može značajno uticati na energetski bilans prostora.
Korišćenje prirodnog svetla je očigledno najefikasniji način, a u kombinaciji sa pametnim sistemima za kontrolu svetla, možemo smanjiti potrebu za veštačkim osvetljenjem. U istom tom kontekstu, prostor treba biti dizajniran tako da bude što funkcionalniji, sa što manje nepotrebnih elemenata. Minimalizam u dizajnu ne znači samo estetiku, već i efikasnost.
Svojim studentima često naglašavam da dizajnirani prostori nisu samo lepi, već i racionalni.
Prostor mora imati svrhu, pa tako svaka linija, boja i oblik treba da bude pažljivo osmišljen kako bi doprineo celokupnom doživljaju korisnika, a da istovremeno ne troši resurse.
Kao dizajneri, moramo voditi računa i o tome kako prostori funkcionišu kroz vreme. Jedan od najvećih problema je pretrpavanje prostora nepotrebnim elementima koji se brzo troše i zahtevaju zamenu. Dizajnirajući prostore koji su fleksibilni, prilagodljivi i optimizovani za dugoročnu upotrebu, pomažemo korisnicima da smanje potrošnju i doprinesu održivosti.
Živimo u vremenu povećane potrošnje i ponekad se moramo zapitati i da li su nam baš svi predmeti koje imamo ili želimo da posedujemo zaista neophodni.
Životni ciklus – dugoročno planiranje
Održivost u dizajnu enterijera se mora sagledavati kroz ceo životni ciklus prostora. Pitanja koja trebamo postaviti su: Kako prostor stari? Kako se koristi? Kako se održava? Nije dovoljno da prostor izgleda ekološki prihvatljivo na početku, on mora biti takav i kroz vreme. Da bismo to postigli, dizajniramo prostore sa namerom da traju, da se mogu lako obnoviti i delimično popraviti i da se eventualno mogu i reciklirati. Takođe, u saradnji sa nekim proizvođačima nameštaja, često se susrećem sa izazovima u pogledu održivosti, ali i sa velikim pomacima u industriji.
Na primer, jedan od mojih partnera u proizvodnji nameštaja je firma koja koristi 100% reciklirane materijale i drvo iz održivih izvora. Njihov pristup odgovornosti prema okolini i dugoročnoj održivosti proizvoda doprinosi ne samo boljoj kvaliteti, već i boljoj trajnosti nameštaja. Ponosna sam na ovu saradnju jer pokazuje da možemo raditi sa proizvođačima koji dele iste vrednosti kao i mi dizajneri. Jedan od ključnih principa održivog dizajna je i fleksibilnost. Ne dizajniramo samo za sadašnje potrebe korisnika, već uzimamo u obzir i buduće promene. Stanice za punjenje električnih vozila u garažama, fleksibilni kancelarijski prostori i lako promenljive unutrašnje pregrade postali su standardi u modernim enterijerima.
Zaključak: Dizajn za bolju budućnost
Održivost u dizajnu enterijera nije samo odgovornost. Ona je prilika da kreiramo prostore koji neće samo zadovoljiti potrebe korisnika, već će doprinositi očuvanju planete za buduće generacije. Kao dizajneri, imamo moć da promenimo svet, prostor po prostor, tako što ćemo našim odlukama oblikovati kako živimo i radimo, ali i kakav svet ostavljamo iza sebe. U tom duhu, pozivam i sve kolege i klijente, studente, da u dizajnu vide i mogućnost da zajednički kreiramo dugotrajan, održiv svet, lep i za nas i za generacije koje dolaze.
Autor teksta: dr Monika Štiklica, AMO design studio