Connect with us

Novosti

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Raste cena kvadrata, ko kupuje stanove…hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Objavljeno

:

Vlada Srbije ima novca da podrži masovnu stanogradnju i da bude njen garant

U sedmici koja je sada već na izmaku, čini se, da se najviše pričalo o stanovanju, odnosno kupovini stanova. Kraj godine kojem smo sve bliži, nameće sumiranje rezultata i preseke stanja na tržištu nekretnina. Po Svemu sudeći,  u Srbiji se kupuju stanovi i to po višim cenama nego što su bile ranije. Ono što je još primetno je i porast broja turista, pa je potreba za hotelima sve veća i veća.

Kvadrat i dalje ima tendencija rasta

Poslednji izveštaji kažu da cene stanova u Srbiji i dalje rastu, a najskuplji kvadrat u Beogradu (i celoj Srbiji) u prvoj polovini 2019. godine koštao je 7.918 evra. Kada bismo posmatrali celu Srbiju, istraživanja pokazuju da su cene poslednjih meseci nastavile da skaču, u proseku za oko 10 odsto, i to najviše novogradnje koja je i dalje traženija od starijih stanova.

„Rast cena je oko 10 odsto veći u odnosu na prošlu godinu, ali bez obzira na to, tražnja je veća od ponude. Na to je uticala “nova kategorija” kupaca, mladi ljudi sa natprosečnim zaradama, koji za kratko vreme mogu da obezbede sredstva za kupovinu nekretnine ili za učešće, i koji su uglavnom zaposleni u IT sektoru. Pored toga, na tražnju su uticali i povoljniji uslovi u bankarskom sektoru, koji se pre svega ogledaju u sniženim kamatnim stopama, olakšanim procedurama i uslovima odobravanja stambenih kredita“, komentariše stanje na tržištu nekretnina u Srbiji Miloš Mitić, menadžer u City Expert servisu za promet nekretnina. On u razgovoru za „Blic Biznis“ potvrđuje da su se ove godine, za razliku od prethodne, bolje prodavali novi nego stari stanovi.

Kupovina novih nekretnina

Za stan od 60 kvadrata trebalo bi da se izdvoji oko 30.000 evra

Najskuplji stan prodat za nepunih milion evra

Nove vlasnike za prvih šest meseci ove godine dobilo je oko 47.000 nekretnina, dok je najskuplji stan prodat je u Beogradu za 973.888 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Ukupna vrednost nekretnina prometovanih kupoprodajnim ugovorima koje je obradio RGZ u prvoj polovini ove godine veća je za 12 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.600 evra za stan u beogradskoj Ulici kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 kvadrata u blizini opštine Novi Beograd. Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 2.988.000 evra, a nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, na Topčiderskom brdu. Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600 m2 na centralnoj beogradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.

Hotel Hilton

Hotel Hilton otvoren 1. marta

Naši hotelijeri ušli u evropsku zajednicu

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, HORES, postalo je član Evropskog udruženja hotela, restorana i kafića HOTREC na 79. Generalnoj skupštini u Dubrovniku.

Kao 44. nacionalni član tog evropskog udruženja, HORES će ubuduće predstavljati interese hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije među evropskim hotelima, restoranima i kafićima, saopšteno je ove sedmice iz tog nacionalnog udruženja. Kako su istakli predstavnici HORES, ovaj jedinstveni forum će srpskoj hotelsko-ugostiteljskoj industriji pružiti velike mogućnosti da se razvija, kao i da bude primećena.

„Radujemo se razmeni iskustva u ugostiteljstvu i hotelijerstvu sa članovima HOTREC širom Evrope, kao i doprinosu koji ćemo pružiti u izgradnji snažnog hotelsko-ugostiteljskog sektora na području Evrope“, rekli su predstavnici HORES. „Ovo članstvo će omogućiti srpskoj privredi prenošenje novih znanja i iskustava, novih poslovnih modela i praćenje trendova razvijene evropske prakse u hotelijerstvu i ugostiteljstvu uopšte“, navela je ona.

Srbija je, prema podacima Svetske turističke organizacije, u prethodnoj godini imala rast turističkog prometa oko sedam odsto, a 2018. godina je bila rekordna za srpski turizam, sa oko 3,5 miliona dolazaka i 9,4 miliona noćenja, što je rast u visini od 11 procenata. U poslednjih pet godina u Srbiji je otvoreno 137 hotela, odnosno dva hotela u proseku mesečno, navodi se u saopštenju.

Advertisement

Građevina

I Francuska očekuje naše radnike

Objavljeno

:

Od

radnici na gradilištu

Posle Nemačke koja konstantno ima potrebe za našim radnicima i Francuska planira da uvede kvote za radnike iz zemalja izvan Evropske unije kojima će omogućiti ulazak u zemlju, rekla je ministarka rada Mjuriel Peniko.

Kako prenosi Hina, ministarka Peniko je pojasnila da će kvote biti određene u toku leta 2020. Naime, Vlada će sastaviti popis relevantnih zanimanja koja će biti pokrivena tim kvotama, iako je prioritet vratiti Francuze na tržište rada, prenela je „Al Džazira“.

„Naš je prioritet da pomognemo Francuzima da se vrate na tržište rada. Tek potom ćemo se okrenuti izbeglicama i omogućiti im da nađu posao“, rekla je ministarka, kako prenosi agencija. Ukoliko i dalje bude potrebe za radnom snagom, na korist države i kompanija, dodala je Peniko, „dovešće se ljudi koji su potrebni, u zavisnosti od njihovih zvanja i kvalifikacija“.

Nastavi sa čitanjem

Enterijer

Sajam nameštaja u Beogradu – utisci posetilaca

Objavljeno

:

Od

Sajam nameštaja u Beogradu

57. Sajam nameštaja u Beogradu počeo je 5. i traje do nedelje, 10. novembra 2019.

Šestodnevni regionalni i evropski događaj koji okuplja poslovne ljude, kompanije posvećene inovacijama, vrhunskom dizajnu, kvalitetu i funkcionalnosti nameštaja, ali i mlade dizajnere koji predstavljaju novu kreativnu i pokretačku snagu – Sajam je mesto koje postaje bitna tačka susreta svih koji su povezani sa industrijom nameštaja, ali i onih koji su zainteresovani za nju. Beogradski Sajam je manifestacija na kojoj posetioci mogu da vide najbolja i najsavremenija rešenja u oblasti industrije nameštaja.

Štand Belgrade Waterfront

Štand Belgrade Waterfront

Najbitniji događaji u Jugoistočnoj Evropi u sferi dizajna, proizvodnje i distribucije nameštaja – 57. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, uz 57. Međunarodni sajam mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije – biće mesto susreta proizvođača nameštaja i distributera, dizajnera, inženjera, arhitekata i šire javnosti. Ovogodišnje izdanje stavlja u fokus proizvođače i kompanije okrenute proverenim vrednostima, kao i mlade snage u usponu.

Tim časopisa GRENEF-GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST od samog početka svog nastanka, svoja izdanja promoviše upravo na ovom mestu i prati rad ovog sajma, kao i komentare ljudi koji isti posećuju. Ono što smo odmah primetili je definitivno veći broj izlagača i, svakako, veći broj onih koji su odlučili da baš na ovom mestu da pokažu svoje mogućnosti što se tiče dizajna. Tako se i na ovom sajmu mogao videti veliki broj kreveta, dušeka, komoda i uopšte svega onoga čime biste mogli oplemeniti svoj životni prostor. Neretko ćete videti već decenijama ponovljene dezene i idejna rešenja – do danas ti neautentični, rogobatni i neprivlačnih boja komadi imaju svoje kupce koji, pretpostavljamo, isti predmet uzimaju motivisani lakim uklapanjem u postojeći enterijer. Ipak, oni koji su u mogućnosti da svoj dom urede ili renoviraju po sopstvenoj želji, na sajmu zaista mogu da dobiju inspiraciju i da odaberu neke od komada od kojih zastaje dah – bilo da je reč o interesantnim, po visini podesivnim stočićima, neobičnoj rasveti ili čupavim tabureima koji, osim što su funkcionalni i ne zauzimaju mnogo prostora, mogu potpuno da promene izgled prostorije i momentalno unesu notu neočekivanog i nesvakidašnjeg.

Sajam nameštaja Beograd

Sajam nameštaja, Beograd, 57. po redu

Tako smo na samom Sajmu anketirali naše sugrađane koji su iz raznoraznih razloga odlučili da baš na ovom mestu kupe neki novi komad nameštaja, ili barem dobiju ideju kako bi mogli da srede svoj prostor kada to bude došlo na red.

Beograđanka Milica Janjušević bila je naš sledeći sagovornik i evo šta nam je ona rekla o ovom Sajmu: „Većina izlagača koja proizvodi u Srbiji nameštaj izvozi i prodaje u nekim drugim zemljama. Kvalitet ponude imamo i u dizajnu i u materijalima i tehnikama proizvodnje, ali svaki komad izgleda nedostižno kupiti i uneti u stan. Garniture su prevelike, trpezariski stolovi predimenzionisani… razlike između proizvođača i njihovih stilove su ogromne, ima nameštaja za svačiji ukus. Međutim, ono što se meni dopalo je bilo preskupo za moj džep.“

Sreli smo arhitektu iz Novog Sada, Milana Novakovića, koji nam je rekao svoje utiske o Sajmu i uporedio ga sa onima iz ranijih godina. Ono što je naš sagovornik primetio je tendencija da se stavi akcenat na prirodne materijale, drvo i gvožđe i da je njihova kombinacija dala tu notu unikatnosti svakom komadu. Ipak, ono što je registovao kao zamerku je popust koji bi imao svoju pravu svrhu da je dat na nameštaj koji je u trendu, a ne na komade koji su ostali na lageru. Retki su oni koji na ovom Sajmu, po zaista povoljnijom ceni, nude novitete.

Jedan od štandova na Sajmu nameštaja u Beogradu

Jedan od štandova na Sajmu nameštaja u Beogradu

Dragana Kuzmanović, studenkinja iz Niša, rekla nam je svoj doživljaj Sajma nameštaja s obzirom da je ona isti posetila prvi put. „Ono što bih navela kao glavni nedostatak jeste to što se mnogi izlagači nisu usudili da kreiraju vizuelno efektan nameštaj, te na istom nedostaje broj onih koji su angažovali talentovanog i iskusnog dizajnera koji bi mogao da ponudi kupcima novine koje bi bile u svemu suprotne od onoga što smo do sada imali prilike da vidimo. Verujem da je to, bar jednim delom, posledica ekonomske situacije u našoj zemlji. Naime, kako smo čuli od nekoliko izlagača koji imaju vrhunski nameštaj i čije su cene daleko iznad prosečnih, problem nastaje kada je potrebno objasniti iz kog razloga je stolica koju nude čak 5 puta skuplja u odnosu na stolicu konkurenta, a u oba slučaja je reč o istom predmetu. Izgleda da kod nas još uvek vlada uverenje da je stolica prosto samo stolica, te samim tim, nažalost, dobar deo stanovništva naše zemlje nije ni spreman na nešto novo, drugačije, ekskluzivnije, pa i skuplje. Ipak, primetan je zaokret ka inovacijama i autentičnim notama, stoga bismo svim izlagačima poželeli da pronađu hrabrost i motivaciju i uspuste se u poduhvate koji će nas naredne godine naprosto očarati – jer ja znam i verujem da oni to i mogu da urade.“

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno