Connect with us

Enterijer

Gde ja stadoh ti produzi…

Objavljeno

:

Magic Floor d.o.o., drvene podne obloge

LIČNA PRIČA
Darko Trpovski, Magic Floor d.o.o.

Sve te priče o velikim i monumentalno značajnim građevinama nisu samo hladni materijali, zidine i velelepnost, već ljudske priče satkane u njima da se pamte dokle god postoje oni koji ih srcem prepričavaju. Ljudi su to. Oni kada grade, u bilo kojem smislu, pamte gde su pre svega toga bili, koliko su sebe dali i šta su, na kraju, iza sebe ostavili. Za njih nijedan arhitektonski poduhvat nije isti kao nama koji pored njega prolazimo, njima je on deo sopstvene sudbine i nešto što ostavljaju pokolenjima svoje porodice. Da produže tamo gde su oni stali.

// Jedna takva priča, o ljudima, njihovom putu, porodičnom prezimenu i zaostavštini koju su zajedno generacijski, svojim trudom iznedrili je priča Darka Trpovskog, vlasnika kompanije Magic Floor. //

Ovo je priča o ljudima kojima je materijal sakupljač uspomena i čuvar tradicije, a saradnik u poslu samo čovek koji ima svoju priču. Iznad svega, ovo je priča o velikim delima, sudbini muških potomaka porodice Trpovski i odlasku na vrh sa tendencijom da se na tom vrhu još dugo hodi.

Priča počinje 1925., u jednom malom selu koje se zove Višnji, iznad obala Ohridskog jezera. Na ovom mestu rodio se mali Gligor, dečak koji jako rano ostaje bez oca. Teška finansijska situacija naterala je majku da sina, tek dete od 14 godina pošalje sa majstorima iz Bitolja za Beograd. Čitavih 16 dana je putovao sa njima, peške jer se drugačije nije moglo, do Beograda, u veliku varoš, po male snove.

Prvi projekat koji je dobio da radi bila je, ni manje ni više, palata Albanije koja je tada bila u svojoj završnoj fazi. Palata Albanije počela je da se gradi 1938. godine, 1939. rađeni su fasaderski radovi na jedini način koji je tada bio moguć, tako težak danas za zamisliti. Mladi Gligor kao lagani momčić i neko ko se nije bojao vode jer je odrastao na jezeru dobio je zadatak da prvo bude pomoćnik u čamcu. Tada nisu postojale skele, radovi su se izvodili tako što su radnici u čamcu bili spuštani i podizani kako bi se na taj način bavili fasaderskim radovima. Što je radnik bio lakši, to je njegova prednost u ovom poduhvatu bila veća. A dečak od 14 godina je svakako bio u prednosti u odnosu na druge.

Palata Albanija u Beogradu, Srbija

Palata Albanija u Beogradu, Srbija

Dan po dan, i fasada je bila gotova i ova, i danas velelepna i svima impresivna građevina, bila je završena 1939. godine. Gligor je završio svoj posao uspešno, iako okolnosti nisu dale da posle ovoga još više, u Beogradu raširi krila. Rat je počeo da besni u Evropi, a rat stopira svaki preporod. Pogotovo onaj u kojem je zadatak da se nešto gradi. Rat je, pokazalo se u svakom vremenu, samo rušitelj. Elem, zbog svega pomenutog, mladi Trpovski se sa istim tim majstorima vratio u svoj kraj, opet putujući 16 ili 17 dana. Ovaj put posve drugačiji i veći nego što je otišao. Kao palata Albanije.

Mnogo godina kasnije, 1992., potomak Gligora, njegov unuk Darko koji nam je i ispričao ovu priču, polako završava studije ekonomije, a neki plan koji se podrazumevao, bio je da on produži rad u firmi svoga oca koji je radio u Jugometalu da se bavi metalurgijom i obojenim metalima. Međutim, baš kao kod njegovog mladog pretka, rat je opet pokazao da ljudska rasa nije spremna da uči na sopstvenim greškama pa dolazi do loma u našoj tada velikoj zemlji.

// U situaciji koja ne dozvoljava nastavak već samo čekanje, Darko se našao na sopstvenoj prekretnici. Vratio se svojoj zapostavljenoj ljubavi prema prirodi i biologiji i počeo da radi sa drvetom, tim večitim prirodnim materijalom u svakom vremenu dopadljivom. //

Polako i stidljivo kao svaki čovek koji teži većem, a u svojoj skromnosti rešen da se previše ne zaleće, kreće da osvaja tržišta postavljajući podove za porodice, za neke druge dečake od 14 godina, da po njima koračaju i stvaraju svoj put ka velikim postignućima. Radio je u Beogradu, jedan po jedan objekat, iz ulice u ulicu, uvek sa setom prolazeći pored zgrade Albanije, vođen potrebom da i on ostavi neki potpis u ovom gradu u kojem je njegov deda i posle njegov otac, ostavio svoj. Shvata da mora da pokrene svoj biznis, kreće sa podovima i polako osvaja Beograd sa željom da jednog dana ili uradi posao u istoj toj palati Albanije ili barem, iza sebe ostavi, nešto jednako impresivno.

Gotov parket vrhunskog kvaliteta

Drvene podne obloge u enterijeru, Foto: Magic Floor d.o.o.

Godine 2018. počinju pregovori sa renomiranom firmom da bi, konačno, godine 2019. potpisao svoj najveći ugovor do sada, ugovor sa izraelskom firmom Orhid Group, odnosno izvođačima Skyline-a. Dogovara isporuku 10.200 kvadrata za prvu kulu u Beogradu (ceo projekat je 32 hiljade kvadrata, a radiće se par godina).

// Dakle, tačno 80 godina kasnije priča o zaostavštini porodice Trpovski se nastavlja, a Darko stiže do svog prvog cilja i jednog od najvećih poduhvata u Beogradu, Skyline-a. Tu na neki način povlači jednu paralelu koja sada daje Darku novu energiju za nove korake i za nove uspehe koje će, nada se ovaj čovek, nastaviti njegova deca.//

Foto: www.afi-europe.eu, Skyline, Beograd

Foto: www.afi-europe.eu, Skyline, Beograd

Što se Skyline-a tiče to je najreprezentativniji objekat u Beogradu, niko nije uradio nešto tako veliko, kompleksno i sa takvim izborom materijala. Dakle, izvođači ni u jednom momentu nisu štedeli po svim pitanjima su isključivo i samo gledali kvalitet, kvalitet i kvalitet jer po njima takva lokacija zaslužuje da ima najviši stepen obrade materijala, da ljudi koji nasele Skyline, uživaju i dišu punim plućima uz perfektan pogled.

Godine koje dolaze donose mnogo rada Darku i njegovoj kompaniji, mnogo dana truda, mnogo postavljenog poda u stanovima porodica koje će se tu useliti. Da pričaju svoje priče. Da isprate svoje snove i da za sobom ostave svoj trag. Da nastave započeto, da sanjaju veliko, da se nadaju najboljem. I da se, poput dečaka sa početka priče, popnu visoko i vođeni sudbinom i potpomognuti voljom, dostignu sve ono veliko od malog krenuvši. A što se Darka tiče, mi mu želimo da njegovi potomci jednoga dana, sa setom prolaze pored Skyline-a u sebi govoreći: Za ovo je delom zaslužan moj otac, prepričavajući njegovu priču svakom čoveku koji joj se bude pred njima divio. Sve drugo bilo bi nefer. Sve drugo, u ovoj divnoj emotivnoj priči, bilo bi zaista malo.

Autor: Mirjana Makarin Plavšić, novinar

Advertisement

Enterijer

Poštedite sebe prekomerne buke

Objavljeno

:

Od

Kako se zaštititi od prekomerne buke - izolacija

Koliko ste puta, sedeći u dnevnom boravku u pokušaju da sebe častite mirom i zasluženim odmorom po povratku s posla, konstatovali da će to biti nemoguća misija jer iz susednih stanova čujete komšinicu kako usisava, dečiju graju i udaranje igračaka o pod ili, pak, komšiju sa nekog od gornjih spratova koji je baš u tom trenutku odlučio da održi muzičku probu? Koliko ste samo puta gubili živce zato što u svakom trenutku jasno i glasno čujete udaranje ulaznih vrata i razgovore u hodniku zgrade i padali u očaj kada u nedoba do vas počne da dopire zaglušujuća buka građevinskih radova koje stanarima niko nije najavio?

Da li biste učinili sve što je u vašoj moći da tome stanete na put i više nikada ne budete izloženi ovoj, svima nama dobro poznatoj, torturi? Buka svakodnevno utiče na sve nas – bilo na radnom mestu, na ulici ili kod kuće, u slobodno vreme, dok spavamo ili putujemo. Pored toga što su iritantni za čulo sluha, dekoncentrišu i izazivaju nelagodu, glavni problem je što naš organizam nema mogućnost da se jednostavno isključi od uticaja različitih prejakih zvukova kojima je stalno izložen, već ga od njih moramo sami zaštititi.

Zbog ovakvog pogubnog uticaja, a s obzirom da je u današnje vreme mnogo više izražena nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija, buka je od strane stručnjaka iz Svetske zdravstvene organizacije proglašena za zagađivača životne sredine koji narušava zdravlje ljudi i čiji se intenzitet mora smanjiti preventivnim delovanjem u svim oblastima, a naročito u oblasti gradnje.

To se kod objekata u izgradnji postiže biranjem materijala sa dobrim antiakustičkim svojstvima koji ne pogoduju širenju i rasipanju zvuka, odnosno materijalima od čije se površine zvuk ne odbija već ga u određenom procentu upijaju – smanjenju nivoa buke, itekako, može doprineti kvalitetna stolarija koja dobro dihtuje ili podna obloga koja važi za dobrog apsorbera zvuka. Za postojeće objekte, a pogotovo one gde se o tome nije vodilo računa neophodno je naknadno postavljanje zvučne izolacije.

Lupanje po loncima, buka, dete

Kako se zaštititi od prekomerne buke – izolacija

U akustici se sve ono što čujemo zavisno od načina prostiranja zvuka grubo deli na tonove i šumove, odnosno zvukove tačno određene frekvencije koji nastaju harmonijskim oscilovanjem izvora zvuka (naš glas, muzički instrument i sl.) i zato nam prijaju ili ih u najmanju ruku možemo slušati bez javljanja osetljivosti; i zvukove koji predstavljaju složeno, neprekidno, neperiodično oscilovanje i po frekvencijama i po amplitudama koje se ne može razložiti na prostije harmonične sekvence i para uši. Ipak, bez obzira što nam nominalno smetaju samo šumovi, ako su prejaki i predugo traju (a pogotovo ako ih slušamo neplanirano i mimo svoje volje) tonovi takođe itekako mogu biti vrlo moćni iritanti koji stvaraju nervozu i izazivaju glavobolju. Uopšteno gledano, zagađenje okoline bukom odnosi se na bilo kakav zvuk iz spoljne sredine koji draži nečiji sluh. No, pošto ne dolaze svi neželjeni zvukovi samo od spolja nego ima i onih poreklom iznutra (kao na primer u stambenim zgradama), za primenu adekvatnog rešenja najpre se mora locirati i klasifikovati problem. To znači da treba odrediti šta pravi buku i odakle ona dolazi, a zatim da li sporni zvuk prolazi kroz zid ili se kroz njega prenosi vibracijom.

Zvuk glasnog razgovora, pojačanog tv i radio aparata ili nekog sličnog izvora jeste zvuk koji se prenosi vazduhom do i kroz zidove vašeg stana kao posledica primene lakih materijala za konstrukciju koji nemaju dovoljno dobre sposobnosti da zaustave zvuk. I mada su zbog sve izraženijeg manjka životnog prostora i sve manje kvadrature stambenih jedinica (koje investitori nažalost gledaju da što gušće zbijaju jednu uz drugu) potrebe za zvučnom izolacijom sve veće, često smo svedoci toga da se pregradni zidovi rade da budu što tanji i ekonomičniji, a ne da dobro izoluju prostorije.

Klasifikacija buke

Zvuk nastao direktnim udarcem o površinu zida, poda ili plafona je udarni zvuk. To može biti recimo lupkanje lopte o pod, bat koraka, zakucavanje eksera u zid ili udaranje tučkom za meso po kuhinjskoj dasci. Obično je znatno intenzivniji od onog koji se prenosi vazduhom jer je poreklom oscilacija za koju je odgovorno delovanje fizičke sile na površinu, i zato je teže neutralisati ga. Niskofrekventna buka koju proizvode kućni muzički uređaji, sviranje nekog instrumenta ili pak vozila u saobraćaju je zvuk koji se prenosi vibracijom kroz konstruktivne elemente. Ova vrsta buke rečju prolazi kroz zidove objekta tako što vibrira kroz njih, a možemo je osetiti dlanovima i stopalima. Vibrirajući zvuk prolazi čak i kroz dobro izolovane zidove te se ne može anulirati, već samo svesti na razumnu meru.

Već smo nagovestili da se silina zvuka može oslabiti primenom pomoćnih elemenata kakva je kvalitetna stolarija i zvučno apsorbujuće podne obloge, ali glavna intervencija svakako se mora izvršiti na zidanim površinama u koje se ubrajaju noseći i pregradni zidovi, podovi i plafoni. Najpre valja zapamtiti jedno osnovno pravilo, a to je pravilo mase: Što je veća masa materijala od kojih su napravljeni zid, pod i plafon – to će objekat biti bolje zvučno izolovan. Sem na masi materijala, dobra zvučna izolacija zasniva se faktoru prostora i principu prigušivača. Veći prostor više smanjuje nivo buke, a ta činjenica na pravi način se da iskoristiti pravljenjem duplih zidova, odnosno tako što se na već postojeći pregradni zid doda još jedna, “plivajuća” zidna konstrukcija od gipskartona ili tome sličnih materijala za suvu gradnju.

Na osnovnu potkonstrukciju (što će reći klasično zidani zid od blokova ili opeke) postavljaju se aluminijumski akustični distanceri na koje se kače sekundarni nosači, a na njih pričvršćuju ploče gipskartona, i na taj način se povećavanjem rastojanja između dva zida dobija prostorna tampon-zona kao instrument smanjivanja jačine zvuka koji se prenosi kroz vazduh. Plivajući zidovi primenjuju se u prostorijama gde je potrebna bolja zvučna izolacija poput muzičkog i tv studija, “gluve” sobe, koncertne sale, ili recimo za odvajanje zone stanovanja od mašinskih prostorija u objektima kombinovanog profila.

Zaštita od prekomerne buke

Prekomerna buka, zaštita od buke, izolacija

Zvuk se takođe može izolovati prigušivanjem vibracija, a u svojstvu prigušivača koristi se poseban zaptivni materijal poznat pod nazivom “Zeleni lepak” (Green glue), ili zidne i podne obloge od poliuretanske pene, reciklirane gume i stiropora.

// Zeleni lepak spada u najnoviju generaciju viskoelastičnog prigušnog materijala koji se koristi kao zvučni izolator zidova, plafona i podova u vidu premaza za popunjavanje prostora između dve ploče gipskartona, iverice i drugih panela za suvu gradnju. //

“Plivajuća” zidna konstrukcija

// Testovi nekoliko nezavisnih laboratorija potvrdili su da se nanošenjem samo jednog sloja prigušuje i do 90 odsto zvuka koji se prenosi kroz vazduh, udarnog zvuka, ali i niskofrekventnih zvukova (basova) koji se obično javljaju kod slušanja glasne muzike i saobraćajne buke. //

Zeleni lepak može se koristiti i za izolaciju protivpožarnih zidova zato što je nezapaljiv, a s obzirom da je paropropustan nije podložan buđanju. Diskretnog je mirisa i lako se može čistiti vodom i sapunom dok je još vlažan. U poređenju sa drugim izolacionim materijalima čak 100 puta brže prigušuje vibracije, a imajući u vidu njegova izolaciona svojstva sa cenom od oko 10 evra/m2 (za jednu ploču gipskartona dimenzija 2m x 1,2m), takođe slovi za ekonomičan proizvod primenjiv u stambenim, poslovnim i industrijskim objektima.

Retka zamerka korisnika je to što od aplikacije do momenta dostizanja pune sposobnosti zvučne izolacije mora proći 28 dana. Glavni uslov za postizanje odgovarajućeg antiakustičnog efekta je dobro zaptivanje, odnosno prekidanje svih zvučnih mostova kroz koje se zvuk prenosi, kao što su cevi i instalacije. Jedan od najpoznatijih i najraširenijih principa zaštite od buke je postavljanje zvučno apsorpcijskih materijala čija unutrašnja struktura zadržava deo zvuka tj. sprečava njegovo dalje prenošenje. Upravo takva vrsta proizvoda jesu penasti materijali od poliuretanske pene sa poroznom strukturom otvorenih ćelija.

//Zvučna izolacija od poliuretana može da odgovori na vrlo visoke termoizolacione zahteve (opseg temperaturne izdržljivosti joj je od -40°C do +120°C), spada u teško zapaljive materijale što potvrđuje standard vatrootpornosti UL94 HF1, ali i u kategoriju ekološki-zdravstveno neškodljivih. //

Ima široku primenu kao antiakustik i termoizolator za oblaganje zidova i plafona u komercijalnim, rezidencijalnim i industrijskim objektima, a deli se na apsorbere zvuka i zvučne barijere, zavisno da li je cilj zaštite da se ublaži i minimalizuje spoljna buka koja dopire do objekta ili spreči da zvuk iz objekta izađe u spoljnu sredinu. Poliuretanska pena je jedno od najpopularnijih i cenovno najpovoljnijih rešenja za apsorpciju odnosno upijanje zvuka. Proizvodi se u rolnama i pločama zbog čega je vrlo jednostavna za parcijalno uklanjanje i zamenu u slučaju oštećenja, a sem zidnih površina u kućnim uslovima koristi se za izolaciju fabričkih proizvodnih pogona, ventilacionih sistema, kućišta kompresora, unutrašnjosti motornih vozila, sala za sastanke, muzičkih studija i “gluvih” soba.

Dodatna zaštita za zidove od buke

Dodatna zaštita za zidove od buke

Apsorberi i zvučne barijere postavljaju se mehaničkim pričvršćivanjem ili lepljenjem za površinu, a ima ih i u samolepljivoj varijanti, za maksimalno olakšanu aplikaciju. Takođe su dostupni u opciji sa armaturom i dobro dođu onda kada je predviđeni budžet za ove radove ograničen, a traži se visok nivo zaštite. Kod “težih” slučajeva mogu se kombinovati sa gipsanim pločama i akustičnim distancerima, a interesantno je da dizajneri enterijera pojedine artikle iz ponude koriste u dekorativne svrhe tamo gde žele prostoru da daju nesvakidašnji i originalan izgled.

// Da bi zvučna izolacija bila izvedena kako valja, pored zidova i plafona neophodno je proces zaokružiti izolacijom podova. //

Kako nisu sve podne konstrukcije iste, odabir podnog zvučnog izolatora mora se vršiti na osnovu tipa konstrukcije (drvena, lake međuspratne konstrukcije, puna betonska ploča) i vrste podne obloge koja se na nju ima postaviti, a u paleti akustičnih prigušivača od reciklirane gume može se naći rešenje za svaku situaciju. Jedna varijanta, koja se lepi na podnu ploču, a preko nje direktno polaže parket, eliminiše potrebu za cementnom košuljicom čime se dobija na brzini i ekonomičnosti gradnje. Sastoji se od 93% reciklirane gume i primenjiva je kod svih tipova međuspratnih konstrukcija, u odgovarajućoj debljini: za beton 3mm, a za drvene konstrukcije 6mm ili 11mm. Druga je zapravo specijalna vrsta stiropora koja ide direktno na podnu konstrukciju ili preko hidroizolacije u kupatilu kao njena zaštita. Antiakustični stiropor isto može biti samolepljiv, i na njega se pomoću fleksibilnog adheziva lepe ukrasni kamen, keramičke i granitne pločice.

Autori: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Enterijer

Drveni pod u kratkom roku – Magic Floor

Objavljeno

:

Od

Drvo iz obnovljivih izvora

Odgovor na zahteve savremenog života

Metropola kao okruženje našeg življenja zahteva kratke rokove isporuke robe i rezultat je naših navika da živimo brže, da nam se usluge izvrše brzo i da za kratko vreme završimo ono što smo započeli iz prostog razloga što nas odmah posle jedne očekuje neka druga obaveza. U skladu sa ovim životnim postulatom i kompanija Magic Floor je, kao generalni zastupnik Hakwood podova, omogućila svojim klijentima, kojima je rok jedini i najbitniji zahtev, “Prefinish” kolekciju na lageru.

Magic Floor doo - Hakwood drveni podovi

“Prefinish” kolekcija na lageru / Hakwood dvoslojni drveni pod

U ovoj ponudi je standardni dvoslojni pod sa osnovom šper breze i gornjim slojem hrasta. Dolazi u dve širine – 180 mm i 240 mm sa opcijom visine od 14 i 19 mm i dužine 1,97-2,47m.
Na raspolaganju su dve gradacije:

Universal kojeg odlikuje inherentan dizajn, prirodno i nerazdvojivo spojen sa prirodnim izgledom drveta koji nosi karakterističan rustični izgled nesavremenog razigranog kolorita i autentičan mineralni preliv markantnog hrasta. Opcija Exclusive, s druge strane, nudi ujednačenije tonove i manje čvorova uz prefinjeni krajnji efekat nakon instalacije.

Colour Hakwood podoviOvaj proizvod dolazi u četiri osnovne nijanse:

  • Juno patina beloj nijansi sa krema efektom
  • Atlas ton za moderne sive i hladnije enterijere
  • Eros kolekcija sa bikolorno braon osnovom sa magla sivo-krem završnim efektom
  • Freya smeli topli vintage izgled med tople braon boje

Pomenuta nijansiranja su dobijena tretiranjem poda ekološkim uljem sa UV lakom kao završnim slojem, a omogućena je i plug in opcija – isporuka i ugradnja u istom danu.

Magic Floor doo - Hakwood drveni podovi

Da bude sasvim jasno standard izrade poda sa kojim ste već upoznati putem nekih ranijih tekstova koje smo objavljivali u časopisima i portalima, ostaje nepromenjen, a jedina razlika u odnosu na ranije je u ekspresnoj isporuci čak i ako niste u mogućnosti da zajedno sa nama učestvujete u uzorkovanju i dizajniranju poda sa čak 500 mogućih kolorita kao i površinskim profilacijama i specijalnim efektima.

MAGIC FLOOR d.o.o.

MAGIC FLOOR d.o.o.
Vojvode Stepe 270/14, 11000 Beograd
T. +381 11 24 64 884
M. +381 63 81 08 330
office@magicfloor.rs
www.magicfloor.rs

Mi stvaramo magiju po vašoj želji…
Mi smo One and Only!

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno