Arhitekta jednog grada: Apatin – Kada arhitektura i inženjerstvo zajedno stvaraju prostor

U okviru rubrike Arhitekta jednog grada, koja istražuje kako lokalni arhitekti oblikuju identitet mesta u kojima su odrasli, ovog puta predstavljamo dvoje mladih strucnjaka – Milenu Senjak Pejic i Radmana Pejica, osnivace studija Urban Planning doo i Apatin.

Odrasli i školovani do punoletstva upravo u ovom gradu na levoj obali Dunava, Milena i Radman su nakon srednje škole nastavili akademsko obrazovanje na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu – ona na građevinarstvu, on na arhitekturi.

Njihove karijere razvijale su se u paralelnim pravcima, ali s jasnim zajedničkim imeniteljem – posvećenost prostoru, strukturi i formi. Danas deluju kao komplementaran tim: Milena kao građevinska inženjerka i asistentkinja na FTN-u, Radman kao arhitekta specijalizovan za savremene metode vizuelne prezentacije i digitalnog modelovanja prostora.

Kako biste opisali arhitektonski identitet Apatina? Koje su njegove najupečatljivije osobine?

Arhitektonski identitet Apatina oblikovan je kroz slojevitu istoriju, bogate multikulturalne uticaje i neraskidivu povezanost sa rekom Dunav. Ovaj vojvođanski gradić zadržao je šarm karakterističan za panonska naselja, u kojima se skladno prepliću barokna elegancija, klasicistička simetrija i tradicionalni seosko-varoški elementi.

Jedna od najupečatljivijih osobina Apatina jeste upravo ta harmonična fuzija različitih stilova i kultura koje su se tokom vekova smenjivale na ovom prostoru. Vizuelni identitet grada obogaćen je prisustvom dve rimokatoličke i jedne pravoslavne crkve, koje zajedno s pravilno ucrtanom mrežom ulica oslikavaju srednjoevropski karakter Apatina.

Neizostavan deo identiteta čine i tipične prizemne vojvođanske kuće sa širokim fasadama, visokim dvokrilnim kapijama i prostranim dvorištima.

One oslikavaju ne samo tradicionalni način života, već i autentičnu lepotu svakodnevice, svojstvenu vojvođanskom kulturnom prostoru. Pored stambenih celina, Apatin nosi i snažno industrijsko nasleđe, koje se ogleda u objektima poput stare pivare i čarapare – svedočanstva nekadašnjeg ekonomskog procvata grada. Ovi objekti se danas vode kao nepokretna kulturna dobra.

U savremenom kontekstu, Apatin sve više gradi svoj identitet i kroz urbane prostore uz reku.

Šetalište i Marina uz Dunav postali su novi simboli grada, povezujući istorijsko jezgro sa rekreativnim i turističkim sadržajima, dajući mu otvoren, dinamičan i životan karakter.

Gledano u celini, arhitektura Apatina predstavlja autentičan spoj tradicije i multikulturalnosti. To je grad koji uspešno čuva svoj istorijski duh, ali istovremeno ostavlja prostor za nove arhitektonske priče i urbane transformacije koje svedoče o njegovoj stalnoj evoluciji.

Na koji način istorijsko nasleđe – poput nemačke kolonijalne arhitekture i industrijskih objekata – utiče na vaš profesionalni doživljaj grada?

Dolaskom prvih nemačkih kolonista u Apatin 1748. godine, započeta je velika kolonizacija Bačke koja će trajati nekoliko stotina godina. Kuće su građene po unapred pripremljenim planovima, kako bi se obezbedila jednakost i optimalnost prilikom izgradnje naselja.

Međutim, krajem XVIII veka, Apatin pogađa poplava koja uništava i odnosi pola naselja, kao i stari centar grada. Nakon toga, tokom prve polovine XIX veka dolazi do ekonomskog uspona i ubrzanog razvitka grada, te on dobija oblik koji zadržava i do dan danas.

Istorijsko nasleđe Apatina snažno oblikuje naš profesionalni doživljaj grada, ne samo kao arhitektonski trag prošlosti, već kao živa podloga identiteta prostora. Nemačka kolonijalna arhitektura, čiji je primer vojvođanska kuća od čerpića koju prati trem, kao i veliko, zeleno dvorište, koje odiše spokojem, motivišu nas da mi kao nove i mlade generacije u svom radu obratimo više pažnje na humanistički pristup projektovanju. Ta tiha harmonija između forme i funkcije, između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, nosi sa sobom lekciju o životu u ritmu prirode i zajednice, što ostavlja snažan utisak na našu percepciju grada i njegovih potencijala.

Industrijsko nasleđe, sa objektima poput stare pivare, čarapare i mlina, donosi drugi sloj identiteta – sećanje na vreme kada je Apatin bio značajno privredno središte.

U celini, ovo slojevito nasleđe nas profesionalno inspiriše i uči, podseća nas na značaj konteksta, lokalnog karaktera i neprekinute veze između arhitekture i svakodnevnog života.

Da li postoje konkretni primeri objekata ili prostora u Apatinu koje biste istakli kao dragocene, ali zapostavljene resurse?

Dva najznačajnija primera objekata koja su nepravedno zapostavljena su Apatinska sinagoga i Kuća grofa Turskog.

Apatinska sinagoga izgrađena je krajem XIX veka, a jedinstvena je u svetu po tavanici na kom je islikan mural deset božijih zapovesti. Jedinstvenost murala se ogleda u tome što su božije zapovesti ispisane hebrejskim pismom, obrnute orijentacije, te se mogu pročitati jedino preko ogledala. Nakon rata i gotovo nestanka jevrejske populacije, prestaje i potreba za njenim korišćenjem, ona biva zapostavljena što dovodi do devastiranosti objekta. Objekat je danas pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kuća grofa Turskog izgrađena je 1920. godine kao jedno od najlepših arhitektonskih zdanja u Apatinu. Njena lepota se ogleda u tome što je izgrađena od čuvene cigle proizvedene u ciglani porodice Majer.

Fasada objekta izgrađena je od takozvane klinkers cigle, svilene cigle, koje se proizvodila jedino u Majerovoj ciglani. Opština je otkupila ovaj objekat sa namerom da od njega napravi muzej, prepoznajući potencijal, međutim do danas se ovakav projekat nije realizovao. Muzej bi predstavljao istorijsku i kulturnu riznicu grada, koja bi posetioce najverodostojnije upoznala sa onim što se ovde vekovima dešavalo i stvaralo.

Kako balansirate između lokalne tradicije i savremenih pristupa u svom radu – bilo da je reč o projektovanju ili vizualizaciji prostora?

Jedan od glavnih izazova savremene arhitekture je kako uskladiti lokalnu tradiciju i savremene pristupe. Ali u našem radu, tradiciju ne smatramo preprekom, umesto toga, doživljavamo je kao bogat resurs, određenu količinu prostornog identiteta i skladište kulturnog nasleđa.

Možda kao najveći izazov smatramo zahteve klijenata, koji su usmereni ka brzoj realizaciji projekta i estetskim kratkoročnim trendovima. Ovde nam je važno da postignemo kompromis između zahteva klijenta i tradicije kako bi smo sačuvali identitet Apatina.

U tom procesu trudimo se da očuvamo ključne elemente tradicije, bilo kroz prostornu organizaciju, ritam otvora, upotrebu lokalnih materijala ili načine na koje se prostor koristi u svakodnevnom životu. Istovremeno, promenjene potrebe današnjeg društva, način stanovanja, rad od kuće, energetska efikasnost, zahtevaju da te iste elemente reinterpretiramo i osavremenimo.

Tradicija nije statična, ona je živa materija koju oblikujemo u skladu sa savremenim kontekstom. Tako arhitektura postaje most između onoga što smo bili i onoga što želimo postati.

Vaša firma nosi naziv Urban Planning – kako Apatin funkcioniše u urbanističkom smislu? Da li su promene koje se dešavaju dovoljno strateške i dugoročne?

Opština Apatin ima bogat prostorni potencijal koji se razvija u skladu sa postojećom važećom planskom dokumentacijom. Urbanistički planovi se generalno sprovode i predstavljaju osnovu za usmeravanje razvoja i kontrole izgradnje, ali smatramo da nedostaje šira, strateška vizija koja bi ujedinila sektorske politike i dala jasne smernice za dugoročni održivi razvoj. Nažalost, poslednja Strategija održivog razvoja opštine Apatin doneta je za period 2015–2020. godine, što znači da u trenutku kada se suočavamo sa brojnim savremenim izazovima, demografskim padom, ekonomskim migracijama i potrebom za modernizacijom infrastrukture, opština nema važeći strateški dokument koji bi koordinisao i povezivao urbanističke, ekonomske i društvene pravce razvoja.

Grad trenutno nema potrebu za ekspanzijom, iz razloga negativnih demografskih i migracionih trendova, već pre za revitalizacijom postojećih objekata i adaptacijom prostora u skladu sa savremenim potrebama stanovništva.

Ipak, treba istaći da postoje i pozitivni pomaci, jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata trenutno u realizaciji je izgradnja prečistača otpadnih voda. Ovaj projekat je veoma značajan za unapređenje ekoloških standarda, standarda života stanovnika, očuvanje prirodnih resursa i može predstavljati polaznu tačku za dalji razvoj komunalne i zelene infrastrukture.

Za budući napredak, neophodno je izraditi novu Strategiju održivog razvoja, kao okvir koji bi omogućio povezivanje urbanističkog planiranja sa demografskim, ekološkim i ekonomskim ciljevima, uz aktivno uključivanje lokalne zajednice u procese odlučivanja i formulisanja prioriteta.

Koji su ključni arhitektonski izazovi Apatina danas? Gde vidite prostor za napredak?

Apatin se danas suočava s nizom arhitektonskih i urbanističkih izazova koje su pretežno vezane za demografske i ekonomske promene. Jedan od ključnih problema je izražen pad broja stanovnika, što direktno utiče na dinamične promene grada. Primećuje se veliki broj praznih i napuštenih kuća, što dovodi do degradacije i gubitka identiteta pojedinih delova grada. Nedostatak raznovrsnih sadržaja u gradu dodatno otežava zadržavanje mladih generacija i dolazak novih stanovnika.

Upravo u toj tački leži i prostor za napredak: potrebno je sistemski raditi na proširenju sadržaja koji bi bili atraktivni pre svega za mlade, kulturnih, obrazovnih, sportskih i javnih prostora koji omogućavaju savremeni način života u manjoj sredini. Takođe, Apatin kao opština ima značajan, ali nedovoljno iskorišćen turistički potencijal. Poseban akcenat treba staviti na razvoj turističke infrastrukture, od smeštajnih kapaciteta do ponude sadržaja.

U tom kontekstu, proširenje i unapređenje kapaciteta Banje Junaković predstavlja važan potencijal, s obzirom na to da je prirodni resurs i ima zdravstvenu funkciju.

Međutim, niz kapitalnih projekata ostao je nedovršen, poput velnes centra u sklopu banje, vizitorskog centra, kao i projekta kamp-naselja „Zelena glava“, čija realizacija bi znatno doprinela različitosti turističke ponude i jačanju lokalne ekonomije. Integracijom ovih elemenata u prostorno-razvojnu strategiju moguće je Apatin pozicionirati kao savremen, održiv i funkcionalno bogat grad, usklađen sa savremenim potrebama i trendovima u arhitekturi i urbanizmu.

Dunav i prirodno okruženje su snažni identiteti Apatina. Da li se taj potencijal dovoljno koristi u arhitektonskom i urbanističkom smislu?

Geografski položaj Apatina, s Dunavom kao dominantnim pejzažnim elementom, predstavlja jedan od najvažnijih resursa za razvoj grada. Ipak, taj potencijal ni približno nije u dovoljnoj meri iskorišćen u arhitektonskom i urbanističkom smislu. Postojeći prostorni kapaciteti uz reku često su zanemareni, nedovoljno planski uređeni ili narušeni neadekvatnim intervencijama.

Simbolično, zaustavljanje realizacije projekta Pirg i Šajkaškog doma na obali Dunava, delo značajnog arhitekte Peđe Ristića, kao i neizgrađeni pešački most koji je trebalo da poveže poluostrvo sa šetalištem, predstavljaju propuštene prilike da se ovaj izuzetni prostor aktivira kroz kulturne i javne sadržaje koji bi doprinosili identitetu i funkcionalnosti grada.

Zaliv kod Apatina, umesto da bude planski uređena zona rekreacije i turizma, danas karakteriše neuređeni raspored splavova koji narušavaju kako vizuelni identitet priobalja, tako i ekološku ravnotežu.

Pored toga, prisustvo bespravnih vikend-naselja u zoni zaštite od poplava ozbiljno ugrožava integritet prirodnog sistema i ukazuje na potrebu za efikasnijom primenom planskih rešenja i zaštitnih režima.

Naravno, postoje i pozitivni primeri, uređeno šetalište uz Dunav sa Pravoslavnim hramom Sabor svetih apostola, kupalište, marina i međunarodni pristan za rečne kruzere predstavljaju kvalitetne infrastrukturne tačke koje ukazuju na mogućnosti za dalji razvoj. Poseban značaj ima i očuvani Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, koji se revnosno i odgovorno održava i predstavlja snažan potencijal za razvoj održivog turizma. Takođe, prisustvo više aktivnih čardi duž Dunava doprinosi očuvanju tradicionalnog ribarskog identiteta ovog područja.

Kakva je vaša vizija razvoja javnih prostora u Apatinu? Šta bi za vas značilo „živ“ i funkcionalan gradski trg, kej ili park?

Trg Nikola Tesla, šetalište uz Dunav, centralno gradsko šetalište, kao i dečija igrališta u gotovo svakom stambenom bloku čine osnovu urbane infrastrukture koja funkcioniše i kao prostor okupljanja, rekreacije i neformalnog društvenog života.

Smatramo da sa ovim javnim sadržajima imamo kvalitetno uređene i dostupne javne prostore koji doprinose kvalitetu života stanovnika Apatina. Takođe, u toku je inicijativa za obnovu i pejzažno uređenje postojećeg gradskog parka, čime bi se dodatno unapredila mreža zelenih i javnih površina u gradskoj zoni.

Za nas, „živ“ i funkcionalan javni prostor, nije samo fizičko uređenje istog, već i način povezivanja javnih prostora sa savremenim potrebama zajednice. To predstavlja prostor koji se svakodnevno koristi, koji omogućava raznovrsne aktivnosti za različite generacije, koji je pristupačan, ali i otporan na vremenske i društvene promene. To je prostor koji pruža infrastrukturu za spontano zadržavanje, kulturne i umetničke manifestacije, sport i rekreaciju, ali i prostor u kojem je čovek u centru pažnje.

Poseban potencijal za budući razvoj javnih prostora u Apatinu prepoznajemo na lokaciji nekadašnjeg preduzeća Napredak a.d., uz samu obalu Dunava. Prema važećim planovima detaljne regulacije, taj prostor je predviđen za izgradnju sadržaja u funkciji turizma (ekoturizam, akvaturizam, kulturne manifestacije, tranzitni i banjski turizam), sporta i rekreacije (otvoreni i zatvoreni sportski kompleksi sa sanitarnim i pratećim sadržajima), obrazovanja i kulture (škola u prirodi, letnja pozornica, amfiteatar, park skulptura i umetnička kolonija), kao i ugostiteljskih i uslužnih objekata.

Ovi kompleksi moraju biti opremljeni adekvatnom komunalnom infrastrukturom, dok se arhitektonska obrada objekata može tretirati slobodno, s ciljem da se skladno uklope u prirodni pejzaž.

Takav koncept razvoja javnog prostora omogućava povezivanje prirodnih vrednosti sa urbanom srži Apatina, stvarajući otvorene prostore koji su istovremeno i funkcionalni i identitetski snažni.

U kojoj meri lokalna zajednica i gradska uprava prepoznaju ulogu arhitekata u kreiranju kvalitetnog ambijenta za život?

Prema našem mišljenju, uloga arhitekata prilikom donošenja odluka o uređenju prostora i okoline nije dovoljno prepoznata, već snažan uticaj preuzimaju kratkoročni ekonomski interesi.

Vrlo često se uloga arhitekte završava na tehničkoj realizaciji već unapred donetih odluka.

Nadamo se da će arhitekta postati aktivan učesnik u kreiranju planova i strategija, ne samo kao projektant već kao stručno lice koje razume odnose društva i životne okoline.

Kako izgleda vaša saradnja u praksi – da li je razlika u obrazovnim profilima (građevinarstvo i arhitektura) prednost?

Izuzetna je prednost multidisciplinarnost koju posedujemo. Građevinarstvo i arhitektura su dve nerazdvojne celine koje se konstantno prepliću i nadopunjavaju. Razumevajući i jednu i drugu struku puno lakše i brže dolazimo do rešenja. Nakon usaglašavanja funkcionalnosti i estetskog izgleda, možemo sagledati i tehničku izvodljivost, ekonomičnost i efikasnost rešenja. To svakako značajno utiče na vreme izrade projekta koje se nametnulo kao jedan od najvažnijih zahteva klijenata.

Vaš proces rada od ideje do realizacije – ko prvi oblikuje koncept, a ko ga proverava kroz tehničku prizmu? Da li imate jasno podeljene uloge ili one zavise od projekta?

Pratimo vrlo logičan sled, Radman kao arhitekta oblikuje koncept i ideju, koju razrađujemo u pogledu funkcionalnosti, usklađuejmo sa važećim propisima i zahtevima investitora. Nakon toga Milena kao građevinski inženjer proverava i optimizuje rešenje sa izvođačkog aspekta.

Vrlo je važno sagledati i resurse koje tržište nudi kao što su materijal, mehanizacija i radna snaga. Ovo su takođe važni faktori pri definisanju konačnog rešenja.

Vrlo često se međusobno nadopunjujemo, iako su nam po prirodi posla uloge podeljene, naučili smo da aktivno učestvujemo u diskusiji rešenja kroz različite faze projekta. To nam se pokazalo kao dobra praksa.

Vaš studio aktivan je i u sferi 3D vizualizacije – koliko je ta alatka važna za komunikaciju s investitorima i lokalnom zajednicom?

Arhitektonske vizualizacije su postale jedan od najvažnijih vidova komunikacije arhitekata sa investitorima. Vrlo čest slučaj je da investitor nije lice iz struke, te ne možemo očekivati da razume planove i tehničku dokumentaciju, dok je arhitektonska vizualizacija jasan prikaz našeg rešenja na osnovu projektnog zadatka. Zahvaljujući njima investitori brže i lakše donose odluke, samim tim olakšavajući i ubrzavajući saradnju i realizaciju projekta.

Posebnu ulogu imaju na sam doživljaj prostora bilo da je u pitanju projekat enterijera, eksterijera ili urbanističkog uređenja.

Koliko su održivost i energetska efikasnost prisutne teme u vašem radu – da li dolaze iz ličnog uverenja, zahteva tržišta ili regulative?

Energetska efikasnost je u velikoj meri zastupljena tema, dok je održivost nešto čemu još uvek težimo. Energetska efikasnost je zakonom regulisana i propisana mera, dok je održivost segment prepušten na izbor investitoru.

Mi težimo da integrišemo određen stepen održivosti u naše projekte, ali je on vrlo često ograničen ukupnim predviđenim budžetom i uslovima na tržištu, kao što su nemogućnost snabdevanja recikliranim materijalima, visoka cena drvene stolarije, viša cena prirodne izolacije u odnosu na stiropor i slično.