Budite u kontaktu sa nama

Energetska efikasnost

Zelene prestonice Evrope – Budući razvoj evropskih gradova

Objavljeno

Evropski zeleni gradovi

Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu koju ima lokalna zajednica u razvoju i progresu urbanih sredina ustanovljena je godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword). Inicijativa je zamišljena tako da promoviše dobre primere prakse, da se zajednica obaveže na dalje akcije i da se podstakne razmena najboljih praksi među evropskim gradovima.

Nagrada Evropske zelene prestonice (European Green Capital Aword) je događaj koji ima za cilj da ohrabri gradove da poboljšaju kvalitet života i zaštitu životne sredine u urbanim sredinama. Suština nagrade je da se gradovi podstaknu da postanu prijatna mesta za boravak, život i rad.

// Nagrada se dodeljuje evropskim gradovima koji drže rekord po dostizanju visokih ekoloških standarda, koji su posvećeni ostvarenju ambicioznih ciljeva za poboljšanje životne sredine i održivi razvoj, a koji mogu biti uzor i inspiracija drugim gradovima da slede njihov primer.

Nagradu je osmislio Jurij Ratas bivši gradonačelnik Talina (Estonija) 2006. g. kao inicijativu za promociju razmene dobre prakse među gradovima. Kroz inicijativu je bilo uključeno 15 evropskih gradova i asocijacija gradova Estonije.

Njihova zelena vizija je rezurtirala „Memorandumom o razumevanju“ sa ciljem da promovišu/prepoznaju gradove koji streme razvoju urbanog života. Inicijativa je predstavljena Evropskoj komisiji 2008. g. ,a počevši od 2010.g nagrada je ustanovljena i gradovi počinju da se kandiduju i selektuju.

Dominantna poruka nagrade je da gradovi počnu da komuniciraju na lokalnom nivou, kako bi poboljšali život svojih građana i smanjili negativan uticaj na globalno okruženje.

Finalisti i dobitnici nagrade daju dragocene primere iz svakodnevnog života o tome kako se kvalitet života, poštovanje životne sredine i ekonomski rast mogu kvalitetno kombinovati. Svaki grad i nakon proglašenja konstantno ulaže u održivi razvoj, zaštitu životne sredine i aktivno uključivanje građana u realizaciju ciljeva zajednice.

// Njihova zajednička poruka je…. Ne propustite priliku da budete sledeća Evropska zelena prestonica.

Gradovi – dobitnici nagrade

2010.g – Prva nagrada dodeljena je gradu Stockholm (Švetska) iz razloga što je već imao efikasne mere ka smanjenju izloženosti stanovnika efektima buke, postavljeni su novi standardi za čistiju vodu i inovativan integrisan sistem odlaganja otpada.

Stokholm - zelene prestonice Evrope

Stokholm – zelene prestonice Evrope

Ne manje važan je i postignut standard da 95% stanovništva živi na manje od 300m udaljenosti od zelenog pojasa. Tradicionalno poznat kao „Venecija severa“ Stokholm dodaje još jednu pozitivnu dimenziju ovom nagradom, inspiriše i druge gradove u zaštiti životne sredine i održivog razvoja putem konferencija, seminara i izložbi.

Detaljnije o prestonicama na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-23/

2011.g – Zelena prestonica za ovu godinu je Hamburg (Nemačka) na obali reke Elbe, drugi po veličini grad u Nemačkoj, koji se suočava sa brojnim izazovima. Ima izuzetno ambicioznu politiku, kvalitet vazduha je na visokom nivou (održivi javni prevoz), rezultat je smanjenje emisije štetnih gasova CO2 za 15% u odnosu na 1990.g i ambiciozne ciljeve smanjenja emisije CO2 za 40% do 2020.g i smanjenje emisije CO2 za 80% do 2050.g.

Hamburg - zelene prestonice Evrope

Hamburg – zelene prestonice Evrope

2012.g – Španski grad Vitorija-Gasties je zelena prestonica koja se nalazi na severu Španije formiran u obliku koncentričnih krugova, dok je u samom centru „zeleni pojas“. Rubni delovi grada čine šume i planine, izuzetno visok procenat zelenih javnih površina. Grad obiluje rekreativnim sadržajima, prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta.

2013.g – Zelena prestonica Francuske je grad Nantes koji je fokusiran na razvoj održivog javnog prevoza i razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi. Minimiziran je prevoz automobilom u centru grada, a indikatori zagađenja CO2 su ispod graničnih vrednosti.

2014.g – Glavni grad Danske, prema odluci žirija, izdvaja se u domenu urbanističkog planiranja. U Kopenhagenu osnova fukcionisanja bazira se na javno-privatnim partnerstvima, održivom zapošljavanju i eko-inovacijama. Njegov projekat „Zelena luka“ uključuje zelenu laboratoriju koja se bavi eko-tehnologijama. Grad ima ambiciozan plan da 50% stanovništva do 2025.g bude CO2 neutralno. Građani aktivno učestvuju u gradskim procesima jer imaju razvijenu svest da i oni čine deo rešenja.

Kopenhagen - zelene prestonice Evrope

Kopenhagen – zelene prestonice Evrope

2015.g – Bristol, kao evropska zelena prestonica Engleske, je impresionirao žiri svojim investicionim planovima za transport i energiju. Grad je izdvojio značajna sredstva za saobraćaj, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Od 2005. g emisija štetnih gasova se konstantno smanjuje uprkos rastućoj ekonomiji. A Bristol ima ambiciozan cilj… 17.000 radnih mesta do 2030.g u kreativno–digitalnim industrijama.

Zelena prestonica iz okruženja

S obzirom da dolazi iz našeg regiona, Zelenoj prestonici za 2016.g posvetićemo malo više vremena. Dakle, Ljubljana kao primer iz okruženja koji može biti inspiracija i podstrek našim gradovima je se, po mišljenju žirija, izdvaja po svojim naporima poslednjih 15 godina u transformaciji grada u svojoj održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornih vozila iz centra grada. Takođe značajan je napredak u pogledu tretmana otpadnih voda, naročito je značajno njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su brojne urbane zelene mere (sadnja 2.000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7.000 stabala)

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

Ljubljana - zelene prestonice Evrope

Ljubljana – zelene prestonice Evrope

// Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima e-papir (elektronski papir) koji pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, troši vrlo malo energije, a displeji koriste solarno napajanje.

Displej još pokazuje vreme polaska autobusa, kao i putničke i turističke informacije.

Važno je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se poslednjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Detaljnije o Ljubljani na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-uticaj-znacaj/

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada govori u prilog i činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti i građane, privrednike i turiste. Rezultate toga sumirao je gradonačelnik ovog grada: „…Građani koji su angažovani i odgovorni prema svom gradu, stanovnici koji cene svoj grad, vole životnu sredinu i spremni su da se angažuju za dobrobit kvaliteta života u gradu“.

Prošle godine grad-dobitnik ponovo je došao iz Nemačke, što ne čudi jer je ova zemlja davno postala neko ko počinje i završava ekološke „priče“.

Evropski zeleni gradovi

Evropski zeleni gradovi

2017.g – Grad Esen je deveti po veličini grad u Nemačkoj sa blizu 600.000 stanovnika i ima industrijsku istoriju koja je vezana za eksploataciju uglja i datira još iz 19 veka. Grad čini dodatne napore u transformaciji kako bi prevazišao industrijsku istoriju i uspostavio koncept „zelenog grada“ i dao primer gradovima sa sličnom istorijom. Ulažu se značajna sredstva u zelenu infrastrukturu, sprovodi se niz praksi za unapređenje i zaštitu životne sredine kao i promociju i očuvanje biodiverziteta u novim zelenim površinama.

2018. godina

Ove godine čestitke za „zelenu priču“ odlaze u Nijmegen, grad na istoku Holandije koji je specifičan po tome što su radni i rekreativni prostori bili odvojeni i trenutno se transformiše u moderan zeleni grad koji ima ambiciozan plan da do 2045.g postane energetski neutralan. Građani su uzeli učešće u razvoju zelene i plave infrastrukture i očuvanje biodiverziteta. Pokrenut je i projekat očuvanja i proširenja parka u centru grada.

2019.g – Sledeće godine ovu nagradu dobiće Oslo, glavni grad Norveške. Ovaj grad posvećen je očuvanju prirodnih područja i očuvanju i unapređenju plovnih puteva. Vodeni putevi grada sada imaju novu revolucionarnu strategiju, otvaraju se pristupi kako bi bili dostupni ljudima, efikasno se upravlja olujnim vodama i olakšava se razvoj i obnova staništa. U rešavanju klimatskih promena Oslo ima visoko zacrtan cilj smanjenje emisije do 50% do 2020.g. U saobraćaju se promoviše biciklistički saobraćaj kao i upotreba električnih vozila.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-10-godina-posle/

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Porast građevinskih dozvola, Kina i stanovi za porodice

Objavljeno

Postavio/la

Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend

Decembar je definitivno mesec u kojem se sumiraju rezultati i prezentuju planovi u svim aspektima života, pa tako i u građevinskom sektoru. 2018. je bila godina gradnje, a to pokazuju i poslednji statistički podaci o broju izdatih građevinskih dozvola.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je broj izdatih građеvinskih dozvola u parastu i u prvih dеvеt mеsеci ovе godinе bio jе 8,5 vеći nеgo u istom pеriodu 2017. Samo u sеptеmbru ove godine izdato jе 1.761 dozvola, što jе 2,6 odsto višе nеgo u sеptеmbru 2017, kad jе izdato 1.716 građеvinskih dozvola, pokazuju najnoviji podaci Rеpubličkog zavoda za statistiku. Višе od 80 odsto izdatih građеvinskih dozvola u sеptеmbru 2018. izdato je za izgradnju zgrada. U sеptеmbru jе prijavljеna gradnja 1.613 stanova, što jе 10,2 odsto višе u odnosu na isti pеriod prošlе godinе. Prеma podacima RZS, u prvih dеvеt mеsеci 2018 nastavljеno jе i povеćanjе prеdviđеnе vrеdnosti radova, koja jе iznosila 12,7 odsto višе u odnosu na isti pеriod prеthodnе godinе.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Priča o gradnji i stanovima nastavljena je informacijom portala 021.rs o stambenom rešenju za veliki broj porodica u Vojvodini. Naime, Ukupno 55 porodica sa troje ili četvoro dece dobilo je ugovore o dodeli novca za rešavanje stambenog pitanja i unapređenje uslova stanovanja. Ugovori vredni 63 miliona dinara odnose se na novu meru pronatalitetne politike koju je Pokrajinska vlada uvela nakon stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Kako je najavio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u budžetu za narednu godinu za ovaj konkurs planirano je 175 miliona dinara.

Kina se sve više uključuje projekte naše zemlje. Osim u izgradnji puteva i infrastrukture, oni će po najavama značajno doprineti i tehnološkoj revoluciji Srbije, kažu u Privrednoj komori. – Mnoge srpske tehnološke kompanije su zajedno sa svojim partnerima deo proizvodnje već instalirale u Kini, što se pokazalo kao veoma dobar komercijalni potez – izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović. On kaže da će kineske kompanije pružati podršku srpskim kompanijama kada budu digitalizovali deo svoje proizvodnje ili budu prelazili u potpunosti na industriju 4.0 digitalizaciju. Na pitanje da li će tehnološki park u Beogradu koji treba da se gradi u saradnji sa Kinom biti konkurencija postojećem Naučno – tehnološkom parku, Vesović kaže da će ta investicija biti samo dodatna prilika da se kreiraju uspešne kompanije koje će biti nosioci novih razvojnih tehnologija.

Sigurnosna vrata, porodica

Kad smo već kod tehnologije još jedna najava obradovala je stanovnike glavnog grada. Gradonačelnik Beograda Goran Vesić najavio je da će u ovom gradu tokom sledeće godine kontejneri i kamioni koji ih prazne dobiti GPS. Vesić je dodao da će ta novina ubrzati način rada JKP „Gradska čistoća“. On je objasnio novinarima prilikom obilaska tog preduzeća da to znači da će, kada kamion prilazi kontejneru, vozač videti koliko je kontejner napunjen tako da više neće stajati pored onih koji nisu puni, već će ići dalje. Ovo će svakako ubrzati način rada i doprineti da glavni grad bude čistiji,a radnici raspoređeni na druge, potrebnije, poslove.

podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

Podaci pokazuju da Srbiju godišnje zatrpa devet miliona plastičnih kesa

I sledeće sedmice pratimo za vas događanja, promene i najave iz sektora građevinarstva. Čitamo se…

Nastavite sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: O biomasi, rušenju nelegalnih objekata i elektronskom plaćanju

Objavljeno

Postavio/la

Gradilište PROMENADA, Novi Sad

Zadatak naše redakcije, između ostalog je i informisanje i praćenje tema iz šireg polja građevinskog sektora. U rubrici Građevinski nedeljnik napravili smo kratak osvrt dešavanja od javnog značaja, planova za budućnost i pomaka u smislu energetske efikasnosti, teme koja sve više biva eksploatisana i u našoj zemlji i koja, čini se, prihvata značaj štednje energije iz više aspekata.

Što se novih zakona i regulativa tiče, na sajtu ministarstva građevine,saobraćaja i infrastrukture pojavile su se izmene zakona o planiranju i izgradnji. Naime, kako piše na pomenutoj stranici ministarstva, stupanjеm na snagu Zakona o izmеnama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službеni glasnik RS“ broj 83/2018, u daljеm tеkstu: Zakon), 6. novеmbra 2018. godinе, izdavanjе licеnci za odgovornog projеktanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planеra i odgovornog izvođača radova u nadlеžnosti jе Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, odnosno ukinuto jе ovlašćеnjе kojе jе Inžеnjеrska komora Srbijе (u daljеm tеkstu: Komora) imala za ovaj dеlokrug poslova u skladu sa ranijе važеćim zakonom. Postupci započеti prеd Komorom do stupanja na snagu zakona bićе okončani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 –US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14) izdavanjеm licеncе od stranе Komorе. Uz obrazac zahtеva za izdavanjе licеncе podnosi sе dokaz o uplati rеpubličkе administrativnе taksе, a podaci u vеzi sa plaćanjеm taksе mogu sе prеuzеti na linkovima ispod tеksta. Što se stručnih ispita tiče, oni će se polagati u Komori, prеd komisijama kojе su vеć ranijе formiranе rеšеnjеm ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе.

Ličnе i ostalе licеncе kojе su izdatе u skladu sa do sada važеćim zakonom ostaju na snazi, osim ukoliko sе stеknu uslovi za njihovo oduzimanjе u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donеtim na osnovu njеga. Važеnjе licеnci nijе uslovljеno plaćanjеm godišnjе članarinе u Komori, piše na sajtu. Detaljnije o ovoj regulativi možete pročitati na https://www.mgsi.gov.rs

Tanjug je prošle sednice bio izvor informacije u kojoj je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pričao upravo o nelagalnoj gradnji koja nažalost kod nas još uvek nije rešeno pitanje. Kako je Vesić rekao, gradski inspektori, pripadnici MUP-a i tužilaštvo učestvuju u sprečavanju ove nelegalne radnje: „U narednih nekoliko meseci srušiće se nekoliko velikih nelegalnih objekata čime ćemo pokazati odlučnost da se neće više dozvoljavati bespravna gradnja. Moja poruka nelegalnim graditeljima jeste da to više ne čine jer će snositi posledice“, istakao je Vesić za Studio B. On je tada precizirao da će se najpre rušiti „divlji” objekti na javnim površinama jer oni ugrožavaju bezbednost i život ljudi, a potom će se odlučivati o drugim objektima.

Beograd

Dotakao se i planova za nove projekte i podsetio da će se Stari tramvajski most prebaciti na lokaciju kojom će se povezati Ada Ciganlija i Novi Beograd.

Beta je prenela vest o novinama u elektronskom plaćanju koja će obuhvatiti i građevinske radnike na teriotoriji Republike Srbije. Naime, kako je prenela ova agencija, Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.

„Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate“, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima. Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi, a isti sistem biće proširen i na sezonske radnike u građevinarstvu.

Biomasa, Foto:pixabay.com

Kao što smo naveli na početku, energetska efikasnost je i u Srbiji sve češća tema i radi se na tome kako na državnom nivou tako i u privatnom sektoru kroz razne seminare i konferencije da se ova tema što više približi javnom sektoru. Privredna komora Srbije organizovala je aktivnosti u tom smeru. Naime, PKS i stalna konferencija gradova i opština, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali su skup u okviru projekta “BioVill” i program “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ. Jasno je da je ova tema kompleksa, oko toga su se složili i učesnici skupa, ali kako su rekli, projekti su izvodljivi i za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima Na konferenciji su se okupili predstavnici državnih institucija, lokalnih samouprava, privrednici i eksperti iz Srbije i inostranstva. Milica Vukadinović, stručni savetnik GIZ-ovog programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ pričala je o uspešnoj realizaciji u polju Biomase u Srbiji i osvrnula se na upotrebu iste za grejanje javnih objekata na primeru gradova Pirota i Priboja.

Važnost strateškog opredeljenja gradova i opština za uspeh projekata u oblasti bioneregije, potvrdio je i Miodrag Gluščević, predstavnik Stalne konferencije gradova i opština:”Po Zakonu o energetici toplotna energija je u nadležnosti lokalne samouprave, a novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada daje im u zadatak da savetuju građane o pitanjima energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije i tako podižu svest građana o važnosti energetske tranzicije. Da bi opštine krenule putem kojim su krenuli Priboj, Pirot, Vrbas, Kragujevac i Šabac potrebno je da postoji politička volja i razumevanje ove problematike. Takođe važan je i kapacitet lokalnih samouprava da iznesu čitav proces planiranja, tehničke dokumentacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava“, zaključio je Gluščević.

Na konferenciji su, između ostalih, predstavljeni primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

O istoj temi Privredna Komora Srbije pričala je i na Studijskoj poseti Litvaniji koja je organizovana za stručnjake iz Srbije na temu korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Studijskim boravkom u Litvaniji omogućeno je stručnjacima iz Srbije da se bolje upoznaju sa impresivnim rezultatima u oblasti korišćenja biomase u ovoj zemlji. odnosno sa izuzetnim uspesima koje je Litvanija u kratkom roku postigla u konverziji goriva (sa prirodnog gasa na drvnu biomasu) u sistemima daljinskog grejanja.

Za vas i dalje pratimo dešavanja i izmene zakona iz građevinskog sektora. Čitamo se i sledećeg petka.

Nastavite sa čitanjem
reklama
Građevinarstvo

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno