Connect with us

Energetska efikasnost

Zelene prestonice Evrope – Budući razvoj evropskih gradova

Objavljeno

:

Evropski zeleni gradovi

Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu koju ima lokalna zajednica u razvoju i progresu urbanih sredina ustanovljena je godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword). Inicijativa je zamišljena tako da promoviše dobre primere prakse, da se zajednica obaveže na dalje akcije i da se podstakne razmena najboljih praksi među evropskim gradovima.

Nagrada Evropske zelene prestonice (European Green Capital Aword) je događaj koji ima za cilj da ohrabri gradove da poboljšaju kvalitet života i zaštitu životne sredine u urbanim sredinama. Suština nagrade je da se gradovi podstaknu da postanu prijatna mesta za boravak, život i rad.

// Nagrada se dodeljuje evropskim gradovima koji drže rekord po dostizanju visokih ekoloških standarda, koji su posvećeni ostvarenju ambicioznih ciljeva za poboljšanje životne sredine i održivi razvoj, a koji mogu biti uzor i inspiracija drugim gradovima da slede njihov primer.

Nagradu je osmislio Jurij Ratas bivši gradonačelnik Talina (Estonija) 2006. g. kao inicijativu za promociju razmene dobre prakse među gradovima. Kroz inicijativu je bilo uključeno 15 evropskih gradova i asocijacija gradova Estonije.

Njihova zelena vizija je rezurtirala „Memorandumom o razumevanju“ sa ciljem da promovišu/prepoznaju gradove koji streme razvoju urbanog života. Inicijativa je predstavljena Evropskoj komisiji 2008. g. ,a počevši od 2010.g nagrada je ustanovljena i gradovi počinju da se kandiduju i selektuju.

Dominantna poruka nagrade je da gradovi počnu da komuniciraju na lokalnom nivou, kako bi poboljšali život svojih građana i smanjili negativan uticaj na globalno okruženje.

Finalisti i dobitnici nagrade daju dragocene primere iz svakodnevnog života o tome kako se kvalitet života, poštovanje životne sredine i ekonomski rast mogu kvalitetno kombinovati. Svaki grad i nakon proglašenja konstantno ulaže u održivi razvoj, zaštitu životne sredine i aktivno uključivanje građana u realizaciju ciljeva zajednice.

// Njihova zajednička poruka je…. Ne propustite priliku da budete sledeća Evropska zelena prestonica.

Gradovi – dobitnici nagrade

2010.g – Prva nagrada dodeljena je gradu Stockholm (Švetska) iz razloga što je već imao efikasne mere ka smanjenju izloženosti stanovnika efektima buke, postavljeni su novi standardi za čistiju vodu i inovativan integrisan sistem odlaganja otpada.

Stokholm - zelene prestonice Evrope

Stokholm – zelene prestonice Evrope

Ne manje važan je i postignut standard da 95% stanovništva živi na manje od 300m udaljenosti od zelenog pojasa. Tradicionalno poznat kao „Venecija severa“ Stokholm dodaje još jednu pozitivnu dimenziju ovom nagradom, inspiriše i druge gradove u zaštiti životne sredine i održivog razvoja putem konferencija, seminara i izložbi.

Detaljnije o prestonicama na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-23/

2011.g – Zelena prestonica za ovu godinu je Hamburg (Nemačka) na obali reke Elbe, drugi po veličini grad u Nemačkoj, koji se suočava sa brojnim izazovima. Ima izuzetno ambicioznu politiku, kvalitet vazduha je na visokom nivou (održivi javni prevoz), rezultat je smanjenje emisije štetnih gasova CO2 za 15% u odnosu na 1990.g i ambiciozne ciljeve smanjenja emisije CO2 za 40% do 2020.g i smanjenje emisije CO2 za 80% do 2050.g.

Hamburg - zelene prestonice Evrope

Hamburg – zelene prestonice Evrope

2012.g – Španski grad Vitorija-Gasties je zelena prestonica koja se nalazi na severu Španije formiran u obliku koncentričnih krugova, dok je u samom centru „zeleni pojas“. Rubni delovi grada čine šume i planine, izuzetno visok procenat zelenih javnih površina. Grad obiluje rekreativnim sadržajima, prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta.

2013.g – Zelena prestonica Francuske je grad Nantes koji je fokusiran na razvoj održivog javnog prevoza i razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi. Minimiziran je prevoz automobilom u centru grada, a indikatori zagađenja CO2 su ispod graničnih vrednosti.

2014.g – Glavni grad Danske, prema odluci žirija, izdvaja se u domenu urbanističkog planiranja. U Kopenhagenu osnova fukcionisanja bazira se na javno-privatnim partnerstvima, održivom zapošljavanju i eko-inovacijama. Njegov projekat „Zelena luka“ uključuje zelenu laboratoriju koja se bavi eko-tehnologijama. Grad ima ambiciozan plan da 50% stanovništva do 2025.g bude CO2 neutralno. Građani aktivno učestvuju u gradskim procesima jer imaju razvijenu svest da i oni čine deo rešenja.

Kopenhagen - zelene prestonice Evrope

Kopenhagen – zelene prestonice Evrope

2015.g – Bristol, kao evropska zelena prestonica Engleske, je impresionirao žiri svojim investicionim planovima za transport i energiju. Grad je izdvojio značajna sredstva za saobraćaj, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Od 2005. g emisija štetnih gasova se konstantno smanjuje uprkos rastućoj ekonomiji. A Bristol ima ambiciozan cilj… 17.000 radnih mesta do 2030.g u kreativno–digitalnim industrijama.

Zelena prestonica iz okruženja

S obzirom da dolazi iz našeg regiona, Zelenoj prestonici za 2016.g posvetićemo malo više vremena. Dakle, Ljubljana kao primer iz okruženja koji može biti inspiracija i podstrek našim gradovima je se, po mišljenju žirija, izdvaja po svojim naporima poslednjih 15 godina u transformaciji grada u svojoj održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornih vozila iz centra grada. Takođe značajan je napredak u pogledu tretmana otpadnih voda, naročito je značajno njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su brojne urbane zelene mere (sadnja 2.000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7.000 stabala)

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

// Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima e-papir (elektronski papir) koji pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, troši vrlo malo energije, a displeji koriste solarno napajanje.

Displej još pokazuje vreme polaska autobusa, kao i putničke i turističke informacije.

Važno je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se poslednjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Detaljnije o Ljubljani na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-uticaj-znacaj/

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada govori u prilog i činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti i građane, privrednike i turiste. Rezultate toga sumirao je gradonačelnik ovog grada: „…Građani koji su angažovani i odgovorni prema svom gradu, stanovnici koji cene svoj grad, vole životnu sredinu i spremni su da se angažuju za dobrobit kvaliteta života u gradu“.

Prošle godine grad-dobitnik ponovo je došao iz Nemačke, što ne čudi jer je ova zemlja davno postala neko ko počinje i završava ekološke „priče“.

Evropski zeleni gradovi

Evropski zeleni gradovi

2017.g – Grad Esen je deveti po veličini grad u Nemačkoj sa blizu 600.000 stanovnika i ima industrijsku istoriju koja je vezana za eksploataciju uglja i datira još iz 19 veka. Grad čini dodatne napore u transformaciji kako bi prevazišao industrijsku istoriju i uspostavio koncept „zelenog grada“ i dao primer gradovima sa sličnom istorijom. Ulažu se značajna sredstva u zelenu infrastrukturu, sprovodi se niz praksi za unapređenje i zaštitu životne sredine kao i promociju i očuvanje biodiverziteta u novim zelenim površinama.

2018. godina

Ove godine čestitke za „zelenu priču“ odlaze u Nijmegen, grad na istoku Holandije koji je specifičan po tome što su radni i rekreativni prostori bili odvojeni i trenutno se transformiše u moderan zeleni grad koji ima ambiciozan plan da do 2045.g postane energetski neutralan. Građani su uzeli učešće u razvoju zelene i plave infrastrukture i očuvanje biodiverziteta. Pokrenut je i projekat očuvanja i proširenja parka u centru grada.

2019.g – Sledeće godine ovu nagradu dobiće Oslo, glavni grad Norveške. Ovaj grad posvećen je očuvanju prirodnih područja i očuvanju i unapređenju plovnih puteva. Vodeni putevi grada sada imaju novu revolucionarnu strategiju, otvaraju se pristupi kako bi bili dostupni ljudima, efikasno se upravlja olujnim vodama i olakšava se razvoj i obnova staništa. U rešavanju klimatskih promena Oslo ima visoko zacrtan cilj smanjenje emisije do 50% do 2020.g. U saobraćaju se promoviše biciklistički saobraćaj kao i upotreba električnih vozila.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-10-godina-posle/

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno