Od ekologije do osiguranja. Tako bismo ukratko rezimirali sedmicu za nama. OÄito smo sv bliži evropskim zakonima i aktima koji bi trebalo da olakÅ”aju ovu sferu i ubrzaju odreÄene procedure. Ohrabruje svakako i sve veÄa svest o znaÄaju obnovljivih izvora energije.
Evropa planira gradnju preko 8.700 Hidroelektrana
Å to se tiÄe hidroelektrana, trenutno u Evropi radi 21.387 hidroelektrana, dok se planira izgradnja ili se je ista veÄ u toku za joÅ” 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu. InaÄe, ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojeÄih i planiranih hidroelektrana.
Kako su protekle sedmice upozorile nevladine organizacije „JuronejÄer“ i „RivervoÄ“, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biÄe uniÅ”tene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaÅ”tiÄenim podruÄjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaÅ”tiÄenim podruÄjima iz EU mreže Natura 2000.
Naime, podaci iz izveÅ”taja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojeÄih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. NajviÅ”e hidroelektrana u Evropi je, oÄekivano, u NemaÄkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), NorveÅ”ka (2.453). U studiji koju su poruÄili organizacije „JuronejÄer“, „RivervoÄ“, Svetski fond za prirodu i Grupa za prouÄavanje teritorije i ambijenta, istiÄe se neuspeh vlada u EU i van EU da zaÅ”tite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoÅ”tovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.
hidroelektrana/ Foto:pixabay.com
Radijatore u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce
Protekle sedmice obradovala nas je vest da bi radijatore domaÄinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opÅ”tine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlaÄenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta. Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su Äetiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj naÄin, Äime bi znatno smanjile emisiju Å”tetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.
PanÄevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguÄe da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i uz pomoÄ velikih solarno-termalnih postrojenja, dok gradovi Valjevo i Å abac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.
Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, struÄnjaci otklanjaju primerom Danske koja ima 30 odsto manje sunÄanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcioniÅ”u. Uz solarne panele izraÄivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomiÄan start sezone.
GraÄevina / foto: pixabay.com
Poslodavci Äe morati da osiguraju sve radnike
Kada se radi o sumiranju rezultata tržiÅ”te osiguranja Äe ovu godinu zavrÅ”iti rastom od oko Å”est odsto. Kako je objaÅ”njeno na srpskim Danima osiguranja u AranÄelovcu, tome pogoduju ekonomski uslovi. Na ovom skupu najavljeni su i novi oblici obaveznog osiguranja.
Za one koji rade riziÄne poslove i sve zaposlene, dobra vest je da Äe novi zakon o osiguranju od povreda na radu, obavezati svakog poslodavca da osigura radnike. Zakon se najavljuje za proleÄe, nadležni kažu da to nije dodatni namet poslodavcima. Ipak, i bez tog sigurnog prihoda, ova godina je za sektor osiguranja jedna od uspeÅ”nijih. OsiguravajuÄa druÅ”tva beleže veÄi broj prigovora, ali na te prigovore brže reaguju. Uz iskustvo poplava iz 2014. godne i zemljotresa u okruženju uÄesnici skupa, razmatraju moguÄnosti partnerstva države i osiguravajuÄih kompanija u naknadi takvih Å”teta.