U svetu koji se suoÄava s ekoloÅ”kim izazovima nova publikacija „Cirkularna ekonomija u graÄevinarstvu ā izazovi, prilike i odgovornosti“ donosi kljuÄne uvide i konkretne strategije za prepoznavanje i implementaciju održivih praksi u graÄevinskoj industriji.
U Republici Srbiji, koordinirani od strane renomiranog struÄnjaka i predsednika Srpske Asocijacije za ruÅ”enje, dekontaminaciju i reciklažu Dejana BojoviÄa, na prevodu i Å”tampi publikacije angažovano je viÅ”e saradnika: SlobodankŠ° GrubiÄ, profesorka engleskog jezika i književnosti je prevodila publikaciju sa engleskog na srpski jezik, Jovanka DakiÄ dipl. inž. tehnologije doprinela je savetima za usaglaÅ”avanje prevoda u struÄnom pogledu i koordinacije radnog tima za prevoÄenje i obradu sadržaja publikacije, Petar DakiÄ je pružio tehniÄku podrÅ”ku, Marko AdamoviÄ izradio grafÄka reÅ”enja i pripremu za Å”tampu, Zoran VujiÄ sa svojim timom na Äelu sa Ivonom StoiljkoviÄ mast.ing. pomogli su u realizaciji ovog projekta, a kompanije VML JET i TSM Property obezbedile da udžbenik ugleda svetlost dana u Republici Srbiji i ujedno promoviÅ”e rad Srpske asocijacije za ruÅ”enje, dekontaminaciju i reciklažu.
Publikacija ne samo da osvetljava izazove sa kojima se suoÄava graÄevinska industrija, veÄ nudi i konkretne odgovore na pitanja kako preÄi sa linearne na cirkularnu ekonomiju, u graÄevinskom sektoru koji je odgovoran za znaÄajan deo globalnih emisija CO2 i generisanje otpada.
O znaÄaju publikacije koja ima za cilj da pomno približi terminologiju i sistematizaciju industrije ka novim Direktivama govori i podrÅ”ka DG Grow evropske komisije za podrÅ”ku malim i srednjim preduzeÄima u razvoju.
Sektor za graÄevinarstvo u okviru Komisije vodi Fulvia Raffaeli koja istiÄe pravovremenost u prihvatanju cirkularne ekonomije u ovoj industriji.
U skladu sa Strategijom industrije EU, Komisija trenutno radi na razvoju puta tranzicije, u procesu su-kreacije sa industrijom, zainteresovanim stranama i državama Älanicama.
UÄinak industrije na putu tranzicije Äe omoguÄiti razumevanje obima, troÅ”kova, dugoroÄnih koristi i uslova za akcije koje su potrebne za zelene i digitalne tranzicije, Å”to Äe dovesti do ostvarivog plana.
Za pripremu i rad na ovakvoj publikaciji nije se bilo lako odluÄiti, ali je bio neophodan za sve iz graÄevinskog sektora, pre svega jer je Srbiji neophodna dodatna edukacija u vezi sa aktuelnim pitanjima iz predmetne oblasti.
āEkosistem graÄevinske industrije doprinosi gotovo 10 % dodate vrednosti EU i zapoÅ”ljava oko 25 miliona ljudi u viÅ”e od 5 miliona kompanija. Ekonomski znaÄaj graÄevinskog ekosistema je neosporan. Istovremeno, znamo da graÄevinarstvo ima veliki uticaj na životnu sredinu, poÅ”to koristi oko polovinu resursa koje Evropa ekstrahuje i generiÅ”e viÅ”e od treÄinu otpada. Aktivnosti u graÄenju takoÄe su odgovorne za emisiju gasova sa efektom staklene baÅ”te tokom životnog ciklusa radova“, istiÄe Fulvia Raffaeli
Stoga, knjiga se bavi istraživanjem uloge graÄevinske industrije u prelasku ka cirkularnoj ekonomiji, dok istovremeno razmatra relevantne evropske zakonodavne okvire, strategijama EU i UN ciljevima održivog razvoja, ali i svakodnevnim dilemama izvoÄaÄa, dekontaminatora i reciklera.
Kroz ovu knjigu, srpski Äitaoci dobijaju uvid u tekuÄe promene koje se deÅ”avaju u Evropi, ali i konkretne smernice za primenu cirkularnih principa u praksi, Å”to je kljuÄno za unapreÄenje industrije u Srbiji.
āPrevod je jasan, jeziÄki umeren i pojmovno odgovoran. Ono Å”to posebno vredi istaÄi jeste da prevodilac nije bio pasivan posrednik, veÄ tumaÄ konteksta, ÄuvajuÄi preciznost tehniÄkog jezika, a istovremeno održavajuÄi Äitljivost i jasnoÄu. Pojmovi poput upcycling, EPR, hijerarhija upravljanja otpadom, životni ciklus proizvoda preneseni su pažljivo, uz terminoloÅ”ku doslednost i bez žrtvovanja smisla“, istakao je dr Miodrag ZeÄeviÄ
NiÅ”ta manje nije se ni oÄekivalo da proizaÄe iz pera ovog renomiranog struÄnjaka. Kao Å”to je poznato Dejan BojoviÄ se kroz predan rad u Srpskoj Asocijaciji za ruÅ”enje, dekontaminaciju i reciklažu zalaže za edukaciju kako državnih službenika, tako i pojedinaca i preduzeÄa koji su deo graÄevinskog sektora. Stoga je ova publikacija svojevrstan rezultat dugogodiÅ”njeg predanog istraživanja i posveÄenosti autora.
āOna nije samo struÄni dokument ā ona je platforma za dijalog izmeÄu politike, industrije i obrazovanja“, naglaÅ”ava dr Miodrag ZeÄeviÄ
DG Grow komisija nastavlja da radi sa industrijom, ukljuÄujuÄi Evropsku i Srpsku Asocijaciju za ruÅ”enje, kako bi se osiguralo da ubrzanje proizvodnje u graÄevinskom sektoru bude praÄeno veÄim prihvatanjem cirkularnosti radi minimiziranja otpada.
āRaÄunamo na obostranu kontinuiranu podrÅ”ku u cilju ostvarivanja da dvostruka zelena i digitalna tranzicija postane stvarnostā, istiÄe Fulvia.
Å to dalje naglaÅ”ava važnost publikacije koja doprinosi edukaciji svih relevantnih aktera u lancu cirkularnosti graÄevinskog sektora.
Kroz ovakve pristupe, graÄevinska industrija može postati kljuÄni faktor u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, Å”to je od vitalnog znaÄaja za Srbiju i region, te se zahvaljujuÄi njoj otvara svojevrstan prostor za edukaciju struÄnjaka, studenata i donosilaca odluka u Srbiji.
Evropska komisija i mnoge evropske organizacije, ukljuÄujuÄi Evropsku asocijaciju za ruÅ”enje, prepoznale su potrebu za dvostrukom zelenom i digitalnom tranzicijom u graÄevinskoj industriji. U ovoj knjizi, Äitaoci Äe saznati kako politiÄki okvir i zakonodavne promene utiÄu na industriju i kako se oÄekuje da se graÄevinske aktivnosti prilagode novim ekoloÅ”kim zahtevima.
Važno je napomenuti i to da knjiga āCirkularna ekonomija u graÄevinarstvu ā izazovi, prilike i odgovornostiā nije namenjena samo struÄnjacima iz graÄevinske industrije, nego i svima onima koji žele da razumeju kljuÄne principe cirkularne ekonomije.
Kao važan resurs, ona postavlja temelje za promenu u industriji, koja mora da odgovori na ekoloŔke izazove i ekonomske prilike koje nudi cirkularna ekonomija.
āZato ovaj prevod ne treba Äitati kao zavrÅ”etak jednog rada, veÄ kao poÄetak jedne odgovornosti“, dr Miodrag ZeÄeviÄ
