Connect with us

Energetska efikasnost

Približavanje EU čistoj energiji

Objavljeno

:

Atmosfera i čist vazduh - Obnovljivi izvori energije

EU planira da do 2050. godine postigne nultu emisiju štetnih gasova koji stvaraju staklene bašte. Cilj je sprečavanje zagrevanja planete. Neki naučnici tvrde, oni koji se čuju u javnosti, da će prestankom korišćenja fosilnih goriva u naredne tri decenije, procesom dekarbonizacije, eliminisati efekat staklene bašte. Na ovaj način bi se mogao ostvariti cilj iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, ograničavanje rasta globalnog zagrevanja za 1,5 °C.

Strategija EK uključuje širu upotrebu obnovljive energije, 80% do 2050. godine, prelazak na električni transport i industriju „dekarbonizacije“. Nulta emisija znači da bi svi emitovani gasovi staklene bašte bili upijeni od strane šuma ili primenom nove tehnologije, koje mogu da uklanjaju CO2 iz atmosfere. Da bi se to ostvarilo potrebna su znatna ulaganje u visini od 175 do 290 milijardi eura godišnje.

Sredinom aprila 2019. godine EU je predstavila detaljan program protiv klimatskih promena u odnosu na ostali deo sveta. Zahvaljujući evropskoj politici koja se sprovodila u poslednjih pet godina, u svim zemljama članicama je uočljivo da je EU na putu da u potpunosti pređe na čistu energiju, stvori zdraviju životnu sredinu, ali i istovremeno iskoristi mogućnost za razvoj privrede koja taj prelazak nudi, kao i da ostvari privredni rast i otvori nova radna mesta.

Pored modernizovane evropske energetske i klimatske politike, Energetska unija podstiče prelazak ključnih sektora evropske privrede na čistu energiju, osiguravajući da taj prelazak bude i socijalno pravedan.

Evropska komisija priprema izveštaj o sprovođenju Strateškog akcionog plana o proizvodnji baterija.

Zajednički rad

Zajednički se moraju rešavati problemi energetske stabilnosti i energetske tranzicije. Isti se ne mogu rešiti unutar nacionalnih zajednica. Zahtevnu energetsku tranziciju treba pretvoriti u razvoj privrede svih zemalja EU.  Zato je potrebna istinska transformacija energetske i klimatske politike. Ne smeju se primeniti kozmetičke, nego sistemske promene. Nijedna zemlja članica to ne može sama da uradi. Ulaganje u EU su preusmerene za nove tehnologije koje su okrenule budućnost. Počelo je i sprovođenje mera za proizvodnju baterija u Evropi, svaka država članica ima obavezu da brzo sprovede nacionalne mere u području energetike, klime, elektromobilnosti i u svim drugim povezanim oblastima, tako da do sredine veka Evropa postane predvodnik u klimatskoj neutralnosti.

Na klimatsku neutralnu strategiju do 2050. godine ne gledaju jednako sve zemlje članice EU. Na samitu 22. marta 2019. godine u Briselu evropski lideri se nisu usaglasili o postiza- nju cilja, tj. klimatske neutralnosti, odnosno nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine. Na ovoj obavezi je insistiralo više zemalja, a među njima i Francuska. Nemačka, najuticajnija u grupi zemalja je protiv strožije formulacije o smanjenju emisija.

Grupa u kojoj je i Poljska, dominantno oslonjena na ugalj u proizvodnji električne energije, protivi se bilo kakvom oročavanju predanosti cilju klimatske neutralnosti EU i 2050. godina nije uneta u konačne zaključke.

Za razliku od samita lidera zemalja EU, Evropski parlament je sklon u podržavanju stavova EK i krajem marta 2019. izglasao je nove, strožije standarde emisije za nove automobile, lake kamione. U periodu od 2020. do 2030. godine emisija iz novih automobila trebalo bi da bude niža 37,5%, dok bi emisija iz kamiona trebalo da se smanji za 3%.

Cilj je dekarbonizacija transportnog sektora na putu prema klimatski neutralnoj privredi. EU je tržištu poslala signal za proizvodnju vozila bez emisije, koja imaju pogon na baterije ili gorive ćelije. Uslediće i podsticajne mere za proizvodnju vozila sa emisijama ispod 50 grama CO2 po jednom kilometru. To su uglavnom hibridna vozila koja imaju zajedno konvencionalni motor i pogon na struju.

// EP i Savet Evrope postigli su nedavno i načelni sporazum o uredbi kojom se prvi put u EU postavljaju strogi standardi za emisije CO2 za teške kamione. Emisije iz novih teških kamiona će morati da budu 25% niže do 2025. godine i 30% do 2030. u odnosu na 2019. godinu.//

Viđenje SAD i Rusije

Spremnost EU da uđe u oštru borbu za sprečavanje klimatskih promena, očigledno ne dele SAD i Rusija, a to istovremeno podržavaju Kuvajt i Saudijska Arabija. Na taj način se miniraju pregovori o obuzdavanju klimatskih promena na maksimalno 1,5°C, u odnosu na predindustrijsko doba. Te zemlje su krajem prošle godine, posle oštre rasprave, odbile da prihvate vrlo važan dokument, Izveštaj o promeni klime IPCC.

// U izveštaju se navodi da je situacija sa globalnim zagrevanjem kritična i da imamo samo 12 godina da se odgovori na pretnje ekstremnih vrućina, suše, poplave i siromaštva izazvanih klimatskim promenama. //

SAD, Rusija, Saudijska Arabija i Kuvajt odbili su da prihvate ovakav izveštaj, već su tražili da on ostane samo zabeležen, kako bi ga lakše ignorisali.

Ta protivljenja su jasna, a poznat je i razlog. Časopis „Nature“ nedavno je ukazao da države sa velikim rezervama fosilnih goriva ne vide opasnost u tome da bi te ogromne rezerve mogle ubrzo da postanu mrtav kapital. Procenjuje se da bi tri četvrtine otkrivenih rezervi fosilnih goriva moglo da ostane pod zemljom. Prema podacima časopisa, ostalo je neupotrebljivo 90% uglja u SAD i Rusiji, 50% gasa i 20% nafte u Rusiji, 60% gasa i 40% nafte na Bliskom istoku, odnosno ukupno bi u svetu ostalo u utrobi Zemlje 82% rezervi uglja, 49% rezervi gasa, 33% rezervi nafte. Očekuje se da će 2035. godine doći do velike gasne i naftne krize, prema pisanju „Nature”, koja će se manifestovati na opštu ekonomsku krizu. Kriza će biti mnogo razornija od one iz 2008. godine.

Obnovljivi izvor energije - solarni paneli

Solarne ćelije pretvaraju Sunčevu energiju u električnu

// Program „Climate–update” zajedno sa evropskim programom za posmatranje Zemlje „Copernices“, pokazuje da je mart 2019. godine bio drugi najtopliji mart otkada se obavlja merenje, globalne temperature i dalje rastu.//

Ovaj program ukazuje da su delovi Bliskog istoka bili mnogo vlažniji od proseka, s jakom kišom koja je dovela do velikih poplava u tom regionu. Tronedeljne kiše potopile su veliki deo Irana, provinciju Golestan.

Tropski ciklon Idaj takođe je doneo razorne poplave u Istočnoj Africi, sa velikim brojem žrtava. Procenjuje se da je poginulo oko 850 ljudi. Mozambik, Malavi i Zimbabve bili su pogođeni vrlo jakom olujom kao i Madagaskar. U javnosti cirkuliše mišljenje, neprestano, da je CO2 glavni uzročnik povećanja temperature na zemaljskoj kugli. Postoje i drugačija mišljenja, ali ona nisu prisutna u etru. Veliki broj istraživača sa Lomonosova i NASE tvrde, da čovek sa svojim aktivnostima ne može biti uzročnik povećanja temperature. Po njihovom mišljenju to mogu da proizvedu male promene na Suncu i promene ugla rotacije zemlje. Da li ovo podseća na srednji vek? Oni koji su tvrdili da je zemlja okrugla, bili su eliminisani na najbrutalniji način. Dogme se nastavljaju.

Perspektiva razvoja električnih automobila

Postoji želja kupaca za kupovinom električnih automobila. Tempo prelaska sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električne automobile, neće ići tempom kako je planirano.

Studija EK o ponašanju kupaca automobila pokazala je da ljudi širom sveta smatraju da su električni automobili prihvatljivi, ali da se električna vozila i dalje susreću sa poteškoćama. U SAD 29% ispitanih građana odabralo je 2018. godine električna (baterijska) ili hibridna vozila, za svoju sledeću kupovinu. Ovo je porast od 20% u odnosu na 2017. ali niska cena fosilnih goriva, nedovoljno strogi standardi u pogledu emisija štetnih gasova iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem značajno su ograničili procenat zastupljenosti električnih vozila na tržištu SAD.

Interesovanje za električna vozila u pojedinim zemljama Azije znatno je veće nego u SAD. Preko 65 % ispitanih građana u Kini, više bi volelo električne motore u svom sledećem vozilu. Posle Kine slede Japan 59%, Južna Koreja 43% i Indija 39%. Potrošači neće brzo da prihvate ove napredne tehnologije u velikoj meri, dok ne dođe do jasnog poboljšanja u pogledu sigurnosti takvih postrojenja, troškova proizvodnje, jednostavnosti i izvanrednog korisničkog iskustva. Potreban je brend i poverenje.

Razmišljanje „Folksvagena“

Nemački gigant „Folksvagen” ima nameru da postane globalni lider u proizvodnji elektromobila. Do 2023. godine spreman je da uloži 44 milijardi evra. To je epilog poznatog skandala u vezi sa prevarama na ispitivanjima emisije štetnih gasova iz njihovih dizel motora, što je nemačkog proizvođača već koštalo 27 milijardi evra. Menadžeri „Folksvagena” su doneli odluku o najvećoj strateškoj promeni u 80-godišnjoj istoriji.

Ova kompanija posle dizel skandala narednih godina trebalo bi da postane najveći proizvođač električnih automobila na svetu. Godišnja proizvodnja elektromobila do 2025. godine povećaće se na tri miliona vozila godišnje, u odnosu na sadašnju proizvodnju od svega 40.000 elektromobila godišnje. Iz „Folksvagena” mogu da se čuju oprečne izjave o prelasku na proizvodnju električnih vozila i svođenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem na minimum.

// Vest o potpunom prekidu proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem izazvala je burne reakcije u javnosti, a većina je shvatila da se time označava kraj benzinaca i dizelaša i okretanje ka „struji”. Međutim, iz „Folksvagena” je ubrzo stiglo novo objašnjenje.//

„Folksvagen” ne prestaje da proizvodi motore sa unutrašnjim sagorevanjem 2026. godine. Taj prestanak vredi za Evropu, dok će se u Africi dizel motor prodavati još mnogo godina.

Čak ni za Evropu to ne znači da će se sva okrenuti elektromobilima. Planirano je da 25% automobila do 2026. godine bude električno, ali će preostale tri četvrtine morati da odgovore na potrebe kupaca. U zavisnosti od potreba određenih regiona, biće ponuđena različita rešenja pogona, jer nije moguće stvarati jedinstvenu strategiju razvoja, budući da svaka država ili region imaju svoje specifičnosti, nivo razvoja, infrastrukturu i slične karakteristike koje određuju i kakvi će se automobili kupovati.

Moguće je da će u narednih deset godina Nemačku napustiti dizel motori i benzinci, ali u drugim zemljama će oni sigurno još biti u upotrebi. Realnost će diktirati drugačiji tempo prelaska na električni pogon od onog koji je dosad najavljivan. Pojavljuju se nove dileme i kupci očekuju pouzdano korisničko iskustvo za elektromobile i brend od poverenja.

Mane električnih automobila

Treba imati na umu da još nisu razrešene dileme u vezi sa elektromobilima. Portal “Avtoje” objavio je da je američko automobilsko udruženje AAA fokusirano na uticaj temperature na broj pređenih kilometara (udaljenost). Interesantno je kolika se udaljenost pređe sa jednim punjenjem baterija. Ispitivanja su pokazala da vozači mogu da računaju na 40% smanjenja pređenog broja kilometara sa jednim punjenjem baterije u slučaju oštrijih zimskih uslova, ili toplih leta (temperatura oko 36 °C).

// Ovaj problem svi potencijalni kupci takvih automobila moraju da uzmu u obzir prilikom kupovine odgovarajućih električnih automobila. Elektromobili ne trpe preteranu toplotu kao ni hladnoću.//

Vlasnik ovakvih vozila moraće da se navikne na činjenicu da će baterija da bude preopterećena upotrebom opreme za udobnost, koja koristi električnu energiju. To podrazumeva klima uređaj, grejanje putničkih prostora i slično. Zbog prethodno navedenog se znatno smanjuje snaga baterije, a samim tim i dužina pređenog puta. Isto se odnosi i na one vozače koji vole dinamičnu vožnju sa električnim vozilom.

Velika ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara za više od 50%. Kada analiziramo sve ove parametre možemo konstatovati da proizvođači elektromobila sigurno sakrivaju istinu o broju pređenih kilometara, dok se baterija ne isprazni. Svaka veća uzbrdica znatno prazni bateriju. Poseban problem je što baterijama tokom vremena opada kapacitet. Baterija se može koristiti jednu deceniju, ali će na kraju s jednim punjenjem moći da se pređe znatno manje kilometara nego na početku.

// Najprodavaniji elektromobil na svetu „Nisan lif“ za bateriju koju koristi garantuje da će i posle pet godina imati između 66 i 72% prvobitnog kapaciteta.//

Električni auto, Nissan Leaf

Električni auto, Nissan Leaf

Infrastruktura, odnosno razvoj mreže punjača za električna vozila, poseban je problem. Potrebno je uraditi dosta posla da bi primena bila veća i u razvijenim zemljama.

// U Srbiji i okolnim zemljama mreže za punjenje gotovo i nema. To što postoji nije dovoljno ni za eksperimentalnu varijantu. //

U bogatijim zemljama mnogo se radi na tome da se elektromobili prodajnom cenom, troškovima korišćenja i održavanja približe automobilima koji imaju motore na fosilna goriva. Ako bi se cene jedne i druge vrste vozila i troškovi eksploatacije realno vrednovali, slobodno se može konstatovati da su elektromobili ekološko, lokalno daleko prihvatljiviji, ali i značajno skuplji od klasičnih automobila istih karakteristika.

Kada se govori ekološki lokalno, onda se misli da je životna sredina zaštićena tamo gde se koriste ovi automobili. Postavlja se elementarno pitanje kako obezbediti veliku količinu električne energije za ove potrebe. U prošloj godini je Srbija u termoelektranama proizvela 72% električne energije, a hidroelektranama 28%. Daljim intenzivnim korišćenjem niskokaloričnog uglja, toplotna moć donja Hd = 7000 kJ/kg bi imalo veliki uticaj na zagađenje životne sredine. Reka teče od izvora, pa je to prevashodan zadatak, proizvodnja električne energije, punjači su manji problem. Do ekspanzije može doći korišćenjem solarne energije, ali prevashodno proizvodnjom odgovarajućih baterija za skladištenje energije. Dotle ćemo još dugo koristiti automobile koji imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Problem treba sagledati kompletno.

Osnovni podaci o kompaniji „Folksvagen“:

  • Godišnja proizvodnja 10,8 miliona vozila
  • Zaposleno 642.290 radnika
  • Godišnji prihod 230 milijardi evra, šest puta veći od BDP-a Srbije
  • Godišnji profit 11 milijardi evra
  • „Folksvagen” ima fabrike u 21 zemlji
  • Broj fabrika 61

Rast obnovljivih izvora energije u EU

Udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije u Evropskoj uniji, udvostručen je od 2005. godine do danas. Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da je udeo obnovljive energije u finalnoj potrošnji u EU povećan sa 16,7% u 2015. na 17% u 2016. I kako se procenjuje na 17,4% u 2017. Rast je poslednjih godina usporen.

// Iako je EU i dalje na putu da postigne cilj da se 2020. godine, 20% bruto finalne energije pokriva iz obnovljivih izvora. Cilj je da se do 2030. godine u EU, udeo obnovljivih izvora poveća na 32%. //

Trenutni udeo obnovljive energije u članicama EU ide više od 30% u bruto finalnoj potrošnji u Austriji, Danskoj, Letoniji i Švedskoj do manje od 9% u Belgiji, Luksemburgu, na Malti i u Holandiji, pokazao je izveštaj EEA.

U 2017. godini 85% novoinstaliranih energetskih kapaciteta u EU, bila je za obnovljivu energiju, pri čemu energija vetra i Sunca čine 3/4 kapaciteta. Samo trećina struje potrošene u EU u 2016, i 2017. bila je iz obnovljivih izvora.

Grejanje i hlađenje i dalje su dominatni sektor za obnovljivu energiju u EU sa udelom od oko 19% u 2016. i 2017. Sektor transporta zaostaje sa udelom obnovljive energije od 7% u posmatranim godinama.
Izveštaj objavljen u drugoj polovini decembra 2018. godine pokazao je da je EU i dalje globalni lider po kapacitetima za obnovljivu energiju po stanovniku, ali Kina sada više od EU investira u nove kapacitete. Udeo radne snage u sektoru obnovljive energije brže raste u Brazilu i Kini nego u EU.

Povećanje upotrebe obnovljive energije omogućilo je EU da smanji tražnju fosilnih goriva i sa tim povezanu emisiju gasova staklene bašte.

Progres u korišćenju obnovljive energije i energetske efikasnosti polako se usporava u celoj Evropskoj uniji. Razlog je prvenstveno rastuća potrošnja energije u oblasti transporta, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Prema preliminarnim podacima EEA, obnovljiva energija je 2017. godine u ukupnoj potrošnji činila 17,4% u poređenju sa 17% u 2016. godini.

Obnovljivi izvor energije - eolska energija

Vetropark / Obnovljivi izvor energije

Agencija je upozorila da postoji opasnost sveukupnog usporavanja procesa uvođenja čiste energije u Evropi, unapređenja energetske efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova. Posebno je nedovoljan napredak u pravcu dostizanja cilja od 10% obnovljive energije u saobraćaju i transportnom sektoru.

Prema podacima EEA, opšte usporavanje može se pripisati i rastućoj potrošnji energije i pre svega u oblasti transporta, čime opada udeo obnovljive energije u ukupnoj energetskoj potrošnji. Potrošnja energije raste od 2019. godine, a preliminarna procena EEA za 2017. godinu ukazuje da je potrošnja za tu godinu veća od prvobitno prognozirane.

EU se obavezuje da do 2020. godine najmanje 20% svojih energetskih potreba namiruje iz obnovljivih izvora i da u odnosu na 1990. godinu za 20% smanji emisiju gasova staklene bašte. Još jedan cilj je postavljen, 20% povećanje energetske efikasnosti, ali taj cilj zemlje EU pravno ne obavezuje.

Unija trenutno radi na definisanju novih energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, a između ostalog i na novim granicama emisije CO2 za putničke automobile i na prvom zakonu EU o smanjenju emisije štetnih gasova kod teretnih vozila.

Pojedine analize svetskih energetskih stručnjaka ukazuju da korišćenje obnovljivih izvora energije u svetu u poslednje vreme stagnira. U najnovijem izveštaju stručnjaka BPC (Britiš Petroleum) navodi se da se to odvija suprotno. Eksperti ovog svetskog naftnog giganta izvestili su da će energija vetra, solarna energija i drugi obnovljivi izvori energije, koji sada učestvuju sa 10% u podmirenju svetske potrošnje energije, učestvovati sa 30% do 2040. godine. To je bitna korekcija u odnosu na prethodni godišnji izveštaj BP-a, kojim se predviđalo da će OIE sa 25% učestvovati u svetskom snabdevanju električnom energijom do 2040. godine. U Evropi i još nekim delovima sveta, odnosno razvijenim zemljama, ovo učešće OIE do 2040. godine dostići će 50%, pa i više.

Brzina rasta, kako se navodi u ovoj godišnjoj energetskoj prognozi, nije bila paralelna sa bivšim prognozama oko upotrebe fosilnih goriva.

// Za naftu je trebalo 45 godina da svoje učešće u globalnoj potrošnji energije poveća sa 1% na 10%, za prirodni gas je trebalo više od pet decenija. Očekuje se da će obnovljivi izvori energije to postići u roku od 25 godina. BP ne vidi silazak sa scene nafte i gasa do 2040. godine.//

U sve većem korišćenju OIE prednjači Evropa. Postizanje učešća od 20% energije iz OIE do 2020. godine je jedan od glavnih ciljeva evropske energetske strategije.

U najnovijem izveštaju „Britiš petroleuma“ precizira se da već u roku od dve decenije obnovljivi izvori energije će postati glavni oslonac svetskog energetskog sistema.

Obnovljivi izvori energije u funkciji tehnološkog razvoja

Veće učešće energije iz obnovljivih izvora nije važno samo zbog dekarbonizacije privrede i veće sigurnosti snabdevanja energijom, već se tako osigurava i položaj EU kao predvodnika u razvoju tehnologija budućnosti, kao i podsticaja rasta i stvaranje novih radnih mesta. EU je već godinama vodeći glas u međunarodnim pregovorima o klimi. Borba protiv klimatskih promena ne sastoji se samo od posredovanja u međunarodnim pregovorima, već su za nju ključni i rezultati na domaćem terenu.

// EU je na dobrom putu da ostvari svoj cilj vezan za korišćenje energije iz OIE za 2020. godinu pri čemu je 11 država članica već premašilo svoje nacionalne ciljeve. //

Evropa bi do 2050. godine mogla prva da neutrališe svoj negativan uticaj na klimu. U takvoj Evropi proizvodnja električne energije mora u potpunosti da se dekarbonizuje do 2050. godine, kada će više od 80% električne energije u EU da se proizvodi iz OIE. Da bi to Evropa ostvarila potrebno je da zadrži tempo prelaska na obnovljive izvore energije, kojim se u Evropi postižu konkurentnost, rast i otvaranje novih radnih mesta.
Iz izveštaja Eurostata uočljivo je da je EU na dobrom putu da ostvari svoje ciljeve vezane za OIE postavljene do 2020. godine. Tokom 2017. godine učešće energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u EU iznosilo je 17,5%, a 2004. godine, prve godine za koju su dostupni takvi podaci, bilo je upola manje, 8,5%.

Spasimo našu planetu

Save our planet

Najnoviji izveštaj EK o tržištu električne energije, koji se odnosi na drugi kvartal 2018. godine, pokazuje da je učešće obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije u 28 zemalja EU dostiglo dosad najviši nivo od 38%. Tu je reč o sporadičnoj situaciji, odnosno povoljnim okolnostima, i Komisija navodi da je za to zaslužna u prvom redu dobra hidrološka situacija i povoljni uslovi u sektoru energije vetra u većem delu Evrope.

OIE u prošloj godini u Nemačkoj su prvi put pretekli ugalj i postali glavni izvor za dobijanje električne energije, sa učešćem u ukupnoj proizvodnji od oko 40%. U prethodnoj godini ovo učešće iznosilo je 38,2%, a u 2010. samo 19,1%. Promena na lestvici za 2018. i uspon obnovljivih izvora predstavljaju napredak u sprovođenju plana po kome bi Nemačka do 2030. trebalo da iz OIE da dobija 66% proizvedene električne energije.

Trošak energetske tranzicije

Tranzicija ka zelenoj energiji će u ovom slučaju biti veoma skupa, pošto Nemačka do 2022. namerava da odustane od nuklearne energije, a radi i na planskom napuštanju uglja. U daljem periodu nemačke termoelektrane na ugalj se postepeno gase, a njihov kapacitet se 2016. smanjio za 4.300 MW, a u 2017. godini za 13.000 MW, i te godine termoelektrane na ugalj su svedene na ukupnu instalisanu snagu od 41.000 MW. Instalirana snaga vetroelektrane porasla je u Nemačkoj 2016. godine za novih 5.100 MW, a u 2017. za 6.100 MW i dostigla ukupno 56.000 MW, nadmašivši tako kapacitet TE na ugalj.

I u Francuskoj se napreduje u tom pogledu. Ovde 75% potražnje za električnom energijom pokrivaju nuklearne elektrane, a u drugom tromesečju 2018. godine Francuska je pokrila 35% svoje potrošnje električne energije strujom iz obnovljivih izvora, što je najveće učešće dosada. Ovo se postiglo najviše zahvaljujući rastu proizvodnje iz hidroelektrana, koje su u drugom tromesečju pokrile oko 20% potrošnje električne energije u Francuskoj.

Rekordi u primeni obnovljivih izvora ostvareni su i u Velikoj Britaniji. Učešće OIE u proizvodnji električ

ne energije dostiglo je u drugom tromesečju 2018. godine rekordnih 31,7%, dok je učešće uglja palo na istorijski minimum, na svega 1,6%. Ukupna instalisana snaga britanskih postrojenja za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije na kraju drugog tromesečja 2018. iznosila je 42.200 MW, što je povećanje od 10% u odnosu na isti period 2017. godine.

U Kini je postavljen ambiciozni cilj, učešće obnovljivih izvora energije u pokrivanju potreba za električnom energijom od 35% do 2030. godine. Prethodni cilj za nefosilna goriva do 2030. godine bio je 20%. Prema podacima kineske nacionalne uprave za energiju, novoinstalisana snaga kineskih vetroelektrana u prvih sedam meseci 2018. godine dostigla je čak 9.460 MW, što je u odnosu na isti period 2017. povećanje od 23%.

Prema prognozama BP-a doći će do sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije u narednom periodu OIE će postati glavni stub svetskog energetskog sistema.

Kalifornija prednjači sa korišćenjem OIE

Kalifornija će postati prva savezna država SAD sa 100% proizvodnjom električne energije iz OIE. Cilj od 50% proizvodnje iz OIE bi bio dostignut 2026. godine. Cilj od 60% bi se dostigao 2030. godine, a konačni cilj od 100% do 2045. godine.

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.

Advertisement
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno