Možda nam vremenske prilike nisu iÅ”le u prilog ove sedmice zbog konstantne kiÅ”e i povremenih vremenskih nepogoda u pojedinim delovima naÅ”e zemlje, ali zato se na polju izmena i najava sasvim dovoljno radilo. U graÄevinskom nedeljniku za ovu sedmicu baviÄemo se izdavanjem stanova, odnosno novim pravilnikom u oporezivanju, zatim unapreÄenju poslovanja u smislu transparentnosti podataka pravnih lica, kao i novim pravilnikom o kvalitetu plastike.
Krenimo redom. Unosan posao izdavanja stanova na dan doživeo je procvat poslednjih deset godina, ali je Äinjenica da se najÄeÅ”Äe poslovalo u sivoj zoni. Da bi se ovo izbeglo, ta oblast je sada regulisana Zakonom o ugostiteljstvu koji Äe u potpunosti biti primenljiv na jesen tekuÄe godine, do kada Äe važiti stara podzakonska akta. TaÄnije, Å”pic turistiÄke sezone osim prihoda doneÄe i troÅ”ak onima koji izdaju smeÅ”taj, jer od 1. jula poÄinje njihovo oporezivanje. Istina, brza i laka zarada izdavanjem sobe, apartmana ili stana biÄe moguÄa i ubuduÄe, ali, ovaj put, uz poÅ”tovanje odreÄenih propisa. Novina je i da Äe stanodavci sami prijavljivati goste, a ne preko posrednika. Miroslav KneževiÄ, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na ovu temu je rekao da je to Å”to se danas popularno naziva „stan na dan“ definisano kao ugostiteljska usluga smeÅ”taja u domaÄoj radinosti. „Prvi put imamo zakonski definisan uslov u smislu da se svako izdavanje nekretnine na period kraÄi od 30 dana definiÅ”e ugostiteljskom uslugom pružanja smeÅ”taja u domaÄoj radinosti“, objasnio je KneževiÄ. Za one koji se o zakon ipak ogluÅ”e, predviÄene su novÄane kazne od nekoliko stotina hiljada dinara.
Aleksandar SeniÄiÄ, direktor Nacionalne asocijacije turistiÄkih agencija Juta, kaže da bez obzira na sve postoji jedan segment u ovom poslu koji joÅ” radi u sivoj zoni. „Ja sam potpuno siguran da Äe svi koji ozbiljno žele da se bave ovim poslom nakon usvajanja zakona shvatiti da je najjednostavnije da plate taj mali iznos koji je neophodan kao pauÅ”alni porez na godiÅ”njem nivou“, rekao je SeniÄiÄ.
PKS nema ingerencije da garantuje za svakog privrednika, ali može da omoguÄi onima koji traže partnere u poslu da imaju uvid u poslovanje istog. O Äemu se radi? Privredna komora Srbije pokrenula je, u saradnji sa IT kompanijom „Cube Team“, novi biznis portal pod nazivom PKS Partner“ namenjen privrednicima koji žele da unaprede poslovanje, poveÄaju prodaju i konkurentnost i, na kraju, smanje rizik prilikom izbora novih poslovnih partnera. Tzv. PKS Partner je ustvari onlajn biznis portal koji sadrži poslovne informacije o svim registrovanim privrednim subjektima u Srbiji, navodi se u saopÅ”tenju Komore. Naime, portal objedinjuje javno dostupne informacije o srpskim firmama koje, uz koriÅ”Äenje naprednih funkcionalnosti, omoguÄavaju smanjenje rizika u donoÅ”enju odluka, sagledavanje novih poslovnih moguÄnosti i unapredjenje poslovanja. Cilj ovog portala je da osnaži srpsku privredu kroz digitalizaciju i koriÅ”Äenje informacija koje su bitne za poslovanje svake firme, a njegove napredne funkcionalnosti pružaju moguÄnost preuzimanja informacija o vlasniÄkoj strukturi kompanija, raÄunima i blokadama, kao i povezanim licima, kako bi rizik onoga ko ulazi u saradnju bi manji. MoguÄe je i pretraživanje po kriterijumima, kao i uvid u finansijske izveÅ”taje i zastupnike kompanija.
Foto: www.pks.rs
Jedna od moguÄnosti je i pametna pretraga kompanija na osnovu viÅ”e od 60 kriterijuma, od lokacije firme i statusa, do delatnosti i poslovnog prihoda.
Na mladima svet ostaje, stara je veÄ floskula, ali zaista u njoj ima istine. Tako su stidenti arhitekture sa Fakulteta tehniÄkih nauka odluÄili da dok na predavanjima sluÅ”aju o najsavremenijim tokovima u projektovanju i oblikovanju graÄevina, fakultativni deo nastave provedu gradeÄi kuÄu od slame, blata i drugih prirodnih materijala. KuÄa nalik onoj u kojoj su živele naÅ”e dede i pradede niÄe na samom rubu Kelebije, tik uz granicu sa MaÄarskom, na placu DeneÅ”a Debreija i Heni Varge. Pod budnim okom Lehela Hrvata, graÄevinskog inženjera sa viÅ”egodiÅ”njim iskustvom u izgradnji eko kuÄa, i docenta ViÅ”nje ŽugiÄ, desetak mladih neimara gradi kuÄu od oko sto kvadrata. Materijal za gradnju biÄe samo i skljuÄivo ono Å”to su naÄu u obližnjoj Kelebijskoj Å”umi. Ako mislite da je ovo novina kod nas, varate se, ovo Äe biti jedna od 15 eko-kuÄa koje su do sada izgraÄene u naÅ”oj zemlji. Koristimo sve Å”to možemo i Å”to se nalazi u najbližem okruženju. Iskopali smo prvo temelj za stubove noseÄeg zida koji Äe se tu nalaziti sasvim sigurno i za dva veka – objaÅ”njava nam Lehel, ponosno pokazujuÄi dokle se stiglo sa gradnjom. Stubovi su od bagrema, kao i temeljna ploÄa. Nekima je Äudno jer nema niÅ”ta od cementa, ali ako Gradska kuÄa može da stoji na bagremovim stubovima 110 godina Å”to ne bi bilo koja graÄevina. Na takvim temeljima sazidan je zid od slame sa blatom i izolovan trskom. Na taj naÄin se postiže dobra termoizolacija i termoakumulacija.
Gradnja prirodnim materijalima realizuje se brzo, u njoj mogu da uÄestvuju svi koji se tu zateknu, a rezultat je kuÄa koja diÅ”e, u kojoj je zimi topla, dok je leti, u ovakvom ambijentu, sveže. Za grejanje Äe se koristi peÄ na biomasu koja se loži otpadom. „U ovakvim kuÄama nema klime, a izolacija je kao da imate stiropor od 26 centimetara nalepljen na zid od opeke. Izuzetno je energetski efikasna, a pritom od prirodnih materija, diÅ”e, ne treba joj posebna instalacija grejanja, a kasnije ni majstori za održavanje“, dodao Lehel.
Veoma je zanimljivo da vidimo kako izgleda jedan drugi ugao gradnje, jer ono Å”to mi uÄimo na faklultetu kreÄe se u savremenom pravcu i ka modernim tehnologijama i otkriÄima. Ovde vidimo od Äega sve poÄinje, bila je jasna studentkinja Jelena VujeviÄ iz Novog Sada.