Connect with us

Arhitektura

Budućnost u sadašnjosti pred vašim očima

Objavljeno

:

Dubai, budućnost građevinarstva

Zaboravite filmove naučne fantastike, maštu i sve ono što ste do sada viđali samo u snovima. Budućnost gradnje je uveliko tu, a njeno ime je Dubai! Najpoznatiji i najpopularniji od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji površinski predstavlja tek tačkicu na karti Persijskog zaliva, uprkos svim startnim parametrima i prognozama stekao je, a kako stvari stoje i nadalje će još dugo uspešno održavati reputaciju mesta na kom se nalaze najveća čuda savremene arhitekture.

Prema nedavnoj studiji britanske kompanije Tarner i Taunsend, Emirati su sa 1455 dolara po kvadratnom metru jedna od država sa najnižim troškovima gradnje na svetu (poređenja radi u Njujorku je cena 3900 dolara/m2), a sam Dubai, koji se na listi gradova – najskupljih gradilišta nalazi tek na 28. mestu, dobio je pozitivnu ocenu kada su u pitanju uslovi tendera, konkurentnost projekata i kvalifikovanost stručnjaka u timovima izvođača radova. Najtraženija turistička destinacija ovog dela planete iza sebe je ostavila glavne regionalne konkurente, prestonicu Katara Dohu i Muskat, glavni grad susednog Omana, u kojima, navodi se, uprkos opštem utisku, iz dana u dan ima sve manje posla.

BUDUĆNOST gradnje je uveliko tu!

Nasuprot tome, u pustinjskom megalopolisu Dubaiju grmljavina građevinskih mašina čuje se nesmanjenim intenzitetom, a svi mi sa nestrpljenjem iščekujemo da vidimo šta će sledeće izaći iz “kuhinje” šeika Mohameda bin Rašida al Maktuma. Razlog za pominjanje njegovog imena je činjenica da, iako su sve građevinske firme u privatnom vlasništvu, vlasti emirata Dubai putem izricanja određenih mera i diktiranja uslova poslovanja itekako imaju uticaja na kretanja u oblasti građevinarstva. To je naročito izraženo u poslednjih par godina, otkada se zna da će 2020. grad biti domaćin manifestacije World Expo.

Dubai, Burj Al Arab hotel

Dubai, Burj Al Arab hotel

Pored toga što predstavlja veliku čast i privilegiju za organizatora, World Expo je po pravilu idealna prilika da se svetskoj javnosti prikažu najnovija arhitektonska dostignuća i zato je u ovom trenutku u Dubaiju veliki pritisak na investitorima koji za manje od dve godine treba da finalizuju projekte označene kao udarne po atraktivnosti i fami koja je pratila početak izgradnje.

Dobro je poznato da se u Dubaiju nalazi najviša zgrada na svetu, najveći tržni centar na svetu, najviši hotel i hotel sa najviše zvezdica na svetu… ukratko, mnoštvo objekata koji imaju predznak “naj”. I mada smo vremenom prosto spontano navikli da u njemu stalno “niče” nešto novo što će nas iz nekog razloga zapanjiti, to ne znači da se ipak ne treba zapitati u čemu leži ključ uspeha grada koji je sa 62 zgrade više od 200 metara i 16 solitera koji premašuju 300 metara po broju oblakodera sa trona “izgurao” Njujork i Hong Kong?

DUBAI – nastanak&razvoj

Dubai je prestonica istoimenog emirata, najveći i najgušće naseljen grad Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se nalazi na jugoistočnoj obali Persijskog zaliva. Leži u Arabijskoj pustinji, ali za razliku od ostalih emirata njegova okolina je samo prošarana peščanim poljima, dok se prave masivne peščane dine nalaze na većoj udaljenosti sa severa, istoka i juga, a na zapadu planina Kađar. Nema nijednu prirodnu reku niti oazu, ali ima prirodni zaton nazvan “reka Dubai” koji je vremenom proširivan i produbljivan tako da sada predstavlja siguran plovni put i za velike brodove, kao i nekoliko klisura i izvora vode koji nastaju u brdima zapadnog Kađara.

Grad je lociran u seizmički stabilnoj zoni i na njega seizmička linija udaljena svega 200km od UAE gotovo da nema nikakvog uticaja, a prema procenama stručnjaka, osim što nije trusno područje, u Dubaiju nema ni opasnosti od cunamija jer voda Persijskog zaliva nije dovoljno duboka za njegov nastanak.

Kao i sve ostale države Arabijskog poluostrva široj javnosti je poznat po nafti, ali je zapravo do pronalaska “crnog zlata” 1966. godine glavni izvor prihoda bila trgovina i transport putnika i robe. Treba reći i to da je nafta svakako zaslužna za razvoj i uzdizanje emirata tokom poslednjeg kvartala 20. veka, ali zbog ograničenosti rezervi zarada od nafte u današnje vreme čini samo 5% ukupne dobiti, a “kičma” privrede su turizam, avijacija, nekretnine i pružanje finansijskih usluga.

Dubai, Burj Khalifa

Dubai

Dubai je prešao dug put od ribarskog sela, preko tranzitne tačke na trgovačkoj ruti između Iraka i Omana, pa sve do velikog poslovnog centra Srednjeg Istoka sa međunarodnim renomeom.
Njegov privredni i ekonomski istorijat deli se na dve faze – od nastanka do ujedinjenja svih sedam emirata početkom 1972. godine, i od ujedinjenja do danas, a ta podela se odrazila i na urbanistički plan u kome se kao celine jasno uočavaju stara čaršija sa kućama u karakterističnom arapskom maniru, i metropolitansko područje sa poslovnim, uslužnim i stambenim zgradama koje su neki od najsvetlijih primera futurističkog stila.

// Dubai danas zauzima površinu od 4114km2, a povećanje u odnosu na nekadašnjih 3880km2 duguje “otimanju” zemljišta od mora i nasipanju peska izvađenog sa morskog dna.

Stara čaršija je ogledalo gradnje s kraja 19. veka, koju je diktirala vrela pustinjska klima i samim tim pronalaženje arhitektonskog rešenja za problem klimatizacije životnog prostora. Čine je kuće najčešće zemljanih zidova, gusto zbijene jedne uz druge u uskim natkrivenim kaldrmisanim uličicama koje lokalci zovu “sika”.

Sike su služile kao osenčeni prelazi iz jednog imanja u drugo, istovremeno predstavljajući prirodan put za usmereno cirkulisanje vetra. U slučaju domova onih imućnijih rešenje je bilo veliko centralno dvorište sa bazenom, kod kog je otvoren prostor omogućavao oslobađanje i kretanje toplog vazduha od objekta, a voda cirkulisanje rashlađenog vazduha kroz kuću. Same građevine imale su debele zidove, male prozore i obavezno kule za provetravanje svuda po obodu.

Najstariji primer ovakve, tradicionalne arapske gradnje je tvrđava Al Fahidi, izgrađena još 1799. godine, inače najstarija očuvana zgrada u Dubaiju u kojoj se danas nalazi gradski muzej.

Privredni napredak Dubaiju je doneo i znatno povećanje broja stanovnika (od preko 3 miliona stanovnika dve trećine čine stranci na privremenom radu), a budući da i otimanje zemlje od mora ima svoje limite, potražnja za poslovnim i stambenim prostorom morala se zadovoljiti tako što će se ići u visinu – Dubai svetski trgovački centar, izgrađen još 1978. godine, sa svojih 39 spratova ostaće upamćen kao prvi soliter. Otada pa nadalje gradska arhitektura razvija se u pravcu izrazito visokih zgrada, baziranih uglavnom na kombinaciji stakla i metala, za čije projektovanje se angažuju najpoznatiji biroi na svetu (većina ih je iz SAD i Zapadne Evrope), a u izgradnju ulažu milioni dolara.

// Osim što unajmljuju najbolje od najboljih, lokalni šeici su kao investitori čuveni po zahtevnosti prilikom selekcije projekata, a sve u želji da održe reputaciju broja jedan i prefiks “naj” na koji su toliko ponosni.

Kada je reč o Dubaiju, čini se da bi nabrajanje građevina koje su po nečemu specifične prilično potrajalo, jer gotovo svaka zgrada u novom delu grada ima svoju neverovatnu priču, bilo da se radi o dimenzijama ili o maštovitosti primenjenog arhitektonskog rešenja. Ovo mesto je Meka za sve one koji svoj rad definišu kao kreativan, drugačiji, unikatan i hrabar – bastion futurizma u kom možete ostvariti svoje najluđe stvaralačke ambicije, ma koliko bile megalomanske i ispred svog vremena, jer podršku za to imate u finansijama vlasnika objekata koji iznad svega žele da ih učinite jedinstvenim, a istovremeno doprinesete reputaciji njihove postojbine.

// Najnovija vest koja nam stiže iz Dubaija ovih dana jeste da su vlasti emirata odobrile strateški plan o 3D štampanju, koji predviđa da će do 2025. čak četvrtina objekata biti napravljena primenom ovog načina gradnje.

Prema navodima nadležnih iz fondacije “Dubai Future” koja se bavi implementacijom strategije, pravilnom primenom troškovi radne snage smanjiće se za 70%, a ukupni troškovi gradnje za 90%, jer će se na ovaj način drastično skratiti i vreme potrebno za izvođenje radova. Inicijativa će se fokusirati na proizvodnju rasvete, temelja i baza, građevinskih sklopova, parkova, mobilnih kuća i sedišta humanitarnih organizacija, a kao dokaz izvodljivosti fondacija “Dubai Future” priložila je svoje prostorije. Naime, prva kompletno funkcionalna 3D štampana zgrada u Dubaiju napravljena je još 2015. godine, a reč je o Office of the Future, sedištu ove fondacije koje je kreirao studio Killa Design.

3D štampa u građevinarstvu

Štampanje zgrade čije su projektne komponente napravljene pomoću kompjuterski kontrolisanih tehnika proizvodnje trajalo je 17 dana, a sama montaža objekta svega dva dana. No, dok čekamo da vidimo prve rezultate široke primene ove mere u praksi, osvrnućemo se na nekoliko grandioznih aktuelnih projekata, čija je finalizacija izvesna u narednih godinu ili dve:

// Dubai kanal

Projekat obuhvata izgradnju kanala i velike pretežno stambene četvrti sa obe njegove strane, koja uključuje 4500 stanova, 44 kuće, 19 vila, kancelarijski prostor, sportski centar i javni park. Ukupna vrednost je dve milijarde dolara.

// Mohamed Bin Rašid siti

Kao što naziv sugeriše, to će biti bukvalno grad unutar grada u kome će postojati kompleks filmske kompanije “Universal studios”, javni park kapaciteta 35 miliona posetilaca godiš- nje koji će po veličini prevazići londonski Hajd park, preko 100 hotela, golf terene i luksuzni rezidencijalni deo.

// Dubai opera

Zgrada opere nalazi se u centru grada, a ima zadatak da poslovnoj četvrti da umetničku notu. Imaće kapacitet za dve hiljade ljudi i ustvari će predstavljati multifunkcionalni prostor za pozorišne i baletske predstave, koncerte, izložbe i filmske projekcije. Projekat Dubai opera obuhvata i muzej moderne umetnosti, dva umetnička hotela i umetničke galerije.

Dubai, Floating Seahorse

Dubai, Floating Seahorse

// Vile “Flouting sihors”

Naziv u prevodu znači “plutajući morski konjić” (eng. floating seahorse), a u pitanju su doslovno plutajuće vile, delo Klajndinst grupe iz Austrije, koje su već napravile pravi bum u svetu, a sada treba da dožive svoj debi i u Dubaiju. Osim što su konstrukcijski i dizajnerski fenomen, Flouting sihors vile su čuvene i po dužini liste čekanja onih koji priželjkuju da postanu ponosni vlasnici jedne ovakve nekretnine.

Dubai Creek Harbour

Dubai Creek Harbour

// Dubai Krik Tauer

U Dubaiju je u punom jeku izgradnja novog supervisokog tornja jednostavnog naziva “The Tower” koji će Burž Kalifu nadvisiti za gotovo sto metara i postati obeležje novog gradskog distrikta “Dubai Creek Harbour”.

Elegantni zakrivljeni toranj projektovao je jedno od najčuvenijih imena svetske arhitekture, Španac Santiago Kalatrava, koji je za inspiraciju imao minarete i cvet ljiljana, jedan od osnovnih simbola islamske umetnosti i kulture. Toranj će činiti hotel, restorani, prostor za kulturna dešavanja, tri javna balkona za panoramsko razgledanje, pokretne panoramske platforme koje će se rotirati iz fasade, a na krovu zgrade nalaziće se opservatorija koja nudi pogled na grad od 360 stepeni i nekoliko VIP platformi sa bujnom vegetacijom. Ovaj objekat će imati visokoefikasan sistem za klimatizaciju sa kolektorom vode koja će se koristiti za ćišćenje fasade, a vegetacija i integrisani sistem za zaštitu od sunčevih zraka takođe će doprineti boljem hlađenju i održivosti zgrade.

Međutim, uprkos mnogim impozantnim parametrima, ironija je da sa visinom od 928 metara The Tower u trenutku otvaranja ipak neće biti najviša zgrada na svetu: njegov završetak tempiran je pred World Expo 2020. godine, a godinu dana pre toga, ako sve bude išlo po planu, u Saudijskoj Arabiji će već biti završen “Kingdom Tower” (Kraljevski toranj), visok jedan kilometar.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Arhitektura

Energetski efikasne fasade – Odelo čini zgradu

Objavljeno

:

Od

Kontaktna fasada - aluminijum - poslovni objekat

Ako ranije i nije bila, težnja ka što boljem grejanju i ujedno što većoj uštedi danas je neupitno svačiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naše umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kući i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.

Kako, međutim, zbog starosti objekata koji se teško zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moći zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za čuđenje bojazan potrošača da je to finansijski neizvodljivo. Ako se još uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potrošite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. Pošto je jasno da rešenje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljšavanju termoizolacionih karakteristika objekta.

Energetski efikasna gradnja

Energetski efikasna gradnja

// Klasično zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je rađena samo dekorativna fasada, i dalje tipične za veći deo naše zemlje, odlikuje slab toplotni učinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotača. //

Kontaktna fasada

Jedan od načina izvođenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploča stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon čega se izolacioni paneli dodatno pričvršćuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa šrafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuši, premazuje prajmerom (tečnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj šari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaćem tržištu najčešće ugrađivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaštita od hladnoće, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvođenja radova.

Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja učinka i projekcije vremenskog perioda za koji će se sukcesivno kroz ostvarenu uštedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporučeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno povećavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za našu zemlju minimalna debljina ploča izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m2K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagrađene.

Termoizolacija, sivi stiropor

Termoizolacija, sivi stiropor

// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujući ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //

On nažalost, kao ni kamena vuna, još uvek nije dovoljno poznat običnim kupcima, pa zato nikako da uđe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuća i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.

Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viša cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduše, ima svoje opravdanje u činjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvučni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost što znači da propuštanjem viška vodene pare koja se redovno stvara u unutrašnjosti objekta omogućava zgradi da “diše”, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade – odsustvo parne brane.

Zaštita od vlage i cirkulisanje vazduha kao ključ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima počiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuća fasada. Ventilirajuća fasada je sistem zasnovan na principu sendvič-zida, gde se objekat sa spoljne strane takođe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od završne obrade odvojen vazdušnom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploče polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se pričvršćuju pomoću posebnih nerđajućih tiplova – ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju završno pomoću posebnog elastičnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploča mineralne vune bira se u skladu sa termičkim proračunom u okviru izvođačkog projekta, izrađenim imajući u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.

Kamena vuna - termoizolacija

Kamena vuna – termoizolacija

Zanimljivo je da je ventilirajuća fasada inicijalno osmišljena u primorskim i uopšte toplijim krajevima, gde je predviđeno da pre svega sprečava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlađivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrši stalno provetravanje prostora kreirajući prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika između godišnjih doba koriste nešto tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj običaj ne mora nužno poštovati, već se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termičkih mostova.

// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propušta vodenu paru i time omogućava isparavanje iz unutrašnjosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane sprečava eventualno kvašenje kamene vune, a budući da podnosi temperature od -40 do +80°C predstavlja postojanu i trajnu zaštitu. //

Potkonstrukcija se zavisno od vrste i načina kačenja panela završne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez mogućnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguća samo fizičkim lomljenjem. Ploče se lepe sa fugnom između 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a među najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa štampom, ploče vlaknastog cementa, HPL kompakt ploče (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploče velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploče. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veća otpornost od granita, fleksibilnost, lakoća obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.

Kontaktna fasada stambena zgrada stanovi

Kontaktna fasada

Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zračenje i mraz, vatrootporan je, a u slučaju požara ne ispušta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako široku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuće fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Ventilirajuća fasada kao termoizolaciono rešenje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troškova za grejanje i hlađenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomešćuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaštitna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaštitu zidova od smrzavanja i odleđivanja čime se eliminiše mogućnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove građevina, da za razliku od unutrašnje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne površine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.

  • Pored toga, zbog načina postavljanja skraćuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu čišćenja, obijanja maltera i ravnanja;
  • omogućava korišćenje izolacionih materijala većeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaštite;
  • podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a pošto je reč o “suvoj” instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godišnjih doba nezavisno od temperature;
  • odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
  • sprečava koroziju armature, uništavanje betona i razvoj plesni i gljivica na površini zidova;
  • redukuje deformacije nosećih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiše njihovo naprezanje i pucanje;
  • zbog vazdušne barijere pruža znatno bolju zvučnu izolaciju od drugih sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuća fasada pruža mogućnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u slučaju oštećenja pojedinačnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugačijeg izgleda.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U petak sastanak Radne grupe oko „Beogradskog metroa“

Objavljeno

:

Od

Metro, podzemna železnica

Priča o izgradnji metroa u Srbiji ne jenjava. U prilog tome govori i činjenica da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je razgovarala sa delegacijom francuske kompanije „Alstom“ o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Na sastanku je precizirano da će se u narednom periodu posebno razmatrati struktura finansiranja projekta, s obzirom na aktuelni plan da se prvo krene u gradnju prve i druge linije metroa, a ne i treće, kako je pominjano u javnosti.

Predstavnici „Alstoma“ su istakli da je za projekat poput „Beogradskog metroa“ važno da se odredi način na koji će svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, učestvovati u projektu i doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

Resorna ministarka je rekla da će na sednici Radne grupe za realizaciju projekta izgradnje beogradskog metroa najavljnog za petak biti predstavljena studija opravdanosti sa generalnim projektom, kao i plan linija beogradskog metroa koje je izradila francuska kompanija „Ežis“.

Ona je dodala u svom izlaganju da je izgradnja beogradskog metroa važna za Beograd, ali i da je to projekat od nacionalnog značaja, zbog čega je za praćenje njegove realizacije formirana radna grupa vlade.

Izvor: blic.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno