Connect with us
Energetska efikasnost

Pribli┼żavanje EU ─Źistoj energiji

EU planira da do 2050. godine postigne nultu emisiju ┼ítetnih gasova koji stvaraju staklene ba┼íte. Cilj je spre─Źavanje zagrevanja planete. Neki nau─Źnici tvrde, oni koji se ─Źuju u javnosti, da ─çe prestankom kori┼í─çenja fosilnih goriva u naredne tri decenije, procesom dekarbonizacije, eliminisati efekat staklene ba┼íte. Na ovaj na─Źin bi se mogao ostvariti cilj iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, ograni─Źavanje rasta globalnog zagrevanja za 1,5 ┬░C.

Strategija EK uklju─Źuje ┼íiru upotrebu obnovljive energije, 80% do 2050. godine, prelazak na elektri─Źni transport i industriju ÔÇ×dekarbonizacijeÔÇť. Nulta emisija zna─Źi da bi svi emitovani gasovi staklene ba┼íte bili upijeni od strane ┼íuma ili primenom nove tehnologije, koje mogu da uklanjaju CO2 iz atmosfere. Da bi se to ostvarilo potrebna su znatna ulaganje u visini od 175 do 290 milijardi eura godi┼ínje.

Sredinom aprila 2019. godine EU je predstavila detaljan program protiv klimatskih promena u odnosu na ostali deo sveta. Zahvaljuju─çi evropskoj politici koja se sprovodila u poslednjih pet godina, u svim zemljama ─Źlanicama je uo─Źljivo da je EU na putu da u potpunosti pre─Ĺe na ─Źistu energiju, stvori zdraviju ┼żivotnu sredinu, ali i istovremeno iskoristi mogu─çnost za razvoj privrede koja taj prelazak nudi, kao i da ostvari privredni rast i otvori nova radna mesta.

Pored modernizovane evropske energetske i klimatske politike, Energetska unija podsti─Źe prelazak klju─Źnih sektora evropske privrede na ─Źistu energiju, osiguravaju─çi da taj prelazak bude i socijalno pravedan.

Evropska komisija priprema izve┼ítaj o sprovo─Ĺenju Strate┼íkog akcionog plana o proizvodnji baterija.

Zajedni─Źki rad

Zajedni─Źki se moraju re┼íavati problemi energetske stabilnosti i energetske tranzicije. Isti se ne mogu re┼íiti unutar nacionalnih zajednica. Zahtevnu energetsku tranziciju treba pretvoriti u razvoj privrede svih zemalja EU.┬á Zato je potrebna istinska transformacija energetske i klimatske politike. Ne smeju se primeniti kozmeti─Źke, nego sistemske promene. Nijedna zemlja ─Źlanica to ne mo┼że sama da uradi. Ulaganje u EU su preusmerene za nove tehnologije koje su okrenule budu─çnost. Po─Źelo je i sprovo─Ĺenje mera za proizvodnju baterija u Evropi, svaka dr┼żava ─Źlanica ima obavezu da brzo sprovede nacionalne mere u podru─Źju energetike, klime, elektromobilnosti i u svim drugim povezanim oblastima, tako da do sredine veka Evropa postane predvodnik u klimatskoj neutralnosti.

Na klimatsku neutralnu strategiju do 2050. godine ne gledaju jednako sve zemlje ─Źlanice EU. Na samitu 22. marta 2019. godine u Briselu evropski lideri se nisu usaglasili o postiza- nju cilja, tj. klimatske neutralnosti, odnosno nulte emisije gasova staklene ba┼íte do 2050. godine. Na ovoj obavezi je insistiralo vi┼íe zemalja, a me─Ĺu njima i Francuska. Nema─Źka, najuticajnija u grupi zemalja je protiv stro┼żije formulacije o smanjenju emisija.

Grupa u kojoj je i Poljska, dominantno oslonjena na ugalj u proizvodnji elektri─Źne energije, protivi se bilo kakvom oro─Źavanju predanosti cilju klimatske neutralnosti EU i 2050. godina nije uneta u kona─Źne zaklju─Źke.

Za razliku od samita lidera zemalja EU, Evropski parlament je sklon u podr┼żavanju stavova EK i krajem marta 2019. izglasao je nove, stro┼żije standarde emisije za nove automobile, lake kamione. U periodu od 2020. do 2030. godine emisija iz novih automobila trebalo bi da bude ni┼ża 37,5%, dok bi emisija iz kamiona trebalo da se smanji za 3%.

Cilj je dekarbonizacija transportnog sektora na putu prema klimatski neutralnoj privredi. EU je tr┼żi┼ítu poslala signal za proizvodnju vozila bez emisije, koja imaju pogon na baterije ili gorive ─çelije. Usledi─çe i podsticajne mere za proizvodnju vozila sa emisijama ispod 50 grama CO2 po jednom kilometru. To su uglavnom hibridna vozila koja imaju zajedno konvencionalni motor i pogon na struju.

// EP i Savet Evrope postigli su nedavno i na─Źelni sporazum o uredbi kojom se prvi put u EU postavljaju strogi standardi za emisije CO2 za te┼íke kamione. Emisije iz novih te┼íkih kamiona ─çe morati da budu 25% ni┼że do 2025. godine i 30% do 2030. u odnosu na 2019. godinu.//

Vi─Ĺenje SAD i Rusije

Spremnost EU da u─Ĺe u o┼ítru borbu za spre─Źavanje klimatskih promena, o─Źigledno ne dele SAD i Rusija, a to istovremeno podr┼żavaju Kuvajt i Saudijska Arabija. Na taj na─Źin se miniraju pregovori o obuzdavanju klimatskih promena na maksimalno 1,5┬░C, u odnosu na predindustrijsko doba. Te zemlje su krajem pro┼íle godine, posle o┼ítre rasprave, odbile da prihvate vrlo va┼żan dokument, Izve┼ítaj o promeni klime IPCC.

// U izve┼ítaju se navodi da je situacija sa globalnim zagrevanjem kriti─Źna i da imamo samo 12 godina da se odgovori na pretnje ekstremnih vru─çina, su┼íe, poplave i siroma┼ítva izazvanih klimatskim promenama. //

SAD, Rusija, Saudijska Arabija i Kuvajt odbili su da prihvate ovakav izve┼ítaj, ve─ç su tra┼żili da on ostane samo zabele┼żen, kako bi ga lak┼íe ignorisali.

Ta protivljenja su jasna, a poznat je i razlog. ─îasopis ÔÇ×NatureÔÇť nedavno je ukazao da dr┼żave sa velikim rezervama fosilnih goriva ne vide opasnost u tome da bi te ogromne rezerve mogle ubrzo da postanu mrtav kapital. Procenjuje se da bi tri ─Źetvrtine otkrivenih rezervi fosilnih goriva moglo da ostane pod zemljom. Prema podacima ─Źasopisa, ostalo je neupotrebljivo 90% uglja u SAD i Rusiji, 50% gasa i 20% nafte u Rusiji, 60% gasa i 40% nafte na Bliskom istoku, odnosno ukupno bi u svetu ostalo u utrobi Zemlje 82% rezervi uglja, 49% rezervi gasa, 33% rezervi nafte. O─Źekuje se da ─çe 2035. godine do─çi do velike gasne i naftne krize, prema pisanju ÔÇ×NatureÔÇŁ, koja ─çe se manifestovati na op┼ítu ekonomsku krizu. Kriza ─çe biti mnogo razornija od one iz 2008. godine.

Obnovljivi izvor energije - solarni paneli

Solarne ─çelije pretvaraju Sun─Źevu energiju u elektri─Źnu

// Program ÔÇ×ClimateÔÇôupdateÔÇŁ zajedno sa evropskim programom za posmatranje Zemlje ÔÇ×CopernicesÔÇť, pokazuje da je mart 2019. godine bio drugi najtopliji mart otkada se obavlja merenje, globalne temperature i dalje rastu.//

Ovaj program ukazuje da su delovi Bliskog istoka bili mnogo vla┼żniji od proseka, s jakom ki┼íom koja je dovela do velikih poplava u tom regionu. Tronedeljne ki┼íe potopile su veliki deo Irana, provinciju Golestan.

Tropski ciklon Idaj tako─Ĺe je doneo razorne poplave u Isto─Źnoj Africi, sa velikim brojem ┼żrtava. Procenjuje se da je poginulo oko 850 ljudi. Mozambik, Malavi i Zimbabve bili su pogo─Ĺeni vrlo jakom olujom kao i Madagaskar. U javnosti cirkuli┼íe mi┼íljenje, neprestano, da je CO2 glavni uzro─Źnik pove─çanja temperature na zemaljskoj kugli. Postoje i druga─Źija mi┼íljenja, ali ona nisu prisutna u etru. Veliki broj istra┼żiva─Źa sa Lomonosova i NASE tvrde, da ─Źovek sa svojim aktivnostima ne mo┼że biti uzro─Źnik pove─çanja temperature. Po njihovom mi┼íljenju to mogu da proizvedu male promene na Suncu i promene ugla rotacije zemlje. Da li ovo podse─ça na srednji vek? Oni koji su tvrdili da je zemlja okrugla, bili su eliminisani na najbrutalniji na─Źin. Dogme se nastavljaju.

Perspektiva razvoja elektri─Źnih automobila

Postoji ┼żelja kupaca za kupovinom elektri─Źnih automobila. Tempo prelaska sa motora sa unutra┼ínjim sagorevanjem na elektri─Źne automobile, ne─çe i─çi tempom kako je planirano.

Studija EK o pona┼íanju kupaca automobila pokazala je da ljudi ┼íirom sveta smatraju da su elektri─Źni automobili prihvatljivi, ali da se elektri─Źna vozila i dalje susre─çu sa pote┼íko─çama. U SAD 29% ispitanih gra─Ĺana odabralo je 2018. godine elektri─Źna (baterijska) ili hibridna vozila, za svoju slede─çu kupovinu. Ovo je porast od 20% u odnosu na 2017. ali niska cena fosilnih goriva, nedovoljno strogi standardi u pogledu emisija ┼ítetnih gasova iz motora sa unutra┼ínjim sagorevanjem zna─Źajno su ograni─Źili procenat zastupljenosti elektri─Źnih vozila na tr┼żi┼ítu SAD.

Interesovanje za elektri─Źna vozila u pojedinim zemljama Azije znatno je ve─çe nego u SAD. Preko 65 % ispitanih gra─Ĺana u Kini, vi┼íe bi volelo elektri─Źne motore u svom slede─çem vozilu. Posle Kine slede Japan 59%, Ju┼żna Koreja 43% i Indija 39%. Potro┼ía─Źi ne─çe brzo da prihvate ove napredne tehnologije u velikoj meri, dok ne do─Ĺe do jasnog pobolj┼íanja u pogledu sigurnosti takvih postrojenja, tro┼íkova proizvodnje, jednostavnosti i izvanrednog korisni─Źkog iskustva. Potreban je brend i poverenje.

Razmi┼íljanje ÔÇ×FolksvagenaÔÇť

Nema─Źki gigant ÔÇ×FolksvagenÔÇŁ ima nameru da postane globalni lider u proizvodnji elektromobila. Do 2023. godine spreman je da ulo┼żi 44 milijardi evra. To je epilog poznatog skandala u vezi sa prevarama na ispitivanjima emisije ┼ítetnih gasova iz njihovih dizel motora, ┼íto je nema─Źkog proizvo─Ĺa─Źa ve─ç ko┼ítalo 27 milijardi evra. Menad┼żeri ÔÇ×FolksvagenaÔÇŁ su doneli odluku o najve─çoj strate┼íkoj promeni u 80-godi┼ínjoj istoriji.

Ova kompanija posle dizel skandala narednih godina trebalo bi da postane najve─çi proizvo─Ĺa─Ź elektri─Źnih automobila na svetu. Godi┼ínja proizvodnja elektromobila do 2025. godine pove─ça─çe se na tri miliona vozila godi┼ínje, u odnosu na sada┼ínju proizvodnju od svega 40.000 elektromobila godi┼ínje. Iz ÔÇ×FolksvagenaÔÇŁ mogu da se ─Źuju opre─Źne izjave o prelasku na proizvodnju elektri─Źnih vozila i svo─Ĺenje motora sa unutra┼ínjim sagorevanjem na minimum.

// Vest o potpunom prekidu proizvodnje motora sa unutra┼ínjim sagorevanjem izazvala je burne reakcije u javnosti, a ve─çina je shvatila da se time ozna─Źava kraj benzinaca i dizela┼ía i okretanje ka ÔÇ×strujiÔÇŁ. Me─Ĺutim, iz ÔÇ×FolksvagenaÔÇŁ je ubrzo stiglo novo obja┼ínjenje.//

ÔÇ×FolksvagenÔÇŁ ne prestaje da proizvodi motore sa unutra┼ínjim sagorevanjem 2026. godine. Taj prestanak vredi za Evropu, dok ─çe se u Africi dizel motor prodavati jo┼í mnogo godina.

─îak ni za Evropu to ne zna─Źi da ─çe se sva okrenuti elektromobilima. Planirano je da 25% automobila do 2026. godine bude elektri─Źno, ali ─çe preostale tri ─Źetvrtine morati da odgovore na potrebe kupaca. U zavisnosti od potreba odre─Ĺenih regiona, bi─çe ponu─Ĺena razli─Źita re┼íenja pogona, jer nije mogu─çe stvarati jedinstvenu strategiju razvoja, budu─çi da svaka dr┼żava ili region imaju svoje specifi─Źnosti, nivo razvoja, infrastrukturu i sli─Źne karakteristike koje odre─Ĺuju i kakvi ─çe se automobili kupovati.

Mogu─çe je da ─çe u narednih deset godina Nema─Źku napustiti dizel motori i benzinci, ali u drugim zemljama ─çe oni sigurno jo┼í biti u upotrebi. Realnost ─çe diktirati druga─Źiji tempo prelaska na elektri─Źni pogon od onog koji je dosad najavljivan. Pojavljuju se nove dileme i kupci o─Źekuju pouzdano korisni─Źko iskustvo za elektromobile i brend od poverenja.

Mane elektri─Źnih automobila

Treba imati na umu da jo┼í nisu razre┼íene dileme u vezi sa elektromobilima. Portal ÔÇťAvtojeÔÇŁ objavio je da je ameri─Źko automobilsko udru┼żenje AAA fokusirano na uticaj temperature na broj pre─Ĺenih kilometara (udaljenost). Interesantno je kolika se udaljenost pre─Ĺe sa jednim punjenjem baterija. Ispitivanja su pokazala da voza─Źi mogu da ra─Źunaju na 40% smanjenja pre─Ĺenog broja kilometara sa jednim punjenjem baterije u slu─Źaju o┼ítrijih zimskih uslova, ili toplih leta (temperatura oko 36 ┬░C).

// Ovaj problem svi potencijalni kupci takvih automobila moraju da uzmu u obzir prilikom kupovine odgovaraju─çih elektri─Źnih automobila. Elektromobili ne trpe preteranu toplotu kao ni hladno─çu.//

Vlasnik ovakvih vozila mora─çe da se navikne na ─Źinjenicu da ─çe baterija da bude preoptere─çena upotrebom opreme za udobnost, koja koristi elektri─Źnu energiju. To podrazumeva klima ure─Ĺaj, grejanje putni─Źkih prostora i sli─Źno. Zbog prethodno navedenog se znatno smanjuje snaga baterije, a samim tim i du┼żina pre─Ĺenog puta. Isto se odnosi i na one voza─Źe koji vole dinami─Źnu vo┼żnju sa elektri─Źnim vozilom.

Velika ubrzanja i velika brzina smanji─çe obe─çani broj kilometara za vi┼íe od 50%. Kada analiziramo sve ove parametre mo┼żemo konstatovati da proizvo─Ĺa─Źi elektromobila sigurno sakrivaju istinu o broju pre─Ĺenih kilometara, dok se baterija ne isprazni. Svaka ve─ça uzbrdica znatno prazni bateriju. Poseban problem je ┼íto baterijama tokom vremena opada kapacitet. Baterija se mo┼że koristiti jednu deceniju, ali ─çe na kraju s jednim punjenjem mo─çi da se pre─Ĺe znatno manje kilometara nego na po─Źetku.

// Najprodavaniji elektromobil na svetu ÔÇ×Nisan lifÔÇť za bateriju koju koristi garantuje da ─çe i posle pet godina imati izme─Ĺu 66 i 72% prvobitnog kapaciteta.//

Elektri─Źni auto, Nissan Leaf

Elektri─Źni auto, Nissan Leaf

Infrastruktura, odnosno razvoj mre┼że punja─Źa za elektri─Źna vozila, poseban je problem. Potrebno je uraditi dosta posla da bi primena bila ve─ça i u razvijenim zemljama.

// U Srbiji i okolnim zemljama mre┼że za punjenje gotovo i nema. To ┼íto postoji nije dovoljno ni za eksperimentalnu varijantu. //

U bogatijim zemljama mnogo se radi na tome da se elektromobili prodajnom cenom, tro┼íkovima kori┼í─çenja i odr┼żavanja pribli┼że automobilima koji imaju motore na fosilna goriva. Ako bi se cene jedne i druge vrste vozila i tro┼íkovi eksploatacije realno vrednovali, slobodno se mo┼że konstatovati da su elektromobili ekolo┼íko, lokalno daleko prihvatljiviji, ali i zna─Źajno skuplji od klasi─Źnih automobila istih karakteristika.

Kada se govori ekolo┼íki lokalno, onda se misli da je ┼żivotna sredina za┼íti─çena tamo gde se koriste ovi automobili. Postavlja se elementarno pitanje kako obezbediti veliku koli─Źinu elektri─Źne energije za ove potrebe. U pro┼íloj godini je Srbija u termoelektranama proizvela 72% elektri─Źne energije, a hidroelektranama 28%. Daljim intenzivnim kori┼í─çenjem niskokalori─Źnog uglja, toplotna mo─ç donja Hd = 7000 kJ/kg bi imalo veliki uticaj na zaga─Ĺenje ┼żivotne sredine. Reka te─Źe od izvora, pa je to prevashodan zadatak, proizvodnja elektri─Źne energije, punja─Źi su manji problem. Do ekspanzije mo┼że do─çi kori┼í─çenjem solarne energije, ali prevashodno proizvodnjom odgovaraju─çih baterija za skladi┼ítenje energije. Dotle ─çemo jo┼í dugo koristiti automobile koji imaju motor sa unutra┼ínjim sagorevanjem. Problem treba sagledati kompletno.

Osnovni podaci o kompaniji ÔÇ×FolksvagenÔÇť:

  • Godi┼ínja proizvodnja 10,8 miliona vozila
  • Zaposleno 642.290 radnika
  • Godi┼ínji prihod 230 milijardi evra, ┼íest puta ve─çi od BDP-a Srbije
  • Godi┼ínji profit 11 milijardi evra
  • ÔÇ×FolksvagenÔÇŁ ima fabrike u 21 zemlji
  • Broj fabrika 61

Rast obnovljivih izvora energije u EU

Udeo obnovljivih izvora u potro┼ínji energije u Evropskoj uniji, udvostru─Źen je od 2005. godine do danas. Izve┼ítaj Evropske agencije za ┼żivotnu sredinu (EEA) pokazuju da je udeo obnovljive energije u finalnoj potro┼ínji u EU pove─çan sa 16,7% u 2015. na 17% u 2016. I kako se procenjuje na 17,4% u 2017. Rast je poslednjih godina usporen.

// Iako je EU i dalje na putu da postigne cilj da se 2020. godine, 20% bruto finalne energije pokriva iz obnovljivih izvora. Cilj je da se do 2030. godine u EU, udeo obnovljivih izvora pove─ça na 32%. //

Trenutni udeo obnovljive energije u ─Źlanicama EU ide vi┼íe od 30% u bruto finalnoj potro┼ínji u Austriji, Danskoj, Letoniji i ┼ávedskoj do manje od 9% u Belgiji, Luksemburgu, na Malti i u Holandiji, pokazao je izve┼ítaj EEA.

U 2017. godini 85% novoinstaliranih energetskih kapaciteta u EU, bila je za obnovljivu energiju, pri ─Źemu energija vetra i Sunca ─Źine 3/4 kapaciteta. Samo tre─çina struje potro┼íene u EU u 2016, i 2017. bila je iz obnovljivih izvora.

Grejanje i hla─Ĺenje i dalje su dominatni sektor za obnovljivu energiju u EU sa udelom od oko 19% u 2016. i 2017. Sektor transporta zaostaje sa udelom obnovljive energije od 7% u posmatranim godinama.
Izve┼ítaj objavljen u drugoj polovini decembra 2018. godine pokazao je da je EU i dalje globalni lider po kapacitetima za obnovljivu energiju po stanovniku, ali Kina sada vi┼íe od EU investira u nove kapacitete. Udeo radne snage u sektoru obnovljive energije br┼że raste u Brazilu i Kini nego u EU.

Pove─çanje upotrebe obnovljive energije omogu─çilo je EU da smanji tra┼żnju fosilnih goriva i sa tim povezanu emisiju gasova staklene ba┼íte.

Progres u kori┼í─çenju obnovljive energije i energetske efikasnosti polako se usporava u celoj Evropskoj uniji. Razlog je prvenstveno rastu─ça potro┼ínja energije u oblasti transporta, pokazuju podaci Evropske agencije za ┼żivotnu sredinu (EEA).

Prema preliminarnim podacima EEA, obnovljiva energija je 2017. godine u ukupnoj potro┼ínji ─Źinila 17,4% u pore─Ĺenju sa 17% u 2016. godini.

Obnovljivi izvor energije - eolska energija

Vetropark / Obnovljivi izvor energije

Agencija je upozorila da postoji opasnost sveukupnog usporavanja procesa uvo─Ĺenja ─Źiste energije u Evropi, unapre─Ĺenja energetske efikasnosti i smanjenja emisije ┼ítetnih gasova. Posebno je nedovoljan napredak u pravcu dostizanja cilja od 10% obnovljive energije u saobra─çaju i transportnom sektoru.

Prema podacima EEA, op┼íte usporavanje mo┼że se pripisati i rastu─çoj potro┼ínji energije i pre svega u oblasti transporta, ─Źime opada udeo obnovljive energije u ukupnoj energetskoj potro┼ínji. Potro┼ínja energije raste od 2019. godine, a preliminarna procena EEA za 2017. godinu ukazuje da je potro┼ínja za tu godinu ve─ça od prvobitno prognozirane.

EU se obavezuje da do 2020. godine najmanje 20% svojih energetskih potreba namiruje iz obnovljivih izvora i da u odnosu na 1990. godinu za 20% smanji emisiju gasova staklene bašte. Još jedan cilj je postavljen, 20% povećanje energetske efikasnosti, ali taj cilj zemlje EU pravno ne obavezuje.

Unija trenutno radi na definisanju novih energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, a izme─Ĺu ostalog i na novim granicama emisije CO2 za putni─Źke automobile i na prvom zakonu EU o smanjenju emisije ┼ítetnih gasova kod teretnih vozila.

Pojedine analize svetskih energetskih stru─Źnjaka ukazuju da kori┼í─çenje obnovljivih izvora energije u svetu u poslednje vreme stagnira. U najnovijem izve┼ítaju stru─Źnjaka BPC (Briti┼í Petroleum) navodi se da se to odvija suprotno. Eksperti ovog svetskog naftnog giganta izvestili su da ─çe energija vetra, solarna energija i drugi obnovljivi izvori energije, koji sada u─Źestvuju sa 10% u podmirenju svetske potro┼ínje energije, u─Źestvovati sa 30% do 2040. godine. To je bitna korekcija u odnosu na prethodni godi┼ínji izve┼ítaj BP-a, kojim se predvi─Ĺalo da ─çe OIE sa 25% u─Źestvovati u svetskom snabdevanju elektri─Źnom energijom do 2040. godine. U Evropi i jo┼í nekim delovima sveta, odnosno razvijenim zemljama, ovo u─Źe┼í─çe OIE do 2040. godine dosti─çi ─çe 50%, pa i vi┼íe.

Brzina rasta, kako se navodi u ovoj godišnjoj energetskoj prognozi, nije bila paralelna sa bivšim prognozama oko upotrebe fosilnih goriva.

// Za naftu je trebalo 45 godina da svoje u─Źe┼í─çe u globalnoj potro┼ínji energije pove─ça sa 1% na 10%, za prirodni gas je trebalo vi┼íe od pet decenija. O─Źekuje se da ─çe obnovljivi izvori energije to posti─çi u roku od 25 godina. BP ne vidi silazak sa scene nafte i gasa do 2040. godine.//

U sve ve─çem kori┼í─çenju OIE prednja─Źi Evropa. Postizanje u─Źe┼í─ça od 20% energije iz OIE do 2020. godine je jedan od glavnih ciljeva evropske energetske strategije.

U najnovijem izve┼ítaju ÔÇ×Briti┼í petroleumaÔÇť precizira se da ve─ç u roku od dve decenije obnovljivi izvori energije ─çe postati glavni oslonac svetskog energetskog sistema.

Obnovljivi izvori energije u funkciji tehnološkog razvoja

Ve─çe u─Źe┼í─çe energije iz obnovljivih izvora nije va┼żno samo zbog dekarbonizacije privrede i ve─çe sigurnosti snabdevanja energijom, ve─ç se tako osigurava i polo┼żaj EU kao predvodnika u razvoju tehnologija budu─çnosti, kao i podsticaja rasta i stvaranje novih radnih mesta. EU je ve─ç godinama vode─çi glas u me─Ĺunarodnim pregovorima o klimi. Borba protiv klimatskih promena ne sastoji se samo od posredovanja u me─Ĺunarodnim pregovorima, ve─ç su za nju klju─Źni i rezultati na doma─çem terenu.

// EU je na dobrom putu da ostvari svoj cilj vezan za kori┼í─çenje energije iz OIE za 2020. godinu pri ─Źemu je 11 dr┼żava ─Źlanica ve─ç prema┼íilo svoje nacionalne ciljeve. //

Evropa bi do 2050. godine mogla prva da neutrali┼íe svoj negativan uticaj na klimu. U takvoj Evropi proizvodnja elektri─Źne energije mora u potpunosti da se dekarbonizuje do 2050. godine, kada ─çe vi┼íe od 80% elektri─Źne energije u EU da se proizvodi iz OIE. Da bi to Evropa ostvarila potrebno je da zadr┼żi tempo prelaska na obnovljive izvore energije, kojim se u Evropi posti┼żu konkurentnost, rast i otvaranje novih radnih mesta.
Iz izve┼ítaja Eurostata uo─Źljivo je da je EU na dobrom putu da ostvari svoje ciljeve vezane za OIE postavljene do 2020. godine. Tokom 2017. godine u─Źe┼í─çe energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potro┼ínji energije u EU iznosilo je 17,5%, a 2004. godine, prve godine za koju su dostupni takvi podaci, bilo je upola manje, 8,5%.

Spasimo našu planetu

Save our planet

Najnoviji izve┼ítaj EK o tr┼żi┼ítu elektri─Źne energije, koji se odnosi na drugi kvartal 2018. godine, pokazuje da je u─Źe┼í─çe obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektri─Źne energije u 28 zemalja EU dostiglo dosad najvi┼íi nivo od 38%. Tu je re─Ź o sporadi─Źnoj situaciji, odnosno povoljnim okolnostima, i Komisija navodi da je za to zaslu┼żna u prvom redu dobra hidrolo┼íka situacija i povoljni uslovi u sektoru energije vetra u ve─çem delu Evrope.

OIE u pro┼íloj godini u Nema─Źkoj su prvi put pretekli ugalj i postali glavni izvor za dobijanje elektri─Źne energije, sa u─Źe┼í─çem u ukupnoj proizvodnji od oko 40%. U prethodnoj godini ovo u─Źe┼í─çe iznosilo je 38,2%, a u 2010. samo 19,1%. Promena na lestvici za 2018. i uspon obnovljivih izvora predstavljaju napredak u sprovo─Ĺenju plana po kome bi Nema─Źka do 2030. trebalo da iz OIE da dobija 66% proizvedene elektri─Źne energije.

Trošak energetske tranzicije

Tranzicija ka zelenoj energiji ─çe u ovom slu─Źaju biti veoma skupa, po┼íto Nema─Źka do 2022. namerava da odustane od nuklearne energije, a radi i na planskom napu┼ítanju uglja. U daljem periodu nema─Źke termoelektrane na ugalj se postepeno gase, a njihov kapacitet se 2016. smanjio za 4.300 MW, a u 2017. godini za 13.000 MW, i te godine termoelektrane na ugalj su svedene na ukupnu instalisanu snagu od 41.000 MW. Instalirana snaga vetroelektrane porasla je u Nema─Źkoj 2016. godine za novih 5.100 MW, a u 2017. za 6.100 MW i dostigla ukupno 56.000 MW, nadma┼íiv┼íi tako kapacitet TE na ugalj.

I u Francuskoj se napreduje u tom pogledu. Ovde 75% potra┼żnje za elektri─Źnom energijom pokrivaju nuklearne elektrane, a u drugom tromese─Źju 2018. godine Francuska je pokrila 35% svoje potro┼ínje elektri─Źne energije strujom iz obnovljivih izvora, ┼íto je najve─çe u─Źe┼í─çe dosada. Ovo se postiglo najvi┼íe zahvaljuju─çi rastu proizvodnje iz hidroelektrana, koje su u drugom tromese─Źju pokrile oko 20% potro┼ínje elektri─Źne energije u Francuskoj.

Rekordi u primeni obnovljivih izvora ostvareni su i u Velikoj Britaniji. U─Źe┼í─çe OIE u proizvodnji elektri─Ź

ne energije dostiglo je u drugom tromese─Źju 2018. godine rekordnih 31,7%, dok je u─Źe┼í─çe uglja palo na istorijski minimum, na svega 1,6%. Ukupna instalisana snaga britanskih postrojenja za iskori┼í─çavanje obnovljivih izvora energije na kraju drugog tromese─Źja 2018. iznosila je 42.200 MW, ┼íto je pove─çanje od 10% u odnosu na isti period 2017. godine.

U Kini je postavljen ambiciozni cilj, u─Źe┼í─çe obnovljivih izvora energije u pokrivanju potreba za elektri─Źnom energijom od 35% do 2030. godine. Prethodni cilj za nefosilna goriva do 2030. godine bio je 20%. Prema podacima kineske nacionalne uprave za energiju, novoinstalisana snaga kineskih vetroelektrana u prvih sedam meseci 2018. godine dostigla je ─Źak 9.460 MW, ┼íto je u odnosu na isti period 2017. pove─çanje od 23%.

Prema prognozama BP-a doći će do sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije u narednom periodu OIE će postati glavni stub svetskog energetskog sistema.

Kalifornija prednja─Źi sa kori┼í─çenjem OIE

Kalifornija ─çe postati prva savezna dr┼żava SAD sa 100% proizvodnjom elektri─Źne energije iz OIE. Cilj od 50% proizvodnje iz OIE bi bio dostignut 2026. godine. Cilj od 60% bi se dostigao 2030. godine, a kona─Źni cilj od 100% do 2045. godine.

Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
┼Ż. ─Éoki─ç, dipl. in┼ż.