Connect with us

Energetska efikasnost

Zelene prestonice Evrope – Budući razvoj evropskih gradova

Objavljeno

:

Evropski zeleni gradovi

Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu koju ima lokalna zajednica u razvoju i progresu urbanih sredina ustanovljena je godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword). Inicijativa je zamišljena tako da promoviše dobre primere prakse, da se zajednica obaveže na dalje akcije i da se podstakne razmena najboljih praksi među evropskim gradovima.

Nagrada Evropske zelene prestonice (European Green Capital Aword) je događaj koji ima za cilj da ohrabri gradove da poboljšaju kvalitet života i zaštitu životne sredine u urbanim sredinama. Suština nagrade je da se gradovi podstaknu da postanu prijatna mesta za boravak, život i rad.

// Nagrada se dodeljuje evropskim gradovima koji drže rekord po dostizanju visokih ekoloških standarda, koji su posvećeni ostvarenju ambicioznih ciljeva za poboljšanje životne sredine i održivi razvoj, a koji mogu biti uzor i inspiracija drugim gradovima da slede njihov primer.

Nagradu je osmislio Jurij Ratas bivši gradonačelnik Talina (Estonija) 2006. g. kao inicijativu za promociju razmene dobre prakse među gradovima. Kroz inicijativu je bilo uključeno 15 evropskih gradova i asocijacija gradova Estonije.

Njihova zelena vizija je rezurtirala „Memorandumom o razumevanju“ sa ciljem da promovišu/prepoznaju gradove koji streme razvoju urbanog života. Inicijativa je predstavljena Evropskoj komisiji 2008. g. ,a počevši od 2010.g nagrada je ustanovljena i gradovi počinju da se kandiduju i selektuju.

Dominantna poruka nagrade je da gradovi počnu da komuniciraju na lokalnom nivou, kako bi poboljšali život svojih građana i smanjili negativan uticaj na globalno okruženje.

Finalisti i dobitnici nagrade daju dragocene primere iz svakodnevnog života o tome kako se kvalitet života, poštovanje životne sredine i ekonomski rast mogu kvalitetno kombinovati. Svaki grad i nakon proglašenja konstantno ulaže u održivi razvoj, zaštitu životne sredine i aktivno uključivanje građana u realizaciju ciljeva zajednice.

// Njihova zajednička poruka je…. Ne propustite priliku da budete sledeća Evropska zelena prestonica.

Gradovi – dobitnici nagrade

2010.g – Prva nagrada dodeljena je gradu Stockholm (Švetska) iz razloga što je već imao efikasne mere ka smanjenju izloženosti stanovnika efektima buke, postavljeni su novi standardi za čistiju vodu i inovativan integrisan sistem odlaganja otpada.

Stokholm - zelene prestonice Evrope

Stokholm – zelene prestonice Evrope

Ne manje važan je i postignut standard da 95% stanovništva živi na manje od 300m udaljenosti od zelenog pojasa. Tradicionalno poznat kao „Venecija severa“ Stokholm dodaje još jednu pozitivnu dimenziju ovom nagradom, inspiriše i druge gradove u zaštiti životne sredine i održivog razvoja putem konferencija, seminara i izložbi.

Detaljnije o prestonicama na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-23/

2011.g – Zelena prestonica za ovu godinu je Hamburg (Nemačka) na obali reke Elbe, drugi po veličini grad u Nemačkoj, koji se suočava sa brojnim izazovima. Ima izuzetno ambicioznu politiku, kvalitet vazduha je na visokom nivou (održivi javni prevoz), rezultat je smanjenje emisije štetnih gasova CO2 za 15% u odnosu na 1990.g i ambiciozne ciljeve smanjenja emisije CO2 za 40% do 2020.g i smanjenje emisije CO2 za 80% do 2050.g.

Hamburg - zelene prestonice Evrope

Hamburg – zelene prestonice Evrope

2012.g – Španski grad Vitorija-Gasties je zelena prestonica koja se nalazi na severu Španije formiran u obliku koncentričnih krugova, dok je u samom centru „zeleni pojas“. Rubni delovi grada čine šume i planine, izuzetno visok procenat zelenih javnih površina. Grad obiluje rekreativnim sadržajima, prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta.

2013.g – Zelena prestonica Francuske je grad Nantes koji je fokusiran na razvoj održivog javnog prevoza i razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi. Minimiziran je prevoz automobilom u centru grada, a indikatori zagađenja CO2 su ispod graničnih vrednosti.

2014.g – Glavni grad Danske, prema odluci žirija, izdvaja se u domenu urbanističkog planiranja. U Kopenhagenu osnova fukcionisanja bazira se na javno-privatnim partnerstvima, održivom zapošljavanju i eko-inovacijama. Njegov projekat „Zelena luka“ uključuje zelenu laboratoriju koja se bavi eko-tehnologijama. Grad ima ambiciozan plan da 50% stanovništva do 2025.g bude CO2 neutralno. Građani aktivno učestvuju u gradskim procesima jer imaju razvijenu svest da i oni čine deo rešenja.

Kopenhagen - zelene prestonice Evrope

Kopenhagen – zelene prestonice Evrope

2015.g – Bristol, kao evropska zelena prestonica Engleske, je impresionirao žiri svojim investicionim planovima za transport i energiju. Grad je izdvojio značajna sredstva za saobraćaj, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Od 2005. g emisija štetnih gasova se konstantno smanjuje uprkos rastućoj ekonomiji. A Bristol ima ambiciozan cilj… 17.000 radnih mesta do 2030.g u kreativno–digitalnim industrijama.

Zelena prestonica iz okruženja

S obzirom da dolazi iz našeg regiona, Zelenoj prestonici za 2016.g posvetićemo malo više vremena. Dakle, Ljubljana kao primer iz okruženja koji može biti inspiracija i podstrek našim gradovima je se, po mišljenju žirija, izdvaja po svojim naporima poslednjih 15 godina u transformaciji grada u svojoj održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornih vozila iz centra grada. Takođe značajan je napredak u pogledu tretmana otpadnih voda, naročito je značajno njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su brojne urbane zelene mere (sadnja 2.000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7.000 stabala)

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

// Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima e-papir (elektronski papir) koji pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, troši vrlo malo energije, a displeji koriste solarno napajanje.

Displej još pokazuje vreme polaska autobusa, kao i putničke i turističke informacije.

Važno je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se poslednjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Detaljnije o Ljubljani na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-uticaj-znacaj/

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada govori u prilog i činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti i građane, privrednike i turiste. Rezultate toga sumirao je gradonačelnik ovog grada: „…Građani koji su angažovani i odgovorni prema svom gradu, stanovnici koji cene svoj grad, vole životnu sredinu i spremni su da se angažuju za dobrobit kvaliteta života u gradu“.

Prošle godine grad-dobitnik ponovo je došao iz Nemačke, što ne čudi jer je ova zemlja davno postala neko ko počinje i završava ekološke „priče“.

Evropski zeleni gradovi

Evropski zeleni gradovi

2017.g – Grad Esen je deveti po veličini grad u Nemačkoj sa blizu 600.000 stanovnika i ima industrijsku istoriju koja je vezana za eksploataciju uglja i datira još iz 19 veka. Grad čini dodatne napore u transformaciji kako bi prevazišao industrijsku istoriju i uspostavio koncept „zelenog grada“ i dao primer gradovima sa sličnom istorijom. Ulažu se značajna sredstva u zelenu infrastrukturu, sprovodi se niz praksi za unapređenje i zaštitu životne sredine kao i promociju i očuvanje biodiverziteta u novim zelenim površinama.

2018. godina

Ove godine čestitke za „zelenu priču“ odlaze u Nijmegen, grad na istoku Holandije koji je specifičan po tome što su radni i rekreativni prostori bili odvojeni i trenutno se transformiše u moderan zeleni grad koji ima ambiciozan plan da do 2045.g postane energetski neutralan. Građani su uzeli učešće u razvoju zelene i plave infrastrukture i očuvanje biodiverziteta. Pokrenut je i projekat očuvanja i proširenja parka u centru grada.

2019.g – Sledeće godine ovu nagradu dobiće Oslo, glavni grad Norveške. Ovaj grad posvećen je očuvanju prirodnih područja i očuvanju i unapređenju plovnih puteva. Vodeni putevi grada sada imaju novu revolucionarnu strategiju, otvaraju se pristupi kako bi bili dostupni ljudima, efikasno se upravlja olujnim vodama i olakšava se razvoj i obnova staništa. U rešavanju klimatskih promena Oslo ima visoko zacrtan cilj smanjenje emisije do 50% do 2020.g. U saobraćaju se promoviše biciklistički saobraćaj kao i upotreba električnih vozila.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-10-godina-posle/

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Budućnost

5 miliona otkucaja za bolji život

Objavljeno

:

Od

Istraživački park viva u Wopfingu

Baumit -Viva istraživački centar

Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

21. vek je naša stvarnost. Naši životi su u ovoj epohi postali brži, tehnika naprednija, ljudi pretrpani obavezama, užurbani i željni vremena za sebe. Željni tišine. Željni zdravog života. I sav napredak koji nam je dostupan u manjoj ili većoj meri novim generacijama doneo je manjak vremena, instant kulturu i zabavu i pojavu alergijskih reakcija koje ranije, u vremenu koje smatramo arhaičnom slikom prošlosti, medicina nije poznavala. Šta se desilo sa nama? Zašto tih 90% vremena koje provodimo u svojim domovima nije rezultiralo boljim, manje stresnim i zdravim životom?

I šta treba da uradimo da svojoj porodici omogućimo sreću zbog boravka u domu? Nije li to, u arhaičnom kao i u modernom svetu naš jedini cilj? Ovo pitanje je retoričko, a opet, čini se, da je naš život više traganje za srećom nego uživanje u njoj na mestu na kojem smo sada i ovde, u društvu onih koje smo izabrali da sa njima istu i delimo.

// Za zdrav život o kojem pričamo, za kojim bismo trebali da tragamo i kojem težimo, moramo najpre zdravo stanovati. „Zdravo stanovanje“ kao složenica
sve je češće u upotrebi, što je dobro. Locirali smo problem. //

Posle lociranja radimo na sanaciji. I, da namerno koristim građevinsku terminologiju jer početak i kraj svakog zdravog življenja je naš dom, od lokacije i načina gradnje, do materijala koji bi trebalo da saniraju štetu koju nam neki aspekti današnjeg života nanose. Štetu koja ugrožava naš život i, najzad, štetu zbog koje smo, na kraju priče, manje srećni i uz sve blagodeti koje smo u stanju sebi da kupimo. Zbog svega pomenutog, odgovorni graditelji i proizvođači materijala ulažu veliki trud, vreme i resurse da bi nas vratili tamo odakle smo svi i potekli, prirodi koja nas je održavala zdravim i srećnim.

BAUMIT kućica - Viva istraživački park

BAUMIT kućica – Viva istraživački park

Iz svih ovih razloga bavićemo se jednim istraživanjem, temeljnim i promišljenim, a koje upravo za cilj ima da živimo u zdravoj sredini, bez depresija, alergija i otuđenosti. Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Šta je „VIVA PARK“ i kako je sve počelo?

Istraživački park Viva je najveća istraživačka ustanova u Evropi za komparativne studije građevinskog materijala. Osnivač ovog velikog analitičkog projekta je ujedno i vlasnik Austrijske kompanije „Baumit“, Mag. Robert Schmid.

// Marta ove godine imali smo čast i mi iz časopisa GRENEF kao i veliki broj arhitekata, građevinskih inžinjera, zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika koji se bave restauracijom kulturno-istorijskih spomenika kao i profesori univerziteta, da budemo gosti kompanije Baumit i bliže se upoznamo sa ovim značajnim projektom. //

Gospodin Schmid nas je dočekao srdačno i toplo i odmah je bila vidljiva njegova radost što smo u tolikom broju prisutni na prezentaciji nečega što zaista nije zabeleženo u ovoj formi, barem ne od strane jednog giganta u proizvodnji građevinskih materijala. Robert je, bez namere da umanjimo veličinu njegovog dela, ipak samo naslednik jednako odgovornih i za zdravo življenje zainteresovanih predaka. Naime, njegov otac je poslovao tako što je pored njegove fabrike, a takva postrojenja su obično sinonim za zagađenje, tekao potok iz kojeg su meštani pili vodu bez ikakve bojazni da će od nje morati da se leče. Obezbedio je prskalice koje su imale za cilj da sakupljaju prašinu usled utovara praškastog materijala koji su proizvodili, za generaciju ovog čoveka, nezamislivi aspekt u poslovanju. Dakle, ovom čoveku, i tada moćnom, bili su važni ljudi. Bilo mu je važno da ne bude zagađivač. Bilo mu je važno da bude neko ko doprinosi boljem, a ne lošijem i nezdravijem življenju ljudi koji su deo globalne zajednice.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Već ta njegova namera, u vremenu kada se čini da je novac, naplata i brzina transporta u građevinskom svetu, ključna i najvažnija, bila je potez vredan svakog poštovanja. Ono što je ovaj čovek postigao kroz svoje delovanje je utrt put ka budućnosti, put koji je samo i isključivo na ovaj empatičan način, mogao biti nastavljen. I jeste. Njegov naslednik odgajan je u tom duhu, pa je posle, tako formiran, i nastavio put svojim predaka. Na radost svih nas koji se nadamo boljoj i zdravijoj budućnosti.

“Želimo da se ljudi osećaju dobro u svojim domovima. Naši proizvodi su bazirani na istraživanju u Viva Park-u”

Mag. Robert Schmid, osnivač Viva Istraživačkog Parka

Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća sa 33 senzora izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji. Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od 5 miliona podataka.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Viva istraživački park osnovan je 2014. godine u saradnji sa naučnim zahtevima sledećih institucija:

  • Medicinski Univerzitet Beč (Odeljenje za higijenu životne sredine i zaštitu životne sredine)
  • IBO (Austrijski institut za biologiju i ekologiju zgrada)
  • FH Burgenland (Univerzitet primenjenih nauka)

Njegov glavni cilj je da tačno izmeri i proceni uticaj različitih građevinskih materijala na životnu udobnost simulacijom tipičnog ponašanja korisnika.

Kako pobediti letnje pregrejavanje

Toplotna izolacija je najefikasnija zaštita od pregrejavanja tokom leta. To možemo videti iz rezultata prikupljenih tokom izuzetno vrućeg leta 2015. godine, kada je temperatura vazduha dosegla do 36°C. Izolovane kuće su pokazale do 5°C niže temperature unutra u poređenju sa neizolovanom kućom. Konkretno, neizolovane kuće su zabeležile unutra- šnju temperaturu veću od 30°C. Unutrašnja temperatura u kućama od cigle ili betona sa izolacijom je u proseku dostigla 26°C, što je vrednost unutar zone komfora. Štaviše, prozori okrenuti prema jugu nisu bili zaštićeni žaluzinama.

Temperaturne razlike zabeležene tokom zime

U svih 10 kuća simuliran je prekid grejanja na dva dana. Početna unutrašnja temperatura bila je 21°C, a spoljna temperatura je bila -12°C. Zabeleženi su zanimljivi rezultati: posle 2 dana, u neizolovanoj kući, temperatura zida bila je 1°C, a unutrašnja temperatura je bila 4°C. Izolovane kuće sa masivnim zidovima zadržale su i jedno i drugo – temperaturu zida i unutrašnjosti između 15°C i 17°C.

Koja su osnovna pravila za zdravo stanovanje

Istraživanje pokazuje da se 3 važne oblasti moraju uzeti u obzir kada želite da izgradite zdravu kuću.

1. Termoizolacija na prvom mestu – Dobra izolacija osigurava uravnoteženu unutrašnju klimu i povećava ukupni životni komfor. Neizolovana kuća troši 2,5 puta više energije u odnosu na izolovanu. Drugim rečima, u izolovanoj kući potrebno je samo 40% stvarnih troškova energije.

2. Masivnost je bitna – Masa zida služi kao energetski štit. Kuće sa dobrom izolacijom i masivnim zidovima najbolje štede energiju i optimalno izjednačavaju kratkoročne temperaturne oscilacije.

Nije bitno da li pričamo o toplim ili hladnim danima. Naravno, može biti individualnih potreba za svakog graditelja:

  • Opeka i malter je najbolje za regulisanje klime
  • Beton i malter obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od vibracija
  • Puno drvo je dobro za prostornu akustiku i regulaciju prostorne klime

3. Unutrašnje vrednosti – Klima unutrašnji malteri debljine 2 cm čine značajan doprinos regulisanju vlažnosti vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama koji štete zdravlju. Ljudi se osećaju prijatno kada je vlažnost vazduha između 40% – 60% .

Istraživački park viva u Wopfingu - Baumit

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

Kako teče istraživanje?

Prikupljanje podataka je počelo u 2015. godini kada je izgrađeno prvih 10 kuća. Sve kuće su izgrađene sa istim unutrašnjim dimenzijama: 3×4 metara i 2,8 metara visoko. Sastoje se od jedne prostorije u kojoj sve imaju jedan prozor i jedna vrata. Zidovi, kao i spoljni i unutrašnji slojevi kuća izgrađeni su od različitih građevinskih materijala kao što su beton, cigla, masivno drvo i različiti unutrašnji i spoljašnji premazi.

Kuće su raspoređene u posebnu rešetku kako bi bile sigurne da dobijaju istu količinu sunčeve svetlosti. Kuća br. 8 je namenjena za merenje spoljnih uslova: temperatura, vetar, vlažnost itd. Dolazi sa data centrom koji kontinuirano prikuplja sirove podatke iz svih ostalih kuća. Kuća br. 5 se trenutno koristi kao test kuća za nove Baumit proizvode. Istraživački park je proširen za još tri kuće od cigle i gaziranog betona 2018. i 2019. godine za dalje istraživanje.

Iz svega pomenutog, od kontinuiteta istraživanja do daljeg razvoja istog, govore nam da će Viva istraživački centar nastaviti svoju misiju iz više razloga:

  • Na ovaj način se mogu proceniti vrline i mane različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.
  • Mogu se pružiti specifični saveti i rešenja kupcima za sve probleme
  • I, naravno, ovako Baumit testira sopstvene proizvode i rešenja za dokazivanje njihovih efekata.
  • Rezultate koristi i Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.

Na kraju, usudićemo se da budemo optimisti jer nam ovaj tip istraživanja daje to za pravo. Za svaku štetu neko nađe sanaciju, za svako zagađenje neko nađe procvat i za svakog čoveka u strahu za svoju budućnost neko nađe nadu. Da će biti sve u redu. Da će on i njegova porodica živeti u zdravoj sredini koju svi, već svojim rođenjem i postojanjem, zaista zaslužujemo.

Mi, kao odgovorna redakcija željna više ovakvih projekata i istraživanja, izražavamo ne samo divljenje za ovakav način unapređenja poslovanja i materijala u građevinarstvu, već zahvaljujemo u ime svih nas koji se borimo kako za svoju budućnost, tako i za budućnost onih koji će doći i kada mi odavno budemo prošlost. Zahvaljujemo Baumitu što misli unapred. A upravo taj osećaj da neko razmišlja toliko unapred je neprocenjiv deo spokoja koji nam, u vremenu kada ništa nije izvesno, zaista treba.

Istraživački park Viva logo

www.healtyliving.baumit.com

Baumit Serbia d.o.o.

BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Glavna tema u Srbiji – energetska efikasnost

Objavljeno

:

Od

Beograd uskoro dobija i sopstveni Fond za unapređenje energetske efikasnosti

U sedmici iza nas glavna tema u našoj zemlji je definitivno bila energetska efikasnost i u tom smislu najavljeni su značajni pomaci koji će imati konkretne rezultate po građane Srbije.

Država Srbija: Fond za energetski efikasnije objekte

Na samom početku sedmice obradovala nas je vest koja je u većini evropskih zemalja već realizovana ili je u procesu realizacije, a rezultiraće manjim računima građana. Konkretno, od naredne godine će i građani naše zemlje moći da zamene stare i dotrajale prozore ili da obnove fasade svojih kuća uz povoljnije kredite. Deo sredstava, kako obećavaju nadležni, biće bespovratan, a novac će biti obezbeđen iz Fonda za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da bude formiran krajem godine, a koji će startovati sa 20 miliona evra. U taj fond će se slivati i sredstva od naknada za energetsku efikasnost, koje će biti plaćana za struju, gas i gorivo. Građani će za utrošen kilovat-sat električne energije plaćati naknadu u iznosu od 0,015 dinara, dok će za metar kubnog gasa i litar goriva naknada iznositi 0,15 dinara. Podsećamo, Skupština Srbije je u decembru prošle godine usvojila Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim je propisana i visina naknade za unapređenje energetske efikasnosti, za koju slobodno možemo da kažemo da je simbolična.

Energetska efikasnost stambenih objekata

Energetska efikasnost stambenih objekata

Uskoro realizacija projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“

I Pokrajinska vlada pričala je o energetskoj efikasnosti i to na evropskom nivou. Naime, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević primio je u četvrtak delegaciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koju je predvodila Žužana Hargitaj, direktorka za Zapadni Balkan, sa kojom je razgovarao o proširenju saradnje Pokrajinske vlade i EBRD u različitim, veoma značajnim oblastima. Sagovornici su se na ovom sastanku složili da postoje neiskorišćeni potencijali i mogućnosti za rast kroz investiranje u oblastima energetske efikasnosti, vodoprivrede i navodnjavanja. Prvi korak je potpisan memorandum o razumevanju EBRD i resornog Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, koji se odnosi na realizaciju projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“. Konkretnije, evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je 100.000 evra za izradu analize potencijala za unapređenje energetske efikasnosti 80 javnih zgrada, na više različitih lokaliteta na teritoriji AP Vojvodine.

Paraćin očekuje sredstva za unapređenje energetske efikasnosti

I Paraćin je izrazio svoje potrebe u ovom smislu i očekuje određena sredstva za sanaciju javnih objekata u ovom gradu. Ogromne i dugotrajne procedure obezbeđivanja sredstava i kofinansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti, odnosno rekonstrukcije šest paraćinskih škola, Centra za socijalni rad i zdravstvenih ustanova, sa kojima je Opština Paraćin aplicirala za međunarodna i sredstva međunarodnih fondova preko državnih institucija, doživele su svoj epilog, odnosno u različitim su fazama finalizacije. Prve radove na nekima od objekata, moguće je očekivati krajem ove godine, ukoliko procedure javnih nabavki, prođu bez problema.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno