Connect with us
Novosti

GRA─ÉEVINSKI NEDELJNIK: auto – put do Makedonije, Koridor 11 i manjak radnika na gra─Ĺevini

Putevi i njihova sanacija ve─Źita su tema i, ─Źini se, oblast koja u Srbiji tra┼żi konstantan rad na terenu. Ove sedmice dobili smo obave┼ítenje o otvaranju auto-puta do Makedonije, odnosno ta─Źan datum otvaranja.

Naime, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu─Źi─ç najavio je da ─çe auto-put kroz Grdeli─Źku klisuru na Koridoru 10 biti otvoren 15. maja ove godine. „Mislim da smo dogovorili za 15. maj otvaranje auto-puta. Dakle, ostalo je jo┼í tri dana, pa ─çe ljudi mo─çi da se voze auto putem do granice sa Severnom Makedoniom“, kazao je u sredu Vu─Źi─ç novinarima u Tirani.Kako je Vu─Źi─ç dodao odmah ─çe posle toga biti postavljen kamen temeljac za deonicu auto puta ─îa─Źak-Po┼żega na Koridoru 11, a odmah zatim bi─çe otvorena i deonica Obrenovac-─îa─Źak. Nedugo zatim bi─çe otvoren autoput: „Ni┼í-Dimitrovgrad-Gradina“, odnosno isto─Źni krak Koridora 10.

Aktuelna tema je i Koridor 11, pa je potprđÁdsđÁdnica VladđÁ i ministarka gra─ĹđÁvinarstva, saobra─çaja i infrastrukturđÁ, prof. dr Zorana Mihajlovi─ç, po─Źetkom ove sedmice, rđÁkla jđÁ da ─çđÁ radovi na izgradnji auto-puta PrđÁljina-Po┼żđÁga na Koridoru 11 po─ŹđÁti 17. maja.

Ona je odgovarala na pitanja novinara u vđÁzi sa ugovorima i mđÁmorandumima potpisanim na drugom forumu ÔÇ×Pojas i putÔÇť, Mihajlovi─çđÁva jđÁ rđÁkla da jđÁ u PđÁkingu izmđÁ─Ĺu ostalog potpisan finansijski ugovor za izgradnju ovđÁ dđÁonicđÁ vrđÁdnđÁ 450 miliona đÁvra. ÔÇťOva dđÁonica, duga 30,9 kilomđÁtara, va┼żna jđÁ za povđÁzivanjđÁ SrbijđÁ sa rđÁgionom jđÁr sđÁ njom nđÁ povđÁzujđÁmo samo sa Crnom Gorom, nđÁgo i nastavljamo gradnju auto-puta ka Bosni i HđÁrcđÁgovini. Sa novim invđÁsticionim ciklusom ─Źiji je po─Źetak planiran za ovu godinu, vrđÁdnim vi┼íđÁ od pđÁt milijardi đÁvra, mo┼żđÁ sđÁ o─ŹđÁkivati da Srbija budđÁ potpuno prđÁmrđÁ┼żđÁna auto-putđÁvimaÔÇŁ, rđÁkla jđÁ resorna ministarka.

Ona jđÁ pomenula i metro i ovom prilikom podsđÁtila da jđÁ u PđÁkingu potpisan i mđÁmorandum u vđÁzi sa rđÁalizacijom projđÁkta BđÁogradskog mđÁtroa, mđÁmorandum za izgradnju sđÁktora C obilaznicđÁ oko BđÁograda od Bubanj potoka do Pan─ŹđÁva, kao i finansijski ugovor za izgradnju dđÁonicđÁ brzđÁ prugđÁ BđÁograd-BudimpđÁ┼íta, od Novog Sada do SuboticđÁ.

Ipak, od svih tema najaktuelnija je ona u kojoj se pominje manjak radnika u oblasti gra─Ĺevine u Srbiji. Poput na┼íih kom┼íija u Hrvatskoj i mi imamo problem sa radnom snagom koja odlazi u zemlje sa bogatijom ekonomijom i na tom mestu obavlja ovu, kako se uspostavilo, deficitarnu delatnost. Ipak, po poslednjim informacijama koje je preneo list blic, postoje odudaranja od ─Źinjenice da se trenutno, na evidenciji Nacionalne slu┼żbe za zapo┼íljavanje trenutno oko 95.000 zanatlija vodi kao nezaposleno iako poslodavci ka┼żu da im nedostaju zidari, tesari, kerami─Źari ili stolari. Podaci NSZ-a dostavljeni Tanjugu pokazuju da su poslodavci od po─Źetka godine tra┼żili ne┼íto vi┼íe od 9.000 zanatlija u Srbiji, ┼íto je ─Źak deset puta manje nego ┼íto ih je na evidenciji. Statistika pokazuje da radnika ima, me─Ĺutim, poslodavci tvrde da je majstore te┼íko na─çi. U Gra─Ĺevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u gra─Ĺevinarstvu, da je prose─Źna starost gra─Ĺevinara 55 godina i da upravo zbog toga ┼íto ih je te┼íko na─çi, radnicima se pove─çavaju i dnevnice. Kada je re─Ź o visine dnevnice, ona zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade pa tako majstor gipsar u Subotici nema istu dnevnicu kao majstor u Beogradu ili Pirotu.

Ovde, kada treba izvr┼íiti evidenciju i prezetovati pravu sliku, dolazimo do ─Źinjenice da su ovi radnici ili neprijavljeni ili rade za minimalac, a ostalo dobijaju „na ruke“. Ipak, pove─çanje pla─çanja posla majstora ne mo┼że i─çi u nedogled jer tada poslodavci, kako ka┼żu, nemaju ra─Źunicu u poslovanju. Tr┼żi┼íte Zapadne Evrope ne mo┼że u tom smislu biti konkurentno i na┼íi ljudi ─çe odlaziti jer dobar majstor tamo zaradi 4.000 ili 5.000 evra mese─Źno, obezbe─Ĺeni su im stan i hrana, prekvalifikacija, dokvalifikacija, a svi radovi subotom i nedeljom su im vanredno pla─çeni.

U Ministarstvu za rad, zapo┼íljavanje, bora─Źka i socijalna pitanja ka┼żu da je najve─çi broj na┼íih dr┼żavljana koji su posao na┼íli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, oti┼ílo u Nema─Źku, Hrvatsku, Sloveniji i Portugal. Njihove zarade su razli─Źite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade.