LIÄNA PRIÄA
Darko Trpovski, Magic Floor d.o.o.
Sve te priÄe o velikim i monumentalno znaÄajnim graÄevinama nisu samo hladni materijali, zidine i velelepnost, veÄ ljudske priÄe satkane u njima da se pamte dokle god postoje oni koji ih srcem prepriÄavaju. Ljudi su to. Oni kada grade, u bilo kojem smislu, pamte gde su pre svega toga bili, koliko su sebe dali i Å”ta su, na kraju, iza sebe ostavili. Za njih nijedan arhitektonski poduhvat nije isti kao nama koji pored njega prolazimo, njima je on deo sopstvene sudbine i neÅ”to Å”to ostavljaju pokolenjima svoje porodice. Da produže tamo gde su oni stali.
// Jedna takva priÄa, o ljudima, njihovom putu, porodiÄnom prezimenu i zaostavÅ”tini koju su zajedno generacijski, svojim trudom iznedrili je priÄa Darka Trpovskog, vlasnika kompanije Magic Floor. //
Ovo je priÄa o ljudima kojima je materijal sakupljaÄ uspomena i Äuvar tradicije, a saradnik u poslu samo Äovek koji ima svoju priÄu. Iznad svega, ovo je priÄa o velikim delima, sudbini muÅ”kih potomaka porodice Trpovski i odlasku na vrh sa tendencijom da se na tom vrhu joÅ” dugo hodi.
PriÄa poÄinje 1925., u jednom malom selu koje se zove ViÅ”nji, iznad obala Ohridskog jezera. Na ovom mestu rodio se mali Gligor, deÄak koji jako rano ostaje bez oca. TeÅ”ka finansijska situacija naterala je majku da sina, tek dete od 14 godina poÅ”alje sa majstorima iz Bitolja za Beograd. Äitavih 16 dana je putovao sa njima, peÅ”ke jer se drugaÄije nije moglo, do Beograda, u veliku varoÅ”, po male snove.
Prvi projekat koji je dobio da radi bila je, ni manje ni viÅ”e, palata Albanije koja je tada bila u svojoj zavrÅ”noj fazi. Palata Albanije poÄela je da se gradi 1938. godine, 1939. raÄeni su fasaderski radovi na jedini naÄin koji je tada bio moguÄ, tako težak danas za zamisliti. Mladi Gligor kao lagani momÄiÄ i neko ko se nije bojao vode jer je odrastao na jezeru dobio je zadatak da prvo bude pomoÄnik u Äamcu. Tada nisu postojale skele, radovi su se izvodili tako Å”to su radnici u Äamcu bili spuÅ”tani i podizani kako bi se na taj naÄin bavili fasaderskim radovima. Å to je radnik bio lakÅ”i, to je njegova prednost u ovom poduhvatu bila veÄa. A deÄak od 14 godina je svakako bio u prednosti u odnosu na druge.
Palata Albanija u Beogradu, Srbija
Dan po dan, i fasada je bila gotova i ova, i danas velelepna i svima impresivna graÄevina, bila je zavrÅ”ena 1939. godine. Gligor je zavrÅ”io svoj posao uspeÅ”no, iako okolnosti nisu dale da posle ovoga joÅ” viÅ”e, u Beogradu raÅ”iri krila. Rat je poÄeo da besni u Evropi, a rat stopira svaki preporod. Pogotovo onaj u kojem je zadatak da se neÅ”to gradi. Rat je, pokazalo se u svakom vremenu, samo ruÅ”itelj. Elem, zbog svega pomenutog, mladi Trpovski se sa istim tim majstorima vratio u svoj kraj, opet putujuÄi 16 ili 17 dana. Ovaj put posve drugaÄiji i veÄi nego Å”to je otiÅ”ao. Kao palata Albanije.
Mnogo godina kasnije, 1992., potomak Gligora, njegov unuk Darko koji nam je i ispriÄao ovu priÄu, polako zavrÅ”ava studije ekonomije, a neki plan koji se podrazumevao, bio je da on produži rad u firmi svoga oca koji je radio u Jugometalu da se bavi metalurgijom i obojenim metalima. MeÄutim, baÅ” kao kod njegovog mladog pretka, rat je opet pokazao da ljudska rasa nije spremna da uÄi na sopstvenim greÅ”kama pa dolazi do loma u naÅ”oj tada velikoj zemlji.
// U situaciji koja ne dozvoljava nastavak veÄ samo Äekanje, Darko se naÅ”ao na sopstvenoj prekretnici. Vratio se svojoj zapostavljenoj ljubavi prema prirodi i biologiji i poÄeo da radi sa drvetom, tim veÄitim prirodnim materijalom u svakom vremenu dopadljivom. //
Polako i stidljivo kao svaki Äovek koji teži veÄem, a u svojoj skromnosti reÅ”en da se previÅ”e ne zaleÄe, kreÄe da osvaja tržiÅ”ta postavljajuÄi podove za porodice, za neke druge deÄake od 14 godina, da po njima koraÄaju i stvaraju svoj put ka velikim postignuÄima. Radio je u Beogradu, jedan po jedan objekat, iz ulice u ulicu, uvek sa setom prolazeÄi pored zgrade Albanije, voÄen potrebom da i on ostavi neki potpis u ovom gradu u kojem je njegov deda i posle njegov otac, ostavio svoj. Shvata da mora da pokrene svoj biznis, kreÄe sa podovima i polako osvaja Beograd sa željom da jednog dana ili uradi posao u istoj toj palati Albanije ili barem, iza sebe ostavi, neÅ”to jednako impresivno.
Drvene podne obloge u enterijeru, Foto: Magic Floor d.o.o.
Godine 2018. poÄinju pregovori sa renomiranom firmom da bi, konaÄno, godine 2019. potpisao svoj najveÄi ugovor do sada, ugovor sa izraelskom firmom Orhid Group, odnosno izvoÄaÄima Skyline-a. Dogovara isporuku 10.200 kvadrata za prvu kulu u Beogradu (ceo projekat je 32 hiljade kvadrata, a radiÄe se par godina).
// Dakle, taÄno 80 godina kasnije priÄa o zaostavÅ”tini porodice Trpovski se nastavlja, a Darko stiže do svog prvog cilja i jednog od najveÄih poduhvata u Beogradu, Skyline-a. Tu na neki naÄin povlaÄi jednu paralelu koja sada daje Darku novu energiju za nove korake i za nove uspehe koje Äe, nada se ovaj Äovek, nastaviti njegova deca.//
Foto: www.afi-europe.eu, Skyline, Beograd
Å to se Skyline-a tiÄe to je najreprezentativniji objekat u Beogradu, niko nije uradio neÅ”to tako veliko, kompleksno i sa takvim izborom materijala. Dakle, izvoÄaÄi ni u jednom momentu nisu Å”tedeli po svim pitanjima su iskljuÄivo i samo gledali kvalitet, kvalitet i kvalitet jer po njima takva lokacija zaslužuje da ima najviÅ”i stepen obrade materijala, da ljudi koji nasele Skyline, uživaju i diÅ”u punim pluÄima uz perfektan pogled.
Godine koje dolaze donose mnogo rada Darku i njegovoj kompaniji, mnogo dana truda, mnogo postavljenog poda u stanovima porodica koje Äe se tu useliti. Da priÄaju svoje priÄe. Da isprate svoje snove i da za sobom ostave svoj trag. Da nastave zapoÄeto, da sanjaju veliko, da se nadaju najboljem. I da se, poput deÄaka sa poÄetka priÄe, popnu visoko i voÄeni sudbinom i potpomognuti voljom, dostignu sve ono veliko od malog krenuvÅ”i. A Å”to se Darka tiÄe, mi mu želimo da njegovi potomci jednoga dana, sa setom prolaze pored Skyline-a u sebi govoreÄi: Za ovo je delom zaslužan moj otac, prepriÄavajuÄi njegovu priÄu svakom Äoveku koji joj se bude pred njima divio. Sve drugo bilo bi nefer. Sve drugo, u ovoj divnoj emotivnoj priÄi, bilo bi zaista malo.
Autor: Mirjana Makarin PlavÅ”iÄ, novinar