Connect with us

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Hidroelektrane na Balkanu, radijatori i sunčeva energija i novi zakon

Objavljeno

:

Obnovljivi izvori energije, solarni sistemi

Od ekologije do osiguranja. Tako bismo ukratko rezimirali sedmicu za nama. Očito smo sv bliži evropskim zakonima i aktima koji bi trebalo da olakšaju ovu sferu i ubrzaju određene procedure. Ohrabruje svakako i sve veća svest o značaju obnovljivih izvora energije.

Evropa planira gradnju preko 8.700 Hidroelektrana

Što se tiče hidroelektrana, trenutno u Evropi radi 21.387 hidroelektrana, dok se planira izgradnja ili se je ista već u toku za još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu. Inače, ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojećih i planiranih hidroelektrana.

Kako su protekle sedmice upozorile nevladine organizacije „Juronejčer“ i „Rivervoč“, novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.

Naime, podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji – 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini. Najviše hidroelektrana u Evropi je, očekivano, u Nemačkoj – 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453). U studiji koju su poručili organizacije „Juronejčer“, „Rivervoč“, Svetski fond za prirodu i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta, ističe se neuspeh vlada u EU i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.

Hidroelektrana

hidroelektrana/ Foto:pixabay.com

Radijatore u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce

Protekle sedmice obradovala nas je vest da bi radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta. Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su četiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i uz pomoć velikih solarno-termalnih postrojenja, dok gradovi Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.

Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, stručnjaci otklanjaju primerom Danske koja ima 30 odsto manje sunčanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomičan start sezone.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Poslodavci će morati da osiguraju sve radnike

Kada se radi o sumiranju rezultata tržište osiguranja će ovu godinu završiti rastom od oko šest odsto. Kako je objašnjeno na srpskim Danima osiguranja u Aranđelovcu, tome pogoduju ekonomski uslovi. Na ovom skupu najavljeni su i novi oblici obaveznog osiguranja.

Za one koji rade rizične poslove i sve zaposlene, dobra vest je da će novi zakon o osiguranju od povreda na radu, obavezati svakog poslodavca da osigura radnike. Zakon se najavljuje za proleće, nadležni kažu da to nije dodatni namet poslodavcima. Ipak, i bez tog sigurnog prihoda, ova godina je za sektor osiguranja jedna od uspešnijih. Osiguravajuća društva beleže veći broj prigovora, ali na te prigovore brže reaguju. Uz iskustvo poplava iz 2014. godne i zemljotresa u okruženju učesnici skupa, razmatraju mogućnosti partnerstva države i osiguravajućih kompanija u naknadi takvih šteta.

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Tržište nekretnina i dalje raste, Moravski okrug, zgrade i zemljotresi

Objavljeno

:

Od

radnici na gradilištu

I ove sedmice sumirali su se rezultati na tržištu nekretnina, a čuli smo i najave nekih projekata koji će olakšati život našim građanima i pozitivno uticati na BDP.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste

Kada pričamo o građevinskoj sezoni koja je sada već iza nas, možemo sa sigurnošću reći da tršiste nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, a sve je veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata. Ovo je ocena učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina JIE „Balkans Proprety Forum 2019“.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović rekao je tom prilikom da su trendovi slični u celom regionu i tržiste nastavlja sa rastom.

– Očekivali smo usporenje rasta i pre godinu dana smo projektovali usporenje rasta, a to se nije desilo. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stambenih nekretnina. Takođe, dolazi do rasta kancelarijskog prostora, zauzetosti i renti – obrazložio je Nešovanović. Kako je dodao, maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Što se tiče cena nekretnina, Nešovanović očekuje da će se rast usporiti naredne godine.

U narednih godinu dana, on se nada se da će rast cena usporiti i da će se tržište stabilizovati, a tek za oko dve godine očekuje korekcije. Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu, naročito u Bloku 65.

Detalji ugovora usaglašeni, radovi na Moravskom korodoru kreću za par dana

Ovih dana bi trebalo da počnu radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je krajem prošle sedmice ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva kaže da su tada usaglašeni i svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.

To dalje znači, rekla je resosna ministarka, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu. Završena je kompletna eksproprijacija na deonici kod Kruševca.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS

Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu

Posle razornih zemljotresa u Albaniji region je „stavio prst na čelo“ i počeo da razmišlja šta bi bilo da je zemljotres te jačine pogodio i nas. Tako je poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da „ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“. Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa. Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.

Poznati beogradski arhitekta, koji je decenijama unazad učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi „tanka kolena“.

I ovo nije jedino takvo viđenje. Naime, jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Izvor: Novosti, RTV, Tanjug

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

Srbija sledeće godine donosi strateški okvir za upravljanje otpadom

Objavljeno

:

Od

Upravljanje otpadom

Ministarstvo zaštite životne sredine ima u planu da u narednoj godini uradi Program za cirkularnu ekonomiju, koji će dati strateški okvir za ovu oblast u Srbiji, izjavila je za „eKapiju“ Aleksandra Vučinić, rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju u okviru Ministarstva.

Kako je navela Vučinić, ovaj dokument će sadržati Akcioni plan od koji će važiti od 2021. do 2024. godine, kao i konkretne aktivnosti koje će ministarstvo u naredne tri godine sprovoditi kako bi sprovelo tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomije.

Govoreći na panelu Privredne komore Srbije posvećenom cirkularnoj ekonomiji, održanom u okviru upravo završenog multikongresa Serbian Visions u Beogradu u organizaciji AHK Arbija, ona je istakla da je uređivanje oblasti cirkularne ekonomije i jedna od prioritetnih mera u programu ekonomskih reformi Vlade. Dodala je da je uz pomoć PLAC 3 projekta koji finansira EU, već urađen pripremni dokument u smislu prvih koraka ka uređenju oblasti cirkularne ekonomije. „Cirkularna ekonomija nije samo upravljanje otpadom, iako jeste najvećim delom, tako da ćemo se pored upravljanja otpadom, za koji se radi nova strategija i novi zakonodavni okvir, fokusirati i na oblasti kao što su zelene javne nabavke“, rekla je Vučinić.

Prema njenim rečima, u pripremi je i Strategija industrijskih politika u kojoj će 4 poglavlja biti u potpunosti posvećena cirkularnoj ekonomiji u koje se ubrajaju i Strategija sive ekonomije i Strategija održivog urbanog razvoja, u kojima se ona takođe pominje.

Aleksandra Vučinić je istakla da će Programom sve to biti obuhvaćeno i sprovedeno kroz pomenute aktivnosti u naredne tri godine, a u okviru ovog projekta radi se i Mapa puta za cirkularnu ekonomiju, koja bi trebalo da olakša put prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju.

Taj dokument se, inače, radi po uzoru na zemlje EU. Finska, Slovenija i druge zemlje Unije već imaju takav dokument, koji, kako je istakla Vučinić, nije obavezujući, za razliku od Programa koji mora da usvoji vlada, ali daje neke smernice kuda država da ide i kako da uređuje ovu oblast. Ona je najavila i da će završna radionica u okviru projekta biti održana 9. decembra ove godine i da će za temu imati digitalizaciju cirkularne ekonomije, s obzirom da je, kako je kazala, Evropska unija već završila tranziciju i sada se fokusira na digitalne mape puta cirkularne ekonomije.

Izvor: Blic

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas