Connect with us

Energetska efikasnost

Zelene prestonice Evrope – Budući razvoj evropskih gradova

Objavljeno

:

Evropski zeleni gradovi

Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu koju ima lokalna zajednica u razvoju i progresu urbanih sredina ustanovljena je godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword). Inicijativa je zamišljena tako da promoviše dobre primere prakse, da se zajednica obaveže na dalje akcije i da se podstakne razmena najboljih praksi među evropskim gradovima.

Nagrada Evropske zelene prestonice (European Green Capital Aword) je događaj koji ima za cilj da ohrabri gradove da poboljšaju kvalitet života i zaštitu životne sredine u urbanim sredinama. Suština nagrade je da se gradovi podstaknu da postanu prijatna mesta za boravak, život i rad.

// Nagrada se dodeljuje evropskim gradovima koji drže rekord po dostizanju visokih ekoloških standarda, koji su posvećeni ostvarenju ambicioznih ciljeva za poboljšanje životne sredine i održivi razvoj, a koji mogu biti uzor i inspiracija drugim gradovima da slede njihov primer.

Nagradu je osmislio Jurij Ratas bivši gradonačelnik Talina (Estonija) 2006. g. kao inicijativu za promociju razmene dobre prakse među gradovima. Kroz inicijativu je bilo uključeno 15 evropskih gradova i asocijacija gradova Estonije.

Njihova zelena vizija je rezurtirala „Memorandumom o razumevanju“ sa ciljem da promovišu/prepoznaju gradove koji streme razvoju urbanog života. Inicijativa je predstavljena Evropskoj komisiji 2008. g. ,a počevši od 2010.g nagrada je ustanovljena i gradovi počinju da se kandiduju i selektuju.

Dominantna poruka nagrade je da gradovi počnu da komuniciraju na lokalnom nivou, kako bi poboljšali život svojih građana i smanjili negativan uticaj na globalno okruženje.

Finalisti i dobitnici nagrade daju dragocene primere iz svakodnevnog života o tome kako se kvalitet života, poštovanje životne sredine i ekonomski rast mogu kvalitetno kombinovati. Svaki grad i nakon proglašenja konstantno ulaže u održivi razvoj, zaštitu životne sredine i aktivno uključivanje građana u realizaciju ciljeva zajednice.

// Njihova zajednička poruka je…. Ne propustite priliku da budete sledeća Evropska zelena prestonica.

Gradovi – dobitnici nagrade

2010.g – Prva nagrada dodeljena je gradu Stockholm (Švetska) iz razloga što je već imao efikasne mere ka smanjenju izloženosti stanovnika efektima buke, postavljeni su novi standardi za čistiju vodu i inovativan integrisan sistem odlaganja otpada.

Stokholm - zelene prestonice Evrope

Stokholm – zelene prestonice Evrope

Ne manje važan je i postignut standard da 95% stanovništva živi na manje od 300m udaljenosti od zelenog pojasa. Tradicionalno poznat kao „Venecija severa“ Stokholm dodaje još jednu pozitivnu dimenziju ovom nagradom, inspiriše i druge gradove u zaštiti životne sredine i održivog razvoja putem konferencija, seminara i izložbi.

Detaljnije o prestonicama na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-23/

2011.g – Zelena prestonica za ovu godinu je Hamburg (Nemačka) na obali reke Elbe, drugi po veličini grad u Nemačkoj, koji se suočava sa brojnim izazovima. Ima izuzetno ambicioznu politiku, kvalitet vazduha je na visokom nivou (održivi javni prevoz), rezultat je smanjenje emisije štetnih gasova CO2 za 15% u odnosu na 1990.g i ambiciozne ciljeve smanjenja emisije CO2 za 40% do 2020.g i smanjenje emisije CO2 za 80% do 2050.g.

Hamburg - zelene prestonice Evrope

Hamburg – zelene prestonice Evrope

2012.g – Španski grad Vitorija-Gasties je zelena prestonica koja se nalazi na severu Španije formiran u obliku koncentričnih krugova, dok je u samom centru „zeleni pojas“. Rubni delovi grada čine šume i planine, izuzetno visok procenat zelenih javnih površina. Grad obiluje rekreativnim sadržajima, prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta.

2013.g – Zelena prestonica Francuske je grad Nantes koji je fokusiran na razvoj održivog javnog prevoza i razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi. Minimiziran je prevoz automobilom u centru grada, a indikatori zagađenja CO2 su ispod graničnih vrednosti.

2014.g – Glavni grad Danske, prema odluci žirija, izdvaja se u domenu urbanističkog planiranja. U Kopenhagenu osnova fukcionisanja bazira se na javno-privatnim partnerstvima, održivom zapošljavanju i eko-inovacijama. Njegov projekat „Zelena luka“ uključuje zelenu laboratoriju koja se bavi eko-tehnologijama. Grad ima ambiciozan plan da 50% stanovništva do 2025.g bude CO2 neutralno. Građani aktivno učestvuju u gradskim procesima jer imaju razvijenu svest da i oni čine deo rešenja.

Kopenhagen - zelene prestonice Evrope

Kopenhagen – zelene prestonice Evrope

2015.g – Bristol, kao evropska zelena prestonica Engleske, je impresionirao žiri svojim investicionim planovima za transport i energiju. Grad je izdvojio značajna sredstva za saobraćaj, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Od 2005. g emisija štetnih gasova se konstantno smanjuje uprkos rastućoj ekonomiji. A Bristol ima ambiciozan cilj… 17.000 radnih mesta do 2030.g u kreativno–digitalnim industrijama.

Zelena prestonica iz okruženja

S obzirom da dolazi iz našeg regiona, Zelenoj prestonici za 2016.g posvetićemo malo više vremena. Dakle, Ljubljana kao primer iz okruženja koji može biti inspiracija i podstrek našim gradovima je se, po mišljenju žirija, izdvaja po svojim naporima poslednjih 15 godina u transformaciji grada u svojoj održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornih vozila iz centra grada. Takođe značajan je napredak u pogledu tretmana otpadnih voda, naročito je značajno njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su brojne urbane zelene mere (sadnja 2.000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7.000 stabala)

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

// Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima e-papir (elektronski papir) koji pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, troši vrlo malo energije, a displeji koriste solarno napajanje.

Displej još pokazuje vreme polaska autobusa, kao i putničke i turističke informacije.

Važno je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se poslednjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Detaljnije o Ljubljani na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-uticaj-znacaj/

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada govori u prilog i činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti i građane, privrednike i turiste. Rezultate toga sumirao je gradonačelnik ovog grada: „…Građani koji su angažovani i odgovorni prema svom gradu, stanovnici koji cene svoj grad, vole životnu sredinu i spremni su da se angažuju za dobrobit kvaliteta života u gradu“.

Prošle godine grad-dobitnik ponovo je došao iz Nemačke, što ne čudi jer je ova zemlja davno postala neko ko počinje i završava ekološke „priče“.

Evropski zeleni gradovi

Evropski zeleni gradovi

2017.g – Grad Esen je deveti po veličini grad u Nemačkoj sa blizu 600.000 stanovnika i ima industrijsku istoriju koja je vezana za eksploataciju uglja i datira još iz 19 veka. Grad čini dodatne napore u transformaciji kako bi prevazišao industrijsku istoriju i uspostavio koncept „zelenog grada“ i dao primer gradovima sa sličnom istorijom. Ulažu se značajna sredstva u zelenu infrastrukturu, sprovodi se niz praksi za unapređenje i zaštitu životne sredine kao i promociju i očuvanje biodiverziteta u novim zelenim površinama.

2018. godina

Ove godine čestitke za „zelenu priču“ odlaze u Nijmegen, grad na istoku Holandije koji je specifičan po tome što su radni i rekreativni prostori bili odvojeni i trenutno se transformiše u moderan zeleni grad koji ima ambiciozan plan da do 2045.g postane energetski neutralan. Građani su uzeli učešće u razvoju zelene i plave infrastrukture i očuvanje biodiverziteta. Pokrenut je i projekat očuvanja i proširenja parka u centru grada.

2019.g – Sledeće godine ovu nagradu dobiće Oslo, glavni grad Norveške. Ovaj grad posvećen je očuvanju prirodnih područja i očuvanju i unapređenju plovnih puteva. Vodeni putevi grada sada imaju novu revolucionarnu strategiju, otvaraju se pristupi kako bi bili dostupni ljudima, efikasno se upravlja olujnim vodama i olakšava se razvoj i obnova staništa. U rešavanju klimatskih promena Oslo ima visoko zacrtan cilj smanjenje emisije do 50% do 2020.g. U saobraćaju se promoviše biciklistički saobraćaj kao i upotreba električnih vozila.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-10-godina-posle/

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Energetska efikasnost

U Srbiji postavljen temelj energetske efikasnosti

Objavljeno

:

Od

Energetska efikasnost je jedina i najvažnija akcija za smanjenje emisije

Ove godine postavljeni su temelji energetske efikasnosti, tvrdi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Prema rečima gradskog čelnika , to će već sledeće godine doprineti da vazduh u gradu bude čistiji i da domovi budu topliji, a to ujedno znači da će biti bolji i kvalitet života građana.

Kako je preneo Beoinfo, on je podsetio da energetska efikasnost podrazumeva korišćenje manje energenata za zagrevanje domova, a samim tim i utiče direktno na poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u zimskim mesecima, kada periodično pada kvalitet vazduha zbog paljenja individualnih ložišta.

„Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadograđujemo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smanjujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu“, naglasio je gradonačelnik.

On je podsetio na činjenicu da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada. Posledično, danas ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno.

„Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada kroz konkretne mere, projekte i odluke, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine Grada po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada sa maksimalno 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost“, objasnio je Radojičić.

On je dodao je da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je deponija u Vinči u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.

Naveo je i da izgradnja toplodalekovoda Obrenovac podrazumeva da se sva topla voda koja nastaje kao nus proizvod rada elektrane TE „Obrenovac“ prikuplja i koristi za grejanje i time kompenzuje korišćenje drugih vidova energenata. On je ukazao i na značaj projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu”, kojim je predviđeno renoviranje zgrada Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Gradske biblioteke.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Baumit na takmičenju Life Challenge u Bratislavi

Objavljeno

:

Od

Baumit Srbija

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je „Beautiful elderly life“ iz Izole (Slovenija).
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.

Pobednik Baumit Life Challenge takmičenja 2018.

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je "Beautiful elderly life" iz Izole (Slovenija).U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćen je Baumit Star Mineral sistem.

Geplaatst door Baumit – Serbia op Maandag 2 december 2019

Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćeni su Baumit Star Mineral sistem.

www.baumit.com
BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

 

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas